Zanimljiva je situacija oko toga, kada raditi i šta raditi, i svuda je isto.Imamo Bozic, tri dana, Uskrs tri dana, Trojcu tri dana i na sva tri velika praznika ljudi se raspravljaju koji dan se radi, neko radi drugi neko treci, ono što je najgore, nigde ne piše pravilo sta se podrazumeva pod rad?Zašto smo jedino mi na selu psihički optereceni, znaci danas je praznik i ne smes da odes na njivu da uradis nesto ako vec javljaju kišu, sutra padne i onda ne mozes opet a ovi ostali u raznim fabrikama u svim mogucim, oni rade, firme rade, ljudi rade zemljane radove u firmi jer od toga zive a jedino smo mi na sebe navukli večitu dilemu i brigu, šta ako se nešto desi? Pa radio sam kad ne treba i bog me kažnjava, tako to ide.
Lično sam imao iskustvo pre mozda 5godina, ostala mi detelina na njivi, trojca je, javljaju kišu, ja bih išao ali mi se neide jer je praznik, drugi dan trojce moj ujak slavi i odvezo sam oca i majku na autobus a ja ostao i tada krece pakao, nešto mi se desilo, jedva sam preziveo, otišao sam ujutru u crkvu sa ženom i decom, bilo mi je teško, ništa me ne boli ali umirem, pa sam bio u hitnu, primao infuzije, pa se okipila rodbina, vidim da je gotovo, na kraju me je pustilo da živim, imao sam veliku brigu oko tog sena ali na kraju kiša nije pala i od tada nisam nikada ni pomislio da radim bilo sta na trojcu.Ja lično ne volim to da cujem, kada moze da se radi a kada ne, jer to nigde ne piše već narod sam kroji kako njemu odgovara a mi smo na žalost skloni više paganskim običajima nego hrišcanskim.Ja sam platio tu školu i nikada je neću zaboraviti.