Objekti za držanje svinja - svinjci

Ovo je daleko najbolje što sam ja osobno vidio, jer ti možeš svakoj posebno odrediti dnevnu količinu, za svaku možeš vidjeti kad je i koliko jela i to unazad 4 dana, samo traži tehnički podkovanu i savjesnu radnu snagu. Radio sam i na farmi koja ima Big dutcmann mokru ishranu ali kod takvog sistema ti nikad nemožeš znati koliko je koja pojela, pa onda u jednom boksu imaš abnormalno debele ali i mršave svinje.
 
Овде је тов на течној храни. Цима италија.
Чекалишта све ручно. Али се може испратити која једе која не и по потреби појачати.
Течна храна захтева велико почетно улагање али је систем скоро самоодржив. Компјутер све одрађује.
Ако се добро истетовира као прасе види се број из авиона.


Сви мисле да је мени лако, не дај боже да им је овако.
 
Na prvoj farmi gdje sam radio je bilo 2 600 krmača i tamo nas je radilo 12 (6 u prasilištu, 3 u razmnožavanju, 2 u odgajalištu i šef farme) s time da nismo imali nikoga na održavanju i to smo odrađivali sami eventualno ako je bio neki veći kvar onda je došao tip iz firme da to riješi ili vanjski ali preko 90 % kvarova smo sami rješavali.

Na drugoj farmi je bilo 6 000 krmača i tamo nas je bilo 15 ( 10 u prasilištu, 4 u razmnožavanju i šef farme) tamo nismo imali odgajalište pa je prasad nakon zalučenja odlazila na druge farme, a bila su i dvojica na održavanju.

Ručni čitać čipa


Podaci koji se vide na njemu (broj krmače, kad je osjemenjena, tko ju je osjemenio i rezultat UZV pregleda (to nismo unosili u kompjutor zato je negativno)


PDA i podaci o učitanoj krmači


Ovo su podaci koje sam ja vidio na kompjutoru za krmaču vezano uz ishranu


A ovo podaci o broju prašenja i kad je osjemenjena ali u taj program nismo unosili broj oprašene i zalučene prasadi jer smo za to koristili drugi softver
 
Сад нас има 80-так радника на 2500 крмачa на једној фарми. И то је на мишиће. Видео сам нове системе држања и то је стварно доведено до тога да је фактор човека и грешке скоро искључен.
И оно што је занимљиво цена одржавања и трошкова је већа него где је стари систем. Почетно улагање убија. Исто тако ако нема неког биообновљивог извора грејања трошкови убијају.
А ово што радите само са програмима ми овде радимо на картоне, један програм за нас и један за факултет. Не могу да се договоре (ко је јачи) који је програм званични.
Радим са ултразвуком и то иде на картон све се уписује. Да ли је повађалица, знак ?, побачај или супрасна. На тај начин их раздвајамо да не би заузимале место.
И што је парадокс све радимо пешке и имамо могу слободно рећи врхунске резултате наспрам улагања.




Сви мисле да је мени лако, не дај боже да им је овако.
 
Mi smo dobivali (jer više ne radim tamo) godišnji izvještaj troškova farme ali bez prihoda :D:D i za tih 2600 krmača najveći izdatak na godišnjem nivou je bila radna snaga , zatim hrana, pa energenti i tek onda održavanje. U cijeloj firmi ( 6 farmi s cca 14 000 krmača) je ukupno zaposleno oko 70 ljudi. A toj manjoj farmi smo godišnje izbacivali iz odgajališta preko 70 000 prasadi za tov, prosjek nam je bio 27,2 zalučena po krmači godinje. Druga je bila privatna a gazdu nije zanimala statistika .
 
coci064 je napisao(la):
Da li smete kuci da drzite svinje?
Kliknite za proširenje...

Ne zaposlenicima na farmi nije dozvoljeno držanje svinja, a i ja kad sam dolazio od kuće s godišnjeg (farma je u Kanadi) tri dana sam morao biti u stanu prije nego poćnem raditi ista stvar je i ako sam bio u posjetu nekoj drugoj farmi.
 
Пре пар година потегло се питање тога. Ишао попис и 70% радника је имало свиње. Од тада не спомињу.
Сећам се времена када су добијали товљеника од 130-140 кг у децембру али да не држе свиње. То је било до пре 15-так година. Ја имам регистровано сточарско газдинство и једини сам ај да кажемо проблем. Ко нема обележене свиње невидљив је.
Махали неким папирима и кад смо се распитали нигде се не наводи стриктно у закону. То је препуштено фирмама и закону о раду и уговору о раду.


Сви мисле да је мени лако, не дај боже да им је овако.
 
Види, могу да то ураде и следећи дан да остану без 2/3 радника. Или да надомести са платом.
Ја лично радим на две велике фарме. Тражи се радно искуство и да знаш посао. Нисам нешто плаћен за све што знам да урадим али ми је радно време 7 сати, слободни дани и годишњи кад ми треба. Ноћни рад и празници као и годишњи плаћени.
Превоз обезбеђен.


Сви мисле да је мени лако, не дај боже да им је овако.
 
А што се тиче прасади по крмачи то не гледамо тако већ колико товљеника имамо од једне крмаче. Сад смо на 22-23 и то није далеко од канаде.

Сви мисле да је мени лако, не дај боже да им је овако.
 
Pisem posto znam kako je na jednoj relativno novoj velikoj farmi u Kikindi. Radnici ne smeju da drze svinje, a zaposleni veterinari ne smeju da lece privatno po kucama. Dobijaju polutke po povoljnoj ceni i nisam cuo da su ljudi masovno davali ili dobijali otkaz.
 
Зато што је тако решено плата + месо које би могао да произведеш код куће. То је сасвим ок.



Сви мисле да је мени лако, не дај боже да им је овако.
 
И још нешто из искуства. Свака нова фарма нема проблема из разлога што нема узрочника проблема бактерија и вируса. Све се унесе са животињама. А кад уђе док животиње не стекну имунитет буде игранка. То зна да траје и више од једне године. Свака стара фарма има ешерихију коли, парво и аујетцки. Само су животиње стекле такозвани дивљи имунитет. Кад се вади крв крмачама свашта се нађе али нема здравствених проблема.

Сви мисле да је мени лако, не дај боже да им је овако.
 
coci064 je napisao(la):
Nema to veze sa zakonom. Farme to donose iz bezbednosnih razloga, zbog prenosa bolesti.
Kliknite za proširenje...

Upravo tako, na većini farmi u Kanadi je tkzv. danski sistem, znaći obavezno tuširanje prilikom svakog ulaska na farmu , više barijera tako da se obuća u kojoj dolaziš ostavlja odmah na ulazu, zatim se skidaš i ideš pod tuš i nakon toga oblačiš radnu odjeću a čizme se obuvaju tek kod ulaska u objekat sa životinjama. svaka ta faza je fizički odvojena. O tim biosigurnosnim mjerama imao za pisati jednu stranicu.

@putin prasad se kretala za svih tih pet godina koliko sam bio tamo u rasponu od 1.8 do 2,2 CAD za kg ( 1 € je cca 1,54CAD odnosno 1 CAD je 0,64 €)) , tovljenike neznam jer se sve cijene izražaju za toplu polovicu oko 1,50 CAD dok su nam krmače i nazimice koje nisu ostajale suprasne ili se nisu tjerale a premašile su 130 kg plačali od 0,28 pa do 0,70 CAD jer u cijeloj Kanadi su bila sva dva otkupljivača za svinje van kategorije i oni su ucjenjivali s cijenom. Nisam više tamo shebala me ova situacija s koronom pa nisam mogao normalno ići kući a kako sam bio sam tamo dopi***lo mi je sve i otišao samo kući.
 
Kod nas su poceli po kucama da vade krv krmacama. Sve da se radi o jednoj ako je obelezena mora da se odradi.
 
Sapatnik je napisao(la):
И још нешто из искуства. Свака нова фарма нема проблема из разлога што нема узрочника проблема бактерија и вируса. Све се унесе са животињама. А кад уђе док животиње не стекну имунитет буде игранка. То зна да траје и више од једне године. Свака стара фарма има ешерихију коли, парво и аујетцки. Само су животиње стекле такозвани дивљи имунитет. Кад се вади крв крмачама свашта се нађе али нема здравствених проблема.

Сви мисле да је мени лако, не дај боже да им је овако.
Kliknite za proširenje...


To si u krivu, godišnje smo imali barem jedan seminar na tu temu i prema jednom od većih svjetskih stručnjaka Dr. Egan Brockoff https://www.cpc-ccp.com/egan-brockhoff (on nam je uvijek državao predavanja na tu temu) najveći dio bolesti na farmu unese radna snaga, zatim hrana, pa transport a tek onda životinje. Naravno ako se radi sve prema pravilima struke. U toj firmi smo imali jednu farmu za proizvodnju nazimica i one su se otpremale na druge farme a sva od njih je imal objekat za njhov prihvat (karantenu) i tek nakon 30 dana su se premještale na glavnu farmu.

BTW u Kanadi nema aujezskog bilo je relativno dosta slučajeva PED ( epidemijski proljev) a sporadično STREP SUIS
 
Ради се због укидања вакцинације против класичне куге свиња. Да се види шта се дешава. И види шта се налази у крви и којих узрочника болести још има. Да не набрајам шта све углавном треба да се уради. Можда вам открију потенцијални проблем.
Што се тиче процедуре које је члан описао и овде се спроводи. Како-тако.

Сви мисле да је мени лако, не дај боже да им је овако.
 
Па све животиње пролазе кроз карантин које су за приплод. Имали смо случај увоза из аустрије код једног приватника и покосио их је пррс. А требало би да су prrs free.


Сви мисле да је мени лако, не дај боже да им је овако.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh