Ishrana muznih krava

Lepo i uredno.Bas lepa slika i lepe krave.Ajde reci jel ovo sargarepa ili sta vec?Mora da je bila na rasprodaji...:haha:
Ali stvarno reci jel sargarepa?
 
Preovladjuje holstajn,ma ljudi to je sargarepa dobijam je od drugara kao skart kao i kupus tj,ja njemu vrsem zito soju i kukuruz pa prebijemo kasnije :D
 
E sad cu ti reci nesto.Stocna mrkva je naveci moguci izvor beta karotena koji je nezamenljivi oblik vitamina A.Izuzetno je bitan za pravilni rad jajnika krava i za estrus.Naravno ima i citav niz ostalih funkcija koje su jako bitne.Sargarepa je po sastavu dosta slicna mrkvi a i po izgledu.Godinama sam trazio seme mrkve ali ga nisam nasao.
 
Vojkanvrelo je napisao(la):
E sad cu ti reci nesto.Stocna mrkva je naveci moguci izvor beta karotena koji je nezamenljivi oblik vitamina A.Izuzetno je bitan za pravilni rad jajnika krava i za estrus.Naravno ima i citav niz ostalih funkcija koje su jako bitne.Sargarepa je po sastavu dosta slicna mrkvi a i po izgledu.Godinama sam trazio seme mrkve ali ga nisam nasao.
Kliknite za proširenje...
mrkve kod nas ima kakve hoćeš samo mi objasni kakva je razlika osim u imenu

- - - - - - - - - -

http://www.agroklub.com/sortna-lista/povrce/mrkva-164/
 
Sat vremena trazim i jedva nadjoh neku sliku iz predavanja koja sam nekada ucio.
mrkva.png
[/URL] Uploaded with ImageShack.us[/IMG]

Generalno je krupnija od klasicne mrkve tj. sargarepe,ostale razlike ne poznajem ali ih sigurno ima.Generalno ima neverovatan sastav koji izuzetno pogoduje mlecnom govedu ali nisam siguran koliko je tesko je proizvoditi.Takodje plasim se da nece biti zadavljivanja kod ishrane sa njom.Kako je kolega hranio na malopredjasnoj slici,cudim se.Poznato je da je krava halapljiva zivotinja i ne pazi mnogo kad zvace i guta.Pankin,gledam ovaj tvoj link i ne mogu da verujem da ovoliko ima sorti mrkve kod vas ali mislim da nema stocne.Kad sam pitao prosle godine u nasim institutima kazu mi da su imali nekada seme ali da ga vec nema nekoliko godina.
Pankin,evo tek sad vidim da ima stocna mrkva kod vas i ima objasnjenje na ovom tvom linku.Bice zanimljivo ako se dokopam do tog semena.
 
Poslednja izmena:
kako se proizvodi sunc-sacma nije mi jasno to jer kod nas u mkd niko za to nezna
jel to isto kao kad se radi silaza od kukuruza il neki drugi proces ?
i kako se skladira ? molim vas za odgovor
 
Ni blizu, dobija se u postupku cedjenja ulja iz suncokreta.
Prosto da ti objasnim to je semenka bez ulja. Cuva se u dzakovima ili rinfuzno u obicnim magacinima ili skladistima.
 
Ma nemoguce da nema u Makedoniji,verovatno je drugi naziv.Ishrana goveda je maltene nemoguca bez sunc. sacme.
 
Nije baš da je nemoguća ishrana bez suncokretove sačme, samo ko nema svoja proteinska hraniva u ovom momentu je nemoguće naći ekonomsku računicu bez nje. Na jednoj farmi uopšte ne koriste suncokretovu sačmu u koncentratu, imaju svoju soju, deo menjaju za sačmu, deo ekstruder dobiju griz i imamo odlične rezultate, bolje nego sa suncokretovom sačmom, samo je pitanje cene.
 
Nisam rekao da je apsolutno nemoguca vec skoro.Ti mozes da pravis koncentrate kako god zelis i da dobijes 18% proteina a da li je to ispravno to je vec pitanje.Ne znam koliko poznajes tu materiju ali mora u koncentratu cak i u sveukupnoj hrani biti hraniva koja se razlazu u razlicitim mestima slozenog zeluca prezivara.Ne postoji obrok u strucnoj literaturi koji je napravljen bez sunc. sacme isto tako i bez sojine.Zasto?Zato sto se razlazu na razlicitim mestima.Soja uglavnom biva dosta razlozena vec u zelucu tj. buragu a suncokret delimicno eskivira i razlaze se bolje u siristu i tankom crevu sto je i pozeljno jer u buragu ga preuzimaju bakterije za svoje potrebe a u crevu direktno ide u krvotok.Nebalansirana ishrana dovodi do steriliteta,dislokacije abomazuma,manje mlecnosti,tihog gonjenja i sl.
 
Sacma uljane repice je jako pozeljna u smesi ali se ne sme davati vise od 15% smese zbog sadrzaja eruka kiseline.Inace ona je u velikom procentu by pass i daje poseban miris i ukus.
 
Da razlažu se na ražličitim mestima, ali se suncokretova sačma ranije ražlaže tj sojina sačma i sojin griz imaju od svih biljnih hraniva koja se koriste kod nas u ishrani najviše proteina koji prolaze nerazgrađeni burag i razgrađuju se u sirištu, što je neophodno za krave čija proizvodnja prelazi 30 kg. S moje strane gledišta, pošto se "pomalo" bavim ovim poslom pre bih rekao da bez sojine sačme ne može da se napravi koncentrat za najbolja grla. Slažem se da do svega toga dovodi neizbalansirana ishrana, ali ja kažem da se može i bez suncokretove sačme,ne kao nužno zlo već da rezultati budu izvanredni. Proteini mogu da budu iz različitih izvora, kod nas su uvozili sačmu pamuka i kirikija al to su gluposti, samo cena transporta koliko košta, plus koje količine su dostupne. Količina proteina i njihov izvor zavise od prvenstveno od kabastog dela obroka, to dosta ljudi zaboravlja, na toj farmi za najkvalitetnije životinje konc. sadrži 19,2% sirovih proteina i u toj grupi ima 10 životinja sa proizvodnjom preko 50 kg, na drugoj simentalac je u pitanju konc. sadrži 16,5% sirovih proteina jer kabasti deo perfektan i ima ga dovoljno. Prosto previše stvari utiče na proizvodnju da bi bili isključivi.
 
Ja ne volim da pricam neproverene stvari,evo ti tabela pa ti vidi sta se gde razlaze.
p3290466.jpg
[/URL] Uploaded with ImageShack.us[/IMG]

Znaci iz knjige nama najpoznatije strucnjaka u oblasti ishrane goveda se vidi da se soja i njene preradjevine uglavnom razgradjuju u buragu a manjim delom u siristu i crevu.Sunc. sacma se i ona razgradjuje ali manje nego soja.Sto i jeste poenta.Ako kazes za sacmu pamuka,kikirikija ili lana da je losa stvar varas se.To su skupe sacme ali je njihova upotreba opravdana.Svi svetski proizvodjaci u prvim starterima za prezivare,telad,jagnjad,ubacuju sacmu lana.Uocio sam da je koristi SANO.Neznam ko je imao priliku da vidi i oseti taj poseban miris i ukus.Ona daje u maloj kolicini jedinstven ukus koncentratu koji jako navlaci tele da jede.Otvorena vreca umirise citavu stalu.Kada je pomirise covek kao da je pomirisao parfem,jednostavno je jedinstvena komponenta.Sacma kikirikija dodavana u manjim kolicinama je uspevala enormno da poveca mlecnu mast kod goveda,sim do 5% a HF do 4.5%.Ishrana zivotinja je citava nauka i ako zelimo da unapredimo nase stocarstvo nije vise dovoljno da pomesamo samo sojinu sacmu,griz i sunc. sacmu i da muzemo krave ili tovimo svinje.Nauka je svoje odavno rekla i mi bi trebali ovde da se usaglasimo sta treba dodati u kojoj kolicini i u kojoj situaciji.Ako sto vise oplemenimo obrok kravi moze biti samo bolje a nikako obratno.I na kraju ja znam da ljudi ne vole onog sto mnogo prica,izvinite ali ovo je zaista kompleksna materija.
 
Sa prof. Grubićem najbliže sarađujem, on je napisao datu knjigu sa Milanom Adamovićem, rezultati su iz 95, od tada su rađeni još ogleda, i stvari su se promenile malo. Za noviju literaturu korstite Hrana za živbotinje od prof. Đorđrvića i praktikum iz Ishrane preživara od Dr. Bojana Stojanovića. Takođe trebavoditi računa u apsolutnom smislu da u soji ima više proteina i da su proteini sunc. sačme manje svarljivi zbog veće količine lignina i silikata koji se nalaze u ljusci. U ovim knjigama jasno je objašnen udeo RDP u odnosu na ukupan, i koji je deo prema novim standardima NRC u zavisnosti od proizvodnje neophodan. A što se tiče tih sačmi to je kao kad Vi u Srbiji objašnjavate kako je bivolicino mleko najbolje za nas, pored ovoliko krava- Te stvari su dale neke rezultate u proizvodnji, u šta ne ulazim previše, ali više ih nigde nema. Postoji jedno objašnjenje odnos cena-efekat, ta hraniva nisu imala adekvatan odnos i sad su stvar istorije. Takođe 70 i 80-tih godina je bilo je popularno da se dehidrira (suši) cela biljka kukuruza i posle melje i dobijalo se brašno od cele biljke kukuruza, dalo jako dobre rezultate ali CENA je bila katastrofalna, pogotovu na današnju cenu energije. Slično je i sa ekstrudiranjem žitarica, to ima svoj efekat, ali cena je presudna. Slažem se da je ovo ozbiljna nauka, i drago mi je da se razumete, samo ne treba biti isključiv.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh