Zasto se bavim poljoprivredom?Pa,najpre,kada sam trebao zavrsiti neke vise skole,jurcao sam za loptom i imao svoj san.Onda mi surova realnost u vidu tezih povreda razbila san kao staklenu casu u paramparcad.Cale imao svoj mali privatni biznis u koji sam morao i ja uci kao mlad,ali se nije najbolje snasao u nenormalnim vremenima devedesetih i moralo se to napustiti.Otisao kod privatnika,inace svog familijara,i sluzio za sicu kao iz pripovetki Maksima Gorkog,pa sam puko jednog trenutka i lepo se razisli.Imao sam clansku kartu od jednih u nizu lopova sa nase politicke scene ali nikada nisam bio dobar partijski vojnik,nisam obijao pragove u vreme predizbornih kampanja,nisam se uvlacio u njihove smrdljive guzice,nisam lepio plakate i vrsio agitaciju medju familijom,a nisam ih ni glasao,valjda...Te tako nisam uspeo sebe ubaciti u kakvo drzavno preduzece,lokalnu samoupravu i smestiti **greška na nekakvu stolicu gde cu blejati kao ovca i biti partijski poslusnik,a zauzvrat parazitirati na venama ovog iscrpljenog i mucenog naroda.I onda ne preostaje nista drugo no da aktiviram celog sebe na zemljoradnju,koju smo,inace,radili sve vreme bez prestanka,samo sada dosta ozbiljnije.Priznacete,manje-vise univerzalna prica prosecnog srpskog seljaka u vremenu tranzicije i vladavini lopova.