Zatvaranje zimske brazde

Matić je napisao(la):
Imao sam mašine kupljene udruženim snagama, neka hvala, ne bih više.
Kliknite za proširenje...
Jednom davno (70-ih) dogovore se ujak, prvi komšija i teča (malo dalji rod) da kupe nov Moravin atomizer.Dogovor je takav da pošto komšija ima najviše za prskanje atomizer stoji kod njega, ali da je njegova obaveza i održavanje...
Epilog, posle 3 godine...Ujak više ne uzima jer do tog atomizera ima 5 kapija da otvori i zatvori, a komšijina majka se stalno buni jer prolazi živina dok ovaj to sve ispozatvara.Onaj teča prska mlado voće tako što stavi šipku na povratno crevo (mešač) pa tako i prska, a atomizer je sav porđao (sve vreme stajao na otvorenom), zapušen i propalih membrana bez kapi ulja u pumpi.
Zadružni konj - par excellence ...sada stoji bačen, očerupan kao spomenik našem mentalitetu, pre svega.
 
Ima i skroz drugačijih situacija, samo moraš imati sreće da nađeš čoveka sa kim možeš sarađivati...
Moj pokojni deda je više od 30 godina sarađivao sa njegovim drugom,o skoro sve mašine sem traktora su bile zajedničke...
Ja imam sreće jer sam sreo čoveka skim isto mogu tako,samo sejalicu za kukuruz imamo zajedničku,ali sve ostalo se ne gleda šta je čije već kačiš i radiš sa onim što ti treba...tako već više od 10 godina,i nadam se i do penzije...
Pošto je tema zatvaranje brazde,i to nam predstoji uskoro,i tu ćemo u saradnji biti ko I do sad,kupili smo veće traktore obojica a samo ja imam dovoljno velik spremač za njih i ne postavlja se pitanje kako ćemo,zna se,kačiš i ideš radiš...jasno mi je da je to danas retkost,i da većina gleda samo svoje **greška..
 
dejan 351 je napisao(la):
Jednom davno (70-ih) dogovore se ujak, prvi komšija i teča (malo dalji rod) da kupe nov Moravin atomizer.Dogovor je takav da pošto komšija ima najviše za prskanje atomizer stoji kod njega, ali da je njegova obaveza i održavanje...
Epilog, posle 3 godine...Ujak više ne uzima jer do tog atomizera ima 5 kapija da otvori i zatvori, a komšijina majka se stalno buni jer prolazi živina dok ovaj to sve ispozatvara.Onaj teča prska mlado voće tako što stavi šipku na povratno crevo (mešač) pa tako i prska, a atomizer je sav porđao (sve vreme stajao na otvorenom), zapušen i propalih membrana bez kapi ulja u pumpi.
Zadružni konj - par excellence ...sada stoji bačen, očerupan kao spomenik našem mentalitetu, pre svega.
Kliknite za proširenje...
Uglavnom je tako , kako Dejan 351 ispriča, mada ja i dalje mislim ( ili se bar nadam ) da je sve do ljudi. Svaki posao na kraju krajeva čine ljudi , i sve zavisi kakvi su .Imam 3 primera u ličnom životu, gde sam u svojim 30-40 godinama kupovao zajedničke mašine sa trojicom drugara sa svakim ponaosob. Sa prvim sam hteo nodetku... i prvo pitanje mu je bilo "Kod koga će stajati ? " -Reko brate kod tebe ! Ima da donesem kompletnu svoju mehanizaciju kod tebe u dvorište da budeš veći gazda, bar ću da se rešim gvožđurije po dvorištu :) . Nismo je kupili , ali smo kupili elevator i tarup, koji stoje godinama, jer više niko klip ne radi.
Nodetku sam kupio sa drugim drugarom,priča ista i uvalih je njemu. Pošto zivi od zemlje, radio je igomilu usluga sa njom , sa obavezom da hoću kad dodjem po nju , da je i namazana i bez kvarova. To je funkcionisalo 12 godina besprekorno, otkupih je, jer čovek hoće novu tursku, a za moj obim je ova sasvim dovoljna.
Sa trećim smo kupili Zmaj 142 i prepravili ga u berač, dok je klip bio interesantan. Ubismo se od posla celo leto , da bi na kraju balade i obranih kukuruza, čovek rešio da mu to ipak ne treba. Stavili ga na doboš i završili priču...
Rezime : Sve je do ljudi ;)
 
Poslednja izmena:
Tako je. Sve je do ljudi. Kako sremac84 reče treba naći osobu s kojom se može sarađivati. Ako s ekupuje zajedno, onda se i zajedno servisira i održava i uzima kad kome treba i radi. Ali sve zajedno i nema zlobe i zavisti. Ako je sve ok onda će se brzo nači i više zajedničke zemlje i uzimati novi traktori i nove priključne. Aliiiii ovo je Srbija i teško je naći dva čoveka da isto rade i razmišljaju.
 
То је било у прошлом веку, ово време носи неке друге моделе понашања
 
Ja smatram da bi neke radne masine, posebno neke koje se ne koriste intenzivno bilo pozeljno imati zajedno sa nekim, po mogucstvu pouzdanim...
Na primer, tako bih voleo da kupim tesku tanjiracu ili neki podrivac....
 
Gdje su dvojica, jedan je previše.
Dva moja druga i ja smo se dogovorili da zajedno pravimo hidraulični kalač za drva. Nikad nije funkcioniralo. Stoji 300 dana u godini, a kad treba, trebamo ga svi. Kad se pokvari, nije ničije.
Doma imam 3 traktora, pa opet ista priča, kad treba meni da npr radim nešto u polju, treba i bratu da odradi nešto u plastenicima.
Sad da s nekim uzmem npr sijačicu za kukuruz ili žito, ne znam kako bi to bilo.
Vremenske prilike su takve kakve jesu, što ako imaš nekoliko dana da posiješ radi oborina, a nas dvojica ili trojica se natežemo tko će prvi?
Mašine jesu skupe, ali živci su još skuplji.
 
Svi ste u pravu ali eto opet negde to može da funkcioniše a negde ne. Ja sa nekim mojim dobrima funkcionišem tako što svi imamo neke različite mašine pa se po potrebi služimo ako je mašina dostupna. S' obzirom da niko od nas ne radi puno zemlje, možemo da se strpimo dan-dva na mašinu.

Inale, juče sam bio malo u ataru i vidim da ima zatvorenih brazdi i to ne friško što znači da je u januaru rađeno jer u decembru nije bilo dirano kad sam orao.
 
I meni se cini sad lepse nego u nekim godinama predsetveni finis.
Maticu i ja sam juce bio u prihrani ibio ubedjen da ne moze, da nisam probao po nagovoru drugara ostalo bi jos da ceka.
 
Juče poslepodne probao novim traktorom baštu drljati, deluje na oko da nije još vreme, al ide samo tako. Od nedelje ako ne bude kiše, preći sve 1 prohod drljačom

Poslato sa ANA-NX9 pomoću Tapatoka
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh