Kompostiranje

[Ranbobas]

A sta mislis najlonom, ali da ostavim sa strane da cirkulise vazduh?, mada i ja mislim da je dobro ovo sa krpama, etisonima,..
Za regulisanje PH bih koristio njival- Ca Co3 98.5 %, koji mi je blizu. Cena je 140-150 din. dzak 50 kg., fino mleven krecnjak i dolomit. Ali pre kalcifikacije materijala, ja bih merio PH vrednost.
Sta mislis o ovom meracu, da li moze da posluzi nameni:



Dobio sam dodatne informacije mail-om sledece sadrzine :
Postovani,


opseg merenja pH vrednosti meraca 2 u 1 je od 3 do 10. Opseg merenja vlaznosti zemljista je od 1 do 100 %.
Cena meraca je 858,00 dinara. Radi bez baterija i ne kalibrise se.


S' Poštovanjem,


Kako se pokazao onaj tvoj AMT 300 4 u 1 (ako se ne varam), koji sam video da koristis. Meni ne odgovara sto vlagu prikazuje ono: suvo, suvo+ itd. zelja mi je da bude u %.

 

[dzionik]

Šta znam sve su to igračke i verovatno malo lažu, ali meni nije preterano važno da budu tačni. Možda da uzmeš i lakmus pa da ga iskontrolišeš. Cena je dobra a i nema baterije! Oni profi su već preko 10 000 i nisu univerzalni.


Na najlonu se javlja kondenz koji curi sa strane, meni su znale da se suše gomile na otvorenom ali to je bilo leti možda bi sada moglo da valja. Ako ostaviš samo samo malo otvoreno biće dosta vazduha.

Gde si našao taj dolomit? Ovde ne mogu da nadjem ništa za kalcizaciju, još me gledaju kao vanzemaljca kad pitam po poljoapotekama. Na kraju ću morati u Pećince.

 

[maxi-rs]

Ne taj 3 u 1 merac nije dobar uopste.
Merac vlaznosti jos i najbolje radi.
Lux metar reaguje kao mrtav konj, pokazuje svetlo ispod sijalice i mrak kad odaljis .... veoma korisno ?
pH metar je veoma precizan u nekih 4-5 jedinica tako da nisi siguran dal' je pH 4 ili pH8.

Dao sam ga deci posle potapanja u sirce na sta je pokazao pH6.

Ne moze bez para !

 

[nebojsa]

@ ranbobas
Kad ces da castis za seckalicu i pakericu? Salim se, samo ti malo poslikaj i skeniraj makinetu da vidimo kakva je i kako radi

 

[Ranbobas]

@Dzionik...Ma izgleda da je u pravu @maxi-rs, mala je to cena da bi bilo dobro. Ne rece mi onaj tvoj 4 u 1 kako radi? Ovaj vlagomer je sigurno dobar , ali : Humimeter FL-2 Heu- u. Stroh- Feuchtemessgerät

Njival (krecnjak-dolomit ) imam na nekih 5. km od mene. Dovlacio sam ga rifuzno ( 2400 din./t, natoce ti u prikolici ) i razbacivao po njivama, gde je trebalo. Kao brasno je. Ako te navede put ovamo, rado cu te odvesti da uzmes koliko mozes da natovaris, naravno uz koju casicu.Ja danas prevrnuh gomilu, jer stala mi je temp. na 44 i osecao se po malo amonijak. Dodam jos malo piljevine, pa pogledam imam gipsa na lageru, posolih nekih 1. kg./1.5-2 m3, nece da skodi. Onaj prosejan kompost sipah na prostret najlon na otvorenom, prekrih cebetom, a predvece pokrih najlonom sve gomile, za svako slucaj. Naplasio se , sto je sigurno -sigurno. Ali podizem sa strane najlon, da cirkulise vazduh.

@nebojsa..Iza nedelje idem da pogledam te masine, i ja neznam jel valja to nesto. A casticu tako, sto cu vam predociti, kako bi mozda moglo to da se napravi u domacoj radinosti. Eh da smo blizi, pa da ih zalivamo onako kako dolikuje. Mada, ko zna?, navesce vas valjda nekad put..Ja sam 10-ak km. od auto puta.

@maxi-rs..rece da ovaj 2 u 1 bar vlagu priblizno meri. Pojasni malo, za koliko laze. Nije problem za 10-15% i da laze, za te pare.

 

[maxi-rs]

Nema to prijatelju moj kako ti mislis u procentima.
Jednostavno pise

suvo - vlazno - mokro

i kazaljka pokaze neku vrednost ili izmedju.

