Oranje

Da i ja napišem nešto o ovome. Baš me interesovalo ovo u vezi paljenja ostataka , zaoravanje mase , povećanje organske materije u zemlji sijanjem stalno biljaka sa dosta mase (kukuruz i sl) , živi organizmi preživljavane insekata itd. Pročitao sam brdo najnovijih istraživanja i mogu reći da ima dosta zabluda i dosta kontraverzi i preporukama naših stručnjaka .
Najviše me je zanimalo kukuruz u monokulturi jer je idealan za povećanje organske materije u zemlji zbog velike mase pogotovo u gušćem sklopu.
Prva "zabluda" : u vezi povećanja organske materije : nadzemni ostaci kukuruza sadržavaju samo 20-25% ukupne OM a podzemni (korjen) povećava OM sa 75-80% što će reći da nije tolika šteta paliti ostatke , sa druge strane oranje možda više izbaci organske materije na površinu nego što unese u zemlju .
Dodavanje azota ujesen ne potpomaže razlaganju ostataka iako je potrebno pojačati azot u monokulturi kukuruza iz drugih razloga , za razlaganje jedino pomaže usitnjavanje , ali ne ovim sječkama na kombajnu ili tanjiranjem nego nečim ozbiljnijim i miješanje sa zemljom .
Dalje uvjeren sam da oranje više uništava žive organizme u zemlji nego paljenje koje traje desetak sekundi na djeliću zemlje i normalna je prirodna pojava za razliku od okretanja zemlje .
Gledano finansijski u kukuruznim ostacima koji se pale najznačajniji je gubitak nešto kalijuma , nama je ovamo dragocjen , a u Vojvodini ga ne fali iako je to posebna tema.
Sa druge strane nakon gustog i dobrog kukuruza čak iako se zapali , dabi se izbjeglo oranje najveći problem prave ostaci neodsječenog dijela stabla i korjen tzv čokanji .
Kad sve saberem i oduzmem za monokulturu kukuruza , a u mojim uslovima zaključio sam dabi mi najbolje bilo :
kombajniranje kukuruza baz ikakve sječke , zatim kvalitetno tarupiranje(malčiranje) koje hvata i par cm zemlje (tu bube ne preživljavaju) , zatim podrivanje bez oranja , zatvaranje i to je to .
 
mirko 015 je napisao(la):
A kako objasnjavate ovo,pre neku godinu imao sam njivu sa psenicom,pola njive je zapaljena strnjika pa zaorano,a pola zaorana masa.Na polovini gde je masa zaorana sta me nije snaslo,i trava i bolest i prinos drasticno losiji,a na polovini gde je paljeno nema trave,nema bolesti,prinos odlican.I nije mi jasno u cemu je problem palenja kod nas se pre dosta godina uvek palilo i nije bilo pozara ali sad su dosle mlade generacije koje zabole ku...c,zapali i ode sa njive,tesko mu da bude tu i pazi,zato dolazi do pozara.Moj otac je znao po ceo dan da provodi na njivama dok ih pali,od jutra do mraka,a sad tesko da to neko oce,lakse je naginjati ladnog zajecarca ispred prodovnice od jutra do sutra ili negde u ladovini nego raditi nesto na njivi.
Primera imam jos za palenje,kukuruz gde je paljeno bude bolji i slicno,ali da ne duzim...

- - - - - - - - - -

I jos nesto dok je zakon dozvoljavao palenje obale kod nas u brdima su bile ciste,ljudi su to palili i teze je obala rasla,nije bilo japadi,putevi obasjani suncem,suvi,sad je sve zaraslo,samo da vidite nasta lici atar u nasem selu,kao amazon.
Kliknite za proširenje...


E sad su napravili jos gore... Uglavnom ljudi idalje pale ostatke ali da ne bi bili zateceni na licu emsta zapale i pobegnu glavom bez obzira!!!!! I eto recepta za pozar!!!!

A da je dozvoljeno ja mislim da bi ti ljudi bili tu i ne bi se desavale takve stvari... Naravno uvek je paljenje rizik jel sam jednog coveka ja i moj drug pronasli posle celog dana traganja za njim kako je izgoreo pokusavajuci da ugasi pozar da ne zapali drugima useve!!!!!!!!!!!!!!!!
 
A Mirko, kako ti objasnjavas da ja dok nisam imao dobrog prinosa dok nisam poceo zaoravati zetvene ostatke??

Ne znam kakva je tamo zemlja i kako radja inace ali ja sam zaoravanjem samo popravio i strukturu tla i moje usjeve. Ispada da niko drugi u svijetu ne zna sta radi, samo sacica koji pale slamu i kukuruzoviste znaju sta rade a mi ispadamo nestrucnjaci i neozbiljni...

Svi pricaju price a da im se ponudi da im kombajn za istu cjenu usluge sjecka slamu ili ostavi u zbojevima, niko ne bi izabrao zbojeve, osim ako mu ne treba slama za stoku... NITKO, svi bi sjeckali i zaoravali i ne bi uopce bilo problema ni s prinosom, ni s bolestinama ni s korovom.

Ja odgovorno tvrdim da su starije generacije te koje su lijene i jedva cekaju da "nagnu zajecarsko" posto je lakse i brze zapaliti nego uzeti vile u ruke pa rastreskati malo slame po njivi... Imate na forumu strojeve za razbacivanje otkosa koji s lakocom to odrade pa svi opet pale jer "je bolje" a ne zato sto im se ne da silaziti s traktora i tu i tamo odstopati plug...

Ne moraju svi biti takvi ali ja ove izjave izvlacim iz svoje sredine. I ovdje pricaju da ide korov, da bolestine napadaju a svi pale samo iz jednog razloga. Da brze budu gotovi s oranjem i "da si ne prave dodatnog posla tamo gdje ne treba"...

I ja sam kao mali orao zapaljene strnjike i istina je, samo spustis plug i ne okreces se, lijepse njive izgledaju, lijepo se ore, milina jedna ali navikne se covjek s vremenom i na oranje neupaljenog i postane sasvim normalno...
 
MOMOSARIC je napisao(la):
Da i ja napišem nešto o ovome. Baš me interesovalo ovo u vezi paljenja ostataka , zaoravanje mase , povećanje organske materije u zemlji sijanjem stalno biljaka sa dosta mase (kukuruz i sl) , živi organizmi preživljavane insekata itd. Pročitao sam brdo najnovijih istraživanja i mogu reći da ima dosta zabluda i dosta kontraverzi i preporukama naših stručnjaka .
Najviše me je zanimalo kukuruz u monokulturi jer je idealan za povećanje organske materije u zemlji zbog velike mase pogotovo u gušćem sklopu.
Prva "zabluda" : u vezi povećanja organske materije : nadzemni ostaci kukuruza sadržavaju samo 20-25% ukupne OM a podzemni (korjen) povećava OM sa 75-80% što će reći da nije tolika šteta paliti ostatke , sa druge strane oranje možda više izbaci organske materije na površinu nego što unese u zemlju .
Dodavanje azota ujesen ne potpomaže razlaganju ostataka iako je potrebno pojačati azot u monokulturi kukuruza iz drugih razloga , za razlaganje jedino pomaže usitnjavanje , ali ne ovim sječkama na kombajnu ili tanjiranjem nego nečim ozbiljnijim i miješanje sa zemljom .
Dalje uvjeren sam da oranje više uništava žive organizme u zemlji nego paljenje koje traje desetak sekundi na djeliću zemlje i normalna je prirodna pojava za razliku od okretanja zemlje .
Gledano finansijski u kukuruznim ostacima koji se pale najznačajniji je gubitak nešto kalijuma , nama je ovamo dragocjen , a u Vojvodini ga ne fali iako je to posebna tema.
Sa druge strane nakon gustog i dobrog kukuruza čak iako se zapali , dabi se izbjeglo oranje najveći problem prave ostaci neodsječenog dijela stabla i korjen tzv čokanji .
Kad sve saberem i oduzmem za monokulturu kukuruza , a u mojim uslovima zaključio sam dabi mi najbolje bilo :
kombajniranje kukuruza baz ikakve sječke , zatim kvalitetno tarupiranje(malčiranje) koje hvata i par cm zemlje (tu bube ne preživljavaju) , zatim podrivanje bez oranja , zatvaranje i to je to .
Kliknite za proširenje...
Ti si moj idol! Zato minđušar tanjira kukuruzovinu posle žetve neposredno(da ne upale ovi što samo ujesen idu u atar),i kad malo se sagne od kiše,ide razrivač,i ja mislim da je to bolje (za život u zemlji) od oranja
 
Evo naprimer,gde je balirana kukuruzovina(kod nas se to radi),znaci ostala njiva cista nije bilo miseva u psenici,gde sam zaorao masu-kukuruzovinu bilo je more miseva.

