Francuska alpina
- Začetnik teme Čugi
- Datum pokretanja
Hvala ti na tome. Prvom prilikom cu posetiti tu farmu. Jako se radujem da ima dobrih koza u Srbiji.nena je napisao(la):
Moj predhodni post je najkraca moguca analiza prinosa i prihoda na osnovu tvojih podataka. Uvek moze da se po malo sumnja u podatke koje daju vlasnici. Ali ovde je rec o necemu sto si ti svojim ocima video na farmi. Znaci pocetkom Septembra koze daju 6-8 litara. Znaci kada bi sada bio dnevni maksimum te koze godisnje daju 1250-1750 litara. To nije neka moja predpostavka, to proizilazi iz onoga sto si ti rekao. Postoje krivulje mlecnosti u vidu grafikona, postoje ovde kod nas podaci koje je dao prof. Ivan Karan i oni se u velikoj meri podudaraju. To jos niko nije osporavao.
Moja poenta je bila ovo. Ako je to sto ti kazes tacno zasto tvrdis da je neisplativo drzati koze, jer ispada da bilo gde u Srbiji sa takvim kozama moze dobro da se zaradi. Ako u tvom kraju sir ne moze da se proda po toj ceni sa 40 koza imaces isti prihod i da ti je sir 300 din.
Najveci broj koza jari se u periodu Februar- Mart-April. Logicno bi bilo da kao neki srednji termin uzmemo 15. Mart. Ti tvrdis da si video kako koze 5 1/2 meseci posle pocetka laktacije daju 6-8 litara. OK. Znaci 5 1/2 meseci kasnije kada su pale za oko 20% daju 6-8. Znaci da im je dnevni maxsimum bio cca 7.5 - 10. Koza koja ima maxsimum od 7.5 litara daje godisnje 1625 litara a ona od 10 daje 2250litara, prosek 1937.5 litara ?!?!
Jednostavno to mi je suvise fantasticno.
Tar sve ovo sto si napisao je tacno.Znam da je imao do 9 l/dnevno sa nekim kozama a 10 nije sigurno.Ja putujem veceras u Nemacku, vracam se krajem nedelje ako hoces mozemo i zajedno otici do njega.Naravno ako ima jos neko zainteresovan nek se javi pa da idemo zajedno. To da se ne isplati drzati koze iskljucivo vazi za centralnu Srbiju gde ljudi nece ni da okuse kozje proizvode. Recimo cena kravljeg sira je po tom delu Srbije 200 din a kajmaka 300 a nikome nebi ni na kraj pameti bilo da da 350 e za jare tako da se moja konstatacija iskljucivo odnosila na taj region. Naseg seljaka nikad neces ubediti da je kozji sir bolji od Zlatarskog sira ili Kraljevackog kajmaka veruj mi ja sam pokusavao mnogo puta.Kozije proizvode mogu da gutaju samo Beograd i evetualno Vojvodina.Naravno razlog neisplativosti lezi u ne postojanju organizovanog otkupa,proizvoditi mleko i sir u recimo Krusevcu a plasirati ga u Beogradu za svakog pojedinca je jako zajebano i mislim da je neisplativo.
Evo neke sam uspeo da posaljem, ostale kad se vratim.POZDRAV
Post je spojen: [time]1252847004[/time]
_________________________________________________Post je spojen: [time]1252847355[/time]
_________________________________________________
Post je spojen: [time]1252847546[/time]
_________________________________________________
Post je spojen: [time]1252847598[/time]
_________________________________________________
Post je spojen: [time]1252847664[/time]
_________________________________________________
Post je spojen: [time]1252847733[/time]
_________________________________________________Evo neke sam uspeo da posaljem, ostale kad se vratim.POZDRAV
Tacno Bg. je najvece trziste.Jedna bakica donosi koziji sir na nasu pijacu. Samo subotom, vrlo retko i Nedeljom. Preko nedelje pravi, subotom prodaje. Pijaca je prejaka rec. Ima 10 tezgi a cak i Subotom je pola prazno. Sir prodaje po 400.I rasproda. Socijalna struktura oko pijace je sto se kupovne moci tice jako skromna. Uglavnom penzioneri. Sir je mlad, mek, pun vode(surutke) tako da je utrosak mleka 5 litara za kg. Ne vise. Ali sir je jako ukusan, nije presoljen i uklapa se u zahteve starije generacije, da nema holesterola i da nije preslan. I svima dobro. Ona litar mleka tako proda po 80 din. Cca 8.54 €. Ja bas i nisam mladja generacija 
, ali vi mladji znate sta je testiranje trzista, promocija proizvoda, degustacija. Na primer kafane ne bi uzele takav sir ma koliko da je ukusan. Njima treba matoriji, slanji i pikantniji za meze koji trazi da se uz njega pije. 
Nije lako slazem se, ali moze da se opstane. Ko ima dobar proizvod.
, ali vi mladji znate sta je testiranje trzista, promocija proizvoda, degustacija. Na primer kafane ne bi uzele takav sir ma koliko da je ukusan. Njima treba matoriji, slanji i pikantniji za meze koji trazi da se uz njega pije. Nije lako slazem se, ali moze da se opstane. Ko ima dobar proizvod.
jako je lijepo citati ove profe4sionalna objasnjenja.divim se svima vama koji ste tako daleko stigli u uzgoju koza.ja licno sam pozvan u indjiju kod selekt milk da dodjem...vidio sam ove slike od koza pa se pitam da li je ono smjestaj za koze ili je ono smjestaj za kuruze
?da li koze mogu da prezime tamo ili je to samo ljetni smjestaj?za moj objekat je predracun oko 20000 eura bez opreme.ja licno sam u srbiji sredinom oktobra u obilasku nekoliko farmi pa vas molim za nekoliko dobrih adresa,a posebno ako je moguce neki sastanak sa forumasima.nama u srpskoj je potrebna strucna,moralna i pomoc oko tehnologije proizvodnje sira.kazem nama iako ja licno znam za cetiri farmice sa oko 100 koza naravno ukupno...zao mi je sto ja nemogu da prebacim slike sa aparata od farme iz austrije,ali obecavam to ce uciniti sin kad ja dodjem kuci.@ farmer
na osnovu ovih Neninih slicica meni ovo drzanje deluje neuredno. Dosta tipicno za nas. Tako dobre koze bi morale da imaju bolju negu. I odmah da se ogradim to je samo utisak na osnovu slicica.
Alpina moze da se drzi u poluotvorenom objektu, drvenoj "supi", tako da je sa tri strane zasticena od najcescih vetrova To eliminise problem visine objekta i ventilacije. Ali zimi povecava uzdrzne potrebe koze jer deo energije potrosi da sama sebe greje. Boksevi za jarenje moraju da budu zatvoreni. U ovakvom poluotvorenom nacinu drzanja ne moze da se kontrolise kada ce koze uci u period mrkanja pa se jarenje rastegli na vise meseci. U jako vetrovitim i hladnim podrucjima preporucuje se topliji, objekat koji moze da se zatvori.
One slike koje je postavio Miljko su dobar primer kako treba da izgleda stala za koze. Jednostavan i jako funkcionalan dizajn. Na jednoj slici se vidi uzdignuta platforma na kojoj koze stoje kada jedu iz hranidbenog hodnika. Ovo je vazan detalj. Zimi se praktikuje drzanje na dubokoj stelji. Stala se ne cisti nekoliko meseci vec se stalno dodaje cista slama. Tako djubre greje celu stalu. Ako ne bi bilo uzdignutih platformi pojilice bi morale da se podizu kako dubina stelje raste, a koze ne bi mogle da se hrane sa betona onako kako se na slikama vidi sto je najbolje.
na osnovu ovih Neninih slicica meni ovo drzanje deluje neuredno. Dosta tipicno za nas. Tako dobre koze bi morale da imaju bolju negu. I odmah da se ogradim to je samo utisak na osnovu slicica.
Alpina moze da se drzi u poluotvorenom objektu, drvenoj "supi", tako da je sa tri strane zasticena od najcescih vetrova To eliminise problem visine objekta i ventilacije. Ali zimi povecava uzdrzne potrebe koze jer deo energije potrosi da sama sebe greje. Boksevi za jarenje moraju da budu zatvoreni. U ovakvom poluotvorenom nacinu drzanja ne moze da se kontrolise kada ce koze uci u period mrkanja pa se jarenje rastegli na vise meseci. U jako vetrovitim i hladnim podrucjima preporucuje se topliji, objekat koji moze da se zatvori.
One slike koje je postavio Miljko su dobar primer kako treba da izgleda stala za koze. Jednostavan i jako funkcionalan dizajn. Na jednoj slici se vidi uzdignuta platforma na kojoj koze stoje kada jedu iz hranidbenog hodnika. Ovo je vazan detalj. Zimi se praktikuje drzanje na dubokoj stelji. Stala se ne cisti nekoliko meseci vec se stalno dodaje cista slama. Tako djubre greje celu stalu. Ako ne bi bilo uzdignutih platformi pojilice bi morale da se podizu kako dubina stelje raste, a koze ne bi mogle da se hrane sa betona onako kako se na slikama vidi sto je najbolje.
tvoje misljenje tar da li da pocnem u postojecem objektu 10*7 metara gdje vrata na 10 metara sirine postoje s tim sto bi trebao da na njima vjerovatno ugradim staklene stjene i sa strana po 2 kvadrata prozora.to je trenutno garaza podrumskog tipa,ili da odmah pravim odgovarajucu stalu za koze?da li bi ti mogao da mi das par dobrih adresa?
@farmer
prijatelju nemam pojma sta si ti sebi zacrtao kao cilj.
Garaza koju mozes da koristis kao stalu za pocetak ima 70m². Po normativu bi ti trebalo 14m² prozora. A gde ce ti biti izmuziste, pa laktofriz, pa sirana, pa ti treba neki mali izdvojeni karantin za svaku zivotinju koja dolazi u stado, pa ti treba odvojen prostor za jarca ali da ne bude sam da ne padne u depresiju..xaxaxaa
Pa onda ta garaza je 100% niska. Znaci treba ventilacija. Inace tu moze da ti stane 20 koza za intenzivan nacin gajenja.Na prolece eto 30 jarica a to treba smestiti...pa ti treba prostor za drzanje hrane.....pa ti treba ispust ....
