Kisa nije pala, bar ne nesto posebno ali je zemljiste rigolovano 60, sadnice sadjene na 30-ak mozda i vise, natopljene sa po 15-ak litara vode i dobro ugazene tako da ne mrdaju kad pokusas da ih izvuces iz zemlje ali se plasim da se sneg ne zalepi na mrezicu pa da ih u kombinaciji sa vetrom ne pokrivi ili polomi.
Višnja
- Začetnik teme bojan65
- Datum pokretanja
Tintoreti
Član
Nebi trebalo,kod nas ne duvaju takvi vetrovi, ali, uvek postoji ono ali jer sve zavisi od polozaja parcele , velicina sadnica, mrezica, vetra , snega, temperature. Na to sve kad bi neko mislio nikad nebi posadio nista, zato, uzivaj. Mora da padne mnogo padavina da "pliva", pa da vetar bude jak i da se sneg uhvati za mrezicu a to je skoro nemoguce jer ako lezi voda verovatno ce se sneg sa mrezica otopiti jos uz to vetar da ne pominjem koliko moze uticati da se sneg ne zadrzi na mrezici. Krivljenje najcesce nastane od velikih padavina i ako je jak vetar, ako je formirana krosnja uz dosta lisne mase a uz to je parcela prilicno ravna , bez nagiba da bi te prekomerne padavine negde otisle.
Ima ovde i nazalost iskusnijih po tom pitanju pa ce ti dati njihovo misljenje sto se tice uslova za krivljenje sadnica.
Moje ovogodisnje sadnice su bez prevremenih grancica oko 2+metara i prilicno su "sposobne" od korenovog sistema do same debljine sadnice, tako da se ja ne brinem preterano a i parcela je pod blagim nagibom i pri vrh brega tako da sam siguran i da nece postojati mraziste. Jedino sam primetio da ima ostecenih pupova od transporta i hvatanja rukama bas na tom mestu gde planiram da ih prekratim krajem februara ili pocetkom marta ali i to cemo uskladiti
Ima ovde i nazalost iskusnijih po tom pitanju pa ce ti dati njihovo misljenje sto se tice uslova za krivljenje sadnica.
Moje ovogodisnje sadnice su bez prevremenih grancica oko 2+metara i prilicno su "sposobne" od korenovog sistema do same debljine sadnice, tako da se ja ne brinem preterano a i parcela je pod blagim nagibom i pri vrh brega tako da sam siguran i da nece postojati mraziste. Jedino sam primetio da ima ostecenih pupova od transporta i hvatanja rukama bas na tom mestu gde planiram da ih prekratim krajem februara ili pocetkom marta ali i to cemo uskladiti
aleksandar101
Član
Hvala svima na odgovoru. Padala kiša pa se stvorile 3 lovke oko oko 4x2m pa razmišljam koliko bi to smetalo.
Neško
Član
Ama neće to smetati ništa, barem ja tako mislim. Ja sam poslio da nije neko zemljište sklono poplavljivanju duže perioda.
To pokušaj da riješiš kad malo prisuši, tako što ćeš povući brazdu po sredini reda malo dublju da ona kupi vodu i odvodi je.
To pokušaj da riješiš kad malo prisuši, tako što ćeš povući brazdu po sredini reda malo dublju da ona kupi vodu i odvodi je.
Gorski Car
Član
Da li je neko kalemio Sumadinku na podlogu Oblacinku kako se pokazala ova kombinacija? Imam mogucnosti da posadim jedno 300 komada izdanci Oblacinke pa da ih na leto kalemim na Sumadinku koliko je zahvalna ova kombinacija? Nisam nikad kalemio Sumadinku na Oblacinku pa me zanimaju vasa iskustva
Samo da javim da sam pre sadnje ipak potanjirao njivu, i to dva puta u istom danu, ukršteno u X, nije da nisam mogao i u oranje, ali je ovako i sitnija zemlja i ravnija, vidi se tačno kako sam prolazio tanjiračom koliko sabija zemlju, što je pre sadnje malo i poželjno inače bi sadnice zimus možda potonule u previše rastresitom oranju
Bećarina pusta
Član
Trebao si boldat riječi u kondiciji kad si me citirao. Fino se navodi da voćnjaci koji su pod stresom, oštećeni od bolesti i štetnika, iscrpljeni od pretjeranog roda, sa lošijom gnojidbom da se kod njih nekreće u rezidbu do kraja zime, dok u onima di su voćke u formi sa rezidbom se može krenit. Jesi ti kad pričao sa nekim od voćara koji imaju recimo 5-6 ha pa na više? Malo popričaj sa njima pa ih pitaj kad oni počinju rezat i jel oni koji kreću u zimu jel imaju posljedica? Niko nije blesav da nezna da će ranija rezidba imat za rezultat malo raniju cvatnju, a u lošim nasadima i druge probleme. Nego de ti nama kaži sa kolko dana razlike će procvijetat voćnjak koji je orezan u recimo 12. mj i onaj koji je orezan na kraju drugog i početku trećeg mj.?
