Žetveni ostaci-biomasa kao energent za grejanje domaćinstva

Ni nema manji kotao za biomasu. :sta:
Kako regulišeš temperaturu u sobama? Samo na kotlu sa regulatorom promaje?
Moj komšija je ugradio termoventile na radijatorima, ali kad upali balu, za neko vreme mu se ti ventili zatvore, kad se sobe ugreju, pa u kotlu proključa voda, pa istera na ekspanzionoj posudi... tako da ih je posle toga skroz otvorio, pa sad koliko loži toliko je toplo.
 
Ja imam otvoreni sistem (bez ekspanzione posude) a regulisem regulatorom promaje i donjim ventilima na radijatoru.
 
Šta mislite o instalaciji sa plastičnim cevima? Jeftinije su od bakarnih za moju kuću oko 400 evra. Kaže prodavac da imaju garanciju od 50 godina, proizvodi ih neka američka firma.
 
Par komentara na zadnji 'val' postova:

Dukej, ugalj se pali odozgo. Znači, u kotao naložiš ugalj, na njemu napraviš logorsku vatricu i on polako, lepo i sigurno gori prema dole. Time uštediš ugalj i rad, a kod istog efekta na toplinu objekta.

Tema se okrenula prema akumulatorima topline: to je uslov, ako želiš efikasno grijanje sa niskoenergetskim materijalima.
To je kao neki bojler, vrhunsko izoliran, u kom se skuplja vruča voda. Iz njega se onda voda pumpama razvodi po objektu(ima). Problem je u kapacitetu, bilo je pomnenuto, trebaš par hiljada litara i euro po litri, pa biraj.
Kotao radi najbolje, kad radi s punom snagom. To je obično previše za potrebe.
Zbog toga se ta toplina akumulira i onda 'troši'. Kod savremenih kotlova s automatskim paljenjem sistem se programira, da se upali, kad temperatura vode na vrhu padne ispod podešena i gasi, kad na dnu postigne traženu temperaturu.

Pošto ima dosta novih instalacija u mom kraju od raznih firmi, sam malo bliži toj temi. Generalno svi su vrlo zadovoljni, nemajo skoro više posla s loženjem, potroše oko 40 posto manje, a svi tvrde, da im je sad stabilno toplo, dok su prije potrošili više i imali hladno.
Sitnica, koja pogorči situaciju, sistem košta od 7-15.000 Eura. :(
 
Za biomasu nije toliko problem količina (bala košta 15-20 dinara, a treba 800-1000 kom), nego je problem ako treba da ložiš na svaka 2-3 sata po pola bale da bi održao istu temperaturu u kući. Ko će da dežura celu noć da bi ložio...
 
tine je napisao(la):
Dukej, ugalj se pali odozgo. Znači, u kotao naložiš ugalj, na njemu napraviš logorsku vatricu i on polako, lepo i sigurno gori prema dole. Time uštediš ugalj i rad, a kod istog efekta na toplinu objekta.
Kliknite za proširenje...

Pa ne znam baš, mislim da to zavisi od konstrukcije kotla. Ja sam imao prvo peći tkz. "bokserice" odnosno trajno žareće kotlove, gde je deo (boks) kroz koji se dodaje ugalj razdvojen od kretanja vatre i dimova ka dimnjaku, i tu se pali odozdo. Imao sam dva takva kotla i kad je i drugi procurio prošle godine sam kupio Termomontov TKK3 kotao i tu se moglo paliti i odozgo i odozdo. Neki moji rođaci su imali kotao koji se palio isključivo odozgo.

Tine, možeš li mi pojasniti ono "euro po litri"? Da li misliš da toliko košta taj vrhunski izolovan rezervoar koji bi se koristio kao akumulator vode ili čitav sistem (automatika, ventili)? Zar je to baš toliko skupo, mislim da bi se npr. rezervoar sa npr 3000-4000 l mogao napraviti za mnogo manje novca od 3000-4000 evra. Mislim da bi dosta forumaša zanimalo da nam malo detaljnije prikažeš te nove istalacije iz tvog kraja sa akumulatorima toplote.