Ako mislis da koze vodis na pasu treba ti dobra ograda ili dobar el pastir.....ili ti treba coban. koze jesu pametnije i snalazljivije od ovaca ali psi mogu da naprave dar-mar. I tako svasta tu ima a najvise ima na ovom forumu. Cela knjiga. Jeste malo dosadno sve to prelistavati ali je bolje utrositi malo vise vremena nego napraviti greske koje kostaju.
Moj savet je da nadjes knjigu Ive Franica, lakse ces je naci u Bosni nego u Srbiji. Jos lakse u Hr.
Sve sto znam i mogu ja a sigurno i drugi ce ti reci. Ali treba konkretno pitanje. Ovako je malo suvise uopsteno.
Inace licno ne mogu nikoga da preporucim.Uz ogradu da nisam obisao mnoge farme. Evo i ove koze iz Beske, meni se ne svidjaju. Ja jednostavno ne mogu da smislim ta pendulasta(kao klatno) vimena. Najpribliznije nekom ispravnom drzanju je ortacka farma jedne francuskinje i njenog ortaka cini mi se u Krusevcu.Dam sam svojevremeno adresu, Ali to sam video na fotografiji. To deluje cisto i uredno i to je jedina takva.
Najbolje ti napisi sta i kako mislis da radis.
Moja saznanja kazu da se neki veterinari tek uce oko koza, drugi znaju malo ili nimalo. Opsti je manjak iskustva. Tako da moras da budes i sam svoj doktor(za koze).
uvek ima jos po nesto. Knjiga Ive Franica je odlicna ali je vec u nekim stvarima zastarela.
prijatelju nemam pojma sta si ti sebi zacrtao kao cilj.
Garaza koju mozes da koristis kao stalu za pocetak ima 70m². Po normativu bi ti trebalo 14m² prozora. A gde ce ti biti izmuziste, pa laktofriz, pa sirana, pa ti treba neki mali izdvojeni karantin za svaku zivotinju koja dolazi u stado, pa ti treba odvojen prostor za jarca ali da ne bude sam da ne padne u depresiju..xaxaxaa
Pa onda ta garaza je 100% niska. Znaci treba ventilacija. Inace tu moze da ti stane 20 koza za intenzivan nacin gajenja.Na prolece eto 30 jarica a to treba smestiti...pa ti treba prostor za drzanje hrane.....pa ti treba ispust ....
Ako mislis da koze vodis na pasu treba ti dobra ograda ili dobar el pastir.....ili ti treba coban. koze jesu pametnije i snalazljivije od ovaca ali psi mogu da naprave dar-mar. I tako svasta tu ima a najvise ima na ovom forumu. Cela knjiga. Jeste malo dosadno sve to prelistavati ali je bolje utrositi malo vise vremena nego napraviti greske koje kostaju.
Moj savet je da nadjes knjigu Ive Franica, lakse ces je naci u Bosni nego u Srbiji. Jos lakse u Hr.
Sve sto znam i mogu ja a sigurno i drugi ce ti reci. Ali treba konkretno pitanje. Ovako je malo suvise uopsteno.
Inace licno ne mogu nikoga da preporucim.Uz ogradu da nisam obisao mnoge farme. Evo i ove koze iz Beske, meni se ne svidjaju. Ja jednostavno ne mogu da smislim ta pendulasta(kao klatno) vimena. Najpribliznije nekom ispravnom drzanju je ortacka farma jedne francuskinje i njenog ortaka cini mi se u Krusevcu.Dam sam svojevremeno adresu, Ali to sam video na fotografiji. To deluje cisto i uredno i to je jedina takva.
Najbolje ti napisi sta i kako mislis da radis.
Moja saznanja kazu da se neki veterinari tek uce oko koza, drugi znaju malo ili nimalo. Opsti je manjak iskustva. Tako da moras da budes i sam svoj doktor(za koze).
uvek ima jos po nesto. Knjiga Ive Franica je odlicna ali je vec u nekim stvarima zastarela.
BP
Član
Poštovani forumaši:
ZDRAVO!
Teško da sebe mogu nazvati „novim“ članom, jer već dugo pratim teme vezane za kozarstvo ali, kako nisam imao ništa pametno da kažem i doprinesem, tako ni vi za mene niste mogli (do sada)znati.
Kako naši ekonomisti uvek imaju pametna rešenja za izlazak iz te večne krize, to očekujem da ove zime prestanem da radim posao programera i nađem se na „belom lebu“.
Trenutno živim u Kragujevcu, ali u okolini Mionice posedujem poljoprivredno domaćinstvo (malo njive, malo voćnjaka, malo šume – sve zajedno 2ha) pa, pošto mi je već dosadilo da na pragu 50-tih učim i pratim IT inovacije (i čekam koji će tinejdžer da me ispreslišava), sva je prilika da ću se vratiti na selo i otpočeti sa nekom malom proizvodnjom.
Za prvo javljanje na ovom forumu imam nekoliko pitanja:
1) Posle Tarove matematike u Odgovor #200 (ja odmah bacio 2/3 u vodu i sa onim što mi je ostalo bio – prezadovoljan) sve sam bliži ideji o nabavci 10-20 rasnih grla koza. Čitajući Miljkove postove o austrijskim stadima, palo mi je na pamet da bi, možda, još forumaša bilo zainteresovano za nabavku matičnog materjala iz Austrije, i da ne bi bilo loše da se mi, mali, udružimo i tako zajedno izvršimo uvoz. Već je neko pomenuo da se to za mali broj grla ne isplati, ali, ako nas 10-20 učestvuje, em mžemo dobiti kvalitetna grla sa papirima, em ćemo moći dalje da sarađujemo i razmenjujemo priplodne jarčeve.
2) S obzirom da posedujem relativno malo zemlje (a nisam voljan da preterano ulažem u kupovinu hektara i skupe mehanizacije) pronašao sam nešto interesantno na internetu: proizvodnja krmiva u hidroponik sistemu. http://www.youtube.com/watch?v=GbsT1sLBCgA&feature=related Neću sada navoditi sajtove (a ima ih baš dosta) koji govore o tome kako u koza/mleko proizvodnji ovakav način ishrane predstavlja i ekonomski i nutricionistički opravdano rešenje. Interesuje me vaše mišljenje!
3) Išao bih na proizvodnju sireva za beogradsko (60km – na TNG) tržište. Da li neko može da mi ukaže na ekonomsku razliku između belih i ostalih sireva na ovom tržištu?
Za početak – ovoliko!
Pozdrav svim forumašima!
ZDRAVO!
Teško da sebe mogu nazvati „novim“ članom, jer već dugo pratim teme vezane za kozarstvo ali, kako nisam imao ništa pametno da kažem i doprinesem, tako ni vi za mene niste mogli (do sada)znati.
Kako naši ekonomisti uvek imaju pametna rešenja za izlazak iz te večne krize, to očekujem da ove zime prestanem da radim posao programera i nađem se na „belom lebu“.
Trenutno živim u Kragujevcu, ali u okolini Mionice posedujem poljoprivredno domaćinstvo (malo njive, malo voćnjaka, malo šume – sve zajedno 2ha) pa, pošto mi je već dosadilo da na pragu 50-tih učim i pratim IT inovacije (i čekam koji će tinejdžer da me ispreslišava), sva je prilika da ću se vratiti na selo i otpočeti sa nekom malom proizvodnjom.
Za prvo javljanje na ovom forumu imam nekoliko pitanja:
1) Posle Tarove matematike u Odgovor #200 (ja odmah bacio 2/3 u vodu i sa onim što mi je ostalo bio – prezadovoljan) sve sam bliži ideji o nabavci 10-20 rasnih grla koza. Čitajući Miljkove postove o austrijskim stadima, palo mi je na pamet da bi, možda, još forumaša bilo zainteresovano za nabavku matičnog materjala iz Austrije, i da ne bi bilo loše da se mi, mali, udružimo i tako zajedno izvršimo uvoz. Već je neko pomenuo da se to za mali broj grla ne isplati, ali, ako nas 10-20 učestvuje, em mžemo dobiti kvalitetna grla sa papirima, em ćemo moći dalje da sarađujemo i razmenjujemo priplodne jarčeve.
2) S obzirom da posedujem relativno malo zemlje (a nisam voljan da preterano ulažem u kupovinu hektara i skupe mehanizacije) pronašao sam nešto interesantno na internetu: proizvodnja krmiva u hidroponik sistemu. http://www.youtube.com/watch?v=GbsT1sLBCgA&feature=related Neću sada navoditi sajtove (a ima ih baš dosta) koji govore o tome kako u koza/mleko proizvodnji ovakav način ishrane predstavlja i ekonomski i nutricionistički opravdano rešenje. Interesuje me vaše mišljenje!
3) Išao bih na proizvodnju sireva za beogradsko (60km – na TNG) tržište. Da li neko može da mi ukaže na ekonomsku razliku između belih i ostalih sireva na ovom tržištu?
Za početak – ovoliko!
Pozdrav svim forumašima!
[/quote]
Okolina Mionice je super. Zimi i leti verovatno mozes skoro sve da prodas na Divcibarama.
Sto se bacanja 2/3 u vodu za to ima i nema razloga. Racunica se ne pravi na bazi maksimalnih prinosa, pa cak ni na osnovu srednjih vec na osnovu donjih. Ako to pije vodu onda ce vremenom sa znanjem i iskustvom prihod da raste.
Kada je u pitanju poljoprivreda mi smo najcesce konzervativni u najgorem smislu. Tvrdoglavo se drzimo tradicije tamo gde je to u stvari zatucanost a na drugoj strani odricemo se onoga sto je dobro.
Hidroponik sistem?Ovaj nacin naklijavanja je odlican ali trazi komoru sa kontrolisanim uslovima: vlaga cca 70% i mali temp. raspon + rasveta. Po izgovoru rekao bih da je ovaj filmic iz Australije. U svakom slucaju tako ne mozes da proizvedes hranu vec samo jako vredan i zdrav dodatak hrani. Za hranu bi ti bila potrebna 1 tacna(8-10 kg ) po kozi dnevno + seno. To bi moglo da se isplati kada bi proizvodio "organic" hranu koja bi bila 20-30% skuplja?!?!
Ali posto nisi u losem smislu tradicionalan onda treba da razmislis gajenju 2 kulture godisnje na istoj zemlji. Tako mozes da ishranis 16 koza sa ha, s tim da jedan deo energetskog obroka kupujes. Kazem jedan deo posto se koriscenjem pravih kultura smanjuje potreba za koncentratima koji su inace neprirodna hrana za prezivare.
Sto se tice zajednickog uvoza to je prava stvar.Nazalost netipicna za nas.
Sto se sira tice. Beli sirevi se lakse prave. Vece su tolerancije kada je temp. u pitanju. Moraju relativno brzo da se prodaju, osim starog sira koji bi eventualno dozrevao u nekim kacicama poput sjenickog....?
Tvrdi sirevi zahtevaju sofisticiranu opremu i preciznu izradu. Zahtevaju upoznavanje sa razlicitim vrstama mlecnih kultura(uvoz), zahtevaju puno vremena da dodjes do rezultata. Svaka proba traje 3-5 meseci a za neke i znatno duze. Tek onda vidis sta si napravio. Ima puno "recepata" ali do pravog recepta tesko ili nikako ces doci. U principu to je poslovna tajna. Zatim za kg tvrdog sira treba ti 10-16 litara mleka za kg sira. Ali zato taj sir moze da stoji (u posebnoj prostoriji za zrenje = mikroklima) i vremenom postaje sve bolji. Kao vino. Neki su najbolji posle 2 godine zrenja!
U principu kada gledas dobitak po litru mleka pretvorenog u sir nema neke znacajnije razlike u ceni. Takodje treba znati da za tvrde sireve ne dolaze u obzir nasa domaca sirista vec treba nabavljati uvozna jareca sirista u prahu.
BP je napisao(la):
Okolina Mionice je super. Zimi i leti verovatno mozes skoro sve da prodas na Divcibarama.
Sto se bacanja 2/3 u vodu za to ima i nema razloga. Racunica se ne pravi na bazi maksimalnih prinosa, pa cak ni na osnovu srednjih vec na osnovu donjih. Ako to pije vodu onda ce vremenom sa znanjem i iskustvom prihod da raste.
Kada je u pitanju poljoprivreda mi smo najcesce konzervativni u najgorem smislu. Tvrdoglavo se drzimo tradicije tamo gde je to u stvari zatucanost a na drugoj strani odricemo se onoga sto je dobro.
Hidroponik sistem?Ovaj nacin naklijavanja je odlican ali trazi komoru sa kontrolisanim uslovima: vlaga cca 70% i mali temp. raspon + rasveta. Po izgovoru rekao bih da je ovaj filmic iz Australije. U svakom slucaju tako ne mozes da proizvedes hranu vec samo jako vredan i zdrav dodatak hrani. Za hranu bi ti bila potrebna 1 tacna(8-10 kg ) po kozi dnevno + seno. To bi moglo da se isplati kada bi proizvodio "organic" hranu koja bi bila 20-30% skuplja?!?!
Ali posto nisi u losem smislu tradicionalan onda treba da razmislis gajenju 2 kulture godisnje na istoj zemlji. Tako mozes da ishranis 16 koza sa ha, s tim da jedan deo energetskog obroka kupujes. Kazem jedan deo posto se koriscenjem pravih kultura smanjuje potreba za koncentratima koji su inace neprirodna hrana za prezivare.
Sto se tice zajednickog uvoza to je prava stvar.Nazalost netipicna za nas.
Sto se sira tice. Beli sirevi se lakse prave. Vece su tolerancije kada je temp. u pitanju. Moraju relativno brzo da se prodaju, osim starog sira koji bi eventualno dozrevao u nekim kacicama poput sjenickog....?
Tvrdi sirevi zahtevaju sofisticiranu opremu i preciznu izradu. Zahtevaju upoznavanje sa razlicitim vrstama mlecnih kultura(uvoz), zahtevaju puno vremena da dodjes do rezultata. Svaka proba traje 3-5 meseci a za neke i znatno duze. Tek onda vidis sta si napravio. Ima puno "recepata" ali do pravog recepta tesko ili nikako ces doci. U principu to je poslovna tajna. Zatim za kg tvrdog sira treba ti 10-16 litara mleka za kg sira. Ali zato taj sir moze da stoji (u posebnoj prostoriji za zrenje = mikroklima) i vremenom postaje sve bolji. Kao vino. Neki su najbolji posle 2 godine zrenja!
U principu kada gledas dobitak po litru mleka pretvorenog u sir nema neke znacajnije razlike u ceni. Takodje treba znati da za tvrde sireve ne dolaze u obzir nasa domaca sirista vec treba nabavljati uvozna jareca sirista u prahu.
BP
Član
Zahvaljujem Taru na postu. 
Što se tiče lokacije mog imanja, ono se nalazi ne samo u blizini Divčibara već, što je još perspektivnije – u blizini banja Vrujci, Sanković, Ljig... (Valjda će nešto i od tog turizma da se desi?) A i Beograd, kao "veliki gutač svega i svačega" nije predaleko za plasman.
Naravno, Tar, da više nemam 15 godina da bih verovao u brza bogaćenja. Sećam se, kad sam bio „omladinac“, nikad mi nije bilo jasno zašto deda i stric ne poseju celo imanje žitom, recimo i – eto novog stojadina iz jedne žetve. he he he (tako je nekad bilo - 10ha žita = nova zastava 101)
Iz te njihove poduke, procenio sam da će i meni biti najpametnije da krenem paralelno sa više „strana“ i da vremenom vidim gde će se formirati težište: kozji sir, pečurke bukovače, prepeličja jaja, mesnati golubovi, plasteničke jagode, lešnici, brojleri... Hvala Bogu, ostaće i nekih prihoda iz grada, pa tako nema straha za go opstanak.
