Ako imaš piljevine baci u neki senoviti kraj bašte i nabaci bar desetak cm piljevine. Vidjao sam kao ljudi to rade u baštama sa povrćem, pa im radjaju i pečurke. Mada je pitanje kako se ponašaju šampinjoni koji su najdebilniji po pitanju opstanka na otvorenom. U svakom slučaju eksperimentiši....
Kompostiranje
- Začetnik teme nebojsa
- Datum pokretanja
nikola_VUK
Član
Pre neki dan sam napravio gomilicu, djubre od tovnih pilića sa piljevinom + govedje djubre, otprilike odnos je 60% pilećeg i 40% govedjeg, zašuškao sam je sa džakovima papirnim i nekim kartonom i bacio malo zemlje od gore da ne diže to vetar, videćemo za 6 meseci šta će biti!
kandelabar
Član
ja sam zamislio sebi da napravim za nekih 10tak stabala vocki kao stajnjak tako sto cu u toku godine skladistiti otpad od pilica iz plastenika biljni i slicno i onda da to odstoji sezonu i onda da zasipam vocke stim sobzirom da nemam nigdje blizu sebe govedji stajnjak..E ja sam iskopao neki dan 60cm dubine 150cm duzine i 100cm sirine kao rupu u koju sam na dno stavio sitan kamen zatim lisce zatim od pilica piljevinu i izmet pokrio malim slojem zemlje sta jos da naspem i da to zagrnem da istruhne ?? da li sijeno kukuruzinu ? kako da to napravim da kvasim vodom ili
Moram malo da te razočaram, kopanje rupe je bilo potpuno nepotrebno i neefikasno. Iz sopstvenog iskustva mogu da ti kažem da nikad ništa nisam izvadio iz rupe u koju je ćale iskopao i bacao godinama lišće i sitne grane iz šume. Kasnije sam napravio komposter veličine paleta i iz njega vadim bar jedno bure prosejanog komposta godišnje.
Dakle ili napravi komposter ili samo nabacaj na gomilu (minimalno 1,5 m3) i obavezno zalivaj svaki sloj, svakih desetak cm zalivanje. Zatim pokrij zemljom, krpama, najlonom preko zime. Ispod stavi debeli sloj novina pa sloj sitnih grančica da ti ne bi ušla krtica ili miševi. Pažljivo sa lišćem jer zna da stvori nepropusni sloj koji sprečava pristup i vodi i vazduhu. Ako počne da greje nasigurnije je jednom preturiti gomilu da se materijal izmeša. Naravno da možeš da staviš i seno i kukuruzovinu, samo gledaj da što više mešaš materijal. Računaj da ti je pileći stajnjak gorivo i posipaj svaki sloj sa malo piletine
Dakle ili napravi komposter ili samo nabacaj na gomilu (minimalno 1,5 m3) i obavezno zalivaj svaki sloj, svakih desetak cm zalivanje. Zatim pokrij zemljom, krpama, najlonom preko zime. Ispod stavi debeli sloj novina pa sloj sitnih grančica da ti ne bi ušla krtica ili miševi. Pažljivo sa lišćem jer zna da stvori nepropusni sloj koji sprečava pristup i vodi i vazduhu. Ako počne da greje nasigurnije je jednom preturiti gomilu da se materijal izmeša. Naravno da možeš da staviš i seno i kukuruzovinu, samo gledaj da što više mešaš materijal. Računaj da ti je pileći stajnjak gorivo i posipaj svaki sloj sa malo piletine
kandelabar
Član
mislio sam da ce rupa zadrzati toplotu,a vjerovatno nema kisika u zemlji dole pa ce usporiti proces i na kraju mozda blato se napravi..jel grancice idu samo na dno posto ja toga imam kad se vocke orezuju pa bih mogao svako malo ubaciti sloj grancica ??
Stoji sve sto je Dzionik rekao u vezi lisca i te rupe.
Sto se tice grancica, najbolje bi bilo da ih, na neki nacin, iseckas. Ili onom seckalicom ili nekom prirucnom spravicom. Tako ces lakse moci da prevrces gomilu a i brze ce se kompostirati.
E sad nesto o cemu odavno razmisljam... prostirka ispod pilica. Mislim da to ipak nije bog zna kakvo "gorivo", t.j. izvor azota. Jeste da zivinski izmet ima jako puno azota, ali tu je i jako puno piljevine koja ga uopste nema. Tako da se najveci deo azota "potrosi" da popravi C:N odnos same te prostirke i pitanje da li nesto pretekne za ostatak gomile.
