Vremeplov

26.03 1827- U Beču umro nemački kompozitor Ludvig van Betoven. Uz Baha i Mocarta se smatra najvećim genijem u istoriji muzike. Autor devet simfonija, 32 klavirske sonate, pet koncerata za klavir i orkestar, jedne opere, kamernih kompozicija, misa. Sahrani prisustvovalo 30.000 Bečlija.

26.03 1913- Posle duge opsade, uz pomoć srpske vojske, Bugari u I balkanskom ratu osvojili turski grad Jedrene.

26.03 1945- Posle teških borbi, trupe SAD u II svetskom ratu osvojile pacifičko ostrvo Ivo Džima. Amerikanci izgubili više od 4.500 vojnika, oko 22.000 Japanaca poginulo ili zarobljeno.

26.03 1953- Američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk objavio da je izumeo vakcinu protiv dečije paralize.

26.03 1984- Samoubistvo izvršio jugosloveski i srpski pisac Branko Ćopić, jedan od najplodnijih i najpopularnijih pisaca posle II svetskog rata. Humorista, autor rodoljubive i dečije poezije smatra se nastavljačem tradicije seoske pripovetke srpskog realizma.

26.03 2004- U atentatu u Beogradu na radnom mestu ubijen generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore Branko Bulatović.


 
27.03.1941. Британски агенти изводе пуч у Београду како би увукли Југославију у рат за туђе интересе, а последице испаштамо и дан данас. Да се не заборави ако су већ неки спремни да опросте !
 
27.03 1941- Nakon pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, u Beogradu je vojnim udarom svrgnut regent princ Pavle Karađorđević i na presto je doveden maloletni kralj Petar II Karađorđević. Zbačena je i vlada Dragiše Cvetkovića i Vlatka Mačeka i obrazovana nova, s generalom Dušanom Simovićem na čelu.

27.03 1945- Nemci su u Drugom svetskom ratu lansirali poslednju raketu "fau-2" na Veliku Britaniju. Projektil, ispaljen iz holandskog grada Haga, pao je na Orpington, jugoistočno od Londona. U eksplozijama tih raketa tokom rata poginulo je 8.958 Britanaca.

27.03 1968- U avionskoj nesreći, u eksperimentalnom letu u blizini Moskve, poginuo je ruski kosmonaut Jurij Aleksejevič Gagarin, prvi čovek koji je u aprilu 1961. vasionskim brodom "Vastok" obleteo Zemlju.

27.03 1992- Poslednje jedinice bivše Jugoslovenske narodne armije napustile su Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju.

27.03 1999- Jugoslovenska protivvazdušna odbrana oborila je, tokom napada NATO-a na SR Jugoslaviju, američki bombarder "F-117 A". Avion "noćni jastreb" pao je u atar sela Buđanovci u Vojvodini.




- - - - - - - - - -

29.03 1945- SSSR je zvanično priznao jugoslovensku vladu Josipa Broza Tita, koju su prethodno priznale Velika Britanija i SAD.

29.03 1956- U Novom Sadu su osnovane Jugoslovenske pozorišne igre, "Sterijino pozorje", povodom 150 godina rođenja i stogodišnjice smrti srpskog komediografa Jovana Sterije Popovića.

29.03 1967- Porinuta je prva francuska nuklearna podmornica.

29.03 1974- Američki veštački satelit "Mariner 10" snimio je prve fotografije Merkura.

29.03 2003- Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da je Karlo Urbani, lekar koji je prvi identifikovao ozbiljni akutni respiratorni sindrom (SARS) umro od iste bolesti.

​29.03 2004- Na svečanoj ceremoniji u Beloj kući Severnoatlanskoj alijansi (NATO) zvanično je pristupilo sedam istočnoevropskih država: Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija, čime je broj članica NATO-a povećan na 26.

- - - - - - - - - -

31.03 1889- Otvorena je Ajfelova kula, tada najviša gradjevina u svetu. Čelična konstrukcija visoka 300 metara postala je jedno od glavnih znamenitosti Pariza. Kulu, sagradjenu povodom Svetske izložbe u Parizu, konstruisao je francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel.

31.03 1892- Srbija je, kao jedna od prvih evropskih zemalja, donela zakon o pomaganju sporta izvan škola. Gimnastika kao obavezan predmet u školama u Srbiji, uvedena je zakonom iz 1883.

31.03 1948- Kongres SAD usvojio je Maršalov plan. Tim planom, nazvanim po njegovom tvorcu američkom državnom sekretaru Džordžu Maršalu dodeljena je pomoć od 15 milijardi dolara evropskim zemljama za obnovu posle Drugog svetskog rata.

​31.03 1958- Rodjen Dusan Mandic ( Dusko58 ) to jest ja.:osmeh:

31.03 1991- Na Plitvicama u Hrvatskoj izbio je prvi sukob izmedju hrvatske policije i naoružanih Srba. Dvoje ljudi je poginulo, a 20 je ranjeno. Na poziv Predsedništva SFR Jugoslavije hrvatske snage su se povukle, a kontrolu su preuzele jedinice JNA. Narednih dana oružani sukobi izbili su u okolini Vinkovaca i Vukovara.

31.03 2003- U blizini Potočara u Republici Srpskoj (BiH) sahranjeno je prvih 600 žrtava srebreničkog masakra koji se dogodio 1995. godine. Sahrani je prisustvovalo oko 10.000 bosanskih Muslimana. To su prve identifikova ne žrtve od preko 7.000 Muslimana koje su ubile srpske snage u toj enklavi.

31.03 2004- SAD su odlučile da zamrznu finansijsku pomoć Srbiji zbog nedovoljne saradnje Beograda sa Haškim tribunalom.
 
3. aprila 1999. god. avijacija NATO pakta je bombardovala i porusila "Most Slobode" u Novom Sadu.
 
05.04 1724- U Veneciji je rođen Đovani Đakopo Kazanova. Tokom burnog života bio je učenik verske škole, sekretar kardinala, venecijanski pomorski oficir, opat, kockar, alhemičar, violinista, špijun, bibliotekar, a u istoriju je ušao kao neumorni ljubavnik.

05.04 1887- Kralj Milan Obrenović naimenovao je prvih 16 članova Srpske kraljevske akademije koja je osnovana 1. novembra 1886. Prvi predsednik bio je Josif Pančić, a sekretar Jovan Žujović. Od 1888. akademici su sami birali stalne i dopisne članove.

05.04 1896- Na olimpijskom stadionu u Atini otvorene su prveOlimpijske igre moderne epohe. Olimpijada je trajala 10 dana, učestvovala su 484
takmičara, samo muškarci. Žene se na olimpijadama takmiče od 1900. Od 1924. uvedene su i zimske olimpijske igre. Organizator igara i prvi
predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta bio je Francuz Pjer de Kuberten.

05.04 1955- Britanski premijer Vinston Čerčil podneo je ostavku, okončavši dugu političku karijeru koja je, uz uspone i padove, trajala od početka 20. veka. Na položaju premijera i lidera Konzervativne stranke nasledio ga je šef diplomatije Entoni Idn.

05.04 1992- Građani Sarajeva, u želji da spreče dalje nacionalne sukobe, opkolili su zgradu Skupštine BiH, zahtevajući da se obrazuje vlada nacionalnog spasa. Na njih su pucali snajperisti iz obližnjih solitera. Poginulo je osam, a povređeno 50 demonstranata.

05.04 1999- U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođen je centar Aleksinca. Poginulo je 17 civila.

- - - - - - - - - -

07.04 1866- Zemunski štampar Ignjan Sopron, na poziv bosanskog vezira Šerifa Osman Paše, otvorio je prvu štampariju u Sarajevu i pokrenuo prve novine štampane u Bosni - nedeljnik "Bosanski vjesnik". List je uređivao Miloš Mandić, a izlazile su na srpskohrvatskom jeziku, ćirilicom i po Vukovom pravopisu.

07.04 1929- Beogradska radio stanica prvi put je direktno prenosila jednu fudbalsku utakmicu, prvenstveni susret BSK i "Jugoslavije". Reporter je bio Rade Stoilović.

07.04 1941- Vlada Kraljevine Jugoslavije je proglasia rat s Nemačkom i Italijom, i naredila opštu mobilizaciju.

07.04 1947-1947 - Umro je američki automobilski magnat Henri Ford. Prve "benzinske kočije" konstruisao je 1896, a 1899. je počeo proizvodnju automobila. Prvi je uveo serijsku proizvodnju, a negov tim je 1908. stvorio "model T", prvi "narodni automobil".

07.04 1948- Osnovana je Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Statut te organizacije je potpisalo 26 zemalja, a 7. april proglašen je za Svetski dan zdravlja.

07.04 1963-Donet je novi Ustav kojim je naziv države Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ) promenjen u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ). Novi Ustav je nazivan i "povelja samoupravljanja" jer je njime samoupravni model primenjen u svim sferama i na svim nivoima društvenog
života.

07.04 1966- Iz Sredozemnog mora kod španske obale izvađena je američka hidrogenska bomba, ispala iz aviona zbog tehničke greške.

07.04 1992- Dan pošto je Evropska zajednica (potonja EU) priznala nezavisnost Bosne i Hercegovine, bosanski Srbi proglasili su u Banjaluci nezavisnost
Republike Srpske, a predstavnici bosanskih Srba u Predsedništvu BiH Biljana Plavšić i Nikola Koljević podneli ostavke.


 
15.04 1909- Austrijski car odobrio je Statut za autonomnu upravu u Bosni i Hercegovini.

15.04 1912- Na prvom putovanju iz Velike Britanije u SAD potonuo je "Titanik", najveći i najluksuzniji prekookeanski brod svog doba. Život je izgubilo 1.523 od 2.224 putnika.

15.04 1912- Rođen je korejski diktator Kim Il Sung. Upravljao je Severnom Korejom od osnivanja te zemlje 1948. do smrti 1994. Smrću "velikog vođe", kako su ga podanici zvanično oslovljavali, okončana je jedna od najdužih apsolutističkih vladavina u 20. veku.

15.04 1923- Insulin, koji je kanadski naučnik, nobelovac Frederik Banting, otkrio 1921. godine, počeo je da se koristi u
lečenju dijabetesa.

15.04 1941 - Jugoslovenska vlada, na čelu sa njenim predsednikom, generalom Dušanom Simovićem, napustila je zemlju posle nemačke
okupacije. Dan ranije iz zemlje je otišao i kralj Petar II Karađorđević.

15.04 1979 - U zemljotresu na Crnogorskom primorju poginulo je više od sto ljudi, oko 600 je povređeno, a više od 80.000 ostalo je bez kuća.


 
22.04 1724- Rođen je jedan od najvećih svetskih mislilaca, nemački filozof Imanuel Kant čije je delo imalo ogroman uticaj na ukupnu filozofiju ("Kritika čistog uma", "Kritika praktičnog uma", "Kritika rasudne snage", "Opšta istorija prirode i teorije neba").

22.04 1870- Rođen je Vladimir Iljič Uljanov - Lenjin, vođa Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, osnivač Komunističke partije i prvi sovjetski lider.

22.04 1915- Nemačka vojska je u prvom svetskom ratu na zapadnom frontu kod Ipra prvi put upotrebila bojni otrov, koji je dobio naziv iperit.

22.04 1944 - Na aerodromu Benina kod Bengazija u Libiji u Drugom svetskom ratu formirana je Prva vazduhoplovna eskadrila Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, koja je raspolagala sa 16 borbenih aviona "Spitfajer".

22.04 1999 - U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogođena je rezidencija predsednika Slobodana Miloševića. Rezidencija je prethodno bila
ispražnjena.

22.04 2004- Oko 3.000 ljudi je poginulo i ranjeno u Severnoj Koreji kada su se na železničkoj stanici u blizini grada Rjongčona sudarila dva voza koja su transportovala gorivo.

- - - - - - - - - -

25.04 1765 - Rođen je srpski pesnik-guslar Filip Višnjić, koji je opevao sve značajnije događaje iz Prvog srpskog ustanka. Njegove pesme zabeležio je Vuk Stefanović Karadžić.

25.04 1915 - Počela je bitka na Galipolju, jedna od najvećih bitaka u Prvom svetskom ratu, u kojoj je Turska pobedila savezničke trupe pod britanskom komandom. To je bila i jedina pobeda Turske vojske u tom ratu. U osmomesečnoj bici poginulo je oko 7.000 Australijanaca i oko 2.000 Novozelanđana.

25.04 1945- U San Francisku, 45 zemalja antihitlerovske koalicije, uključujući Jugoslaviju, počelo je osnivačku konferenciju UN.

25.04 1993 - U prisustvu mirovnog posrednika lorda Ovena, predsednici SRJ, Srbije i Crne Gore Dobrica Ćosić, Slobodan Milošević i Momir Bulatović pokušali su da ubede lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića da potpiše korigovani Vens-Ovenov mirovni plan. Narednog dana Skupština RS je odbila ovaj plan, rat u Bosni je nastavljen, a SRJ su pooštrene sankcije međunarodne zajednice.

25.04 1999 - Avijacija NATO-a srušila je drumsko-železnički "Žeželjev most", već oštećen u tri napada prethodnih dana. Time je Novi Sad ostao bez poslednjeg od tri mosta na Dunavu.


 
28.04 1804. Tokom Prvog srpskog ustanka, u Zemunu je održan sastanak srpskih ustanika i Turaka, uz posredovanje Austrije. Nakon neuspelih pregovora o uspostavljanju mira, srpski pregovarači vratili su se u Ostružnicu i počeli pripreme za napad na Beograd.

28.04 1918. U zatvoru u Terezinu (Češka) umro je Gavrilo Princip. Na dvadesetogodišnji zatvor osudile su ga austrougarske vlasti nakon atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914, čime je počeo Prvi svetski rat.

28.04 1919- Na Versajskoj mirovnoj konferenciji u Parizu 32 države, uključujući Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, prihvatile su pakt o osnivanju Lige naroda.

28.04 1999. Vlada SR Jugoslavije podnela je Medjunarodnom sudu pravde u Hagu tužbu protiv zemalja NATO-a zbog "neovlašćene upotrebe sile" u
vazdušnim udarima koji su počeli 24. marta.


 
05.05 1705. Umro je rimsko-nemački car Leopold I. Uspešno se borio protiv Turaka, a slavu mu je donela odbrana Beča 1683. Za vreme njegove vladavine (od 165:cool: Srbi su se, pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića, doselili u južnu Ugarsku i u Srem.

05.05 1821- Umro je francuski car Napoleon I Bonaparta jedan od najvećih vojskovođa u istoriji, čiji su osvajački pohodi izmenili Evropu. Umro je na ostrvu Sveta Jelena kao britanski zatvorenik.

05.05 1904. Na brdu Volujica kod Bara postavljena je prva radio-telegrafska stanica Markonijevog sistema na Balkanu.

05.05 1945- Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u mesto Pinemunde, odakle su Nemci ispaljivali rakete "Fau 1" i "Fau 2". Američke trupe su oslobodile nemački nacistički koncentracioni logor Mathauzen.

05.05 1955- Odlukom saveznika, Savezna Republika Nemačka ponovo je stekla suverenitet.

05.05 1961- Iz Kejp Kanaverala je lansiran kosmički brod "Merkjuri" prva kosmička letelica SAD s ljudskom posadom, kojim je upravljao Alen Bartlet Šepard.

- - - - - - - - - -

09.05 1945. Nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel u Berlinu potpisao završni dokument o okončanju Drugog svetskog rata. U ime saveznika, dokument potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder. Dokument o bezuslovnoj predaji Nemačke potpisan 7. maja u Remsu.

Danas je Dan pobede nad fašizmom

Beograd -- Državni praznik Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu danas će u Srbiji biti obeležen brojnim manifestacijama.







383550943518ad679e2a3d621493500_orig.jpg

Obeležavanje je počelo juče, počasnom paljbom na Kalemegdanu (Foto: Beta)​
​

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić će na Avali, povodom obeležavanja 68 godina od pobede nad fašizmom, položiti venac na Spomenik neznanom junaku.
Centralnu državnu ceremoniju, uz vojne i državne počasti u okviru groblja oslobodilaca Beograda iz Drugog svetskog rata predvodiće ministar prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja Žarko Obradović.
Na ceremoniji će učestvovati predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, SUBNOR-a, Grada Beograda, kao i ambasade Rusije, Ukrajine, Belorusije, Azerbejdzana, Francuske, Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.

Žene u crnom i ARTIE centar za promociju kulture, umetnosti i dizajna u spomen parku Jajinci odaće poštu žrtvama fašističkog terora, kao i ispred antifašističkog spomenika na Terazijama.

Diplomatski predstavnici Srbije položiće vence na srpske spomenike i mesta stradanja u Drugom svetskom ratu na tlu zemalja bivše SFRJ, Albanije, Austrije, Velike Britanije, Grčke, Egipta, Izraela, Italije, Mađarske, Nemačke, Norveške, Poljske, Rumunije, Slovačke, Francuske, Česke, Španije i drugih država.
952967025518ad67b43ca1134363856_v4%20big.jpg

Juče je na Kalemegdanu izvršena počasna paljba povodom Dana pobede nad fašizmom (Foto: Beta)​
​
Juče je sa Savske terase na Kalemegdanu, povodom Dana pobede nad fašizmom, izvršena počasna artiljerijska paljba.

Kapitulacija nacističke Nemačke potpisana je u Berlinu u prvim minutama 9. maja 1945. godine.

Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa još nekoliko dana pružali otpor. Taj otpor je u Jugoslaviji trajao do 15. maja.

U ratu koji je počeo 1939. godine učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika, a poginulo je oko 60 miliona ljudi, dok ih je, kako se procenjuje, 35 miliona bilo ranjeno.

Na prostoru bivše Jugoslavije je ubijeno oko 1,7 miliona ljudi i dece.
 
12.05 1918 - Rođen je američki inženjer Džulijus Rozenberg, koji je sa suprugom Etel, 1953. kao prvi civil u SAD, osuđen na smrt i pogubljen zbog špijunaže, uprkos kampanji širom sveta da im bude pošteđen život.

12.05 1943 - Predajom nemačkog generala fon Arnima u Tunisu završene su borbe u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu.

12.05 1949 - Zvanično je okončana sovjetska desetomesečna blokada Berlina tokom koje je grad snabdevan iz Savezne Republike Nemačke vazdušnim mostom.

12.05 1965 - Zapadna Nemačka je uspostavila diplomatske odnose sa Izraelom, a arapske zemlje su prekinule odnose sa vladom u Bonu.

12.05 1992 - Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini je na zasedanju u Banja Luci donela odluku o formiranju Vojske Republike Srpske i osnivanju novinske agencije SRNA; nemoćni da spreče širenje sukoba u Bosni, posmatrači EZ napustili su Sarajevo.

12.05 1995 - Vlasnici "Rokfeler centra" u Njujorku, iza kojih je stajao japanski kapital, objavili su bankrot.


 

989288_29-02.jpg


Alija Sirotanović

RUDAR

989288_25.jpg
...i na novčanici
Fakta: Rođen je u Trtorićima, selu kod Breze, Bosna i Hercegovina. Tačan datum rođenja nije poznat. Ceo život je proveo u rodnom selu, a radni vek u Rudniku mrkog uglja "Breza", u kome je, 24. jula 1949. godine, u Jami 1 poznatoj kao Rov vojvode Putnika, sa svojih osam kamerata, u jednoj osmočasovnoj smeni iskopao 158 tona uglja – 253 rudnička vagoneta, čime je za 215 odsto prebacio brigadnu normu od 50 tona za šihtu i oborio dotadašnji rekord Alekseja Stahanova iz 1936. godine – 102 tone uglja, iskopanih doduše za 5 sati i 45 minuta. Zbog ovog podviga Alija je odlikovan četvrtim po važnosti ordenom u FNRJ/SFRJ – Junak socijalističkog rada. Štampa je naširoko i nadugačko pisala o ovom podvigu, a o Aliji su se vremenom isprele mnoge legende koje su, kao i većina legendi, samo delimično tačne, a neke apsolutno netačne, kao ona o veličini lopate sa kojom je radio, o tome šta je rekao Titu, na kojoj novčanici je njegov lik... Vrhunac je tvrdnja da je Andžej Vajda, inspirisan njegovim podvigom, snimio film Čovek od mermera.
Orden: Po ugledu na sovjetsko odlikovanje Heroj socijalističkog rada, orden Junak socijalističkog rada ustanovljen je 8. decembra 1948. godine, a do 1986, kada je ukinut, njime je odlikovano 114 osoba. Orden je izrađivan od zlata i srebra, u početku ukrašavan pravim, kasnije veštačkim rubinima.
Sirotanovićka: Navodno, specijalno za tu priliku, jer obaranje rekorda je dogovoreno dan ranije sa rukovodstvom rudnika, iskovao je sebi lopatu kojom je mogao da zahvati 50 kilograma uglja u jednom cugu. Međutim, Alija lopatom nije ni radio, on je bio kopač i njegova alatka je bila pneumatska bušilica, a radio je sa dve u isto vreme, dok su lopatali kamerati. Legenda ili ne, tek za veliku lopatu, jer lopata ima raznih veličina, u Bosni kažu "sirotanovićka".
Tito: Opet navodno, Tito je jednom prilikom, moguće kad mu je uručivan orden Junak socijalističkog rada, upitao Aliju treba li mu štogod, a ovaj lakonski odgovorio "veća lopata", pa je, kao, Tito naredio da mu se iskuje ona velika lopata. Po drugoj legendi, na isto Titovo pitanje ovaj je rekao: "Nije moje da tražim, druže Tito, jer ja sam rudar, ali ne pitam za sebe… Kad bi se moglo dovuć’ malo struje u ono moje selo Trtoriće." Kažu da je struja u njegovo selo stigla pre nego što se on iz Beograda vratio. Kažu, takođe, da je negde sedamdesetih opet bio na prijemu i da mu je Tito ponudio na poklon "auto po želji". Alija je, vele, izabrao "fiću".
Više, još više: Svega četiri dana pošto je Alija postavio rekord, premašio ga je njegov kolega iz istog rudnika, Nikola Škobić, takođe nosilac ordena Junak socijalističkog rada, koji je sa svojom brigadom iskopao 14 tona više od Alijine. Time je otpočela serija obaranja rekorda u Jugoslaviji – Ibrahim Trako 17. avgusta 1949. godine sa 270 tona u Zenici i istog dana Risto Mijatović sa 354 tona u Kaknju, sledećeg dana, opet u Kaknju, Džemal Ramović je iskopao 442 tone, pa Abdurahman Babajić 10. septembra iste godine čak 1010 tona u rudniku "Banovići".
Lik na novčanici: Ne, Alija Sirotanović nije nasmejani radnik na nekadašnjoj novčanici od 1000, a posle denominacije 1965. godine od 10 dinara. Na ovoj novčanici je Arif Heralić, radnik zeničke Železare. Arif nije bio udarnik, a njegov lik, "skinut" sa dokumentarnog filma o Železari, našao se na tada najvećoj novčanici zahvaljujući šarmantnom osmehu. Alija Sirotanović je rudar na novčanici od 20.000 dinara, puštenoj u opticaj 1987. godine, a povučenoj u monetarnoj reformi Anta Markovića.
Vajda: Ne, Anžej Vajda nije snimio film Čovek od mermera inspirisan Alijom Sirotanovićem, već Mateušom Birkutom, poljskim stahanovcem i nosiocem ordena Heroj socijalističkog rada. Nije bio rudar, već zidar, a orden je zaslužio 1952. godine, pošto je sa petoricom pomoćnika u jednoj smeni postavio 30.000 cigala i time postigao svetski rekord, koji je kasnije nekoliko puta premašivao.
Sudbine: Andrej Stahanov je, po postavljanju svog rekorda, upućen na studije u Moskvu, posle završenog školovanja radio je u Ministarstvu industrije SSSR, potom je direktovao u više rudnika. Od 1957. pa do penzionisanja 1974. radio je kao rukovodilac (direktor ili inženjer) u državnim rudnicima, a bio je i poslanik Vrhovnog sovjeta SSSR. Penzionerske dane proveo je na neuropsihijatrijskoj klinici, umro je 5. novembra 1977, a naredne godine grad Kadijevka, u kojem je započeo svoju radnu karijeru, dobio je ime po njemu – Stahanov.
Alija je ceo radni vek proveo u istom statusu – rudar-brigadir, penzionisao se sredinom sedamdesetih. Iako su u to vreme rudarske plate bile znatno veće od radničikih, penzija mu je bila skromna. "Drugovi" su ga se setili sredinom osamdesetih, pa su mu u vreme kad mu je lik "udaren" na "dvaesiljadarku", dodelili nagradu AVNOJ-a koja je "vukla" nacionalnu penziju, a ispred ulaza u upravnu zgradu rudnika "Breza" postavljena je njegova bista. Da li je nacionalna penzija do njega i stigla nije poznato. Umro je 13. maja 1990. godine, tik pred smrt Jugoslavije.


 
crkva_.jpg

[h=1]Postavljen kamen temeljac za crkvu Presvetog Trojstva[/h]Kamen temeljac za novu crkvu blagoslovio je kanonik i budući nadbiskup dr. Ivan Šarić, 14. maja 1905. godine. Crkva je završena i posvećena 18. novembra 1906. godine. Ukupni troškovi gradnje iznosili su 100.000 kruna.
Kategorija: Historijske znamenitosti
Datum: 14.05.1905.

Zamisao o gradnji župne crkve Presvetog Trojstva u Novom Sarajevu iznio je nadbiskup Josip Stadler još krajem 19. stoljeća. Stadler je izabrao Novo Sarajevo kao prikladno mjesto za oblikovanje nove župne zajednice iz jednostavnog razloga što se grad širio dolaskom novih stanovnika koje je trebalo vjerski zbrinuti. Josip Stadler je kupio zemljište u Kolodvorskoj ulici od posjednika Mališevića, kao i kuću koja je kasnije adaptirana za župni stan. Kada je 1905. godine definitivno zaključeno da se sagradi crkva Presvetog Trojstva, arhitekt Josip Vancaš napravio je nacrt sa proračunom od 50.000 kruna. Novac su namirile župe Vrhbosanske nadbiskupije, a najveći dio je dao i sam nadbiskup. Gradnju su započeli i dovršili graditelji Horvat i Scheidig. Kamen temeljac za novu crkvu blagoslovio je kanonik i budući nadbiskup dr. Ivan Šarić, 14. maja 1905. godine. Crkva je završena i posvećena 18. novembra 1906. godine. Ukupni troškovi gradnje iznosili su 100.000 kruna.

Dimenzije crkve su: dužina 39,5 m, širina 14,9 m i visina zvonika 46,2 m. Ta jednobrodna bazilikalna crkva s dvoslivnim krovom drvne konstrukcije, prekrivena crijepom, sagrađena od opeke, nosi prelazne stilske odlike romanike i gotike, sa secesijskim vitrajima i detaljima enterijera. Zidovi crkve su ožbukani krečnim malterom. Vanjska fasada je ukrašena, prema projektu Vancaša, alterniranim dvobojnim trakama koje su međusobno odvojene fugama. Sadašnja fasada riješena je u alternaciji svjetlijeg i tamnijeg okera na bijeloj podlozi (prethodna je rađena u alternaciji sivo-plavičastih i bijelih tonova. Crkvu je oslikao Karl Richter. Glavni oltar od dalmatinskog kamena i sarajevskog mramora uradio je Anton Lušina iz Sarajeva. Kipove sv. Augustina i sv. Josipa kod oltara uradio je Dragan Morak iz Zagreba. Bočne oltare i propovjedaonicu izradila je firma Ferdinanda Stuflezera iz Tirola. Sliku Presvetog Trojstva iznad oltara oslikao je hrvatski slikar Oton Iveković. Ispovjedaonice i klupe izradila je firma Venturini & Buttazoni. Kamenu krstionicu uradio je sarajlija Ivan Dolžan, a križni put od terakote uradio je 1907. godine sarajevski franjevac Nikola Momčinović
 
15.05 1571 - Tatari su osvojili i zapalili Moskvu.

15.05 1918 - Prva avionska pošta u svetu krenula je između Njujorka, Filadelfije i Vašingtona.

15.05 1940 - U SAD su počele da se prodaju prve najlon čarape.

15.05 1945 - Nemačke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U četvorogodišnjem ratu poginulo je 1.706.000 ljudi, a zemlja je porušena i
opustošena.

15.05 1948 - Novostvorenu državu Izrael su napali egipatski avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe.

15.05 1992 - Tokom povlačenja Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Bosne, u Tuzli je napadnut vojni konvoj. Poginulo je 49 vojnika.

15.05 1996 - Skupština SR Jugoslavije smenila je guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića, tvorca privredne reforme koja je početkom 1994. zemlju izvukla iz hiperinflacije. Avramović je prethodnog dana u svom ekspozeu u Skupštini optužio vladu SR Jugoslavije da blokira pregovore sa međunarodnim finansijskimorganizacijama i time gura zemlju u propast.

15.05 2002 - Narodna banka Jugoslavije saopštila da je dinar postao konvertibilan u svim tekućim transakcijama sa inostranstvom, po prvi put od 1946, kada je bivša Jugoslavija postala član MMF.


 
[h=1]Neobično mjesto smrti posljednjeg turskog sultana - 1926.[/h]
Nakon što su ga svrgnuli, posljednji sultan Mehmed VI. napustio je Istanbul pomoću britanskog ratnog broda. Prvo je otišao na Maltu, koja je u to doba još bila u britanskom vlasništu, a zatim na Talijansku rivijeru. Posljednje sjedište njegovog dvora bilo je u jednoj vili u San Remu, zvanoj Villa delle Magnolie

Na današnji dan 1926. godine umro je posljednji sultan Osmanskog Carstva. Ime mu je biloMehmed VI. i bio je 36. po redu vladar iz osmanske dinastije. Sultanom je postao potkraj Prvog svjetskog rata, u dobi od 57 godina. Na vlasti je proveo samo 4 godine, jer je već 1922. svrgnut i protjeran iz Turske (carstvo je tada ukinuto).
Svrgnuti Mehmed VI. napustio je Istanbul pomoću britanskog ratnog broda HMS Malaya. Radilo se o teškom bojnom brodu istisnine čak 33,020 tona i s velikim 340 milimetarskim topovima. Svrgnuti sultan prvo je otišao na Maltu, koja je u to doba još bila u britanskom vlasništu, a zatim na Talijansku rivijeru.
Sultan je na Talijanskoj rivijeri živio sve do smrti. Ukupno se tijekom života ženio pet puta. Na današnji dan 1926. godine, u dobi od 65 godina, umro je u u San Remu. Posljednje sjedište njegovog dvora bilo je u jednoj vili u San Remu, zvanoj Villa delle Magnolie.

1_16-08-2011-Villa-Le-Magnolie.jpg


 
17.05 1395. Poginuo je Kraljević Marko, najstariji sin i naslednik kralja Vukašina, najpopularnija ličnost srpskih narodnih pesama. Prema nepouzdanim podacima, poginuo je kao turski vazal u borbi protiv vlaškog vojvode Mirče na Rovinama. U narodnim pesmama idealizovan je kao uzor junaštva i kao zaštitnik sirotinje od zuluma i nasilja.

17.05 1917. U Nici je umro srpski vojvoda Radomir Putnik, proslavljeni vojskovodja u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Rukovodio
je povlačenjem srpske vojske 1915. i uspeo da osujeti namere nemačke Vrhovne komande da je opkoli i uništi.

17.05 1965. Prvi put je prenet TV program u boji iz Velike Britanije u SAD. To je bio prenos emisije američke TV mreže NBC "Novi pogled na staru
Englesku" preko američkog komercijalnog telekomunikacionog satelita "Erli Bird".

17.05 1987. Irački ratni avion "F-I Miraž" ispalio je dve "egzoset" rakete na američki vojni brod "Stark" koji je patrolirao Zalivom. Poginulo je 37, a ranjena su 62 mornara.

17.05 2000. Vlada Srbije preuzela je beogradski radio i televiziju "Studio B" upadom policije u redakcije. Vlasti su u narednim mesecima na različite načine onemogućavale rad nezavisnih elektronskih medija u Srbiji i istovremeno otvarale nove pod državnom kontrolom i kontrolom vladajućih partija.

17.05 2004. Masačusets je postao prva američka država koja je dozvolila zaključenje braka sa osobom istog pola.

17.05 2010. Zvanični srednji kurs dinara prvi put je prešao 100 dinara za jedan evro, što je najniža vrednost od uvodjenja evra 2002. godine.



Радомир Путник



Радомир Путник се родио 24. јануара 1847. у Крагујевцу. Његов отац Димитрије је био учитељ. У свом родном месту је завршио основну школу и нижу гимназију. Презиме Путник његова породица је добила у време када су преци, тачније деда Арсеније, досело са Косова у Белу Цркву. Када су његовог деду, који је тада имао око седам година, упитали како се зове, одговорио је да је он путник у непознатом правцу. Тако су Арсенија назвали Путник.
Радомир је у школу кренуо са шест година и ако су и тада деца кретала са навршених седам година. Био је добар ђак, одмерен и учтив, али волео је да се у друштву наметне као први, да се његова слуша. Ту особину је задржао кроз цео живот.
Многим наставницима је задавао главобољу, јер је често постављао потпитања после њихових предавања. У то време наставници нису волели да нашироко и надугачко објашњавају оно што предају, већ су се строго држали задате теме, тако да Радомир није био много омиљен код њих. Највероватније због тога наставник немачког му је дао тројку, а касније се кроз војничку каријеру течно служио немачким језиком и веома ретко је користио речник чак и када чита немачку литературу. Повремено би свирао гитару и певао, углавном када би га замолила мајка или отац. Његова најмлађа ћерка Радојка удата је 1918. за лекара Ал
У септембру 1861. после завршене прве године гимназије уписао је Војну академију, одсек Артиљеријска официрска школа. Академију је завршио 1866. године, као осми у генерацији. Добио је чин артиљеријског потпоручника децембра1866. када је постављен за командира вода 4. пољске батерије. Ту дужност ипак није преузео, првенствено из разлога што је био талентован цртач. Због тога је задржан на раду у Топографском одељењу Министарства војног. У Министарству војном је радио до јануара 1867. када је пребачен у оперативну јединицу, где је постављен за командира вода. Командант батерије је постао после две године.
Војвода Путник је организвао одбрамбени план српске војске у случају напада. Циљ је био да најјаче јединице држе линију одбране која би омогућила брз напад у правцу Ваљева и Дрине, одакле се очекивао напад Друге и Пете аустроугарске армије. Правац кретања непријатеља је добро процењен и прва битка се одиграла код планине Цер. Врховна команда је са таквом поставком снага успела да нанесе први пораз Централним силама у Првом светском рату.
Војвода Путник се кроз своје одлуке, које су имале судбонносан значај за српску земљу и народ, показао као ненадмашив стратег и крупна историјска личност. Кратке, разумне и потпуно јасне одлуке су показивале дубину мисли и чврстину логике војводе Путника. У свакој ситуацији је умео да одреди стратегију и план, чиме је он био битан елемент српске државне политике. Путник је сматрао да је вођење рата питање и за државнике и за војсковође, и никад није извршио ниједну одлуку за коју није добио сагласност владе.

- - - - - - - - - -

21.05 1904 - U Parizu je osnovana Svetska fudbalska federacija - FIFA.

21.05 1927 - Američki pilot Čarls Lindberg postao je prvi čovek koji je preleteo Atlantik. Let od Njujorka do Pariza trajao je 33 sata i 29 minuta. Na isti dan 1932. Amelia Erhart je kao prva žena preletela Atlantski okean.

21.05 1982 - Britanske trupe su se iskrcale na Foklandska (Malvinska) ostrva koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.

21.05 1992 - Američki Senat doneo je zakon kojim se SR Jugoslaviji uskraćuje svaka pomoć SAD zbog umešanosti u sukobe u bivšimjugoslovenskim
republikama.

21.05 2002 - Američki državni sekretar Kolin Pauel saopštio da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji.

21.05 2006 - Većina građana Crne Gore izjasnila se na referendumu za nezavisnost te države. Srbija je, u skladu sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore, nasledila pravo na međunarodni subjektivitet, mesto u UN i drugim međunarodnim organizacijama.


 
26.05 1955 - U Beograd je doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na čelu sa prvim sekretarom CK KPSS Nikitom Hruščovom. Nakon 1948. bila je to prva zvanična poseta predstavnika ŠSR-a Jugoslaviji. Na kraju razgovora potpisana je Beogradska deklaracija, kojom su normalizovani međudržavni odnosi.

26.05 1972 - U Moskvi je potpisan prvi sporazum SSSR i SAD o ograničenju strategijskog nuklearnog naoružanja (SALT 1).

26.05 1998 - Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu kojim je vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet.

26.05 2002 - Francusko-poljski režiser Roman Polanski osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film "Pijanista".

26.05 2011 - Posle 16 godina skrivanja, u Vojvodini je uhapšen haški optuženik i bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i izručen haškom Tribunalu, pred kojim je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
 
02.06 1790. U Novom Sadu otvorena prva knjižara. Vlasnik Emanuel Janković štampao u svojoj štampariji i prvi katalog knjiga.

02.01904. Rođen američki olimpijski šampion i filmski glumac Džoni Vajsmiler. Prvi preplivao 100 metara za manje od jednog minuta. Osvojio tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928. Poznatiji kao tumač glavne uloge u filmovima o Tarzanu.

02.06 1924. Kongres SAD priznao državljanstvo Indijancima, starosedeocima teritorije na kojoj su stvorene SAD.

02.06 1955. Jugoslovenski i sovjetski lideri Josip Broz Tito i Nikita Hruščov potpisali Beogradsku deklaraciju kojom su normalizovani odnosi Jugoslavije i SSSR, narušeni rezolucijom Informbiroa iz 1948.

02.06 1966. Američki vasionski brod "Servejer" izveo prvo uspešno "meko" spuštanje na Mesec i počeo da šalje prve slike Mesečeve površine.

02.06 1998. Policija u Beogradu presrela i pretukla studente koji su krenuli prema zgradi Vlade Srbije da izraze protest zbog novog Zakona o univerzitetu.

02.06 2000. Glavni tužilac Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu Karla del Ponte izjavila u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da nema osnova za pokretanje istrage o ratnim zločinima NATO tokom bombardovanja Jugoslavije 1999.

- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -

Slike poplave iz 1965 godine:

normal_poplava%201~0.jpg
normal_poplava%203.jpg
normal_poplava%204.jpg
normal_poplava%205.jpg
 
Poslednja izmena:
11.06 1864. Rođen nemački kompozitor i dirigent Rihard Štraus, direktor Bečke opere. Predstavnik poznog romantizma, mada dela iz poslednjeg stvaralačkog perioda korespondiraju sa umetničkim pravcima XX veka, ekspresionizmom i neoklasicizmom.

11.06 1910. Rođen francuski okeanograf Žak-Iv Kusto. Izumeo ronilački aparat "vodena pluća" i kamere za podvodno snimanje. Dobitnik tri Oskara i Zlatne palme u Kanu 1956. za film "Svet tišine", koji je snimio s Lujem Malom.

11.06 1918. Italijanski borbeni čamci u Prvom svetskom ratu u Jadranskom moru, oko 70 kilometara severozapadno od Zadra, potopili veliki austrougarski bojni brod "Sent Ištvan".

11.06 1955. Na automobilskoj trci "24 sata Le Mana" poginulo 80, povređeno više od 100 ljudi, posle sudara tri automobila i uletanja u gledalište.

11.06 1979. Umro američki filmski glumac Džon Vejn, zvezda vestern-filmova.

11.06 1999. Početak razmeštanja mirovnih snaga na Kosovu doveo do velike napetosti kada je ruski bataljon tokom prepodneva neočekivano prešao iz Bosne i Hercegovine na teritoriju Jugoslavije i uveče prispeo na Kosovo kao prva jedinica iz sastava međunarodnih snaga. Rusi potom zaposeli aerodrom Slatina kod Prištine.

11.06 2004. Specijalna komisija Vlade Republike Srpske priznala da je u Srebrenici učinjen zločin nad hiljadama Muslimana 1995.


 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh