Kruška

Prije se govorilo pojedi jabuku citavu ne bacaj nista u kori je dosta vitamina,ali nakon prskanja svakako da bih je ogulio bez obzira kako je umašćena dal prirodno il vještački :)
 
kanački je napisao(la):
Evo nekih podataka sa predavanja koje je odrzano u Novom Sadu>>

- prosecan rod kruske u Srbiji je 7.5t/ha
- rod kod jednog ozbiljnog proizvodjaca : vilja 47t/ha , karmen 35t/ha , abata 31t/ha
- prihod od kruske kod nas je najveci kod viljamovke, a najmanji kod santa marije
- konferans nije preporucljiv za nase podrucje, zbog ozegotina na listu i visokih temperatura
- predavac iz Italije je imao dosta zanimljivo predavanje , ali jako loseg prevodioca, onosto sam uspeo da zapisem je da viljamovku sade 3500-4500 stabala/ha , razmak 3,5x0,7-0,9m, ako sadnice imaju vise prevremenih grana onda je veci razmak u redu, karmen se ne preporucuje na bujnim podlogama, ba29 nikako , vec ma,mc
- pricao je dosta o rezidbi ,ali taj deo nisam najbolje razumeo pa vam ne mogu preneti
- viljamovka se ne preporucuje na podlozi mc i obavezno mora biti kalemljena sa posrednikom
- prilikom sadnje kruske , podlogu treba zabosti sto dublje
- sorta pakams triumf se pokazala odlicna kao kruska za preradu , ima dosta prednosi u odnosu na vilju , a rakiju koja daje je po ocenama bolja od vilje , a ukus i miris indenticni vilji, manje ima problema sa kr.buvom i ervinijom ,sorta najotpornija na rane mrazeve, podloga ba29 sa posrednikom
- medna rosa se skida okvasivacem Silwet L-77 u dozi od 25ml/100l , nikako u visim dozama od ove !
- gljiva cadjavica ANTRACOL, SIGNUM, BELLIS







Izvinjavam se na kvalitetu slika, probao sam malo da zumiram da bi se bolje videlo..
Ne bi bilo lose kada bi imali nekoga sa fakulteta da nam nabavi ove njihove prezentacije.

Predavanje o kruskinoj buvi cu postaviti ovih dana.



- - - - - - - - - -



Mi preradjuemo sta uberemo ,za nase potrebe , nisu to neke kolicine , ove godine sam imao rod vilje, santa marije,stare kaludjerke.. koliko sam upucen mislim da majka to ne razvrstava po sortama , ali verujem da za neku ozbiljnu preradu i vece kolicine treba uzeti u obzir sortiment :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...



Nemoj zameriti prevodiocu, ipak ona nije iz voćarske branše.
Mikele je imao solidno predavanje, vidi se da su Italijani tata mate za krušku, kao i za ostalo jabučasto voće.
Ono što je zaboravio direktno da kaže, to je da su oni uradili rejonizaciju voćarske proizvodnje, tako da je oko Ferare sve podređeno krušci i rasadnicima, a gore prema Austriji jabukama. Sličan model i u Srbiji bi trebalo primeniti, i zajedno sa stručnim službama formirati ogledna dobra sa puno sorti, gde će se upoređivati rezultati i na konto rezultata davati preporuke za sadnju, kako određene voćne vrste, tako i sortimenta.
Što se rezidbe tiče, rečeno je kako pojedine sorte zahtevaju određeni način rezidbe. Npr, fetelova ne podržava dugu rezidbu, za razliku od vilje. Takođe, optimalan broj grana po godinama, kao i njihov raspored i jačina. A to dosta zavisi i od sadnog materijala koji se kupi.
Dubina sadnje ni meni nije baš najjasnija, jer ako posadiš dublje, veća vegetativna masa će se stvoriti, a to je opet kontraproduktivno zbog psile i ervinije. Ipak treba sagledati realne zemljišne i klimatske uslove i na konto toga doneti odluku.
Velik broj sadnica po ha je naravno opravdan zbog kvaliteta plodova, psile, ervinije.
Analiza ekonomske isplativosti, po meni urađena dosta nerealno.
Jovanka je prikazala dosta kvalitetnih podataka u vezi korekcije brojnosti kruškine buve, kao i način na koji se radi sama zaštita, vidi se da dobro barata sa tom materijom i svako ko sarađuje sa njom, ne treba da se plaši za svoj zasad.

Moj zaključak: Perspektivna voćna vrsta, ali dosta ozbiljna i zahtevna za proizvodnju. Akcenat staviti na rejonizaciju, izbor sortimenta i podloge.
 
*

FruitBoy je napisao(la):
Nemoj zameriti prevodiocu, ipak ona nije iz voćarske branše.
Mikele je imao solidno predavanje, vidi se da su Italijani tata mate za krušku, kao i za ostalo jabučasto voće.
Ono što je zaboravio direktno da kaže, to je da su oni uradili rejonizaciju voćarske proizvodnje, tako da je oko Ferare sve podređeno krušci i rasadnicima, a gore prema Austriji jabukama. Sličan model i u Srbiji bi trebalo primeniti, i zajedno sa stručnim službama formirati ogledna dobra sa puno sorti, gde će se upoređivati rezultati i na konto rezultata davati preporuke za sadnju, kako određene voćne vrste, tako i sortimenta.
Što se rezidbe tiče, rečeno je kako pojedine sorte zahtevaju određeni način rezidbe. Npr, fetelova ne podržava dugu rezidbu, za razliku od vilje. Takođe, optimalan broj grana po godinama, kao i njihov raspored i jačina. A to dosta zavisi i od sadnog materijala koji se kupi.
Dubina sadnje ni meni nije baš najjasnija, jer ako posadiš dublje, veća vegetativna masa će se stvoriti, a to je opet kontraproduktivno zbog psile i ervinije. Ipak treba sagledati realne zemljišne i klimatske uslove i na konto toga doneti odluku.
Velik broj sadnica po ha je naravno opravdan zbog kvaliteta plodova, psile, ervinije.
Analiza ekonomske isplativosti, po meni urađena dosta nerealno.
Jovanka je prikazala dosta kvalitetnih podataka u vezi korekcije brojnosti kruškine buve, kao i način na koji se radi sama zaštita, vidi se da dobro barata sa tom materijom i svako ko sarađuje sa njom, ne treba da se plaši za svoj zasad.

Moj zaključak: Perspektivna voćna vrsta, ali dosta ozbiljna i zahtevna za proizvodnju. Akcenat staviti na rejonizaciju, izbor sortimenta i podloge.
Kliknite za proširenje...

Ponovo trvdim, ko zna prodace, ko ne zna malo je..
 
Viljamovka mi ulazi u treću godinu. Sadnja 4x1,5 kalemljena, podloga dunja MA. Dosad su me savetovali da ne idem sa velikom količinom đubriva dok se sadnice lepo ne ukorene. Koliko je potrebno veštačkog đubriva i kada da đubrim. Imam posađenih 1000 sadnica.
 
Postovani kolege,nisam imao vremena da procitam sve stranice o kruski verovatno vec ima odgovor na moje pitanje na prethodnim stranicama.Hocu da posadim sortu karmen 200 sadnica na dva metra jedna od druge i 4 metra medjuredno pored kajsije,pa me zanima koje sorte mogu da koristim kao oprasivac za sortu karmen,i koliko komada oprasivaca je potrebno (svaka peta-deseta -ili...)
unapred zahvalan na brzim odgovorima.
 
Mozes koristiti viljamovku i santa mariju(cvetaju u skoro isto vreme), preporucuje se 20% oprasivaca i to dve sorte.
 
Najbolje red karmen pa red oprasivaca, onda mozes 2 reda karmen pa red oprasivaca i tada ti je svaki red pokriven sa redom pored oprasivaca. Dobro je mesati vise oprasivaca, ja sam pored viljamovke stavljao Santa Mariju, boskovu bocicu i konferans.
Nije zgorega ovih ostalih imati 15% posto su jesenje (konferans, boskova bocica, fetel) imaju cak jacu cenu nego letnje kruske, tako da ne trebas zaliti kad sadis oprasivace.
Stavljao sam 3,5 x 1,5 m ako su na BA29 dovoljno je samo je bitno da prvi i drugi sprat grana se siri u pravcu reda i nema problema sa prolazom
 
Postovani vocari sutra sadim kruske i sljive pa sam kupio mineralno gjubrivo "complex 6:12:18+8 S
drugu kombinaciju osim 3 X 15 nisam nasao.Pa sam mislio da im dodam u rope pri sadnji.
Koliko bi trebao da im posolim ,pola sake jednu,dve?
Unapred hvala na odgovorima:ppozdrav:
 
Jednu šaku, nikako više, ali ni nju ne moraš bahato prepunu, stavi u rupu tačno iznad žila, da ne bude u dodiru sa žilama, tako je najbolji efekat, brzo postane dostupno biljkama. Bolje je što si uzeo to nego 3x15. To ti je verovatno austrijsko, Lincer?
 
oktopod je napisao(la):
Jednu šaku, nikako više, ali ni nju ne moraš bahato prepunu, stavi u rupu tačno iznad žila, da ne bude u dodiru sa žilama, tako je najbolji efekat, brzo postane dostupno biljkama. Bolje je što si uzeo to nego 3x15. To ti je verovatno austrijsko, Lincer?[/QUOTE

Da Lincer je
bio sam u nedoumici posto svi preporucuju kombinaciju 8:20 :30
a ovo sto sam kupio 6:12:18 +8S sta je taj 8s :sta: sigurno mu nece skoditi.
Kliknite za proširenje...
 
Aha to si mislio, ma vidi bitno da je da ima malo više P i K, azot je nepotreban jer će se sprati u dubine do proleća, tako da u odnosu na 3x15 nemaš nešto puno više P i K, čak P ima manje, ali je ovo kako kažu jako kvalitetno đubrivo i bolje je nego neka druga na tržištu koja se slabo otope ili se dugo otapaju....da si našao 8x20x30 i da je kvalitetno bilo bi bolje, ali nije ni ovo ništa loše....u stvari najviše ti i zavisi od analize zemljišta, ovako pričamo samo okvirno, napamet.
 
Kalijum je najbitniji. Pre dve godine smo bacali KCl (60% kalijuma) u jabukama. I za krusku je verovatno slicna potreba biljke. Inace po analizi je bilo dovoljno P, stoga smo isli samo sa cistim K i to 100kg/kj tj 60kg kalijuma po jutru ili 100kg/ha.
 
Tako je kalij je najbitniji jer i kruška i jabuka su tkz kalifalno voće koriste ga u velikim količinama ali i fosfor je jako bitan i slabo pokretljiv najbolja konbinacija za voćnjak je 27%KAN+ MGO i PK 20-30 u rano proljeće.
 
bane30 je napisao(la):
A koliko po stablu? I ne zameri na neznanju sta je mgo?
Kliknite za proširenje...
Magnezij koji je jako bitan u početku vegetacije. Koliko po stablu oko ja na 1000 voćaka bacam oko 1tonu 800kg PK 0:20:30 + 200kg KAN u drugoj polovici 5 mj 100kg UREA

- - - - - - - - - -

kandelabar je napisao(la):
Prije se govorilo pojedi jabuku citavu ne bacaj nista u kori je dosta vitamina,ali nakon prskanja svakako da bih je ogulio bez obzira kako je umašćena dal prirodno il vještački :)
Kliknite za proširenje...
 
oktopod je napisao(la):
Aha to si mislio, ma vidi bitno da je da ima malo više P i K, azot je nepotreban jer će se sprati u dubine do proleća, tako da u odnosu na 3x15 nemaš nešto puno više P i K, čak P ima manje, ali je ovo kako kažu jako kvalitetno đubrivo i bolje je nego neka druga na tržištu koja se slabo otope ili se dugo otapaju....da si našao 8x20x30 i da je kvalitetno bilo bi bolje, ali nije ni ovo ništa loše....u stvari najviše ti i zavisi od analize zemljišta, ovako pričamo samo okvirno, napamet.
Kliknite za proširenje...


Azot ce svakako ispariti. Samo mi nije jasno, ako recimo NPK djubrivo ima hranivu vrednost nekih 6 meseci. Sta se desava sa njim tj koliko hranjivih materija ostane do Aprila-Maja, kad je najveca poreba za mikro i makro elementima???

sledecih par poruka prebaceno:
http://poljoinfo.com/showthread.php?4678-Mehanizacija-za-odr%C5%BEavanje-zatravljenih-povr%C5%A1ina-u-vo%C4%87njaku

molim clanove da se drze teme
 
Poslednja izmena od urednika:
Bez atomizera nema kvalitetne zastite i ne samo to ,cak poboljsavaju atomizere , usmerivanje vazduha itd itd.. ne govorim iz licnog iskustva ,jos nemam atomizer, vec iz iskustva ozbiljnih vocara i savetodavaca, tako da moj savet da u tu prskalicu sa tim vertikalnim granama zaobidjes ,bolje da te pare ulozis u neki polovan manji atomizer ,moje misljenje , ti naravno radi kako mislis da je najbolje
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh