http://www.stepen.rs/ispitivanja.htmlzorancile je napisao(la):
Žetveni ostaci-biomasa kao energent za grejanje domaćinstva
- Začetnik teme bubiša
- Datum pokretanja
urban
Član
jel to sojina slama za peć na slamu
urban
Član
jel postoji već neko iskustvo sa tom peći, može i nekoliko reči opis
Imaš sve već napisano na temi. Prelistaj, nema toga toliko.
Evo nova vest, šta rade komšije:
Jasenovac: električna energija iz biomase
Izvor: Vjesnik
Nakon dobivanja svih potrebnih dozvola u Poljoprivredno-industrijskoj zoni Jasenovac, u utorak su austrijska tvrtka RES i Bioenergija Jasenovac počele graditi kogeneracijsko postrojenje na šumsku biomasu. Riječ je o postrojenju snage 7,2 megavata koje će električnom energijom opskrbljivati i više od 15.000 kućanstava Jasenovca, Novske i okolice o čemu je sklopljen sporazum s Hrvatskom elektroprivredom. Objekt čije će postrojenje postaviti austrijske i švicarske tvrtke, a građevinske radove obaviti hrvatske tvrtke, stajat će 29 milijuna eura i bit će završen do travnja 2012. godine.
Jasenovačko kogeneracijsko postrojenje po snazi najveće je takvo u Hrvatskoj i početkom njegova rada u 2012. u Hrvatskoj će se iz obnovljivih izvora dobiti šest posto električne energije. Novo kogeneracijsko postrojenje otvorit će oko 800 novih radnih mjesta, a njime će upravljati isključivo stručnjaci iz Hrvatske, prije toga obučeni na sličnim postrojenjima u inozemstvu.
***
Inače bila sam ovih dana u posetama raznim proizvodnjama poslom. Između ostalog, jedna klanica ima proizvodnju metana od životinjskih ostataka. Kažu da im između 13 i 30% (u zavisnosti od broja smena i količine mesa koje zamrzavaju) potreba gasa pokriva ova njihova mini-fabrika. Takođe, imaju tehničku vodu zagrejanu do 60 stepeni iz istog postojenja.
Veoma pametna stvar.
Evo nova vest, šta rade komšije:
Jasenovac: električna energija iz biomase
Izvor: Vjesnik
Nakon dobivanja svih potrebnih dozvola u Poljoprivredno-industrijskoj zoni Jasenovac, u utorak su austrijska tvrtka RES i Bioenergija Jasenovac počele graditi kogeneracijsko postrojenje na šumsku biomasu. Riječ je o postrojenju snage 7,2 megavata koje će električnom energijom opskrbljivati i više od 15.000 kućanstava Jasenovca, Novske i okolice o čemu je sklopljen sporazum s Hrvatskom elektroprivredom. Objekt čije će postrojenje postaviti austrijske i švicarske tvrtke, a građevinske radove obaviti hrvatske tvrtke, stajat će 29 milijuna eura i bit će završen do travnja 2012. godine.
Jasenovačko kogeneracijsko postrojenje po snazi najveće je takvo u Hrvatskoj i početkom njegova rada u 2012. u Hrvatskoj će se iz obnovljivih izvora dobiti šest posto električne energije. Novo kogeneracijsko postrojenje otvorit će oko 800 novih radnih mjesta, a njime će upravljati isključivo stručnjaci iz Hrvatske, prije toga obučeni na sličnim postrojenjima u inozemstvu.
***
Inače bila sam ovih dana u posetama raznim proizvodnjama poslom. Između ostalog, jedna klanica ima proizvodnju metana od životinjskih ostataka. Kažu da im između 13 i 30% (u zavisnosti od broja smena i količine mesa koje zamrzavaju) potreba gasa pokriva ova njihova mini-fabrika. Takođe, imaju tehničku vodu zagrejanu do 60 stepeni iz istog postojenja.
Veoma pametna stvar.
urban
Član
treba malo poznavanja bravarskog posla malo volje i to je to puno toga imate na yu tube ko zna da gleda videće i ja ću vam pomoći koliko god mogu sve te sprave rade na principu kovačke vatre znači to je bitno shvatiti sve ostalo je lako malo eksperimentišite kući videćete da nije sveto pismo šta vas interesuje pitajte
a evo kako radi gorionik domaće izrade
Post je spojen: [time]четвртак, 11. новембар 2010. 13:45:19 CST[/time]
_________________________________________________
a evo kako radi gorionik domaće izrade
Paor mladi
Član
колико кошта нов горионик који користи палете?
rekreativac
Član
oko 3000e +pdv je pec za centralno od 25kw
urban
Član
da pokušam ja, nov gorionik na pelete počinje od prilike sa 800 e pa naviše ali isključivo na pelete od drveta a gorionici koji mogu da rade i na agro pelete (sojini peleti i sl) je oko 2000 e pa naviše znači sam gorionik bez peći
Rale 83
Prijatelj Foruma
Iz iskustva , PPR cevi za instalacije grejanja nisu pogodne jer se puno sire i samim tim krive i to strasno ruzno izgleda a i spojevi su glomazni .sasa22 je napisao(la):
Savet koristi PR/al/pe plastika aluminijum plastika i cevi ukopaj u zid i u podove za razdel koristi mesingane razdelnike koje mozes montirati u podrum ili u uzidnoj kutiji kutiju mozes povezati sa kotlom Istimcevima al debljim ili metalnim cevima ako si vican autogenom varenju jer se znatno jeftinije od bakra .
Rezervari ili spajh sistemi su dosta komplikovani u umeju da budu skupi .
rezervoar se moze raditi u kucnoj izradi ako mozete kupiti dance zaobljeni poklopac moze se praviti sa izmenjivacem toplote ili bez , sa elektro magnetskim ventilima ili bez , sa automatskim mesacima vode ili bez , i sa diferencijalnim termostatom ili bez.
To zavisi od toplotne izolovanosti objekta. Ja sam ove godine uzeo kotao iz Sente na jednu balu od 60kW. Tebi bih, za 300m2 možda bolje savetovao da uzmeš varijantu na dve bale od 80kW. Nije mnogo veći nego moj, bale stoje na kant, i generalno sa njim nemaš mnogo veću potrošnju nego sa kotlom na jednu balu a imaš manje loženja.
urban
Član
mislim da bi bilo umesno reći da sa pećima na bale slame obavezno treba računati i na akumlatore toplote jer oni su ti koji ustvari "peglaju" onu gornju krivilju grejanja jer bez akumlatora je velika patnja
tj sistem se stalno napreže a iskorišćenje energije slabo
tj sistem se stalno napreže a iskorišćenje energije slabo
jan
Član
za pec od 50kw koje velicine treba akumlator.ja vec 2god. lozim bez njega
@ urban
U pravu si, samo što mislim da ni promil ljudi koji se greju na baliranu slamu nema taj akumulator.
Opisaću kako ide loženje kod mene na mom sistemu grejanja. Ja imam 313 rebara radijatora, što aluminijumskih što livenih. Liveni su 60 cm visine a aluminijumskih je veći deo od 70cm a manji deo od 50 cm visine. Trenutno je zatvoreno oko 50 rebara jer nema potrebe za svim tim radijatorima. (Sistem je pravljen osamdesetih i majstor je to proračunao.) Neka samo po 1l vode stane u rebro (a mislim da može i više), sa cevima (gvozdene cevi od 5/4" do 1/2") i kotlom sistem po mojoj gruboj proceni ima sigurno oko 650l.
Kod prve bale ne mogu da dobijem temperaturu vode veću od 60 stepeni i to samo u piku. Najčešće dođe samo do 50 stepeni. Čim izgori prva bala odmah stavljam i drugu i tad već mogu da dobijem i nekih 70 stepeni. Tih 70 stepeni se kratko zadržava i posle sat vremena voda je već pala na nekih 40 tak stepeni. Dalje sa svakom balom postižem isto ili malo bolje (recimo 75-80 stepeni u piku) samo se vreme dok se voda ohladi malo produžava. To je zbog toga što su se u međuvremenu prostorije zagrejale i manje je oduzimanja toplote kroz radijatore. Moram odmah napomenuti da mi je klapna uglavnom celo vreme skoro skroz otvorena a za prve dve bale i odškrinem kompletna vrata za čišćenje pepela da bala gori max intezitetom jer mi izgleda dimnjak ne vuče baš dovoljno za ovu slamu (za ugalj je bio dovoljan). Dakle, ja nešto više i bolje izgaranje nego što sad imam ne bih mogao značajnije postići a niti češće ložiti jer jednoj bali treba oko 40tak minuta da izgori i omogući mi da stavim novu u kotao. Razmišljajući tako, došao sam do zaključka da bi meni za zagrevanje nekog akumulatora toplote (od odprilike nekih 2500l) trebalo barem 5-6 bala slame i potrošeno oko 4 sata vremena pored njega. Kad se tih 2500l izmeša sa ovih 650 l iz sistema ne verujem da bi taj akumulacijski bojler dugo mogao da greje odnosno da bi morao da bude mnogo veći od tih pretpostavljenih 2500l a to je već značajna investicija koju ja ne mogu sad priuštiti.
Eto, možda je i to odgovor zašto još uvek nisu zaživeli ti akumulacijski bojleri u punoj meri kod nas.
U pravu si, samo što mislim da ni promil ljudi koji se greju na baliranu slamu nema taj akumulator.
Opisaću kako ide loženje kod mene na mom sistemu grejanja. Ja imam 313 rebara radijatora, što aluminijumskih što livenih. Liveni su 60 cm visine a aluminijumskih je veći deo od 70cm a manji deo od 50 cm visine. Trenutno je zatvoreno oko 50 rebara jer nema potrebe za svim tim radijatorima. (Sistem je pravljen osamdesetih i majstor je to proračunao.) Neka samo po 1l vode stane u rebro (a mislim da može i više), sa cevima (gvozdene cevi od 5/4" do 1/2") i kotlom sistem po mojoj gruboj proceni ima sigurno oko 650l.
Kod prve bale ne mogu da dobijem temperaturu vode veću od 60 stepeni i to samo u piku. Najčešće dođe samo do 50 stepeni. Čim izgori prva bala odmah stavljam i drugu i tad već mogu da dobijem i nekih 70 stepeni. Tih 70 stepeni se kratko zadržava i posle sat vremena voda je već pala na nekih 40 tak stepeni. Dalje sa svakom balom postižem isto ili malo bolje (recimo 75-80 stepeni u piku) samo se vreme dok se voda ohladi malo produžava. To je zbog toga što su se u međuvremenu prostorije zagrejale i manje je oduzimanja toplote kroz radijatore. Moram odmah napomenuti da mi je klapna uglavnom celo vreme skoro skroz otvorena a za prve dve bale i odškrinem kompletna vrata za čišćenje pepela da bala gori max intezitetom jer mi izgleda dimnjak ne vuče baš dovoljno za ovu slamu (za ugalj je bio dovoljan). Dakle, ja nešto više i bolje izgaranje nego što sad imam ne bih mogao značajnije postići a niti češće ložiti jer jednoj bali treba oko 40tak minuta da izgori i omogući mi da stavim novu u kotao. Razmišljajući tako, došao sam do zaključka da bi meni za zagrevanje nekog akumulatora toplote (od odprilike nekih 2500l) trebalo barem 5-6 bala slame i potrošeno oko 4 sata vremena pored njega. Kad se tih 2500l izmeša sa ovih 650 l iz sistema ne verujem da bi taj akumulacijski bojler dugo mogao da greje odnosno da bi morao da bude mnogo veći od tih pretpostavljenih 2500l a to je već značajna investicija koju ja ne mogu sad priuštiti.
Eto, možda je i to odgovor zašto još uvek nisu zaživeli ti akumulacijski bojleri u punoj meri kod nas.
urban
Član
kapacitet akumlatora se orjentaciono računa 1 kw x faktor 30 ili faktor 50 pa bi za peć od 50 kw trebalo od 1500-2500 lit vode
@ dukej
Ma apsolutno se slažem stobom i celu problematiku znam kod nas su uvek pare najveći problem pa se dovijamo svi kako znamo i umemo, kod tebe je onda dobro kotao dimenzioniran kad može da gori uvek skoro punim kapacitetom jer obično je svuda kotao predimenzioniran i onda sistem ne može da prima maksimum toplote pa se mora prigušivati pa dolazi do stvaranja kondezacije katrana i sl e onda kad se sistem ohladi kotao opet radi pun gas da bi se postigla tem i stalno tako i to veoma napreže ceo sistem, e zato su akumlatori tu da te oscilacije isprave i da ceo sistem radi glatko
i da se izbegne efekat "hladnog grejanja" ( u sobi je toplo ali se radijatori ohlade i dobija se subjektivni osećaj hladnoće sve dok radijatori ne postignu radnu temperaturu, to je izraženo kod grejanja gasom u CG)
@ dukej
Ma apsolutno se slažem stobom i celu problematiku znam kod nas su uvek pare najveći problem pa se dovijamo svi kako znamo i umemo, kod tebe je onda dobro kotao dimenzioniran kad može da gori uvek skoro punim kapacitetom jer obično je svuda kotao predimenzioniran i onda sistem ne može da prima maksimum toplote pa se mora prigušivati pa dolazi do stvaranja kondezacije katrana i sl e onda kad se sistem ohladi kotao opet radi pun gas da bi se postigla tem i stalno tako i to veoma napreže ceo sistem, e zato su akumlatori tu da te oscilacije isprave i da ceo sistem radi glatko
i da se izbegne efekat "hladnog grejanja" ( u sobi je toplo ali se radijatori ohlade i dobija se subjektivni osećaj hladnoće sve dok radijatori ne postignu radnu temperaturu, to je izraženo kod grejanja gasom u CG)
jan
Član
ima li neko semu povezivanja akumlatora sa sistemom