Meni se mnogo više od ideje sa akumulatorom sviđa ideja da se dozirano isporučuje toplota iz kotla u kuću prema trenutnim potrebama i željama. Bolje da toplotu isporučim direktno u kuću nego u akumulator gde moraju postojati izvesni gubici. To je lako ostvarivo pomoću gasa ali njega i ovako ne koristim(o) zbog cene. Najbliže komforu koji pruža gas (a da nije tečno gorivo) su automatizovani kotlovi na pelete. Tu automatika kotla u gorioni prostor dodaje pelete prema tempu koji vi zadate a ceo posao je da se napuni neki rezervoar sa količinom peleta za npr. jedan dan.

Takave kotlove sad već svi prave i jedini problem ostaje izrada peleta. Ni to nije neki preterani tehnički problem ali jeste finansijski, no to nije investicija za samo jednu godinu. Pelete sam mislio da pravim od sojine slame (jer drugih sirovina nemam), ali se i tu javlja problem oko dopremanja sojinih bala sa njive do kuće. Sad me, po bali, taj posao košta 35 din. Sojina slama se tad sitni i od tih samlevenih delova slame se prave pelete. Razmišljao sam kako bi se izbegao taj korak baliranja i dopremanja bala i potom sitnjenja slame u dvorištu. Možda bi rešenje bilo da se to obavi direktno na njivi, sa nekom mašinom koja bi uzimala slamu sa otkosa, mlela je i ubacivala u prikolicu (poput silokombajna).

Ja sad nemam finansijke mogućnosti da bih bilo koji od ovih sistema ostvario, ali nije zabranjeno razmišljati i diskutovati o ovoj interesantnoj i praktičnoj temi. :ppozdrav:
Post je spojen: [time]1285534575[/time]​
_________________________________________________
@ zorancile

U Srbobranu je baliranje 20 din po bali. Pošto nemam potrebno društvo za tovarenje bala (a i moba baš ne prolazi kod tih teških poslova), moram da platim i ljude koji to rade i to me košta 15 din po bali (7.5 din tovarenje i 7.5 din skidanje i skladištenje po bali). To mi je skupo ali nemam drugog izbora jer je prosto nemoguće naći ljude koji hoće da bacaju bale na satnicu.
 
Moj komsija preko baste se greje na soju vec nekih 5-6 godina. Godisnje potrosi od 1000-1500 bala zavisi od zime. Po meni jedina mana sojina slame je sto strasno dimi, pa kad se dim ne dize gore onda nas nekoliko iz okoline se gusimo u dimu. Mozda mu i pec za centralno nije bas u dobrom stanju.
Ja sam nesto razmisljao da uvodim centralno bas zbog sojine slame i jeftinog grejanja. Kad sve inpute stavim na papir i nije nesto mnogo isplatljivije od drva i kaljevih peci, zbog velikog pocetnog ulaganja u sistem centralnog grejanja. Za onog ko vec ima centralno sigurno je najjeftiniji enegrnet sojina slama.
@dukej
Za ovakvu cenu utovara i istovara bala kod mene bi se potukli radnici ko da radi. Kod nas je 200-250 din/sat bacanje bala.
 
@dukej
Akumulatori topline koštaju do oko euro po litri. Sa PDV, za konačnog korisnika.
Njihova funkcija je baš konfort, kog pružaju ulje i plin, okreneš dugme na termostatu i evo, toplina. Imaš time i malo posla oko loženja, a puno manje nego ko kod klasike.
Mislim, kako bi ti dozirano korištenje topline iz kotla donosilo više gubitaka, nego rezervoar.
Princip kod izrade rezervoara je postizanje što manje mešanja slojeva s razlikama u temperaturi, to mi nije baš jasno, jer nisam is te struke.
Pomenuo sam više gore, kako je korištenje potrošenog materijala racionalnije, ako vatra gori svom snagom. Kotao treba imat prinudan dovod vazduha (ventilator), time bi se po meni izbegle i situacije s dimljenjem celog komšiluka.
Možemo prognozirat, kako će i to ljudima dojadit, pa se mogu očekivat i prijave na inspekcije.

Budem probao dobiti kakve slike instaliranih sistema.

@zorancile
Ja sam sam instalirao centralno grijanje i to sa plastičnim cevima. Cevi su jeftinije, a spojevi, redukcije i slično je skuplje od bakarnih. Ima više sistema, ja sam uzeo taj sa spojnim materijalom, koji se stiska s specijalnim kleštama, koje sam pozajmio u prodavnici (besplatno), u kojoj sam kupio materijal. Imaš i sistema, u kojima se spojevi samo stežu ko šrafovi.
U celini, mislim, kako i nema nekih velikih razlika u ceni između bakra i plastike ako radiš sam.
Zavisi i od okolnosti, kakav sistem se uradi.
Ako je puno dužih linija i malo spojeva (obiteljske kuće), plastika je jeftinija, a u sistemu s malo cevi i puno spojeva (manji stan u bloku), cena ide u prilog bakru.

Ja imam staru kamenu kuću i nemam baš ravnih zidova, pa sam plastikom lakše 'pratio' linije zidova.
 
Koristite bakarne cevi za instalacije grejanja i vodovoda u kućama. To je izvanredan materijal koji i kada budete hteli da nešto promenite ponovo ima svoju vrednost kao sirovina. Plastične cevi obično završe na deponiji.
:ppozdrav:
 
tine je napisao(la):
@dukej

Mislim, kako bi ti dozirano korištenje topline iz kotla donosilo više gubitaka, nego rezervoar.
Kliknite za proširenje...

Razmišljao sam ovako: ako mogu postići promenljivi intezitet stvaranja toplotne energije u kotlu u zavisnosti od doziranja goriva kotlu, onda mi je bolja ta varijanta da tako svu stvorenu toplotu ubacujem u kuću nego varijanta da grejem punom parom vodu u akumulatoru i onda pokušavam da održim tu toplotu u njemu (što nije moguće 100%, i to su gubici o kojima sam govorio), da bih je, kad je potrebno, vratio u kuću. Što da pravim zalihe ako mogu da kontinualno ubacujem toplotu u kuću prema trenutnim potrebama. Naravno ovo je moguće samo uz tečna i gasovita goriva, a donekle se tome može približiti i sa čvrstim gorivima ako su u obliku peleta. Nadam se da sam sad bio jasniji.
 
@dukej

Problem je u tom, da imamo kod jeftinih virova energije problem s vatrom, koja treba neko vreme, da se upali, i onda je brzo prejaka.
Baš tome služi akumulator topline.
Da može akumulirat toplinu, koja se stvori kod jake vatre. Ti naložiš kotao s što večom količinom materijala i u vreme, kad gori, ugrije ti akumulator. Tvoje centralno grijanje uzima vodu iz akumulatora i to može raditi više sati, bez da ti trebaš ložit. Znači, ujutro se budiš u toplom i ne trebaš prvo u mrazu ložit i onda čekat, da se ugriju voda i radijatori.

U principu bi ti poslužio i svaki veliki bojler, kog bi trebao dobro izolirat, napravit razvod vode i spojio pumpe s termostatima, kojima se može podesit režim za svaki dan (radnim danom ranije grije i 'gasi' kad su svi iz kuće...), onda idu na radijator termo ventili itd.
Dobar dio troškova novih postrojenja veže se i na te komponente.
Ako kod instalacije novog sistema to planiraš, razlika kod običnih i termostatskih ventila je oko 5 Eura po komadu.

Apsolutno se slažem s opcijom dozirane 'proizvodnje' topline, a kod proizvodnje peleta nije sve besplatno, kao ni kotao za pelete.
Mislim, da opcija akumulatora topline u samoizgradnji nije skuplja od novog kotla na pelete i preše za pelete.

