Ja nigdje nisam procitao da stajnjak zakiseljava zemljiste, a kao najveca mana svinjskog stajnjaka je to sto se sporo mineralizuje da bi biljka mogla da ga usvaja.
Sto se tice hranjivih materija i mikroorganizama priblizno je dobar kao i ostala stajska djubriva...
Evo i jedan citat preuzet sa: http://www.poljoprivrednisavetnik.com/stajnjak.htm
Prosečan, sagoreo stajnjak sadrži oko 18 odsto organske materije, 0,45 odsto azota, 0,20 odsto fosfora i 0,60 odsto kalijuma, te se s količinama
[TABLE="width: 100%"]
[TR="bgcolor: #FFF7F2"]
[TD="width: 85"]
stajnjaka
[/TD][TD]
unosi org. materije
[/TD][TD="width: 80"]
azota
[/TD][TD="width: 80"]
fosfora
[/TD][TD="width: 80"]
kalijuma
[/TD][/TR]
[TR="bgcolor: #FFF7F2"]
[TD="width: 85"]
10.000 kg
[/TD][TD]
1.800 kg
[/TD][TD="width: 80"]
45 kg
[/TD][TD="width: 80"]
20 kg
[/TD][TD="width: 80"]
60 kg
[/TD][/TR]
[/TABLE]
Iskorišćavanje stajnjaka zavisi od porekla i po godinama se iskorišćava:
[TABLE="width: 100%"]
[TR="bgcolor: #FFF7F2"]
[TD="bgcolor: #FFDFD5"]
[/TD]
[TD="width: 100"]
I godina
[/TD][TD="width: 100"]
II godina
[/TD][TD="width: 100"]
III godina
[/TD][/TR]
[TR="bgcolor: #FFF7F2"]
[TD]konjski stajnjak
[/TD]
[TD="width: 100"]
50%
[/TD][TD="width: 100"]
35%
[/TD][TD="width: 100"]
15%
[/TD][/TR]
[TR="bgcolor: #FFF7F2"]
[TD]goveđi stajnjak
[/TD]
[TD="width: 100"]
40%
[/TD][TD="width: 100"]
25%
[/TD][TD="width: 100"]
35%
[/TD][/TR]
[TR="bgcolor: #FFF7F2"]
[TD="bgcolor: #FFF7F2"]svinjski stajnjak
[/TD]
[TD="width: 100"]
30%
[/TD][TD="width: 100"]
35%
[/TD][TD="width: 100"]
35%
[/TD][/TR]
[TR="bgcolor: #FFF7F2"]
[TD]ovčiji stajnjak
[/TD]
[TD="width: 100"]
50%
[/TD][TD="width: 100"]
35%
[/TD][TD="width: 100"]
15%
[/TD][/TR]
[TR="bgcolor: #FFF7F2"]
[TD]živinski stajnjak
[/TD]
[TD="width: 100"]
75%
[/TD][TD="width: 100"]
15%
[/TD][TD="width: 100"]
10%
[/TD][/TR]
[/TABLE]
Kao što se vidi, najiskoristljiviji je živinski stajnjak i ako se samo njime đubri treba ga unositi svake treće, a goveđe svake četvrte godine.
-------------------------------------------------------------------------
STAJNJAK je đubrivo, supstrat, materija koju čine čvrste i tečne životinjske izlučevine, sa prostirkom, nastale u toku stočarsko-poljoprivredne proizvodnje. Sastav stajnjaka se bitno menja sa vrstom i količinom prostirke kao i sa načinom ishrane i tipom stočarske proizvodnje (govedarstvo, svinjarstvo, ovčarstvo-kozarstvo, konjarstvo, živinarstvo).
SASTAV stajnjaka
OVČIJI stajnjak - bogat je proteinima i lako razgradivim materijama, a siromašan celulozom.
KONJSKI stajnjak- siromašan je proteinima, a bogat celulozom i hemicelulozom
GOVEDJI stajnjak- po sastavu je između ova dva i najzastupljeniji.
SVINJSKI stajnjak- siromašan je proteinima i celulozom, a bogat lako rastvorljivim materijama (sličan je ovčijem).
ŽIVINSKI stajnjak- siromašan je proteinima i celulozom ali od svih najbogatiji mineralnim materijama Fosfora i Kalijuma. Ako se zanemari poreklo (koja životinjska vrsta oroizvodi), u proseku u stajnjaku ima (čvrsti stajnjak) 0.3-0.6% Azota (N) ,0.1-0.4% Fosfora (P), 0.3-1% (K) Kalijuma. Polovina ovih jedinjenja su lako rastvorljiva u vodi što je dobro.
