Nisam ovu temu video do sad.
Zasto se bavim ovim poslom?
Valjda mi je tako sudjeno
Moji stari su se bavili tim zanimanjem,kao i svi na selu.Zemlja oduzeta iz dva puta.Posle toga deda nastavlja da se bavi povrtarstvom,jer je ostalo nesto malo zemlje,pa nije bilo uslova za ratarstvo i stocarstvo.Kasnije kupuje karavana Opel Olimpiu(ako se dobro secam iz price),pa pocinje da prevozi to malo svojih proizvoda.Kad uvidja da moze da vozi i drugima,kupuje kamion Hanomag.U medjuvremenu,pocinje vise da prevozi gradjevinski materijal i tu se bolje zaradjivalo,a to malo zemlje sto je ostalo obradjuje i uvek su imali dve tri krave i po dva tri bika.Menja kamione,uzima kipere(ali uvek je imao jedan kamion),jer je bio i on u izgradnji,pravio kucu,skolovao moje tetke i oca.Da skratim pricu,otac mi je poginuo u saobracajnoj nesreci 1990,kao vozac slepera u Prvoj Iskri-Baric.Deda opet skoluje,sad mene i sestru,naravno uz pomoc moje majke.Shvata da se mora napred i vrlo brzo posle oceve smrti,nastavlja sa poslom autoprevoznika.Ja se od njega ne odvajam,i u kamion,i u traktor,i u radionicu.(samo za nase potrebe). '94(cini mi se)nam se vraca zemlja,drugi deo koji je oduzet.Ubrzo zatim,vraca se i majcin deo.Da li da je prodaju,da li ne...Ne znaju ni sami...Cena oko 2000 maraka hektar.Ipak,odlucuju da je ne prodaju i pocinjemo on i ja uz kupovinu Rakovice i jos nekih masina da radimo.Ja maloletan,on vec covek u godinama.Takvi,uspevamo ipak sve da obradim
n i dalje vozi kamion,do 1997.,kada ja polazem i konacno sa dozvolom sedam za volan.Radio sam to nekoliko godina,ali je posla bilo sve manje i od jednog kamiona nije bilo neke koristi.Teska srca odlucujemo da prodamo kamion 2005.Od tad sam na cistoj poljoprivredi.Kao sto svi znate,nije ni meni bas dobro,ali volim i borim se nekako.Nadam se uskoro povracaju i prvog dela oduzete dedovine.
Ipak,voznju volim,to mi je u krvi i mnogo mi nedostaje.Povremeno vozim kod rodjaka koji ima firmu.Kad me zove,sve ostavljam i idem(naravno,ne zove me u sezoni),ali samo iz ljubavi,ne iz koristi.