Sto se tice grancica, najbolje bi bilo da ih, na neki nacin, iseckas. Ili onom seckalicom ili nekom prirucnom spravicom. Tako ces lakse moci da prevrces gomilu a i brze ce se kompostirati.
E sad nesto o cemu odavno razmisljam... prostirka ispod pilica. Mislim da to ipak nije bog zna kakvo "gorivo", t.j. izvor azota. Jeste da zivinski izmet ima jako puno azota, ali tu je i jako puno piljevine koja ga uopste nema. Tako da se najveci deo azota "potrosi" da popravi C:N odnos same te prostirke i pitanje da li nesto pretekne za ostatak gomile.
Verovatno zavisi koliko je 'obogaćena' prostirka piljevini treba iznenadjujuće malo 'goriva' da krene da se zagreje i počnu gljivice da je razlažu. Mislim da se tu više radi o početnoj hidrofobnosti piljevine kojoj treba nešto kao kvasitelj da bi mogla da upija i zadržava vodu, i odgovarajući mikroorganizmi. Tu je opet i razlika izmedju pilanske piljevine koja ima svoje sokove u ćelijama i stolarske koja je suva ali jako hidrofobna u startu.
Ja obično držim piljevinu na posebnoj gomili koju kvasim i odatle dodajem na kompost po osećaju, bilo kakav da je materijal, par lopata tako vlažne piljevine tu i tamo mu ne smeta.
Na dno gomile stavljam C materijal (piljevina, grane, papiri) koji treba da upije sve ono što eventualno pretekne iz gornjeg dela. To radim i sa kućnim kompostom, na terasi je bure u koje stavim suvu piljevinu na dno a preko ide sav organski otpad iz kuće koji je većim delom ostaci od čišćenja voća i povrća što je jako vlažno i bogato azotom. Malo komposta i poneka glista, dok se bure napuni već je upola preradjeno. Pre neki dan sam prosejao taj kompost od kućnog otpada i dobio nekoliko džakova odličnog komposta tako da će samo taj deo skoro da pokrije potrebe za rasad. Zatvoren krug.
piljevini treba iznenadjujuće malo 'goriva' da krene da se zagreje i počnu gljivice da je razlažu. Mislim da se tu više radi o početnoj hidrofobnosti piljevine kojoj treba nešto kao kvasitelj da bi mogla da upija i zadržava vodu, i odgovarajući mikroorganizmi. Tu je opet i razlika izmedju pilanske piljevine koja ima svoje sokove u ćelijama i stolarske koja je suva ali jako hidrofobna u startu.Ja obično držim piljevinu na posebnoj gomili koju kvasim i odatle dodajem na kompost po osećaju, bilo kakav da je materijal, par lopata tako vlažne piljevine tu i tamo mu ne smeta.
Na dno gomile stavljam C materijal (piljevina, grane, papiri) koji treba da upije sve ono što eventualno pretekne iz gornjeg dela. To radim i sa kućnim kompostom, na terasi je bure u koje stavim suvu piljevinu na dno a preko ide sav organski otpad iz kuće koji je većim delom ostaci od čišćenja voća i povrća što je jako vlažno i bogato azotom. Malo komposta i poneka glista, dok se bure napuni već je upola preradjeno. Pre neki dan sam prosejao taj kompost od kućnog otpada i dobio nekoliko džakova odličnog komposta tako da će samo taj deo skoro da pokrije potrebe za rasad. Zatvoren krug.
kandelabar
Član
ja sam imao tog otpada od jabuke kad sam mljeo sok za pekmeza pa onaj kom ja sam to sve bacio bezveze ,a mogo sam iskoristit sigurno 3-4 kolica sam imao..Piljevina ova sto koristim za lilice je sitnija stolarska malo dodam slame jos i onda to ocistim nakon 2-3 sedmice i tako sve plus jos sad ovo lišće baš sam lijepu mogo napravit kombinaciju ali ok ako bog da ove godine..
Sad moram palete uzet pa skovat jer ocito rupu sma dzaba napravio
Sad moram palete uzet pa skovat jer ocito rupu sma dzaba napravio
Ne moras praviti boksove. Ako imas dosta materijala formiraj gomile na zemlji. Bitno je da te gomile ne budu male, jer se brzo hlade i suse. Najmanje 1m visine i 1,5m sirine
Steta sto nisi sav onaj materijal iskoristio, ali idemo dalje
Steta sto nisi sav onaj materijal iskoristio, ali idemo dalje
Meni danas đavo nije dao mira a našao sam još lišća, pa reko da prepakujem moju gomilu dodavajući i to lišće i da zalijem svaki sloj što nisam uradio prvi put...prvo kad sam skinuo najlon mi sve delovalo mrtvo, ali kad sam krenuo lopatom, počelo da se puši i miriše nije sad baš ne znam koliko stepeni ali živo je
Zalivao sam svaki sloj sada i posoljavao ureom, negde to pročitah pa me zmija ujede za ruku da to radim, posle pomislih možda pobijem mikroorganizme, šta vi mislite jel napravih štetu time?
nije sad baš ne znam koliko stepeni ali živo je Zalivao sam svaki sloj sada i posoljavao ureom, negde to pročitah pa me zmija ujede za ruku da to radim, posle pomislih možda pobijem mikroorganizme, šta vi mislite jel napravih štetu time?
Po meni nisi pogresio. Lisce je poprilicno siromasno azotom, tako da uz zalivanje i dodatak uree, trebalo bi da bude bolje. Nije proces odmakao tako da ne smeta sto si dodao novog materijala. Jedino bi mozda mogao dodati pepela od drveta ako imas, da podigne malo pH. Ili malo kreca.
Sta ostali misle?
Sta ostali misle?
Ja nikad nisam koristio ureu, bar ne taj veštači oblik Dobro je što si prevrnuo gomilu, ako se nije previše ohladila i nisi dodao previše lišća trebalo bi da nastavi da se greje i dalje, ali nemoj više to da radiš dok je hladno vreme. Najednostavniji način da proveriš temperaturu je parče armature ili dobro zašiljena letva, gurneš u gomilu pričekaš nekoliko minuta i proceniš temperaturu na dodir. PH je verovatno i dalje dobar jer je kompost od pečurki alkalan i ne verujem da ga je ureja toliko pomerila na kiselo.
Lišće jeste skoro kompletan ugljenik i daje najfiniji kompost odnosno humus. Jedan od načina da se brzo kompostira je pakovanje u najlonske džakove.
Dobro je što si prevrnuo gomilu, ako se nije previše ohladila i nisi dodao previše lišća trebalo bi da nastavi da se greje i dalje, ali nemoj više to da radiš dok je hladno vreme. Najednostavniji način da proveriš temperaturu je parče armature ili dobro zašiljena letva, gurneš u gomilu pričekaš nekoliko minuta i proceniš temperaturu na dodir. PH je verovatno i dalje dobar jer je kompost od pečurki alkalan i ne verujem da ga je ureja toliko pomerila na kiselo.Lišće jeste skoro kompletan ugljenik i daje najfiniji kompost odnosno humus. Jedan od načina da se brzo kompostira je pakovanje u najlonske džakove.
Lisce od oraha ja licno izbegavam jer ima jedan sastojak koji deluje otrovno na druge biljke. Mada sam negde citao da se i taj sastojak razgradi za par meseci. Dakle dok kompost bude gotov trebalo bi da sve bude ok. Ako vec stavljas list od oraha, stavi manji procenat, ili ga kompostiraj odvojeno.
Za hrast ne znam, ali navodno se i on teze razlaze. Isto kao i iglice od cetinara. Mozda isto dodati neku manju kolicinu
Za hrast ne znam, ali navodno se i on teze razlaze. Isto kao i iglice od cetinara. Mozda isto dodati neku manju kolicinu
cunami
Član
moze i od oraha i hrasta samo treba da pregodini na gomili i nema problema
kandelabar
Član
nisam znao da je osoka ona mokraća koja prolazi kroz stajnjak pa se razliva na okolno zemljiste da je kao gnojivo..
Dzionik malo si pomesao... ja sam dodavao kompost od pecuraka
A kako funkcionise to sa dzakovima? Napunis i zavezes i ostavis? Zar nece brzo potrositi kiseonik i podici ugljen-dioksid?
Da samo se ovlaš zatvori da ima vazduha ali da se ne suši brzo. Nisam nikad radio ali sam čitao na više mesta.
Ranije sam stavljao prosejan kompost u vreće, zalijem i stavim na sunce. Seme korova proklija i propadne pa imam čist kompost za rasad. Sad više to ne radim jer džakovi propadnu za jedno korišćenje.
