Šljiva

dali su me dobro informisali u vezi sorte sljive ,resio sam da uzmem cacanku rodnu.Koliko je ona dobra za rakiju i za odrzavanje:bravo:
hvala unapred na savetima
 
ljubomir je napisao(la):
Imam 5 stabala cacanke rodne peta godina starosti.Jesenas je odlicno rodila ali pred sam kraj zrenja pojavile se gusenice koje su se toliko namnozile da kad sam je otresao nije ostao ni jedan list na stablima.Posle toga nisam nicim prskao pa me interesuje dali ce se pojaviti i sledece godine.Molim nekoga od iskusnih vocara da mi odgovori i da savet.
Kliknite za proširenje...


To su verovatno gusenice dudovca. Inače, dudovac je polifagna štetočina, brsti sve što stigne i ima 2-3 generacije godišnje. Sigurno je da ćeš i naredne godine imati napad ove štetočine, ali ne znam u kom obimu. Znači, obavezan prolećni tretman da bi suzbio prvu generaciju.
Kad kažeš da ti je svo lišće opalo, kaži kako su ti letorasti sazreli?
 
U cetvrtak sam posadio 200 rodne a sutra,ako Bog da jos 300 lepotice i 10 stenleja (voli otac) :osmeh: slikacu cim zavrsim,pa da vam se pridruzim u "sljiviku" :ppozdrav:
 
Posadio bih kod kuće jedno 5 sadnica šljive, odmah pored stenleja koji ima šarku pa me zanima da li da sadim isto stenlej ili neku drugu pa da miksam u rakiju, isključivo za to mi služi i na kojoj udaljenosti da posadim taj drugi red?

Bitno mi je znači da je otporna na šarku i da je dobra za rakiju, može a i ne mora da se miksa sa stenlejem, mogu i posebno u buriće ako nije dobro miksati, a da napomenem da nisam nešto ni vičan orezivanju, mada ću naučiti, ima vremena ali nema puno vremena i volje od drugih radova u voćnjaku (trešnja, kajsija).
 
FruitBoy je napisao(la):
To su verovatno gusenice dudovca. Inače, dudovac je polifagna štetočina, brsti sve što stigne i ima 2-3 generacije godišnje. Sigurno je da ćeš i naredne godine imati napad ove štetočine, ali ne znam u kom obimu. Znači, obavezan prolećni tretman da bi suzbio prvu generaciju.
Kad kažeš da ti je svo lišće opalo, kaži kako su ti letorasti sazreli?
Kliknite za proširenje...
Nije lisce opalo nego su ga gusenice pojele skroz. Sljive su bile skoro zrele kad su se pojavile gusenice koje su lisce pojele za nekoliko nedelja.Sljive su bile sasvim zrele kad sam ih otresao.
 
Bolje vas nasao :ppozdrav: danas je posadjeno i onih 300 lepotica i 10 stenleja,ostaje jos da sutra stavim mrezice oko kalemova. Nisam stigao danas,uhvatio me mrak,ali cu to sutra...obecavam :osmeh:
 
Oktopod: Moj savet ti je da ponovo zasadiš Stenli pošto ih već imaš jer ti je lakše da održavaš jednu vrstu a uz to, ne znam u kakvom su stanju te tvoje , Stenli je zahvalna za sve vrste održavanja, rađa svake godine i od nje može da se dobije isto dobra rakija ako se ispoštuje tehnologija. Ja je imam 10 godina i uglavnom je koristim za rakiju i nikada se nisam pokajao. Miksanje sa drugom vrstom je dodatni posao a koliko vidim nemaš baš mnogo lufta i za to. Moj dobronamerni savet.
Vladimir UB: Čestitam mladi čoveče i mislim da ćeš imati uspeha. Moj savet ti je da te sitni problemi koji se obično javljaju na početku ne obeshrabre jer če sve to da se reši u hodu i jednog dana ćeš imati lep voćnjak i bićeš ponosan na svoj uloženi trud. Još jednom, srećno i u pobede,


Naredni postovi prebačeni u: http://poljoinfo.com/showthread.php?489-Kalemljenje-kosticavih-vocaka-na-bar-tri-nacina
 
Poslednja izmena od urednika:
Hvala na cestitkama a i na podrsci :ppozdrav: sledece godine sadim skoro sigurno jos 100 dunja a 2013,nadam se jos 400 dunja,tako da cu imati 500 sljiva i 500 dunja,sto je za pocetak sasvim dovoljno :bravo:
 
Ja imam skoro 500 cacanske lepotice,sad je lako ali kad krenu radovi u odrzavanju,.prskanju isl.....videcemo onda...bice posla kolko hoces
 
Poslednja izmena od urednika:
Veoma lepo izgleda, svaka cast! Bio bih zahvalan ako bi me uputio neko u orezivanje, nasledio sam stari vocnjak (u pitanju je pozegaca) koji bi zeleo da dovedem u red i podmaldim ali osim volje nemam previse znanja u ovoj oblasti. Hvala svima unapred!
 
Ovih dana debeli minusi haraju po Srbiji. Sta ocekivati od sljive i kajsije ove godine nakon par dana temperatura preko -25°? Ima li neko ko ima iskustva sa ovakvim vremenskim neprilikama?
 
Valja propratiti razvoj situacije poslije ovako ekstremnih minusa. Moguće je da će uticati na šljivu, samo u kojoj mjeri vidjećemo. Spas u svemu može biti snijeg koji je dijelom ostao na granama.
 
Mildora :

Domaća sorta šljive stvorena u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku 1980. godine. Stablo je umereno bujno, kruna je prilično gusta, jakog skeleta. Rađa na majskim kiticama. List je srednje krupan, gladak. Cvet je srednje krupan. Cveta 2 do 3 dana posle Stenleja. Delimično je samooplodna. Rodnost osrednja do dobra zavisno od lokaliteta i godine.
Prema virusu šarke šljive je praktično otporna, ali je osetljiva na trulež ploda zavisno od lokaliteta i godine. Plod je sitniji do srednje krupan proseno oko 30 g, oblika okruglastog do jajastog. Pokožica je dosta tanka, srvena sa pepeljkom. Mezokarp je zlatno žut, izrazito sladak. Rastvorljivih suvih materija sadrži od 22,6 do 32 %. Koštica je srednje krupna, svetlo braon boje. Sazreva oko 7 d0 10 dana posle Stenleja. Tranportabilnost je dobra. Mildora je sorta pogodna za sušenje, daje jako lepu suvu šljivu, slatku, ćilibarne boje. Može da se gaji u lokalitetima u kojima nema uslova za pojavu truleži plodova i poznih mrazeva. Plodovi ove sorte mogu se konzumirati i u svežem stanju, jer su prijatnog slatkog ukusa.

---------- Poruka napisana u 17:01 ---------- Prethodna poruka je at 17:00 ----------

Cacanska pozna

Stvorena je 1980. godine samooplodnjom sorte Čačanska najbolja. Selekcionar je Dobrivoje Ogašanović. Zaštićena je na području Evropske Unije pod nazivom Čačak Spathe.
Stablo je srednje bujno. Kruna je srednje gustine, okruglasto piramidalno. Ova sorta ima jake skeletne grane sa širokim uglom grananja, elastične su i ne lome se pod teretom roda. Cvetni pupoljci se obrazuju na majskim kiticama i jednogodišnjim grančicama. List je srednje sitan, elastičnog oblika, sužen prema peteljci. Tamnozelene je boje na licu i svetliji na naličju lista. Peteljka je srednje dužine. Cvet je srednje krupan. Krunični listići su bele boje. Cvetni elementi su dobro razvijeni, cveta srednje pozno. Polen je dobre klijavosti. Delimično je samooplodna. Dobro je oprašuje Čačanska rodna.
U nekim lokalitetima rađa obilno. Zahteva redovnu agrotehniku, đubrenje I obradu zemljišta. Lokaliteti I vremenske prilike u toku cvetanja utiču znatno na prinose. Otporna je na pramenjaču šljive, a osetljiva na rđu šljive. Plodovi ne trule. Otporna je na moniliju cveta I plodova. Tolerantna na virus šarke šljive. Ima dobru kompatibilnost sa dženarikom kao podlogom. Plod je sitan do srednje krupan (20-40g), ovalnog oblika. Peteljka je srednje dužine, teška. Pokožica je srednje debljine, čvrsta, tamnoplava sa obilnim pepeljkom. Meso ploda je žuto, čvrsto, sočno, odličnog slatko nakiselog ukusa. Sadrži od 18-29% rastvorljivih suvih materija (prosečno 25%). Košnica je srednje krupna (17g), jajastog oblika. U masi ploda učestvuje sa oko 6%. Sazreva izrazito pozno, krajem avgusta I početkom septembra i jedna je od najpoznatijih šljiva uopšte. Plodovi se dugo čuvaju u običnim uslovima.
Čačanska pozna je je veoma pozna sorta, odličnih organoleptičkih osobina. Podložna je za potrošnju u svežem stanju i razne vidove prerade (sušenje, džemovi, kompoti, rakija, zamrzimanja). Treba je gajiti; u određenim lokalitetima uz dobru negu i
đubrenje.

---------- Poruka napisana u 17:02 ---------- Prethodna poruka je at 17:01 ----------

Valerija

Nastala je ukrštanjem sorti Hal (Hall x Rut geršteter). Ukrštanje je izvedeno 1970 godine a za sortu priznata 1986 godine. Stvorila ju je grupa selekcionara iz Čačka. Ova sorta ima umereno bujno stablo. Kruna je umereno gusta, okruglasto piramidalnog oblika. Grane su jake sa sa velikom uglom grananja, dobro obraslo rodnim drvetom. Plodovi donosi na majskim kiticama i jednogodišnjim grančicama. U cvetnom pupoljku ima oko 2 cveta, ima srednje krupan list obrnuto jajastog oblika, tamnozelene boje. Peteljka je srednje dužine, tanka. Cvet je srednje krupan sa belim kruničnim listićima. Cvetni elementi su dobro razvijeni. Cveta rano. Rađa redovno i obilno. Osetljiva je na nepovoljne vremenske uslove u vremne cvetanja. Osetljiva na virus šarke šljive. Plod je krupan do vrlo krupan, 46 do 59 gr i više okruglastog obilka. Pokožica je srednje debljine, čvrsta, tamnoplave boje sa obilnim pepeljkom. Kad prorodi plodovi ostaju sitni. Mezokarp je čvrst, sočan, zelenkaste boje, nakiselog, prijatnog ukusa. Meso sadrži 12,5 % rastvorljivih materija, 8,3 % ukupnih šećera i 0,97 % ukupnih kiselina. Koštica je relativno krupna (2,15 g). U masi ploda zauzima 3,7 do 3,8 %. Odvaja se od mesa. Sazreva krajem jula i početkom avgusta nekoliko pre Č. Lepotice. Plodovi su čvrsti i dobro podnosi transport, čak i kada postignu punu zrelost. Valerija je stona sorta ranog zrenja. Ima krupne atraktivne plodove, dobrog kvaliteta. Najbolje rezultate daje u vinogradarskoj zoni. Zbog pogodnog vremena zrenja, krupnih, kvalitetnih i transportabilnih plodova zaslužuje pažnju za gajenje radi obezbeđenja
turističkih tržišta svežom šljivom.
 
Za matore zasade nema zime jer imaju otpornost(barem moja stara Ranka i pozegaca).Neznam za nove zasadjene ove jeseni i opet cacanska rana.Videcemo sve na prolec,necu jos sad da dizem pritisak.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh