Pokrovni usevi
- Začetnik teme Rabadzija
- Datum pokretanja
Po meni loše su vas savjetovali...
Heljda traži puno vode/vlage!
Proso uz zob po meni loša kombinacija...dobro ce niknuti al ako ne padne kiša 10-ak litara nakon klijanja i da ima dovoljno vlage sljedecih 3tj u kombinaciji sa zobi, ako nema zob će ju ugušiti...
Za slanutak su i meni davno savjetovali (zbog susnog kraja) ali nemam dobra iskustva s njim...čak sam imao godinu gdje su polovice zelenog graha bolje poniknule ili soja (3.i4. klasa sto mi ostane od selektiranja) a od slanutka ni traga
Npr stočni grašak 'voli' kombinaciju sa zobi
Od svih zob nekako 'najlakse' ponikne...
Sudansku travu izbjegavam u sirokom luku jer uzima solidnu količinu N-a iz tla...a kolegino iskustvo je da uzima solidnu količinu i drugih makronutrijenata s obzirom na analizu tla rađenu poslije mixa sa sudanskom travom (nju bih mozda (ali vrlo vjerojatno ne) stavio u mixu npr di su 80% leguminoze) i ako ce se npr sijati nakon tog pokrovnog usjeva uljana repica to je 'totalni promašaj' po meni pošto koliko sam upoznat uljana iznosi isto velike količine hranjiva iz tla, a predusjev (sudanska trava) je prethodno potrošila isto značajnu količinu hranjiva u tlu...
Lan po meni bez npr facelije (i rauole) u podrucjima s rjeđim oborinama i nedostatkom vlage nema smisla sijati (i tezim tlima)...
Heljda traži puno vode/vlage!
Proso uz zob po meni loša kombinacija...dobro ce niknuti al ako ne padne kiša 10-ak litara nakon klijanja i da ima dovoljno vlage sljedecih 3tj u kombinaciji sa zobi, ako nema zob će ju ugušiti...
Za slanutak su i meni davno savjetovali (zbog susnog kraja) ali nemam dobra iskustva s njim...čak sam imao godinu gdje su polovice zelenog graha bolje poniknule ili soja (3.i4. klasa sto mi ostane od selektiranja) a od slanutka ni traga
Npr stočni grašak 'voli' kombinaciju sa zobi
Od svih zob nekako 'najlakse' ponikne...
Sudansku travu izbjegavam u sirokom luku jer uzima solidnu količinu N-a iz tla...a kolegino iskustvo je da uzima solidnu količinu i drugih makronutrijenata s obzirom na analizu tla rađenu poslije mixa sa sudanskom travom (nju bih mozda (ali vrlo vjerojatno ne) stavio u mixu npr di su 80% leguminoze) i ako ce se npr sijati nakon tog pokrovnog usjeva uljana repica to je 'totalni promašaj' po meni pošto koliko sam upoznat uljana iznosi isto velike količine hranjiva iz tla, a predusjev (sudanska trava) je prethodno potrošila isto značajnu količinu hranjiva u tlu...
Lan po meni bez npr facelije (i rauole) u podrucjima s rjeđim oborinama i nedostatkom vlage nema smisla sijati (i tezim tlima)...
Neke biljne vrste će se nekome dobro pokazati, dok ce drugome biti totalni neuspeh. Nisu isti uslovi, ni zemljište u različitim regionima, mestima, atarima...
Takođe, da li će neka vrsta praviti konkurenciju drugoj u smeši je relativna stvar jer se možeš beskrajno igrati sa odnosima komponenata u smeši. Po meni, 1 kg/ha sudanske trave neće imati nekog negativnog uticaja, a lepo će proširiti biodiverzitet i podići fotosintetski kapacitet parcele. I drugo, nisam upoznat da hranljive materije mogu ispariti sa njive, osim ako ih ne izbaliraš. Ako će se ta masa izmalčirati, ti nutrijenti će ponovo biti dostupni nakon procesa razgradnje.
Послато са SM-G780G помоћу Тапатока
Takođe, da li će neka vrsta praviti konkurenciju drugoj u smeši je relativna stvar jer se možeš beskrajno igrati sa odnosima komponenata u smeši. Po meni, 1 kg/ha sudanske trave neće imati nekog negativnog uticaja, a lepo će proširiti biodiverzitet i podići fotosintetski kapacitet parcele. I drugo, nisam upoznat da hranljive materije mogu ispariti sa njive, osim ako ih ne izbaliraš. Ako će se ta masa izmalčirati, ti nutrijenti će ponovo biti dostupni nakon procesa razgradnje.
Послато са SM-G780G помоћу Тапатока
Ima logike u tome što pišeš..jedino se pitam zbog vlage,koja biljna vrsta manje koja više isušuje zemlju,mada to ne vidim neki problem ako će da se zaborava preko zime,u strip tilu ili kojem već načinu redukovane obrade verovatno to nije slučaj...
Spadam u one koji za sad samo razmišljaju u tom pravcu,i nikako da se nakanem do to sprovedem u delo...
Spadam u one koji za sad samo razmišljaju u tom pravcu,i nikako da se nakanem do to sprovedem u delo...
Nemam ja još uvek problem sa kvalitetom zemljišta,do pre 5 godina su sve njive redovno đubrene sa stajnjakom,i zaoravani žetveni ostatci,al pošto sam prva generacija u poslednjih 300 godina koja nema više ni komad krupne i sitne stoke doći će brzo vreme kad će zemlja doći u problem...pa treba razmišljati u napred
Tonchi
Član
Nema boljeg definitivno od stajskog, a ovi pokrovni usjevi puno puno sporije popravljaju zemlju. Definitivno pomažu, ali i tehologija je sasvim drugačija, a pogotovo ovi koji siju u te iste pokrovne usjeve što se tiće strojeva. Rijetki su uspjeli u tome...
Pre neku godinu posle žetve pšenice padala dobra kiša i nikne nova pšenica kao luda, gusta, visoka do kolena, to nikad nisam uspevao u redovnoj setvi da imam.
Dođe vreme za jesenje oranje i ja to jedva nekako uzorem. Na proleće posejem soju i imao najbolji rezultat do sada. E sad, da li je godina bila dobra ili ima udela i ovaj zaorani zeleniš, đavo će ga znati.
Dođe vreme za jesenje oranje i ja to jedva nekako uzorem. Na proleće posejem soju i imao najbolji rezultat do sada. E sad, da li je godina bila dobra ili ima udela i ovaj zaorani zeleniš, đavo će ga znati.
Ja prošle godine nisam uspeo da isprskam strnjiku. Niklo je sve i svašta od trava. jedino sam uspeo da ne dozvolim da sve to sveta i ostavi seme. Već sam uzo od komšije malčer i celu parcelu prešao. Obzirom da je radio kombajn sa sečkom onda slame i nije bilo na otkose. A iseckao sam i onaj deo slame koji je kombajn ostavi (odnosno dokle je kosio). Padalo je par kiša po tom sitnišu i onda sam sve zaorao. Čak je i nova trava bila krenula. Dakle bilo je i zelenog i suvog. Nadam se da će to kad se imeša sa zemljom da pospeši da ona bude i rastresitija. Inače da iznesem ovde i jedno moje zapažanje, jer se vodi polemika da li ovo zelenišno pomaže. Ja kad kosim svoje dvorište onda svu travu skupljam i na jedno mesto je lagerujem i pravim djubre. Ostali deo placa samo kosim i pustim da se pokošena trava razbaca na sve strane. E sad u dvorištu je jako loš kvalitet trave (možda bi u zimu trebalo malo da je prihranim sa nekim mešanim djubrivom) dok je u ostalom delu placa i gušća i ima jako tamnu boju i brže napreduje.
Hoće li ove godine biti zarade na nekoj standardnoj ratarskoj kulturi? Obišli smo soju posejanu u pokrovni usev, čućemo kako je Slavko zadovoljan izgledom i potencijalom soje, uporedićemo je sa sojom iz klasične setve i čuti očekivanja za prinos i zaradu. Sve to opširnije možete videti u ovom mom videu... Hvala što ste pogledali video, za još zanimljivog sadržaja lajkujte video,komentarišite i pretplatite se na moj kanal! Copyright © 2023. youtube.radoslav adamovic - All rights reserved.
Pokrovni usjev nakon psenice
Sjetva 31.07 (pred najavljenu kisu skoro 20ak L al na kraju nista..)
Mix od 9 vrsta
Prva kisa 31.08 (16L)
Planirani usjev sljedece godine: soja
Od 9 vrsta niknulo 4 (5)
Nicanje kod poniknulih (75% i manje)
Vec dugo sam u ovome, i dalje ne mogu reci sa sam ‘zadovoljan’ sto se tice nicanja mixa ali vidi se napredak, i dalje se ucim…najveci problem mi predstavljaju nedostatak redovnih padalina i vlage tijekom ljeta (ili da pocnem kao Ameri sa navodnjavanjem pokrovnih usjeva?!)
Kad bi kise bile redovne pa da izgradim tu ciljanu biomasu za povecanje humusa posto od ukupne biomase u prosjeku max 1/3 zavrsi kao organska materija, 5-6% hrana za mikroogranizme a ostatak ‘ispari’…
Sent from my iPhone using Tapatalk
Sjetva 31.07 (pred najavljenu kisu skoro 20ak L al na kraju nista..)
Mix od 9 vrsta
Prva kisa 31.08 (16L)
Planirani usjev sljedece godine: soja
Od 9 vrsta niknulo 4 (5)
Nicanje kod poniknulih (75% i manje)
Vec dugo sam u ovome, i dalje ne mogu reci sa sam ‘zadovoljan’ sto se tice nicanja mixa ali vidi se napredak, i dalje se ucim…najveci problem mi predstavljaju nedostatak redovnih padalina i vlage tijekom ljeta (ili da pocnem kao Ameri sa navodnjavanjem pokrovnih usjeva?!)
Kad bi kise bile redovne pa da izgradim tu ciljanu biomasu za povecanje humusa posto od ukupne biomase u prosjeku max 1/3 zavrsi kao organska materija, 5-6% hrana za mikroogranizme a ostatak ‘ispari’…
Sent from my iPhone using Tapatalk
Pitaj Nandora iz Mola ili Minđušara. Moraš znati posle čega ćeš ga sejati i čemuće biti predusev. Mala je površina, ja da sam na tvom mestu bih posejao šta mi se nađe pod rukom. Bitno je samo da ne dozvoliš da pokrovni usev baci seme.
DraleTD
Član
Направи сам мешавину, види шта све иде у ту мешавини и купи у пољопривредним апотекама.