Ma para i para sam dao zeleci da saznam sta se desava sa zemljom i rastvorenim djubrivom, zeleci da znanje upotpunim tehnikom.
Ali pod tehnikom se ne podrazumeva "pomocu stapa i kanapa".
Evo koji je moj put, prvo kupim taj krs koji ti planiras, pa kupim nekog kineza kojeg trebam da kalibrisem sat vremena da bi izmero pH i na kraju kupim bluelab combo metar.
Znaci dao sam 15€ pa sam dao 45€ pa sam dao 240€

Kupi nesto sto valja ili kupi krs i prihvati da ti je to da isprobas kako to sve ide a te podatke nemoj uzimati za ozbiljno.

ne moze jasnije

nisam trazio combo metar a ovo mi je bilo pri ruci

 

[dzionik]

Ma da sve su to igračke ovaj moj pane na 4 samo ako ga dovoljno dugo ostaviš u zemlji ali možeš da stekneš neku okvirnu vrednost ako bockaš na više mesta i imaš neki referentni uzorak. Uzmi lakmus ako hoćeš jeftino da prodješ, sve ozbiljno je i ozbiljna investicija koja u krajnjem slučaju i ne mora da bude opravdana. Jer imaš i onih džaba testova sa sirćetom i sodom bikarbonom
Hvala za dolomit ali si mnogo daleko.....

 

[borca1]

cao uzgajam bukovacu na slami interesuje me koliko je pometno uopšte se muciti oko kompostiranja sobzirom daje upitanju cista slama normalno sa korenovim sistemom bukovace

 

[nebojsa]

O tome sam i ja razmisljao, samo sto ja imam supstrat od sampinjona. Slozio sam jos pre nove godine nekih stotinak briketa na gomilu i ostavio tako. Kontao sam, nek izmrzne pa cu na prolece da ga razbacim po basti i izfreziram. Medjutim vidim neki dan da se pusi. Zavucem ruku u gomilu kad oni toplo. Jedan dokaz da ima nesto jos u tome. Ima tu hifa od gljiva a to je cist protein.
E sad da li se isplati... Ja mislim da se isplati ako imas vremena da malo radis oko toga

 

[dzionik]

Meni nije jasno kako može da se ne isplati? šta bi inače radio sa tim materijalom?

Nabaci na gomilu pomešaj malo starog komposta ili baštensko šumske zemlje i zaboravi...

Ima tu i neka računica koliko čega ostaje u supstratu posle branja pečuraka, verovatno vi gljivari znate to.

I ne mora da greje da bi se dobio kompost, grejanje je samo znak da ima energije i balans elemenata ali nije i znak kvaliteta odnosno količine trajnog humusa. Recimo od lišća i grana se dobija mnogo više trajnog humusa nego od toplih gomila ali manje hraniva. I jedno i drugo je dobro samo različito. Vrednost komposta sa hranivima je očigledna ali zar nije cilj dobiti veći procenat trajnog humusa u zemljištu? Pa to je glavna stavka vrednosti zemljišta, posle humusa nekoliko praznih mesta pa tek onda PH, NPK, mikroelementi.... Prazna mesta su za ono što je direktana ili indirektna posledica humusa, struktura, vodni i vazdušni režim, PH, pristupačnost hraniva tokom sezone.....
I kako onda da se ne isplati kompostirati sve što ti padne pod ruku....

 

[borca1]

da upravu ste obojica tebi je lakše pošto imaš vec konjsko i pilece u kompostu od šampinjona a kod mene nema cista slama neznam dali bi pocelo da sagoreva a najveci je problem u 10% dzakova sam imao plesni zelene neznam koliko je pametno sve staviti zajedno?

- - - - - - - - - -

zar nije bilo lakše da uzmeš lakmus papir i vidiš ph

 

[Deda Lala]

У производњи компоста има тема:-Нега компостне гомиле. Ако се ту омаши нећемо добити производ који смо по квалитету желели.
Од различитог органског материјала се добија и различита органска материја.
Све је боље него без компоста у тлу.

 

[maxi-rs]

cao uzgajam bukovacu na slami interesuje me koliko je pometno uopšte se muciti oko kompostiranja sobzirom daje upitanju cista slama normalno sa korenovim sistemom bukovace

Predlazem ti da prvo malo pretrazis internet a onda sam doneses zakljucak ?

GOOGLE
engleski mycorrhiza
srpski mikroriza

 

[sljivar]

Šta mislite o prijedlogu da se za komposnu masu posadi krmni sirak ili sudanska trava. Prinos se kreću od oko 80-100 tona po hektaru zelene mase ili oko 20 t sijena.

E sad dali neko ima možda informaciju koliko bi se moglo dobiti npr 10 tone zelene mase čistog komposta?

 

[nebojsa]

Druže gde ti je tu računica? Sirovine za kompost treba da budu što jeftinije, da ne kažem besplatne. Nije mi logično da ulažeš u proizvodnju biomase za kompostiranje. Zar nije bolje to seno prodati, a za kopost koristiti razne ostatke kao što su slama i razni drugi ostatci iz ratarske i voćarske proizvodnje, stajnjak, lišće, piljevina.... Siguran sam da bi prodaja bio mnogo bolji potez nego to srokati u kompost.
Druga stvar... tolika zelena masa se ne može sama kompostirati. Moraš tu dodavati materijal koji sadrži više ugljenika, kao što su slama, piljevina, suvo lišće. isitnjene grančice od rezidbe...
Kompost jeste odlična stvar, ali treba da košta što manje. Okreni se malo oko sebe i vidi šta ti je od organskog materijala na dohvat ruke a da je besplatno, ili da košta što manje.

 

[sljivar]

Druga stvar... tolika zelena masa se ne može sama kompostirati. Moraš tu dodavati materijal koji sadrži više ugljenika, kao što su slama, piljevina, suvo lišće. isitnjene grančice od rezidbe...

Znam da ne može. Mislio sam zasaditi manju površinu oko 2000 m2 pa tu zelenu masu koristiti kao izvor azota. Naravno to bi mješao sa piljevinom.

Druže gde ti je tu računica? Sirovine za kompost treba da budu što jeftinije, da ne kažem besplatne. Nije mi logično da ulažeš u proizvodnju biomase za kompostiranje. Zar nije bolje to seno prodati, a za kopost koristiti razne ostatke kao što su slama i razni drugi ostatci iz ratarske i voćarske proizvodnje, stajnjak, lišće, piljevina.... Siguran sam da bi prodaja bio mnogo bolji potez nego to srokati u kompost.

Sve to stoji i svjestan sam toga. Znam da nije jeftina takva proizvodnja. Ali pošto kod mene nije ratarski i stočarski kraj (mislim na veliku proizvodnju), slama i stanjak su preskupi. Npr 10 tona stajnjaka dođe oko 200 eura, a bala slame ona manja oko 0.50 eura naravno plus prevoz.

Kompost jeste odlična stvar, ali treba da košta što manje.

Meni to isključivo i treba, jer kupujem dosta gotovih supstrata za saksije, koji nije ni malo jeftin. A javila mi se i potreba za većom proizvodnjom. Ove godine sam uspio proizvesti solidnu količinu komposta koji se pokazao odlično. Zato sam mislio posaditi manju površinu kao što rekoh mješao bi ga sa piljevinom i mislim da bi bio odličnog kvalitata.

Okreni se malo oko sebe i vidi šta ti je od organskog materijala na dohvat ruke a da je besplatno, ili da košta što manje.

Ako je besplatan, slažem se da je najbolji, a mojoj okolini vrlo ga malo ima?

 

[nebojsa]

Pa dobro, ti najbolje znaš kakva je situacija kod tebe. Ukratko može, što da ne. Možeš dodavati i grane od rezidbe koje nekako usitniš. Može i lišće iz šume ako ima. Čak možeš koristiti i gornji sloj iz šume, samo ga prosejati i dezinfikovati i eto ti gotov kompost. Može svašta ako ima volje

 

[pole]

Uvazeni..@dzionik,nebojsa,deda lala,Ranbobas,maxsi.... i ostali poznavaoci ove materije .
Pitanje za Vas ... imao bih solidnu kolicine piljevine i strugitine (od blanjalice) BUKOVINA ....besplatno Al mi je nepoznato sto u njoj ima manji procenat strugotine od IVERICE I MEDIJAPANA a tu ima nesto i hemije (lepkovi i iiii) Da li bi mogao koristiti to za kompost ...napominjem da nije moguce izdvajati strugotine od iverice i medijapana ...od Bukove. ? Koliko bi mnji procenat strugotine od iver.i medijapana stetio kvalitetu komposta.

 

[nebojsa]

Mislim da to neće biti neki problem. Ja bih to stavio bez razmišljanja. Jedino što moraš obezbediti izvor azota i još nekog krupnijeg materijala da bi gomila imala vazduha. Možda da mešaš sa onim tvojim grančicama, plus ako imaš stajnjaka

 

[dzionik]

da upravu ste obojica tebi je lakše pošto imaš vec konjsko i pilece u kompostu od šampinjona a kod mene nema cista slama neznam dali bi pocelo da sagoreva a najveci je problem u 10% dzakova sam imao plesni zelene neznam koliko je pametno sve staviti zajedno?

Zelene plesni u principu ne smetaju kompostu ali neke (trichoderma) mogu da ti prave problem u daljem poslu sa pečurkama ako im dopustiš da se previše razmnože. Uz dobar inokulant i duže odležavanje se značajno smanjuje broj spora pa i rizik infekcije. Treba dobro kvasiti materijal da se spore ne bi razletale naokolo i raditi po tihom vremenu.