Orah - opšta tema

Kad si već skontao kako to raditi, taj lijepi, krupni sijanac, ukalemi. Tako ćeš bez rizika razmnožiti taj koji ti se sviđa.
 
Jel sadio neko Tulare, Laru ili Fernor u Srbiji? Kakva su vam iskustva? Kako se ponašaju u uslovima naše kontinentalne klime? Jesu li probirljivi po pitanju zemljišta?

Sadio sam ja pre 2 godine po par stabala od obe sorte eksperimentalno. Sadnice su kupljene u Italiji. Ponašaju se sasvim normalno, kao i naše sorte koje rastu na istoj eksperimentalnoj parceli (NS kasni rodni, Šejnovo, Rasna, Šampion, Tisa, G139, Elit). Vegetacija Tulare počinje negde kad i Šejnovo, a Pieral Lara oko nedelju dana kasnije. Lara je imala po par plodova obe godine, koje sam skidao sredinom maja da ne usporavaju rast stabla. Sadnice sam "čepovao" na visinu 50 cm krajem februara ove godine, znači ne odmah nego 15 meseci posle sadnje, i izrasle su po 2,5 m u visinu do 15 jula. Početkom maja sam skidao sve izdanke, sem 2 najjača, a u junu sam ostavio samo jedan jači. Oko 15. jula sam prekratio vrh na 1,8 m i očistio grane do visine 1 m. Sledećeg proleća prekraćujem ramene grane na nekih 80 cm i nastavljam da formiram krunu. Na fotografiji je mlada sadnica sorte Pieral Lara u 2. vegetaciji, a iza nje stablo sorte Šejnovo u 17. vegetaciji.

Fernor i Fernette su sadjeni na eksperimentalnom dobru Instituta za voćarstvo u Čačku jos 1995., kada su dobjeni od autora sorte kako bi se ispitalo njihovo ponašanje u napim klimatskim uslovima. O tome postoji kraći naučni rad čačanskog instituta u kome se kao zaključak daje da se obe sorte preporuluju za gajenje u našim predelima. Medjutim, tek 2016. godine je sorta Fernor dodata na sornu listu Ministarstva poljoprivrede RS, zahvaljujući naporima Saveza uzgajivača oraha Srbije. Kako se u medjuvremenu ispostavilo u francuskim zasadima, sorta Fernor je značajno rodnija i nesto kvalitetnija od Fernette, koji se sada preporuluje samo kao jedan od oprapivača Fernora, pored Franquette. Fernor prema rezultatima Francuza daje u intenzivnom zasadu oko 3-3,5 t/ha. Nesto slično se i kod nas desilo, da je u knjigama hvaljen Šampion po karakteristikama ploda, a ispostavilo se da je Rasna daleko interesnatnija i isplativija za gajenje, dok Šampino radja tek svake 2-3 godine i podložan je bolestima.

Na osnovu iskustava proizvodjača u Evropi za poslednjih 25 godina, kao perspektivne i rodne lateralne sorte za ove geografske širine su se izdvojili upravo Pieral Lara, Chandler, Tulare i Fernor.


2lb0vvo.jpg
 
Poslednja izmena:
Puno hvala na informacijama!
Bila mi je potrebna informacija iz prve ruke pre no što se "uhvatim u kolo" sa novim lateralnim sortama.
Podloga je domaći orah, jel tako?
A zašto si čepovao tako kasno, nisi bio zadovoljan tekućim razvojem biljke, ili si tek tada saznao za metod?
Prvo sam razmišljao da zasadim Fernor, koji mi se čini najžilavijim od ponuđenih za naše uslove, pa sam se ipak na kraju odlučio za Pieral Laru, zbog značajno viših prinosa, makar teoretski ;).
Da li je Franquette (u odnosu 1:10) dovoljan oprašivač za ovu vrstu?
Moja ogledna parcela je prilično mala (33 ha), i jako je nezahvalno projektovati zasad na malim parcelama, tako da staje samo 55 sadnica, sadiću 6x8m. Ako bude krenulo po planu, širim zasade na znatno većim površinama. Pošto planiram intenzivno da orezujem ručno (trimerom sa vidijumskim diskom i teleskopskim sekačima), živ nisam šta će biti kada orasi "iždžigljaju" previše uvis, kako ih onda rezati, ali što kažu, o tome ću misliti sutra...

- - - - - - - - - -

...33 ara je parcela...
 
Da li je dobro saditi orah za plod i crni orah u neposrednoj blizini? Da li postoji rizik da crni orah oprasuje ove druge, ne bi bilo dobro ako moze. Negde procitah da u Francuskoj npr vade sejance blizu plantaza, cak I da je regulisano nekim zakonom, bas iz razloga oprasivanja

Hoćete reći da će postojanje sejanaca u blizini moje parcele ugroziti regularno oprašivanje sortnih oraha i imaću kao plod neki mutant?! Ili to važi samo za crni orah?
 
Podloga je domaći orah, jel tako?

Da, podloga je Junglas Regia, tj. evropski ili persijski orah, ali ne domaci sejanac (u smislu posadio rasadnicar orahe koji su mu rodili na okucnici), vec sertifikovana podloga dobijena sejanjem semena oraha odredjene selekcije i karakteristika, koji imaju dobro razgranjavanje korenovog sistema i otpornost na zimske mrazeve. Podloge isto dobijaju svoj odvojeni sertifikat, kao sto ga dobija i pelcer, kao i citava sadnica kasnije. Ti orasi su kostunci, malog randmana i nisu dobri kao konzumni, ali se specijalno selekcionisu za podloge.

A zašto si čepovao tako kasno, nisi bio zadovoljan tekućim razvojem biljke, ili si tek tada saznao za metod?

Video sam to i ranije, ali nisam razumeo smisao. U nekim zemljama se sadnice prodaju vec skracene, umocene u krec sa dodatkom plavog kamena. Svi smo mi skepticni u nedostatku potpune informacije. Tek mi je na leto 2015. konsultant u Italiji objasnio koliko je to vazan postupak i kako se pravilno radi. Posle toga sam i cepovao. Sadnica je vise napredovala za 4 meseca nakon prekracivanja, nego za celu prethodnu godinu. Valjda ne bi trebalo da se ne cepuje odmah ako je koren sadnice slab. U tom slucaju se saceka jedna godina. Isto ako posle cepovanja ne izraste do avgudsta na visinu 2m, onda se opet cepuje sledeceg proleca. Time se sadnica natra da ojaca, time sto se sva snaga usmeri na razvoj korena. Svo to izgubljeno vreme nadoknadi relativno brzo, a onda dalje godinama daje bolji rod, jer se bolje grana. Grananje je uvek proporcionalno razvoju korena.

Da li je Franquette (u odnosu 1:10) dovoljan oprašivač za ovu vrstu?

Oprasivaca generalno ide 5-10%, ali sve zavisi od oblika parcele i pravca dominantnih vetrova u aprilu/maju.

Pošto planiram intenzivno da orezujem ručno (trimerom sa vidijumskim diskom i teleskopskim sekačima), živ nisam šta će biti kada orasi "iždžigljaju" previše uvis, kako ih onda rezati, ali što kažu, o tome ću misliti sutra.

Odlicna ideja. Vrh oraha se ne orezuje u intenzivnim zasadima. Bilo je to pitanje na konferenciji u novembru. Obicno se masinski orezuje do visine 7m pod malim uglom, a ono iznad toga ostaje. Vazno je da orezivanje u vidu spalira pocne u zimu posle 4. vegetacije nakon sadnje, jer treba da se formira pravilna struktura grana, kao kod zive ograde.
 
Poslednja izmena:
Evo, da malo skrenemo sa standardnih tema...
Nešto slatko od oraha, gotov proizvod, čokoladna bombona
8d171bdaa836e46e15fe7f761fd668d4.jpg

Na žalost, bio mi je brži jezik od pameti, pa nisam stigao da uslikam bombonu, već samo celofan.. Generalno, radi se o polutki oraha koja je zalivena čokoladom. Jako ukusno..
Verovatno @ОРАХ bi znao nešto više da nam kaže na ovu temu
 
Evo, da malo skrenemo sa standardnih tema...
Nešto slatko od oraha, gotov proizvod, čokoladna bombona
Na žalost, bio mi je brži jezik od pameti, pa nisam stigao da uslikam bombonu, već samo celofan.. Generalno, radi se o polutki oraha koja je zalivena čokoladom. Jako ukusno..
Verovatno @ОРАХ bi znao nešto više da nam kaže na ovu temu

Sad kad si brze-bolje pojeo bombone, evo malo i teorije :osmeh:

1heeya.jpg

Da, svakako je daleko isplativije napraviti finalni proizvod i prodati ga ka upakovanu poslasticu ili suvenir, nego prodavati orah kao sirovinu po niskoj ceni. U Rusiji postoji tradicija da se ove bombone prave u kucnim uslovima. Najvesca varijanta je suva sljiva sa orahom, ali se radi i samo orah ili u kombinaciji sa drugim susenim vocem (kajsija, urma, smokva).

Na ovom videu se vidi kako se prave domace bombone:
[video]www.youtube.com/watch?v=0DyxdUQBZwM[/video]


2eoiqhf.jpg


6dtva0.jpg


2z68phw.jpg


a0l7jq.jpg


2zi34mw.jpg



 
Hmmmmmmm sto slatko izgleda :)

Zamoli obih vas za misljenje u vezi sadnica orasa, ako nije problem.
Kao sto navedoh moj otac ima mali ranc , u okolini Uzica na oko 400 m nadmorske visine, tj parcelicu koju je posle dedine smrti nasledio i davno je pre oko 30 godina zasadio razno voce.

Pre 15 tak godina zasadili dva orha i to Srem i Tisu koje sam nabavio iz Instituta u Novom Sadu. Ali nam Tisa nije na dobrom mestu , okolo je visoko drvece i gusi ga i slabo radja a Srem je dobar ,
mada ne radja redovno a kada rodi bude bas dosta i lep rod. U okolini ima jos orasa. Na primer na oko 100 metara ima jedno 10 tak oraha kod rodjaka.

Sada hocemo da zasadimo jos dva oraha i odprilike ja sam sa neta zakljucio da je Rasna veoma dobra i dvoumim se za Sejinovo ili novosdaski kasni rodni.
Ovaj zadnji je pozitivan uticaj ovog foruma i mog citanja :).

Medjutim vidim da se pominje Cendler ali da se jos nema dovoljno iskustva sa njim

Mislim da cu obavezno da uzmem Rasnu i sta mi jos preproucujete da uzmem. Ili da uzmem da oba oraha da budu Rasna ili da drugi bude GE 139 ili Sejinovo ili NS kasni rodni ili sta vec.

I da li kada ih zasadim treba da ih djubrim malo vestakom u jesen sa NPK 8 : 16 : 24 a u prolece sa Azotom, kao i drugo voce.

Inace orasi bi bili samo za kucne potrebe.
 
Hmmmmmmm sto slatko izgleda :)

Zamoli obih vas za misljenje u vezi sadnica orasa, ako nije problem.
Kao sto navedoh moj otac ima mali ranc , u okolini Uzica na oko 400 m nadmorske visine, tj parcelicu koju je posle dedine smrti nasledio i davno je pre oko 30 godina zasadio razno voce.

Pre 15 tak godina zasadili dva orha i to Srem i Tisu koje sam nabavio iz Instituta u Novom Sadu. Ali nam Tisa nije na dobrom mestu , okolo je visoko drvece i gusi ga i slabo radja a Srem je dobar ,
mada ne radja redovno a kada rodi bude bas dosta i lep rod. U okolini ima jos orasa. Na primer na oko 100 metara ima jedno 10 tak oraha kod rodjaka.

Sada hocemo da zasadimo jos dva oraha i odprilike ja sam sa neta zakljucio da je Rasna veoma dobra i dvoumim se za Sejinovo ili novosdaski kasni rodni.
Ovaj zadnji je pozitivan uticaj ovog foruma i mog citanja :).

Medjutim vidim da se pominje Cendler ali da se jos nema dovoljno iskustva sa njim

Mislim da cu obavezno da uzmem Rasnu i sta mi jos preproucujete da uzmem. Ili da uzmem da oba oraha da budu Rasna ili da drugi bude GE 139 ili Sejinovo ili NS kasni rodni ili sta vec.

I da li kada ih zasadim treba da ih djubrim malo vestakom u jesen sa NPK 8 : 16 : 24 a u prolece sa Azotom, kao i drugo voce.

Inace orasi bi bili samo za kucne potrebe.


Uzmi 2 rasne jer je skoro samooplodna i dobra domaca sorta..
 
Uzmi 2 rasne jer je skoro samooplodna i dobra domaca sorta..

Slažem se u potpunosti. Kad sadiš par sadnica, samooprašivanje je presudna karakteristika. Pored toga, Rasna je dobar oprašivač za druge sorte, jer resa dosta dugo (kažu čak do 3 nedelje) i povećaće ti rodnost i okolnih oraha. Podred toga, za nadmorsku visinu 400+ m je proveren.
 
Молба и 2 питања, ако неко може да ми одговори.
Интересује ме плод за ораховачу, ликер, да буде величине лешника или мало већи.
1. Колико плодова иде у 1кг, бар отприлике?
2. За колико пара би продали такав килограм?
Хвала.
 
Јасно је за рецепт. Али тих 40 плодова је колико грама?
Или оно 1. питање: Колико плодова иде у 1кг?
 
Zavisi koliko su veliki kada ih uberes, ovi sa slike mislim da su vec preveliki. Koliko su tacno teski to ne znam dal je neko merio, ako jeste nek napise, a sto se prodaje tj nabavke takvih plodova tice, zadji van puta naokolo imas valjda divljih oraha po kraju?
 
Друже, ако правш 2-3 литра то је ОК, али ако планираш 1000л, онда читаву фамилију да ангажујеш да банза околином не може накупити толико.
 
Nazad
Vrh