Bobo,kod nas je zemlja ilovaca-zuta,tesko se ore,dubina obicno oko 20cm.
 
Paliti zetvene ostatke zbog bubica, insekata, bolesti i sl. je glupo. Kao da sve od navedenog ne moze doci sa komsijskih njiva u vasu. Pa nije vasa njiva jedina u ataru. Ja zetvene ostatke zaoravam jer smatram da to koliko toliko poboljsava strukturu zemljista. Pogotovu na parcelama gde zbog udaljenosti od kuce nije moguce vrsiti djubrenje stajnjakom. Istina je da zna biti muka u oranju ali nadam se da se trud isplati. Takodje nisam primetio da nezatrpani zetveni ostaci, prilikom oranja ili uredjivanja za setvu, smetaju nicanju psenice, jecma i dr. gde je predhodni usev bio kukuruz. Mada svako ima svoje misljenje.
 
Što se tiče sjetve , više mogu da smetaju ostaci na nekoj dubini sjetve nego oni na površini . Idealno bi bilo da su svi ostaci na površini ali dobro usitnjeni i onda se sijačica snadje čak i najobičnija.
 
Momo zar se paljenjem ne gubi samo N,jos nisam cuo da se K gubi ??

Inace pre par dana pricam sa Saletom ratarom i Shaletom i dodjemo do zakljucka da niko ne vrsi pravilo,jer tad svi gase secku na slamotresima,a trebala bi i ona da radi kako bi iseckala cokanj jer jer je on izvor P(sadrzi ga dosta u sebi) i tek onda kad se isecka i rasiri zaorati.
 
Nisam mislio na taj čokanj ( a za ovoaj si u pravu ) , nego na donji dio stabla sa korjenom koji ostan i nakon paljenja i ometa eventualno samo podrivanje ili razrivanje bez oranja .

Provjeri još jednom šta se gubi paljenjem , i mene živo zanima , čini mi se da odu skoro svi elementi .
 
Kako objašnjavate pojavu vidno bujnijeg i boljeg useva konkretno žita ,na upaljenim gomilama otkosa soje kupljenih drljačom.Ovo sam radio nekad kad mi je kosio kombajn bez sečke pa sam morao na ovaj način da pokupim i spalim sojinu slamu.Tu gde su bile spaljene gomile tu je žito bilo puno puno bolje.Znači ako fosfor i kalijum ostaju i to je razlog boljeg useva onda je logičnije spaljivati a potreban azot dotati iz džaka nego zaorati sve bolesti na dno brazde.Jedino erozija nastaje vremenom na tom zemljištu gde se praktikuje spaljivanje žetvenih ostataka.Ja sam mišljenja da treba kombinovati po malo i jedno i drugo.S jedne strane imamo nenormalnu pojavu nekakvih bolesti a sa druge strukturnu degradaciju.Ove godine bi bilo možda bolje upaliti,i zbog glodara ali opet kako to i izvesti kad je propisana kazna za ovaj način uklanjanja ostataka.
 
Poslednja izmena:
Zato zapalis komsiji,pa vetar donese tebi. :osmeh:
Karbon da se nalazi u biljkama ? Da nije kalcijum karbonat CaCO3 ?

- - - - - - - - - -

Pa veca koncentracija P i K,zato je i bolje zito tu.


Jos je neko spominjao mislim Spajici da su iza kombajna tj otkosa sledece godine ti redovi bili losiji,ni tu nije magija u pitanju. Kukuruz ima nepovoljan C:N odnos,odnosno za razlaganje z.o. potrosi puno azota,tako da deo gde je "otkos" potrosi vise azota gde ga nema,zato je pozeljno rabaciti po povrsini i dodati ureje da malo "nahrani" te z.o. .
 
Odosmo skroz ali ovo što kaže NA je razlog što usjev bude slabiji u trakama gdje je išla slama iz komnbajna pa zaorana . Inače kod zaoravanja veće mase treba prilično više azota dodati za sledeći usjev ali on nije izgubljen nego kao "OROČEN" u banci .
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh