Prosle godine smo ja, otac i mama ručno razbacivali 10 prikolice dobra tri dana i svo troje smo bukvalno spali s nogu. Stajnjak skladištim u dubokom bazenu pa bude strašno vlažan i jako gust i težak, pa je svaki rad s njim ubistveno težak, posebno jer je utovar nemoguć sa utovarivačem ili nekim bagerom (lokacija bazena to onemogućava) a razbacivanje po polju je još gore. Najgore je što je prošle godine bilo strašno hladno i maglovito, pa smo svo troje bili mokri i smrznuti i svo troje smo zaradili prehlade, a ja upalu pluća, pa je šteta bila mnogo veća od koristi. Tada sa obećao sebi da neću to više ručno raditi. Iskoristio sam dosta suvo vrijeme pa nema ni blata, nit se gazi (zemlja je kao beton, vidi se kakvu prašinu rasturač pravi), a tih nekoliko maraka goriva vrijedi manje od jedne kutije antibiotika koje sam morao da kupim prošle godine.ž
Da napomenem da moj otac ima 64 a majka 60 godina, pa treba da bude jasno zašto mi je važno da mehanizujem svaki posao koliko god je to moguće.
