mealy
Član
Ima vec napravljeno takvo sredstvo, sa piretroidom i neonikotidom, tako da se i to nekad koristi... U principu neonikotidi unistavaju "sisajuce" insekte, sto ce reci gusenice/larve/vasi i slicno, dok malo slabije ili uopste ne unistava imaga... S druge strane piretroidi unistavaju dosta stvari, dosta bolje imaga tj odrasle jedinke, pa se eto to kombinuje...U sustini ce ta kombinacija da unisti sve zivo od insekata sto bude tu u trenutku prskanja i par dana posle...
E sad, ja licno nisam za vikendase da koriste te takozvane "broadband" insekticide koji uniste sve (ne znam naziv na srpskom za to), posto ako se radi 1-2-3 prskanja godisnje, onda se oslanjaju generalno na prirodne predatore da smanje broj stetnih insekata u toku godine, pa zato treba izbegavati piretroide koliko se moze... Jeste, slazem se, deluju u maloj koncentraciji, jeftini su, pobiju skoro sve stetno, ali mislim da su losiji izbor za varijantu manjeg broja prskanja... Treba birati vise one insekticide koji konkretnu stetocinu ciljaju, a sto manje su stetni na korisne predatore...
Dacu primer sta je moguce da se desi... Piretroid unisti dosta korisnih predatora koji unistavaju lisne vasi, pa znaju one da se pojave cesto posle prskanja sa njima (ako se koristi redukovan broj prskanja), onda uniste dosta predatora za stetne paukove/grinje pa i oni znaju da se namnoze, pogotovu toplih i suvih godina...
Mada opet, ko ima par stabala, i ako unisti predatore na svojim, doci ce verovatno sa komsijinih kad tad, ili tu sa nekih okolnih stabala, pa to mozda i nije toliko kriticno...
Jedna od stvari koje sam primetio kod mene, a vec sam pricao da kod mene u zasadima koji se intenzivnije obradjuju (nebitno na vocnu vrstu) generalno ima dosta stetocina, ali za stabla koja se vrlo blago rezu (sto ce reci odgovor stabla je blag, nema puno jakih leotrasta tzv vodopija), da je i manji napad stetocina... Naravno, pricam o stetocinama lista (pa i bolestima lista), raznim smotavcima grana i slicno. Sto se plodova tice, oni budu napadnuti isto ili vrlo slicno kod intenzivnih i kod tzv slabo prskanih stabala (crvljivost recimo nema veze sa rezidbom)..
Moj predlog, da se smanji broj prskanja, je raditi minimalnu rezidbu, sto manje to bolje, i po mogucstvu vise leti posto to smanjuje bujnost.. Ne moze se ocekivati dosta krupnih plodova tako, ali se smanjuje broj prskanja, kome je to bitno eto jedne metode kako smanjiti broj prskanja uz minimalne stete...Naravno, ima tu jos gomila stvari koje mogu da se kombinuju..
Umereno djubrenje da ne bude prebujan rast, relativno odrzavanje zemlje (da ne bude trava do brade preko cele godine, makar kosidba da se radi, posto se dosta stetnih insekata razvija u zemlji ili travi ispod stabala, pa im treba smanjiti reproduktivni potencijal), koncentrisati se na stetocine ploda (lisce i lastari nisu toliko bitni u ekstenzivnom gajenju), videti pracenja nekih poljoprivrednih sluzbi, i prskati po njihovoj preporuci za kriticne momente (posto vikendas ne verujem da moze redovno na par dana da prati stanje stetocina i sam proceni prag stetnosti)...
Najbolja metoda po meni za vikendase (i sve one koji nece da prskaju, nebitno na kolicinu stabala) je ko sto sma i pre rekao, ako ti treba 100kg plodova i to moze da rodi na 5 dobro odrzavanih stabala, onda posaditi 15-25 stabala, i ne prskati uopste (mada, za neke stvari ,ko kovrdzavost breskve, mislim da metoda totalnog izostanka prskanja nece moci u vecini godina, ima tu mozda jos par stvari koje mogu da se dese da skoro sav rod bude unisten, na primer sljivina osa u nekim krajevima i slicno) pa onda moze da se uradi 1-2 prskanja, koji su namenjeni konkretnoj stetocini koja najvise stete napravi, i praskati u prvom trenutku kad je prskanje najefikasnije tj najvise stetocina se unisti...
Ovo je OK logika za voce koje se jede, ako je za preradu, kakvu god da je, onda ni to ne mora (rakiji, sokovima i marmeladama ne smeta crvljivost ili krastavost)...
E sad, ja licno nisam za vikendase da koriste te takozvane "broadband" insekticide koji uniste sve (ne znam naziv na srpskom za to), posto ako se radi 1-2-3 prskanja godisnje, onda se oslanjaju generalno na prirodne predatore da smanje broj stetnih insekata u toku godine, pa zato treba izbegavati piretroide koliko se moze... Jeste, slazem se, deluju u maloj koncentraciji, jeftini su, pobiju skoro sve stetno, ali mislim da su losiji izbor za varijantu manjeg broja prskanja... Treba birati vise one insekticide koji konkretnu stetocinu ciljaju, a sto manje su stetni na korisne predatore...
Dacu primer sta je moguce da se desi... Piretroid unisti dosta korisnih predatora koji unistavaju lisne vasi, pa znaju one da se pojave cesto posle prskanja sa njima (ako se koristi redukovan broj prskanja), onda uniste dosta predatora za stetne paukove/grinje pa i oni znaju da se namnoze, pogotovu toplih i suvih godina...
Mada opet, ko ima par stabala, i ako unisti predatore na svojim, doci ce verovatno sa komsijinih kad tad, ili tu sa nekih okolnih stabala, pa to mozda i nije toliko kriticno...
Jedna od stvari koje sam primetio kod mene, a vec sam pricao da kod mene u zasadima koji se intenzivnije obradjuju (nebitno na vocnu vrstu) generalno ima dosta stetocina, ali za stabla koja se vrlo blago rezu (sto ce reci odgovor stabla je blag, nema puno jakih leotrasta tzv vodopija), da je i manji napad stetocina... Naravno, pricam o stetocinama lista (pa i bolestima lista), raznim smotavcima grana i slicno. Sto se plodova tice, oni budu napadnuti isto ili vrlo slicno kod intenzivnih i kod tzv slabo prskanih stabala (crvljivost recimo nema veze sa rezidbom)..
Moj predlog, da se smanji broj prskanja, je raditi minimalnu rezidbu, sto manje to bolje, i po mogucstvu vise leti posto to smanjuje bujnost.. Ne moze se ocekivati dosta krupnih plodova tako, ali se smanjuje broj prskanja, kome je to bitno eto jedne metode kako smanjiti broj prskanja uz minimalne stete...Naravno, ima tu jos gomila stvari koje mogu da se kombinuju..
Umereno djubrenje da ne bude prebujan rast, relativno odrzavanje zemlje (da ne bude trava do brade preko cele godine, makar kosidba da se radi, posto se dosta stetnih insekata razvija u zemlji ili travi ispod stabala, pa im treba smanjiti reproduktivni potencijal), koncentrisati se na stetocine ploda (lisce i lastari nisu toliko bitni u ekstenzivnom gajenju), videti pracenja nekih poljoprivrednih sluzbi, i prskati po njihovoj preporuci za kriticne momente (posto vikendas ne verujem da moze redovno na par dana da prati stanje stetocina i sam proceni prag stetnosti)...
Najbolja metoda po meni za vikendase (i sve one koji nece da prskaju, nebitno na kolicinu stabala) je ko sto sma i pre rekao, ako ti treba 100kg plodova i to moze da rodi na 5 dobro odrzavanih stabala, onda posaditi 15-25 stabala, i ne prskati uopste (mada, za neke stvari ,ko kovrdzavost breskve, mislim da metoda totalnog izostanka prskanja nece moci u vecini godina, ima tu mozda jos par stvari koje mogu da se dese da skoro sav rod bude unisten, na primer sljivina osa u nekim krajevima i slicno) pa onda moze da se uradi 1-2 prskanja, koji su namenjeni konkretnoj stetocini koja najvise stete napravi, i praskati u prvom trenutku kad je prskanje najefikasnije tj najvise stetocina se unisti...
Ovo je OK logika za voce koje se jede, ako je za preradu, kakvu god da je, onda ni to ne mora (rakiji, sokovima i marmeladama ne smeta crvljivost ili krastavost)...