Cene, o kojima pišem, našao sam na http://nakup.merkur.si/, nažalost nemaju internetnu prodaju van Slovenije, a mogu cene poslužit za usporedbu.

Više o akumulatorima topline piše na tom linku, to je dio brošure od vladne agencije za okolinu. Nažalost je samo na Slo jeziku, nadam se, da može kome poslužiti.
 
Ma znam ja kako radi sistem sa akumulatorom toplote. Centralno grejanje imam od osamdesetih a o ovom velikom rezervoaru vode koji bi služio kao akumulator toplote razmišljam brat-bratu bar petnaestak godina. Ja sam samo hteo da kažem da mi se u poslednje vreme više sviđa sistem sa kotlom na pelete, gde jednom dnevno napuniš rezervoar, programiraš tempo unosa peleta prema dnevnim potrebama i ništa više. A da košta sistem za pravljenje peleta - to mi je jasno. Sve košta! Ali to su investicije za više godina i baš zato mi je dobra ova razmena mišljenja jer su cifre velike da bi se eksperimentisalo napamet. :ppozdrav:
 
Jedina mana tom kotlu na pelete je nestanak struje sto se kod nas cesto desava ::lose:: ::lose::
Ne samo sto nece loziti, nego nece ni goreti jer bez ventilatora ne radi! :nono:
 
Evo i ja da se javim. Potpuno pogresan nacin grejanja je paljenje biomase :nono:. Razmislite o malim biodigestorima. Prednosti biodigestora (ima raznih) dobijanje najboljeg organskog djubriva za dz, dobijanje postojane temperature vode od oko 60-65C, dobijanje metana.
 
Meni je juče stigao kotao za loženje sojinih bala. Sad se još čeka majstor da ga priključi na sistem. Kotao je od proizvođača iz Sente (ne znam sad tačno da kažem ime firme jer nisam još dobio papire od majstora koji mi je doneo kotao). To je ovaj kotao http://poljoinfo.com/ostale-oblasti...nt-za-grejanje-domacinstva/msg15296/#msg15296 , samo što je sad ložište izvedeno od okruglih cevi dok je ranije to bilo pravljeno u obliku trougaonih cevi pa je ložište bilo ravno i sa manjim prorezima gde propada pepeo. Nekako mi se čini da će sad možda žar lakše propasti u deo za skupljanje pepela, no to ostaje da se vidi kad krene loženje. Pretpostavljam da baš nije jasno ovo što sam ispričao pa ću to sutra (ako stignem :D) ilustrovati fotografijama. Cena je 110000 din. a do pre mesec dana je bio oko 95000 din. :zli:
 
Evo da se i ja uključim pošto je tema vrlo zanimljiva svima, što se akumlatora toplote tiče to je vrlo potrebna stvar svim tipovima grejanja mada smo to svi izbegli zbog finansija ali sad dolazi vreme da će se morati postaviti jedino mislim da na pećima sa automatskim doziranjem peleta može da se izbegne ali sa gubicima, ja sam sebi radio gorionik na piljevinu na CG koji je vrlo sličan ovima na pelete i do sada (5-6 godina) je sve bilo ok za malo para smo se konforno grejali ali od sledeće godine izgleda neće biti piljevine i moraću preći na pelete sa malom prepravkom gorionika što znači da se gorionici na pelete mogu napraviti u domaćoj radinosti za mnogo manje para razmislite o tome

Nisam još nigde naišao na još jednu vrlo interesantnu za grejanje stvar a to je
ČOKANJ ili šepurika ili kako je već ko zove jer čokanja ima svako seosko domaćinstvo, prošle godine u nedostatku piljevine sam mleo čokanj na frakciju oko 4-6 mm i tako ložio u gorionik za piljevinu, (znači jednako doziranje u kontinuitetu) rezultai su bili fantastični brzo postizao temperaturu lako je odžava i sve radilo odlično pa zbog toga predlažem i to kao alternativu za ljude koji imaju čokanja dosta
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh