Zaštita voća u precvetavanju

Vocar

Član
Učlanjen(a)
8 Feb 2011
Poruka
1.443
Lokacija
Banja Luka
Zaista se i ja čudim tolikom napadu koji neki opisuju? Nigdje nisam vidio niti jedne, mislim da ju je teško i vidjeti i ako je ima, jer je veličine latice cvijeta (dužine). Da li ko od vas koristi feromonske klopke kao kad se prati šljivin savijač? Tj, postoje li feromonske klopke i za šljivinu osu?
 

oktopod

Prijatelj Foruma
Učlanjen(a)
4 Nov 2010
Poruka
6.305
Lokacija
Beograd
I ja mislim da se malo preteruje sa prskanjem, prošle godine sam odradio samo zimsko i ni jedno više i nisam primetio neke specijalne probleme...poneki tako truo plod, trešnje stare rupice na lišću dobiju, zato sam odlučio ove godine sva prskanja da odradim, ali evo opet rupica na lišću stare trešnje a za trule plodove isto ne sumnjam da će ih biti...što se insekata tiče, mogu na prste da ih nabrojim! Sem mrava kojih ima...

Zanima me još nešto, ako sam eto pre 4 dana prskao akord+mankogal+dimetogal, a već imam male plodove, da li to znači da rana kajsija koja mi stiže drugom polovinom maja neće biti dobra za jelo tj kontaminirana?
 

valhalla

Član
Učlanjen(a)
9 Apr 2010
Poruka
133
Lokacija
Vršac
I ja mislim da se malo preteruje sa prskanjem, prošle godine sam odradio samo zimsko i ni jedno više i nisam primetio neke specijalne probleme...poneki tako truo plod, trešnje stare rupice na lišću dobiju, zato sam odlučio ove godine sva prskanja da odradim, ali evo opet rupica na lišću stare trešnje a za trule plodove isto ne sumnjam da će ih biti...što se insekata tiče, mogu na prste da ih nabrojim! Sem mrava kojih ima...
Druže, sve zavisi zašto gajiš voće i sa kojim pobudama.
Ja imam 2000 voćaka koje gajim čisto radi prodaje, tako da ne dolazi u obzir da oprskam 2 puta godišnje pa šta mi Bog da. Za ozbiljniju proizvodnju moraš prskati preventivno a ne kad vidiš problem. Ok, ima izuzetaka, ne prskaš napamet protiv crvenog pauka/psile ali što se tiče monolije/venturije i sličnih boleština, ne smeš im dati šansu da se razviju,inače si nadrljao.
Da imam 20-30 voćaka okolo kuće, i ja bih razmišljao isto kao ti, to su voćke koje bih gajio za sebe i svoje i naravno da mi ne bi bilo primarno da izgledaju kao da su za izložbu, već da budu zdrave.
Kupca na pijaci zanima da bude jeftino i da izgleda lepo. Stoga...
 

ironman

Član
Učlanjen(a)
11 Feb 2011
Poruka
2.204
Lokacija
Robaje
Da, naravno ali ipak se ne sme i ne treba tretirati napamet i sve po programu zastite kakav sastave proizodjaci pesticida.
Recimo ta cuvena monilija. U svim programima pise da se od nje mora stititi.
A uzmimo neku hipoteticku situaciju pa npr:
Sorta sljive je cacanska rodna, relativno otporna na moniliju, vreme cvetanja suvo, da li je neophodno tretirati protiv monilije?
Ili, vreme pojave imaga i polaganja jaja sljivine ose kisovito i hladno, da li je neophodno tretirati protiv nje?

Ja sam, vocaru, koristio feromonske klopke za sljivinog smotavca.
Evo kako to izgleda:
 

Vocar

Član
Učlanjen(a)
8 Feb 2011
Poruka
1.443
Lokacija
Banja Luka
Savjetnik kojeg angažujem iz godine u godinu savjetuje me kad i sa čim da pršćem i veoma sam zadovoljan njegovom uslugom, tako da ne moram o tome mnogo da razmišljam. On isto koristi feromenske klopke, vidio sam ih par puta. Prozirna plastika kao mala kućica (3 sastavljene strane) sa feromonom u njoj. Po količini i pojavi savijača daje preporuke kad i sa kojom koncentracijom tretirati (kad je savijač aktuelan). Inače, tako slično izgleda. Vrlo dobra i korisna stvar.
 

ironman

Član
Učlanjen(a)
11 Feb 2011
Poruka
2.204
Lokacija
Robaje
Da, ta "kucica" a na podu te "kucice" je ovaj lepak na koga se decaci (muzjaci sljivinog savijaca) zalepe namamljeni mirisom zenke (feromon)

Nadaju se devojcici a izgube glavu. Nisu jedini koji zbog zena glave gube :)
 

ironman

Član
Učlanjen(a)
11 Feb 2011
Poruka
2.204
Lokacija
Robaje
nisam se sretao, tj nisam ses retao sa feromonom ose, a mislim da i nisu potrebne jer se termin tretiranja protiv nje lako odrediti po fenofazi dok je kod smotavca to mnogo teze.
 

Vocar

Član
Učlanjen(a)
8 Feb 2011
Poruka
1.443
Lokacija
Banja Luka
Evo nađe ovo na netu.. vjerovatno je ovo klopka za žutu osu mada ima i još nekih bubica pa je sumnjivo.

 

oktopod

Prijatelj Foruma
Učlanjen(a)
4 Nov 2010
Poruka
6.305
Lokacija
Beograd
Ja se izvinjavam, samo da ponovim još jednom meni jako bitno pitanje, ako se na kajsijama mnogim već vidi plod, jednostavne neke su tek precvetale a neke imaju plod, ja nisam selektivno već sam ih sve oprskao akord+mangokal+dimetogal, da li su te kajsije zdrave da se jedu, imam neke kupce koji ih kupuju za malu decu da prave kašu, a ja ne lažem narod, imam savest :)

Tačnije imam 70 stabala koja daju rod tako da volim što više da prodam, za kući ionako ostane... :D
 

fakir

Član
Učlanjen(a)
12 Maj 2010
Poruka
61
Lokacija
suvodol
Ja se izvinjavam, samo da ponovim još jednom meni jako bitno pitanje, ako se na kajsijama mnogim već vidi plod, jednostavne neke su tek precvetale a neke imaju plod, ja nisam selektivno već sam ih sve oprskao akord+mangokal+dimetogal, da li su te kajsije zdrave da se jedu, imam neke kupce koji ih kupuju za malu decu da prave kašu, a ja ne lažem narod, imam savest :)

Tačnije imam 70 stabala koja daju rod tako da volim što više da prodam, za kući ionako ostane... :D
uzmi pakovanje tih preparata i pogledaj njihovu karencu, od toga što si prskao najopasniji je dimetogal jer je insekticid, ne znam zašto si njega stavljao u kajsiju, da li je baš toliko bio neophodan ali ajde....
 

oktopod

Prijatelj Foruma
Učlanjen(a)
4 Nov 2010
Poruka
6.305
Lokacija
Beograd
iskreno, zato što sam ovde pročitao da treba...

mislim da bi ovde trebalo malo više da se priča o potrebi prskanja kao i posledicama, a ne samo ovo+ono+nešto
 

fakir

Član
Učlanjen(a)
12 Maj 2010
Poruka
61
Lokacija
suvodol
vidi prijatelju, stvar je vrlo prosta, ne može ti dati savet neko sa foruma da sutra treba sa nečim da prskaš protiv nečega a živi recimo 200-700 km od tebe i tvoga voćnjaka. za bolesti u voćnjaku u većini slučajeva kriva je kiša, vlaga, rosa ali isto tako za neke bolesti nije dovoljna ni samo rosa a ni kiša od recimo par sati već od 10 h pa na gore tu je naravno i temperatura kao bitan parametar... da ne davim previše... insekti... to je najsigurnije pratiti na licu mesta, raznim klopkama, koje opet moraš znati kako se koriste, ne mož posle 2-3 ulovljena leptira ili čega već odmah da prskaš.... ej muka je to brate velika, mene je tri dana glava bolela od knjiga i kompa dok nisam savladao osnove u pogledu štetočina i bolesti u jabukama, breskvama... sve najbolje.
 

oktopod

Prijatelj Foruma
Učlanjen(a)
4 Nov 2010
Poruka
6.305
Lokacija
Beograd
Savete slušam i u mom kraju, od rođaka voćara, ali on je profesionalni proizvođač pa ga ne pratim sa svim zaštitama i slično, on je isto naveo ovaj mangokal i da je vreme da se prska njime...

Ok, možda nisam morao insekticid, ali ovo ostalo je "trebalo", nevezano da li je rekao neko na forumu, forum mi je samo još jedan izvor za potvrdu ako me razumeš :)

Tako da se ja ni na kog ovde ne ljutim, samo kažem da treba da se skrene pažnja i o ostalim stvarima oko prskanja.

Ako tema počne sa "ovo+ono+nešto", to znači da će tu temu čitati neko ko ne zna čime treba da prska, pa samim time sasvim sigurno ne zna i za loše strane tog prskanja, kao i ja.

Eto tek sad dolazim do zaključka da meni insekticid nije ni trebao. Mislim da mi nije trebao ni akord realno. Niko mi nije odgovorio zašto ide akord u ovo prskanje? Kako sad po precvetavanju ova priča, a prskanje protiv monilije treće se radi tad i tamo niko nije spominjao mankogal? Zato sam došao u situaciju da prskam 4 puta umesto 3 puta a treći put da dodam mankogal i još bih to uradio pravovremenije...
 

Vocar

Član
Učlanjen(a)
8 Feb 2011
Poruka
1.443
Lokacija
Banja Luka
Prskaš insekticidom ako vidiš insekte (ili simptome na voću čiji su oni uzrok), a ne preventivno. To prvi put čujem. Protiv Monilije, plamenjače itd. čiju invaziju ne možeš vidjeti (ako i vidiš onda je već kasno), prska se preventivno jer se svake godine pojavljuju. Uši (vaši), koji su uvijek pratilac početka vegetacije takođe ne možeš prskati po određenom datumu svake godine, niti tačno određenim brojem tretiranja. Prate se znakovi i najezda istih, i najčešće "pun pogodak" što se tiče tretiranja protiv njih je u 2-3 dana. Kao što kolega reče, vremenski uslovi u toku godine, vlaga, padavine i temperatura vrlo su bitni parametri za razvoj bolesti i štetočina, ali su ujedno i bitan faktor kad, kako i koliko prskati. Nekad se mora ponoviti zaštita protiv nečega, a nekad se ne mora niti tretirati.

U najboljoj namjeri, savjetujem svakoga da sa velikom rezervom uzima savjete sa interneta (foruma), kad i kako da zaštićuje voće. Sa hemijom se nije igrati, jer ipak su to sve otrovi koji ostavljaju traga iza sebe u većoj ili manjoj mjeri. Krećem od svoga primjera, ja angažujem i plaćam savjetnika svake godine koji prati voćnjak, njegovo zdravstveno stanje i savjetuje me kad, kako i s čim da tretiram. Veoma sam zadovoljan sa njegovom uslugom i zato godinama sarađujemo, bez obzira što bi već mogao sam da kombinujem sredstva. Ipak to prepuštam stučnom licu. Ako imate manje voćnjake, pitajte i pokušajte ostvariti saradnju sa većim voćarima, u koje imate povjerenja da vam prenesu znanje oko zaštite, a još bolje napraviti dil (platiti) da dobijate savjete.

Ovim rečenicama ne želim da potcjenim ničije znanje, to je samo moj prijedlog.
 

fakir

Član
Učlanjen(a)
12 Maj 2010
Poruka
61
Lokacija
suvodol
slažem se u potpunosti sa voćarom. ja ipak sa svojih 4 ha voća uspevam da uspešno da se izborim sa svim što iste napada i to sa minimalnim brojem prskanja... i sanjam trenutak kada ću to prepustiti drugom licu ne razmišljajući o posledicama ali sumnjam da će se to skorije desiti.
 

oktopod

Prijatelj Foruma
Učlanjen(a)
4 Nov 2010
Poruka
6.305
Lokacija
Beograd
Taj fazon, s obzirom da ja ništa ne znam, a svi oko mene govore te ovim te onim preparatom, mislim da bi bilo lepo da se ovakve teme malo pozabave opštim obrazovanjem pre svega, znači protiv čega se to u stvari prska i kad je najbolji momenat, a tek onda naziv i proizvođač supstance.

Ja na primer ni ne znam kako insekticidi "rade", tek sad kapiram da oni pobiju to što se zateklo u voćnjaku, a ne za ubuduće...tek mi sad onda nije jasno što u zimsko prskanje idu insekticidi, tad još nema ni najave insekata...

Ja ću od sad bakarno prskanje jesen i pred proleće zimsko, dva put protiv monilije, kad krenu latice i malo posle punog cveta i doviđenja od mene...insketicid nema da me vidi više...
Pa moj deda je prskao plavim kamenom samo i ništa nije falilo, tu i tamo truo plod, jaka drama...
 

valhalla

Član
Učlanjen(a)
9 Apr 2010
Poruka
133
Lokacija
Vršac
Ja na primer ni ne znam kako insekticidi "rade", tek sad kapiram da oni pobiju to što se zateklo u voćnjaku, a ne za ubuduće...tek mi sad onda nije jasno što u zimsko prskanje idu insekticidi, tad još nema ni najave insekata...
Kad kažeš zimsko prskanje, misliš na prvo prolećno prskanje? Sa uljem i insekticidom? Ja recimo prskam krušku prvo bakrom (tzv zimsko prskanje) na kraju sezone (novembar) pa onda pre nego krene vegetacija idem sa uljem i insekticidom kako bih zatro kruškinu buvu, da joj ne dam mesta da se razmaše. To je polupreventivno prskanje, ima relativno malo insekata koji bivstvuju u voću u to vreme (početak marta) ali ako ih tad središ u startu,manje će te boleti glava u junu. Jabuku i šljivu ne tretiram insekticidima na taj način već po potrebi.

Imaš insekticide koji deluju na larve/jajašca, imaš insekticide koji deluju na odrasle jedinke (a nekad se koristi i ulje (galmin, eos) da se sa njim zatru larve/jajašca)
Konkretan primer: prskaš krušku dimilinom i abastateom, dva insekticida odjednom. Jedan ubija jajašca, drugi ubija odrasle jedinke. Eto logike.
Dalje, neke insekticide ne smeš koristiti više od N puta godišnje. Neki insekticidi deluju bolje kada je napolju toplije, neki kad je hladnije, na neke gamad brzo postaje rezistentna, tako da se zbog toga javlja potreba da se koristi veći broj različitih preparata. Neki insekticidi su strašni otrovi i ako bi isprskao više puta godišnje, ni ti sam ne bi mogao da uđeš u voćnjak (ko je rekao gusation :D )...

Nadam se da su ti sada neke stvari jasnije :)
 

valhalla

Član
Učlanjen(a)
9 Apr 2010
Poruka
133
Lokacija
Vršac
U najboljoj namjeri, savjetujem svakoga da sa velikom rezervom uzima savjete sa interneta (foruma), kad i kako da zaštićuje voće. Sa hemijom se nije igrati, jer ipak su to sve otrovi koji ostavljaju traga iza sebe u većoj ili manjoj mjeri. Krećem od svoga primjera, ja angažujem i plaćam savjetnika svake godine koji prati voćnjak, njegovo zdravstveno stanje i savjetuje me kad, kako i s čim da tretiram. Veoma sam zadovoljan sa njegovom uslugom i zato godinama sarađujemo, bez obzira što bi već mogao sam da kombinujem sredstva. Ipak to prepuštam stučnom licu. Ako imate manje voćnjake, pitajte i pokušajte ostvariti saradnju sa većim voćarima, u koje imate povjerenja da vam prenesu znanje oko zaštite, a još bolje napraviti dil (platiti) da dobijate savjete.

Ovim rečenicama ne želim da potcjenim ničije znanje, to je samo moj prijedlog.
Svaki savet treba uzeti sa dobrom dozom rezerve, nije moj i tvoj voćnjak u istom stanju, niti je ista klima i ekosistem, niti su istog dana posađeni i procvetali...
Zaštita voća je nauka i ljudi uzimaju (velike) pare za uslugu izrade plana zaštite i praćenja istog.
Ukoliko neko ne želi da se bakće mnogo oko svega toga, najbolje mu je da prati plan zaštite koji predlažu proizvođači preparata ili da stavi sve u Božije ruke i da čeka berbu. Ili još bolje da se ne bavi voćarstvom.
Ukoliko nema ništa protiv da sedi za kompom i nauči nešto, verujem da će kroz diskusije na ovom forumu naučiti štošta pametno :) Ali naravno, ništa ne treba primati zdravo za gotovo...
 

ironman

Član
Učlanjen(a)
11 Feb 2011
Poruka
2.204
Lokacija
Robaje
Ja na primer ni ne znam kako insekticidi "rade", tek sad kapiram da oni pobiju to što se zateklo u voćnjaku, a ne za ubuduće...tek mi sad onda nije jasno što u zimsko prskanje idu insekticidi, tad još nema ni najave insekata...
Ali tad (zimsko prskanje) se u vocnjaku zaticu forme u kojima insekti prezimljavaju pa njih se pokusava neutralisati i tako smanjiti njihovu brojnost u vegetaciji. Nemoguce ih je apsolutno eliminisati ali smanjiti sigurno da. A stetocine prezimljavaju u razlicitim formama (larve, jaja, odrasli insekti) i zbog toga je vazno poznavati biologiju insekta ili drugog parazita da bi se protiv nje lakse i uspesnije borilo.
Tvoj nacin razmisljanja je dobar. Dobro je sto trazis da saznas "znači protiv čega se to u stvari prska i kad je najbolji momenat" a vec si shvatio da puko nabrajanje preparata i navodnih termina upotrebe istih nije dobro ni dovoljno.

Ali posto je zastitsa bilja (fitomedicina, dakle medicina) mnogo kompleksno polje nemoj traziti carobnu formulu koja ce ti sve razjasniti jer ta formula ne postoji vec shvati da se to uvek uci i da se nikada nece sve saznati.

Evo primera koliko to sve moze da bude kompleksno.
Taj tvoj insekticid sad upotrebljen, dimetogal. Mogao je da bude izostavljen ali

On je sistemik, dakle sticena biljka ga usvaja i sokovima transportuje po celom biljnom organizmu i tako moze delovati na recimo lisnu vas koja ce eventualno doci na tu tvoju kajsiju. Znaci tako si zastitio kajsiju od lisnih vasi a posto su lisne vasi jedan od vektora sarke sljive (od koje moze da oboli i kasija) ti si tako uticao na smanjenje opasnosti od sirenja sarke.
Dakle ni to nije apsolutno pogresno, to sto si tretirao i insekticidom (i ne samo zbog sarke, lisne vasi i inace napadaju kajsiju)

Dakle poljoprivreda ipak nije masinstvo gde se precizno znaju mere, broj komada, kvalitet i ostali merljivi parametri dobrog proizvoda vec je to malo kompleksnije polje.
 
Vrh