Екстремне временске прилике угрожавају светски аграр
ВАШИНГТОН - Глобално тржиште пшенице посрће под теретом суше у Русији, у Канзасу на хиљаде грла стоке липсало од врућине, у Пакистану поплаве спрале плодно тло на великим површинама... То је само део онога што се може очекивати од климатских промена, упозоравају стручњаци.
Кад температуре расту чешће су суше, врели таласи и поплаве, уопште све врсте екстремних ситуација и дотле незабележених временских прилика, упозорава Невил Николс, аустралијски стручњак за климу с Универзитета Монаш у Мелбурну, а преноси Ројтерс.
То може да изазове хаос на светском тржишту пољопривредних производа, сличан оном из 2007. и 2008. године, када су цене хране биле на рекордним вредностима (додуше обилно надуване и активношћу шпекуланата). Па ипак се ових дана бележи застој па и назадовање у глобалним преговорима о ограничавању емисије гасова с ефектом стаклене баште у атмосферу.
Пољопривреда је само једна од жртава екстремних временских прилика, али чињеница да милијарде људи зависе од поузданости и доступности тржишта агропродуката, повећава изгледе да баш климатске промене убрзо постану узрок конфликата.
Британски стручњак Ник Робинс је ових дана изнео процену да би климатске промене могле да изазову смањење производње житарица у земљама чланицама Г20 за 8,7 одсто до 2020, уколико се не предузму опсежне акције за прилагођавање екстремним временским приликама.
Када се узме у обзир очекивани раст популације у наведеној групи земаља, производња житарица по становнику би се у наредних десет година смањила за 11,9 до 16,1 одсто, упозорава Робинс.
Ефекти екстремних временских прилика на усеве тек полако почињу да се разумеју. Многи научиници су доскора предвиђали да ће раст глобалних температура имати за последицу повећање производње хране у северним областима. При том нису узимали у обзир ефекте суша и полава, ни мањих приноса због претераног раста температура.
По речима Џеја Галиџа, из вашингтонског Пју центра за глобалне климатске промене, у овој области је светски научни кадар озбиљно омануо.
Упркос запањујућем напретку науке о клими последњих деценија, изучавање утицаја климатских прилика на пољопривреду је у знатној мери запостављено, истиче Галиџ.
ВАШИНГТОН - Глобално тржиште пшенице посрће под теретом суше у Русији, у Канзасу на хиљаде грла стоке липсало од врућине, у Пакистану поплаве спрале плодно тло на великим површинама... То је само део онога што се може очекивати од климатских промена, упозоравају стручњаци.
Кад температуре расту чешће су суше, врели таласи и поплаве, уопште све врсте екстремних ситуација и дотле незабележених временских прилика, упозорава Невил Николс, аустралијски стручњак за климу с Универзитета Монаш у Мелбурну, а преноси Ројтерс.
То може да изазове хаос на светском тржишту пољопривредних производа, сличан оном из 2007. и 2008. године, када су цене хране биле на рекордним вредностима (додуше обилно надуване и активношћу шпекуланата). Па ипак се ових дана бележи застој па и назадовање у глобалним преговорима о ограничавању емисије гасова с ефектом стаклене баште у атмосферу.
Пољопривреда је само једна од жртава екстремних временских прилика, али чињеница да милијарде људи зависе од поузданости и доступности тржишта агропродуката, повећава изгледе да баш климатске промене убрзо постану узрок конфликата.
Британски стручњак Ник Робинс је ових дана изнео процену да би климатске промене могле да изазову смањење производње житарица у земљама чланицама Г20 за 8,7 одсто до 2020, уколико се не предузму опсежне акције за прилагођавање екстремним временским приликама.
Када се узме у обзир очекивани раст популације у наведеној групи земаља, производња житарица по становнику би се у наредних десет година смањила за 11,9 до 16,1 одсто, упозорава Робинс.
Ефекти екстремних временских прилика на усеве тек полако почињу да се разумеју. Многи научиници су доскора предвиђали да ће раст глобалних температура имати за последицу повећање производње хране у северним областима. При том нису узимали у обзир ефекте суша и полава, ни мањих приноса због претераног раста температура.
По речима Џеја Галиџа, из вашингтонског Пју центра за глобалне климатске промене, у овој области је светски научни кадар озбиљно омануо.
Упркос запањујућем напретку науке о клими последњих деценија, изучавање утицаја климатских прилика на пољопривреду је у знатној мери запостављено, истиче Галиџ.
: 
