smiljan123
Član
Sta oni imaju sa tim
Povratak na selo
- Začetnik teme nothing
- Datum pokretanja
Žiksić
Novajlija
5h pod voćem?!uh uh...zar zaista toliko ili je to odokativno?
Pola da stavim pod protivgradnu me seče u startu.
Da budem iskren ne verujem da bi mogao da obradim toliko zemlje u samom startu,nemam toliko znanja u radovima niti organizaciji
Комадара
Član
Не треба бити под воћем већ да имаш за краве и овце. Треба малину нечим и ђубрити. Отприлике за једну краву треба хектар земљишта. За десет оваца такође хектар. Ако је народ одселио увијек се могу искористити сусједне ливаде за сијено, али опет треба имати пет хектара своје земље.
- - - - - - - - - -
Ово о пет хектара пишу и у неким истраживањима.
- - - - - - - - - -
Ово о пет хектара пишу и у неким истраживањима.
Drzava treba da postoji zbog nas, a ne mi zbog nje. Dzaba patriotizam ako zakopas i sebe i familiju svoju. Svako treba da ide na bolje, kome je ovde dobro nema potrebe da ide nigde, kome je lose treba da ide na bolje. Mnogo prosto. A govedo je govedo gde god da se rodilo, bilo na zapadu bilo ovde. Imas i ovde silnu "gospodu" koja zapusuju nos kad prodju pored stale, a zato jedu gloginje.
- - - - - - - - - -
To ti je dovoljno za pocetak, ako budes imao i neki dodatni izvor prihoda (penziju ili tako nesto), zarad sigurnosti. 1.5 hektara je taman da zapocnes sa vocem i da ti ostane nesto za hranu za ovce ili koze. Racunaj da ce ti trebati jos povrsine ako nameravas da gajis vise stoke. Polako, hektar po hektar,mehanizacija, ulaganje, pa ce da bude. 50 ari maline nije malo, bice tu dosta ulaganja i posla, da znas.
gromil
Član
Da se razumijemo, meni je jasno da se kod nas lose zivi i da ljudi imaju zelju da idu u inostranstvo ali ni tamo te niko ne ceka rasirenih ruku i tamo treba muski zapeti.
vosi
Član
ipak si ovde na svomeDa li je ulaganje države u osnivanje zadruga rešenje za opstanak mladih na selu?
Poreske olakšice i izmene zakona ključne - kaže analitičar Vojislav Stanković
Država obećava da će svesrdno pomoći poljoprivrednicima, stanovnicima sela u Srbiji, da izgrade nove ili obnove postojeće zadruge jer je to, procenila je, jedini put ka spasavanju ruralnih područja, njihovom ekonomskom oživljavanju i ostanku mladih na svojim imanjima. Ministar bez portfelja najavljuje priličnu investiciju u te svrhe - u naredne tri godine u 500 velikih sela u Srbiji biće formirano 500 zadruga, a u ceo projekat biće uloženo 25 miliona evra.
Ako tih 25 miliona zaista pomogne u rešavanju ovog ozbiljnog, višedecenijskog problema ne samo sela i njegovih stanovnika, već cele države, onda iz republičke kase za zadruge treba dati i mnogo više, ali ako se ispostavi da su te pare došle kao pokoja kap kiše na ispucalu i osušenu zemlju, onda je reč o bahatom i neozbiljnom trošenju budžeta i krajnjem nerazumevanju problema.
Kako se u poslednje vreme moglo čuti od nadležnih, odnosno od ministra Krkobabića, razmišlja se i o ideji da se mladima na selu besplatno da državno poljoprivredno zemljište na korišćenje – do 20 hektara.
Pomenimo, država je već počela da realizuje meru pomoći mladim poljoprivrednicima – startap kredite za pokretanje i proširivanje biznisa od najviše 10.000 evra, a od toga će 75 odsto za njih biti besplatno. Uslov je, podsetimo, da ti poljoprivrednici imaju najviše 40 godina i da plaćaju doprinose za penzijsko osiguranje. Međutim, s obzirom na ukupan budžet Republike za tu vrstu pomoći, tek 150 do 200 mladih će je dobiti.
Da li su ti poslednji potezi nadležnih dobro osmišljeni i da li mogu dati značajnije rezultate?
Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković kaže za Agrosmart da nije dovoljno samo osnovati zadruge i pozivati mlade da ostanu na selu pa čak ni davati im besplatno obradivo zemljište kada u mnogim mestima nema ni infrastrukture, pa ni osnovnih uslova za život.
-Nažalost, ne postoje uslovi da se formiraju zadruge u selima, a posebno ne treba mladima u seoskim sredinama, posebno na jugu Srbije, poklanjati besplatno obradivo zemljište jer su šanse u postojećim uslovima da oni tu opstanu ravne nuli. Robinzon Kruso je na pustom ostrvu imao veće šanse za opstanak nego što danas u vremenu civilizacije imaju mladi početnici u Srbiji. Sela su bez osnovnih uslova za iole pristojan život. Bez zdravstvene nege, škola i prateće infrastrukture, savremenih regionalnih puteva, često bez električne energije, vode za humanu uptrebu, IT tehnologije, neophodnih servisnih usluga, a što je najvažnije i bez prateće industrije koju bi mladi snabdevali proizvedenom sirovinom – ukazuje Vojislav Stanković.
Ovaj stručnjak predlaže da se na prostoru Srbije, u većim gradovima regiona, podignu zadruge koje bi servisirale najbližu prostorno seosku sredinu, a u perspektivi bi takve zadruge predstavljali embrione za savremenu agroindustrijsku reintegraciju.
Međutim, podvlači da brži razvoj zadrugarstva razvojem i unapređenjem poljoprivredne proizvodnje i prerade u zadružnim organizacijama, zahteva donošenje adekvatnih mera poljoprivredne politike.
Jedna od njih je da se, polazeći od značaja finansiranja tekuće proizvodnje i investicija u poljoprivred, u Republici dugoročno reši sistem finansiranja poljoprivrede u skladu sa specifičnostima ove delatnosti. Od posebne je važnosti obezbediti stalne i realne izvore sredstava za finansiranje tekuće poljoprivredne proizvodnje, kao i neophodna investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu za prerađivačke pogone, osnovno stado i dugogodišnje zasade i navodnjavanje, ukazuje ovaj stručnjak.
-Merama poljoprivredne politike trebalo bi da se obezbedi da državni podsticaji budu usmeravani preko zadruga i za sva registrovana porodična gazdinstva koja ugovaraju proizvodnju i nabavku inputa preko zadruga. Preko nacionalne službe za zapošljavanje treba obezbediti sufinansiranje dela plata za sva lica zaposlana u zadrugama na poslovima sa posebnom odgovornošću, ili ceo iznos godišnjih plata prilikom prvog zapošljavanja – kaže Stanković.
Izmenama i dopunama Zakona o carinama treba omogućiti oslobađanje i plaćanje od carinskih dažbina na uvoz poljoprivredne mehanizacije i opreme, semena, sadnog materijala i priplodne stoke (koje se ne proizvode u zemlji) za potrebe zadrugara i zadruga, naglašava naš sagovornik.
Dodaje da poreskom politikom treba stimulisati razvoj zadrugarstva i poljoprivredne proizvodnje u brdsko-planinskim regionima. Takođe, pored postojećih poreskih olakšica, treba osloboditi zadruge poreza na dobit, ukoliko ga ulažu u svoj razvoj, a potrebno je poreskim olakšicama stimulisati promene proizvodne strukture u skladu sa ekološkim, tržišnim i ekonomskim kriterijumima, ukazuje Stanković.
-
Merama poreske politike potrebno je osloboditi zadruge plaćanja PDV, za sve preuzete proizvode od zemljoradnika na čuvanje, skladištenje ili preradu, do prodaje kupcu, čime bi se eliminisala siva ekonomija koja je danas dominantan oblik trgovine na selu. Zadruge i njihovi savezi treba da budu oslobođeni plaćanja takse, prilikom osnivanja, kao i ugovora o osnivanju, a potrebno je ispitati mogućnosti oslobađanja takse pri registrovanju pogonskih mašina i opreme, koja se koristi u primarnoj proizvodnji i preradi – naglašava on.
http://www.agrosmart.net/agro-politika/vece-sanse-opstanak-imao-robinzon-kruso.html
Ja mislim da treba tražiti i koristiti i jedno i drugo i treće.
I ovo Krkobabićevo i ovo ovih stručnjaka u vezi poreza i postojeći sistem subvencija u delu za zadruge. Sve !
Mene i još četvoricu komšija ne može zapasti Krkina subvencija sigurno, al legle bi ove poreske olakšice, ihaa... Pa uz to i redovne subvencije za zadruge koje se već daju.
A ?
Poreske olakšice i izmene zakona ključne - kaže analitičar Vojislav Stanković
Država obećava da će svesrdno pomoći poljoprivrednicima, stanovnicima sela u Srbiji, da izgrade nove ili obnove postojeće zadruge jer je to, procenila je, jedini put ka spasavanju ruralnih područja, njihovom ekonomskom oživljavanju i ostanku mladih na svojim imanjima. Ministar bez portfelja najavljuje priličnu investiciju u te svrhe - u naredne tri godine u 500 velikih sela u Srbiji biće formirano 500 zadruga, a u ceo projekat biće uloženo 25 miliona evra.
Ako tih 25 miliona zaista pomogne u rešavanju ovog ozbiljnog, višedecenijskog problema ne samo sela i njegovih stanovnika, već cele države, onda iz republičke kase za zadruge treba dati i mnogo više, ali ako se ispostavi da su te pare došle kao pokoja kap kiše na ispucalu i osušenu zemlju, onda je reč o bahatom i neozbiljnom trošenju budžeta i krajnjem nerazumevanju problema.
Kako se u poslednje vreme moglo čuti od nadležnih, odnosno od ministra Krkobabića, razmišlja se i o ideji da se mladima na selu besplatno da državno poljoprivredno zemljište na korišćenje – do 20 hektara.
Pomenimo, država je već počela da realizuje meru pomoći mladim poljoprivrednicima – startap kredite za pokretanje i proširivanje biznisa od najviše 10.000 evra, a od toga će 75 odsto za njih biti besplatno. Uslov je, podsetimo, da ti poljoprivrednici imaju najviše 40 godina i da plaćaju doprinose za penzijsko osiguranje. Međutim, s obzirom na ukupan budžet Republike za tu vrstu pomoći, tek 150 do 200 mladih će je dobiti.
Da li su ti poslednji potezi nadležnih dobro osmišljeni i da li mogu dati značajnije rezultate?
Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković kaže za Agrosmart da nije dovoljno samo osnovati zadruge i pozivati mlade da ostanu na selu pa čak ni davati im besplatno obradivo zemljište kada u mnogim mestima nema ni infrastrukture, pa ni osnovnih uslova za život.
-Nažalost, ne postoje uslovi da se formiraju zadruge u selima, a posebno ne treba mladima u seoskim sredinama, posebno na jugu Srbije, poklanjati besplatno obradivo zemljište jer su šanse u postojećim uslovima da oni tu opstanu ravne nuli. Robinzon Kruso je na pustom ostrvu imao veće šanse za opstanak nego što danas u vremenu civilizacije imaju mladi početnici u Srbiji. Sela su bez osnovnih uslova za iole pristojan život. Bez zdravstvene nege, škola i prateće infrastrukture, savremenih regionalnih puteva, često bez električne energije, vode za humanu uptrebu, IT tehnologije, neophodnih servisnih usluga, a što je najvažnije i bez prateće industrije koju bi mladi snabdevali proizvedenom sirovinom – ukazuje Vojislav Stanković.
Ovaj stručnjak predlaže da se na prostoru Srbije, u većim gradovima regiona, podignu zadruge koje bi servisirale najbližu prostorno seosku sredinu, a u perspektivi bi takve zadruge predstavljali embrione za savremenu agroindustrijsku reintegraciju.
Međutim, podvlači da brži razvoj zadrugarstva razvojem i unapređenjem poljoprivredne proizvodnje i prerade u zadružnim organizacijama, zahteva donošenje adekvatnih mera poljoprivredne politike.
Jedna od njih je da se, polazeći od značaja finansiranja tekuće proizvodnje i investicija u poljoprivred, u Republici dugoročno reši sistem finansiranja poljoprivrede u skladu sa specifičnostima ove delatnosti. Od posebne je važnosti obezbediti stalne i realne izvore sredstava za finansiranje tekuće poljoprivredne proizvodnje, kao i neophodna investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu za prerađivačke pogone, osnovno stado i dugogodišnje zasade i navodnjavanje, ukazuje ovaj stručnjak.
-Merama poljoprivredne politike trebalo bi da se obezbedi da državni podsticaji budu usmeravani preko zadruga i za sva registrovana porodična gazdinstva koja ugovaraju proizvodnju i nabavku inputa preko zadruga. Preko nacionalne službe za zapošljavanje treba obezbediti sufinansiranje dela plata za sva lica zaposlana u zadrugama na poslovima sa posebnom odgovornošću, ili ceo iznos godišnjih plata prilikom prvog zapošljavanja – kaže Stanković.
Izmenama i dopunama Zakona o carinama treba omogućiti oslobađanje i plaćanje od carinskih dažbina na uvoz poljoprivredne mehanizacije i opreme, semena, sadnog materijala i priplodne stoke (koje se ne proizvode u zemlji) za potrebe zadrugara i zadruga, naglašava naš sagovornik.
Dodaje da poreskom politikom treba stimulisati razvoj zadrugarstva i poljoprivredne proizvodnje u brdsko-planinskim regionima. Takođe, pored postojećih poreskih olakšica, treba osloboditi zadruge poreza na dobit, ukoliko ga ulažu u svoj razvoj, a potrebno je poreskim olakšicama stimulisati promene proizvodne strukture u skladu sa ekološkim, tržišnim i ekonomskim kriterijumima, ukazuje Stanković.
-
Merama poreske politike potrebno je osloboditi zadruge plaćanja PDV, za sve preuzete proizvode od zemljoradnika na čuvanje, skladištenje ili preradu, do prodaje kupcu, čime bi se eliminisala siva ekonomija koja je danas dominantan oblik trgovine na selu. Zadruge i njihovi savezi treba da budu oslobođeni plaćanja takse, prilikom osnivanja, kao i ugovora o osnivanju, a potrebno je ispitati mogućnosti oslobađanja takse pri registrovanju pogonskih mašina i opreme, koja se koristi u primarnoj proizvodnji i preradi – naglašava on.
http://www.agrosmart.net/agro-politika/vece-sanse-opstanak-imao-robinzon-kruso.html
Ja mislim da treba tražiti i koristiti i jedno i drugo i treće.
I ovo Krkobabićevo i ovo ovih stručnjaka u vezi poreza i postojeći sistem subvencija u delu za zadruge. Sve !
Mene i još četvoricu komšija ne može zapasti Krkina subvencija sigurno, al legle bi ove poreske olakšice, ihaa... Pa uz to i redovne subvencije za zadruge koje se već daju.
A ?
Ukupan trošak da bude tih 25 milijuna podeljenih na kraju se može sabrojit u brojku par puta višu. Jer za svaku podeljenu paru će trebat analize, ekspertize...
I još se može predvidit, da budu prioritet kod tih para imele zadruge u vidu A. & B. Matijević, C. & D. Mišković, E. Todorić..., a ne Poljoprivredna zadruga sela X sa članovima bez pedigrea.
Kod obećanja i deljenja takvih para prioritet je da 'naši' pokupe kajmak sa 'troškovima' raspodele tih para. Ako na kraju neko od interesenata za koje je zakon donešen neku kintu i dobije, boli zakonodavca nešto, jer to i nije bio cilj akcije.
Ja mislim, da bi se više iseljavanja rešilo, da se u selima, iz kojih nisu još svi pobegli, napravi bazična infrastruktura.
Jer nije selo samo poljoprivreda. Danas poljoprivreda ko sve privredne grane traži višu efikasnost. I makar nekad zemlja jednog selo održavala 100 familija, danas ih može 20, ako karikiram. I treba stvorit uslove, da i žitelji ostalih 80 kuća mogu ostat na svom ognjištu, a izvor prihoda naći u drugim granama.
A kako to ostvarit, kad nema selo ni pristojan put, ni trofaznu struju, pa se ne može pokrenut nikakva delatnost.
Ne možeš bit stolar ako nemaš u kući struju ni da okrene cirkular.
Nisu velike svetske firme izrasle u dve godine ko uspešni 'privrednici' naših prostora.
U izvoru velikog proizvođaća stoji neko ko je u garaži počeo s popravkom i izradom sitnica za komšije. I tako u svim granama.
Sigurno neće svi uspet od tih koji bi pokrenuli neku delatnost. A sigurno neće niko uspet ako se ne počne ništa radit.
I još se može predvidit, da budu prioritet kod tih para imele zadruge u vidu A. & B. Matijević, C. & D. Mišković, E. Todorić..., a ne Poljoprivredna zadruga sela X sa članovima bez pedigrea.
Kod obećanja i deljenja takvih para prioritet je da 'naši' pokupe kajmak sa 'troškovima' raspodele tih para. Ako na kraju neko od interesenata za koje je zakon donešen neku kintu i dobije, boli zakonodavca nešto, jer to i nije bio cilj akcije.
Ja mislim, da bi se više iseljavanja rešilo, da se u selima, iz kojih nisu još svi pobegli, napravi bazična infrastruktura.
Jer nije selo samo poljoprivreda. Danas poljoprivreda ko sve privredne grane traži višu efikasnost. I makar nekad zemlja jednog selo održavala 100 familija, danas ih može 20, ako karikiram. I treba stvorit uslove, da i žitelji ostalih 80 kuća mogu ostat na svom ognjištu, a izvor prihoda naći u drugim granama.
A kako to ostvarit, kad nema selo ni pristojan put, ni trofaznu struju, pa se ne može pokrenut nikakva delatnost.
Ne možeš bit stolar ako nemaš u kući struju ni da okrene cirkular.
Nisu velike svetske firme izrasle u dve godine ko uspešni 'privrednici' naših prostora.
U izvoru velikog proizvođaća stoji neko ko je u garaži počeo s popravkom i izradom sitnica za komšije. I tako u svim granama.
Sigurno neće svi uspet od tih koji bi pokrenuli neku delatnost. A sigurno neće niko uspet ako se ne počne ništa radit.
putin
Član
Kod nas je problem u tome,da gde i ima tih uslova,mladi nece ni da pocnu,jer pod 1 vecina ih vuce lose stavove iz kuce,iz odgoja,pa nemaju adekvatno obrazovanje i praksu,radu naviku za posao,al nazalost imaju velku volju i snagu za kukanjem i sazaljevanjem samih sebe i velicanjem tudjeg naspram svog(ovo je ono iz kuce).
MOMOSARIC
Član
Nisu svi mladi sti , većina jeste kao što kaže Putn , ali izuzetaka će možda biti sve više ako imaju dobar primjer od nekog kolege za vidjeti . Tine , pravlno razmišljanje , inače u državi je najvažnija infrastruktura . Bolje to malo para što ima država da uloži u infrastrukturu a u privredu da se manje miješa jer nemože niko nikoga za ruku voditi cijel život.
Nije to do mladih nego okruženja u kom žive.
Ako je opšta filozofija, da se ništa ne isplati, onda će na kraju na dan isplate sociale cela nacija stat ujutro na stepenicama pošte, da podigne pare.
U svim našim ex-yu državama na vlasti je ostala ista bagra ko pre. Zaklinjanje na jednog čoveka i ideologiju zamenili su sa svim i svačim, a u sebi svi su oni radikalni totalitarci, koji se bore protiv svakog, koji bi nešto sam napravio i time se izvukao iz njihovih ruku.
Svi veliki i 'uspešni' privrednici koji su sad veliki i bogati, bili su do 1990 goli i bosi.
Digli su ih prefarbani 'bivši' i to još uvek naplaćuju od njih.
Subvencije su ti isto govno. Prvo ti uzmu pare da te prinude bit 'dobar' i kooperativan ako želiš da bar nešto od toga povratiš.
I u narodu su uspeli s stvaranjem tih 'kapitalista' stvorit mržnju protiv kapitala, koji u stvarnosti nema nikakve veze s tim što se na našim prostorima 'prodaje' pod tim nazivom.
Nije kapitalista taj što je za dinar, euro, marku, kunu kupio firmu vrednu milijune i na nju digao kredit za kupit jahtu i oženit se nekom plastičnom da ne kažem nešto nepodobno. U normalnom svetu za takve postoje drugi nazivi.
Pravi kapitalista je svako od nas, koj se bori, da radom i trudom umnoži i obogati imetak (kapital) sebe, familije, a time pomaže rastu boljitka i široj zajednici, od sela do države na kraju.
Ako je opšta filozofija, da se ništa ne isplati, onda će na kraju na dan isplate sociale cela nacija stat ujutro na stepenicama pošte, da podigne pare.
U svim našim ex-yu državama na vlasti je ostala ista bagra ko pre. Zaklinjanje na jednog čoveka i ideologiju zamenili su sa svim i svačim, a u sebi svi su oni radikalni totalitarci, koji se bore protiv svakog, koji bi nešto sam napravio i time se izvukao iz njihovih ruku.
Svi veliki i 'uspešni' privrednici koji su sad veliki i bogati, bili su do 1990 goli i bosi.
Digli su ih prefarbani 'bivši' i to još uvek naplaćuju od njih.
Subvencije su ti isto govno. Prvo ti uzmu pare da te prinude bit 'dobar' i kooperativan ako želiš da bar nešto od toga povratiš.
I u narodu su uspeli s stvaranjem tih 'kapitalista' stvorit mržnju protiv kapitala, koji u stvarnosti nema nikakve veze s tim što se na našim prostorima 'prodaje' pod tim nazivom.
Nije kapitalista taj što je za dinar, euro, marku, kunu kupio firmu vrednu milijune i na nju digao kredit za kupit jahtu i oženit se nekom plastičnom da ne kažem nešto nepodobno. U normalnom svetu za takve postoje drugi nazivi.
Pravi kapitalista je svako od nas, koj se bori, da radom i trudom umnoži i obogati imetak (kapital) sebe, familije, a time pomaže rastu boljitka i široj zajednici, od sela do države na kraju.
Poslednja izmena:
smiljan123
Član
iz mog sela ima najmanje 50 osoba koje su u poslednje dvije godine pocele radit u firmama po prnjavoru...iima ih i koji su rasprodali stoku a on i zena zajedno rade u firmi,
savopunck
Banned
,ako je prodaja dedovine i izdavanje u arendu poljoprivreda onda su većina poljoprivrednici.E bolji i sazetiji post u kojem se sa malo reci sve kaze odavno nisam procitao.
BRAVO......
Ma losi su zakoni za mlade.
Sad su npr dali povrat do 75% za kupovinu razne mehanizacije za mlade, uslov je bio registrovano gazdinstvo i PIO placen, pa odakle meni kao mladom i sve te dazbine poplacane i kreditna sposobnost ??
Sad su npr dali povrat do 75% za kupovinu razne mehanizacije za mlade, uslov je bio registrovano gazdinstvo i PIO placen, pa odakle meni kao mladom i sve te dazbine poplacane i kreditna sposobnost ??
smiljan123
Član
d kuce nikud nije htio iako mi gotovo tu nismo ni bili (budemo jednom ili dvaput sedmicno).mudric milan
Član
Čitam diskusiju o povratku na selo i čudim se što pojedinci daju savete a na selu nisu živeli i privređivali a i pojedinci koji žive na selu a rade kako su pradedovi radili daju savete a to je prošlost.Mnogi članovi me znaju preko foruma a sa nekim se i lično znam.Moje iskustvo je da se na poljoprivredi može dobro zaraditi i svoj rad unovčiti.Ovo govorim iz svog iskustva jer sam na selu živeo cca, 20 godina nakon dolaska iz grada ne evojom željom.Igrom slučaja kupili smo jednu kozu da imamo mleko.Počeli proizvoditi sir iz mog rodnog kraja.Pošto smo počeli taj sir povećavali smo broj koza sir usavršili da bi bio pogodan za širu upotrebu.Pošto smo imali mal plac držali smo najviše 14 koza i jarca.Sagradili smo mali objekat za siranu i registrovali poljoprivredno gazdinstvo i prodavali sir restoranima u Beogradu.Da bi znali kako poslujemo vodili smo knjigovodstvo.Moram reći da ispočetka nismo formirali dobru cenu ali kad smo videli koja je potražnja cenu smo podigli da bi nam zadnje godine bila 1500 din za kg. a to je bila 2013,Da nismo prestali iduće godine nam bi Kolubara napravuila ogromnu štetu jer smo bili totalno poplavljeni.Da nebi mislili da nam je ta cena bila uvek na početku je bila i 600 din za kilogram. Svaka nam je koza u proseku davala godišnje cca polutvrdog sira. Sir je dimljen i zrio u maslinovom ulju.Bilo je dosta problema jer pre toga nismo nikad imali dodira sa kozama.Svu hranu smo kupovali jedino što smo u jednom kraćem periodu sami na 1 h gajili lucerku.Još jedno veoma bitno koze smo muzli 3 puta dnevno.
smiljan123
Član
Koliko ti je vremena trebalo za muzu jedne koze i koliko sam skuzio sad nisi u selu
mudric milan
Član
Koze sam samo u početku muzao ručno odmah smo nabavili muzilicu za 2mkoze.Godine su učinule svoje a pošto nismo imali nikoga zainteresovanog da taj posao nastavi zahvaljujući kozama preselili smo se u Beograd.Inače sam osim osnovne škole ceo život živeo u gradu.
