Брачни пар се вози аутопутем 100км/х. Муж за воланом, жена мирно посматра околину и изненада се окрене према њему и каже:
- У браку смо већ 20 година, али желим да се растанемо!
Муж ништа не одговори и настави мирно да вози лагано повећавајући брзину на 110км/х.
Жена ће опет:
- Не желим да покушаш да ме одвратиш! У вези сам са твојим најбољим другом. Он је 100% бољи од тебе!
Муж је остао миран, али је брзину повећао на 120км/х.
- Желим да задржим кола! - каже она.
Брзина расте на 130км/х, а она наставља:
- Желим и све картице, и наш брод, и кућу, јасно.
Ауто лагано почиње да се креће према масивном бетонском мосту. Учинило је то жену нервозном па упита:
- Ти ништа не желиш?
- Не, имам све што ми треба.
Брзиномер показује 150км/х.
- Ох, да? - иронично ће она. - А шта то имаш?
Пре него што се казаљка попела на 160км/х, он се лагано окрене према њој са чудним осмехом на лицу:
- Airbag!
- - - - - - - - - -
Posle mesec dana kome, budi se Mujo i vidi Fatu svu uplakanu kako sedi pored kreveta.
• Fato, dođi bliže da ti nešto kažem.
Fata, sva srećna:
• Šta je, Mujo, dragi?
• Sećaš li se kad sam ono izgubio pos'o i svi si mi se smejali, a jedina si ti bila uz mene?
• Sećam se...
• A sećaš li se kad sam krenuo u privatni biznis i propao, ti si opet bila uz mene?
• Sećam se.
• A sećaš li se kad sam im'o sudar i ti 10 dana nisi išla kući iz bolnice, nego si sve vreme bila uz mene?
• Sećam se...
• I sad si opet, posle ove nesreće, bila uz mene?
• Naravno.
• I znaš, Fato, šta sam ja skont'o?
• Šta, ljubavi?
• Fato, ti si meni baksuzna!