Odrastao sam na kaldrmi, ali tesno vezan za selo. Ipak, nikada nisam ušao u rutinu poljoprivrednih radova, već sam ih uvek obavljao nekako „fakultativno“. Mislim da bi bilo neozbiljno da sada izigravam prekaljenog poljodelica koji ima veliko iskustvo. Prednost koju posedujem je u otvorenosti za pokušaj (kao ovo sa hydroponic fodder-om). Ako sam nešto morao da naučim za sve ove godine to je bilo – da učim i pronalazim informacije!
_________________________________________________
Dakle, da krenemo: hydroponic ima gomilu upotreba (i zloupotreba) i tačno je da se vrlo često u literaturi nailazi na neke striktne uslove potrebne za naklijavanje, ali, uz malo experimenta, postoje i ovakva rešenja:
http://www.youtube.com/watch?v=J8GKmioTFwE&feature=related
ili
http://www.melandapark.com.au/fodder.html
Profesionalne komore koje Tar pominje, mogu se kupiti po ceni od oko 10-15.000$ (pa naviše) ali, sasvim sam siguran da uz malo interesovanja i ručnog rada, može da se dođe do dobrih rezultata i bez velike investicije. Odnos investicije i efekta, postaje vrlo bitan kada operišemo malim brojevima.
Naravno da nisam ni mislio da koze mogu živeti samo na ovim "pogačama", ali, uz njih, smanjio bi se "pritisak" na onih 150€ per goat per year, koji se pominju u "Sašinom slučaju". Nek bude 25% pa eto - lepog izleta do Austrije da se ošacuje šta to i kako oni rade.
_________________________________________________
Što se tiče nabavke i udruživanja: ja razumem sredinu u kojoj živim, ali, uvek postoji PRVI PUT. Možda, taj „prvi put“ krene baš od ovog foruma koji, čini mi se, okuplja poštene, stručne i posvećene ljude - domaćine. Za početak – hajde da o tome ovde razgovaramo! Hoće li nam kruna pasti s glave ako ne uspemo?
_________________________________________________
Zahvaljujem za informaciju o sirevima. Posle čitanja postova na tom topicu, i sam sam bio blizu „rešenja“, ali je daleko bolje kada ti neko iskusan „poravna“ stvari u glavi.
Što se tiče lokacije mog imanja, ono se nalazi ne samo u blizini Divčibara već, što je još perspektivnije – u blizini banja Vrujci, Sanković, Ljig... (Valjda će nešto i od tog turizma da se desi?) A i Beograd, kao "veliki gutač svega i svačega" nije predaleko za plasman.
Naravno, Tar, da više nemam 15 godina da bih verovao u brza bogaćenja. Sećam se, kad sam bio „omladinac“, nikad mi nije bilo jasno zašto deda i stric ne poseju celo imanje žitom, recimo i – eto novog stojadina iz jedne žetve. he he he (tako je nekad bilo - 10ha žita = nova zastava 101)
Iz te njihove poduke, procenio sam da će i meni biti najpametnije da krenem paralelno sa više „strana“ i da vremenom vidim gde će se formirati težište: kozji sir, pečurke bukovače, prepeličja jaja, mesnati golubovi, plasteničke jagode, lešnici, brojleri... Hvala Bogu, ostaće i nekih prihoda iz grada, pa tako nema straha za go opstanak.
Odrastao sam na kaldrmi, ali tesno vezan za selo. Ipak, nikada nisam ušao u rutinu poljoprivrednih radova, već sam ih uvek obavljao nekako „fakultativno“. Mislim da bi bilo neozbiljno da sada izigravam prekaljenog poljodelica koji ima veliko iskustvo. Prednost koju posedujem je u otvorenosti za pokušaj (kao ovo sa hydroponic fodder-om). Ako sam nešto morao da naučim za sve ove godine to je bilo – da učim i pronalazim informacije!
_________________________________________________
Dakle, da krenemo: hydroponic ima gomilu upotreba (i zloupotreba) i tačno je da se vrlo često u literaturi nailazi na neke striktne uslove potrebne za naklijavanje, ali, uz malo experimenta, postoje i ovakva rešenja:
http://www.youtube.com/watch?v=J8GKmioTFwE&feature=related
ili
http://www.melandapark.com.au/fodder.html
Profesionalne komore koje Tar pominje, mogu se kupiti po ceni od oko 10-15.000$ (pa naviše) ali, sasvim sam siguran da uz malo interesovanja i ručnog rada, može da se dođe do dobrih rezultata i bez velike investicije. Odnos investicije i efekta, postaje vrlo bitan kada operišemo malim brojevima.
Naravno da nisam ni mislio da koze mogu živeti samo na ovim "pogačama", ali, uz njih, smanjio bi se "pritisak" na onih 150€ per goat per year, koji se pominju u "Sašinom slučaju". Nek bude 25% pa eto - lepog izleta do Austrije da se ošacuje šta to i kako oni rade.
_________________________________________________
Što se tiče nabavke i udruživanja: ja razumem sredinu u kojoj živim, ali, uvek postoji PRVI PUT. Možda, taj „prvi put“ krene baš od ovog foruma koji, čini mi se, okuplja poštene, stručne i posvećene ljude - domaćine. Za početak – hajde da o tome ovde razgovaramo! Hoće li nam kruna pasti s glave ako ne uspemo?
_________________________________________________
Zahvaljujem za informaciju o sirevima. Posle čitanja postova na tom topicu, i sam sam bio blizu „rešenja“, ali je daleko bolje kada ti neko iskusan „poravna“ stvari u glavi.
Hidroponik je jako zanimljiv, nema zbora. Pocetnu cenu komore nisam uopste razmatrao.Nekako mi se podrazumevalo da je to jedino realno po sistemu sam svoj majstor. Cini mi se da posto nismo u Australiji imamo vece troskove u postizanju optimalnih temperatura.Oko 20 stepeni cini mi se. Nisam se koncentrisao na detalje. Posto si vest u skupljanju informacija probaj da dodjes do potataka o hranljivoj vrednosti tako dobijene hrane.
Zatim, sada vidim, probleme sa plesnima. To mi uopste nije palo na pamet a trebalo je. Podloga od zitarica + povisena vlaznost+ temperatura, pa tako se gaje gljive. Znaci plesni su problem i to ne mali.
Mislim da je kod nas hrana(za koze) jos uvek jeftina i da ima drugih nedovoljno koriscenih izvora i nacina na kojima bi mogla da se bazira proizvodnja. Za bele sireve je OK koristiti silazu/senazu u izvesnoj meri. Ako se precizno pripremi to je odlicna hrana i uz to jeftina. Dobra(ne vrhunska) mlecna grla mogu da pokriju troskove ishrane cak i da sve kupujes. Veci problem je kvalitet hrane. Kada kupujes balu lucerke ti ne znas koliko je tu proteina. Ako je sam spremis znas. Isto je i sa senom. Sopstvena proizvodnja hrane apsolutno donosi znacajne ustede ali i bolji kvalitet.
A sada ono sto ne valja.Npr vocnjak. On je pun dobre trave a ako nije mnogo zatvoren moze lepo da podnese detelinu. Da li? Ako se voce gaji kako treba to podrazumeva prskanja.Odatle hrana za koze nije sjajna. Ako su npr u pitanju stare poludivlje vrste jabuke od kojih moze da se pravi trazeno jabukovo sirce, tu nema prskanja i to je kompatibilno......Inace, ne znam zasto, lisce vecine vocaka se ne preporucuje u ishrani koza. Tako da ono sto deluje tako primamljivo, orezujem vocke i hranim koze, nije preporucljivo.
P.S. Neka vas ne zbuni moj "novi nik". Sedim i divanim sa kazom$. Odgovor je sa njegovog racunara jer ja ne znam napamet svoju sifru.
tar
Zatim, sada vidim, probleme sa plesnima. To mi uopste nije palo na pamet a trebalo je. Podloga od zitarica + povisena vlaznost+ temperatura, pa tako se gaje gljive. Znaci plesni su problem i to ne mali.
Mislim da je kod nas hrana(za koze) jos uvek jeftina i da ima drugih nedovoljno koriscenih izvora i nacina na kojima bi mogla da se bazira proizvodnja. Za bele sireve je OK koristiti silazu/senazu u izvesnoj meri. Ako se precizno pripremi to je odlicna hrana i uz to jeftina. Dobra(ne vrhunska) mlecna grla mogu da pokriju troskove ishrane cak i da sve kupujes. Veci problem je kvalitet hrane. Kada kupujes balu lucerke ti ne znas koliko je tu proteina. Ako je sam spremis znas. Isto je i sa senom. Sopstvena proizvodnja hrane apsolutno donosi znacajne ustede ali i bolji kvalitet.
A sada ono sto ne valja.Npr vocnjak. On je pun dobre trave a ako nije mnogo zatvoren moze lepo da podnese detelinu. Da li? Ako se voce gaji kako treba to podrazumeva prskanja.Odatle hrana za koze nije sjajna. Ako su npr u pitanju stare poludivlje vrste jabuke od kojih moze da se pravi trazeno jabukovo sirce, tu nema prskanja i to je kompatibilno......Inace, ne znam zasto, lisce vecine vocaka se ne preporucuje u ishrani koza. Tako da ono sto deluje tako primamljivo, orezujem vocke i hranim koze, nije preporucljivo.
P.S. Neka vas ne zbuni moj "novi nik". Sedim i divanim sa kazom$. Odgovor je sa njegovog racunara jer ja ne znam napamet svoju sifru.
tar
BP
Član
@kaza$
Evo tebi brze (neprevedene) tabelice.
Crude Protein % 20.2
Fat % 4.3
Crude fibre % 11.3
Starch % 15.4
Metabolizable Energy (Ruminants) MJ/kg 12.1
Minerals
Calcium % 0.15
Potassium % 0.7
Magnesium % 0.24
Phosphorus % 0.46
Sulphur % 0.28
Boron mg/kg 22
Copper mg/kg 11
Iron mg/kg 160
Manganese mg/kg 37
Zinc mg/kg 40
Naravno, ove vrednosti su okvirne i odnose se na korišćeno ječmeno seme (barley). Primetio sam da vrednosti variraju u zavisnosti od toga koja je biljna vrsta korišćena za zasejavanje.
Priča o plesnima je realan problem ali ne sprečava proizvodnju. Možda bi bilo bolje da ovaj topic time ne "tovarimo" već, ako bude interesovanja, otvorimo poseban jer verujem ova materija može interesovati ne samo stočare već i povrtare.
Evo tebi brze (neprevedene) tabelice.
Crude Protein % 20.2
Fat % 4.3
Crude fibre % 11.3
Starch % 15.4
Metabolizable Energy (Ruminants) MJ/kg 12.1
Minerals
Calcium % 0.15
Potassium % 0.7
Magnesium % 0.24
Phosphorus % 0.46
Sulphur % 0.28
Boron mg/kg 22
Copper mg/kg 11
Iron mg/kg 160
Manganese mg/kg 37
Zinc mg/kg 40
Naravno, ove vrednosti su okvirne i odnose se na korišćeno ječmeno seme (barley). Primetio sam da vrednosti variraju u zavisnosti od toga koja je biljna vrsta korišćena za zasejavanje.
Priča o plesnima je realan problem ali ne sprečava proizvodnju. Možda bi bilo bolje da ovaj topic time ne "tovarimo" već, ako bude interesovanja, otvorimo poseban jer verujem ova materija može interesovati ne samo stočare već i povrtare.
Pored toliko pašnjaka, lucerke, sena, žitarica i druge zdrave i kvalitetne hrane, kozama ne treba hidroponija.Osim toga to je investicija koja se tesko isplati, kada imaš jeftiniju varijantu.Bilo je ranije dosta pokušaja kod nas sa time, čak je jedna firma pravila komore na solarni pogon, ali je sve propalo.Više u drugom topicu, da ne bude off
miladinovic
Banned
elbi iz valjeva je radio mini komore za to,to se moze i napraviti nije problem,sam svoj majstor svaki cvecar ce ti reci koju neonku i grejac da koristis ako pravis malu komoru,okvir i odvode resis sam,na netu imas seme bogu hvala da ne lupas glavu previse.inace klice su jako hranljive to svaka baba zna,starijim grlima krava se to daje vekovima da bi sto pre se parile.
Moze da bude u raznim bojama osim u beloj i u sari kao togenburg, alizmajar je napisao(la):
koliko ja znam kod nas je uvozena iskljucivo srnasta varijanta. Francuzi su se opredelili da gaje tu varijantu jer je vizielno lakse utvrdidi o cemu se radi, to jest da nije dolazilo do mesanja. Tako da su sarene alpine kod nas najverovatnije melezi.
Ne znam otkud to pitanje koliko koja koza daje na dan. Odgovor bi bio da u pocetku daje svaki dan po malo vise a onda kada prodje vrhunac svaki dan sve manje.
Jedina merodavna mera je godisnja kolicina mleka.
Na osnovu dnevne kolicine, kada se tacno zna u kom trenutku laktacije je uzmuzen, moze da se priblizno izracuna godisnja kolicina. Sto se cesce meri, tacnost takve matematike je sve veca.
Laktacija dobre mlecne koze trebalo bi da traje 305 dana, a mogla bi i duze.Neke koze imaju kracu laktaciju.Sto su rase primitivnije ili koze losije laktacija je kraca. Vecina uzgajivaca zasusi koze. U nekim zemljama primenjuje se produzena laktacija cak i preko 2 god. Posto tamo jarad iz proizvodnje mleka cesto ima relativno losu cenu a koziji sirevi vrlo visoku, mleko je dragocenije od jarica.
Vla je napisao kako je produzena laktacija neisplativa i da lose deluje na zdravlje koza, ako se dobro secam. Tacno je da ima takvih tvrdnji u literaturi. Verovatno je to istina i za Alpine koje se ovde gaje ali tamo gde je produzena laktacija vec genetska osobina te koze se produzeno muzu bez problema. Da nema posledica po zdravlje lako je videti jer tamo ima puno koza kose se jare i muzu i po 12-13 god. Onda ih penzionisu.
U svakom slucaju duzina laktacije je jedan od kriterijuma za selekciju.
Jedina merodavna mera je godisnja kolicina mleka.
Na osnovu dnevne kolicine, kada se tacno zna u kom trenutku laktacije je uzmuzen, moze da se priblizno izracuna godisnja kolicina. Sto se cesce meri, tacnost takve matematike je sve veca.
Laktacija dobre mlecne koze trebalo bi da traje 305 dana, a mogla bi i duze.Neke koze imaju kracu laktaciju.Sto su rase primitivnije ili koze losije laktacija je kraca. Vecina uzgajivaca zasusi koze. U nekim zemljama primenjuje se produzena laktacija cak i preko 2 god. Posto tamo jarad iz proizvodnje mleka cesto ima relativno losu cenu a koziji sirevi vrlo visoku, mleko je dragocenije od jarica.
Vla je napisao kako je produzena laktacija neisplativa i da lose deluje na zdravlje koza, ako se dobro secam. Tacno je da ima takvih tvrdnji u literaturi. Verovatno je to istina i za Alpine koje se ovde gaje ali tamo gde je produzena laktacija vec genetska osobina te koze se produzeno muzu bez problema. Da nema posledica po zdravlje lako je videti jer tamo ima puno koza kose se jare i muzu i po 12-13 god. Onda ih penzionisu.
U svakom slucaju duzina laktacije je jedan od kriterijuma za selekciju.
Post je spojen: [time]1254216513[/time]
_________________________________________________