Ima neceg na ovom linku sto si postavio, oktopode.
Ali ima i meni nejasnih stvari.
Kaze da je jedan od razloga za odlaganje rezidbe losija diferencijacija pupoljaka, i da to treba da bude razlog za kasniju rezidbu.
To da je (verovatno) losija diferencijacija zbog suse je tacno, ali sta se diferenciralo diferenciralo se, nece se diferencirati sad pa da odlozimo rezidbu da bi se sto vise njih formiralo.
Jedini razlog odlaganja, a imajuci u vidu losiju diferencijaciju, moze da bude odlaganje dok ne stignu labaratorijski rezultati analize rodnosti pupoljaka, ali koliko ljudi to radi?
Ili ako nekoe nema dosta toga da reze on mirne duse moze ( i treba) da saceka cak bubrenje pa i samo cvetanje, pa da pocne sa rezidbom, jer posebno visnja i sljiva, se mogu rezati i kad procvetaju.
Faktor losije diferencijacije ove godine, kod onih (a to je ogromna vecina) koji intenzitet rezidbe ne odredjuju na osnovu labaratotrijske analaze, nalaze da rezidba bude nesto blaza ali ne nuzno kasnija. Jer je logicno i verovatno da ima nesto manje formiranih ( u potpunosti) cvetnih pupoljaka pa ih, opet logicno, ne treba previse skidati.
Tako da, meni se cini, cinjenica o losijoj diferencijaciji pre upucuje na blazu a ne na kasniju rezidbu.
Sto se tice opasnosti od mraza to nacelno stoji (ionako manje formirano + plus rano se oreze pa se tako skine i nesto formiranih + mraz unisti dodatno) ali verovatnoca da ce rana rezidba u toj situaciji drasticno smanjiti rod je minimalna. A i sve da utice na smanjenje to smanjenje nikako ne moze da bude neko znacajno.
Naravno, u rejonima gde se javljaju takvi mrazevi koji ostecuju i same pupoljke u mirovanju, posebno kod osetljivijih vocnih vrsta (breskva, kajsija npr) rezidbu ima smisla odlagati.
Kad se radi o vrstama koje bolje podnose niske temperature, a visnja je jedna od tih, sljiva takodje, i u rejonima gde nema tako velikih mrazeva (ja npr ne znam da je nekada u mom, valjevskom, kraju sljiva izmrzla u toku zime, za slucajeve stradanja od kasnih prolecnih mrazeva naravno da znam) nema prevelikog rizika od zimske rezidbe.
Sve u svemu, onaj ko nema razloga da reze sad, nema ni potrebe da to cini, bolje mu je da odlozi za prolece.
Ali onaj ko ima razloga za zimsku rezidbu (ima veci broj stabala, ili sada moze da nadje obucenije rezace koji ce na prolece biti zauzeti ili slicnih razloga) ne treba previse da se plasi zimske rezidbe.
Ja sa rezidbom krecem prekosutra
(da sacekam samo da prodje ovaj smak sveta
Ali ima i meni nejasnih stvari.
Kaze da je jedan od razloga za odlaganje rezidbe losija diferencijacija pupoljaka, i da to treba da bude razlog za kasniju rezidbu.
To da je (verovatno) losija diferencijacija zbog suse je tacno, ali sta se diferenciralo diferenciralo se, nece se diferencirati sad pa da odlozimo rezidbu da bi se sto vise njih formiralo.
Jedini razlog odlaganja, a imajuci u vidu losiju diferencijaciju, moze da bude odlaganje dok ne stignu labaratorijski rezultati analize rodnosti pupoljaka, ali koliko ljudi to radi?
Ili ako nekoe nema dosta toga da reze on mirne duse moze ( i treba) da saceka cak bubrenje pa i samo cvetanje, pa da pocne sa rezidbom, jer posebno visnja i sljiva, se mogu rezati i kad procvetaju.
Faktor losije diferencijacije ove godine, kod onih (a to je ogromna vecina) koji intenzitet rezidbe ne odredjuju na osnovu labaratotrijske analaze, nalaze da rezidba bude nesto blaza ali ne nuzno kasnija. Jer je logicno i verovatno da ima nesto manje formiranih ( u potpunosti) cvetnih pupoljaka pa ih, opet logicno, ne treba previse skidati.
Tako da, meni se cini, cinjenica o losijoj diferencijaciji pre upucuje na blazu a ne na kasniju rezidbu.
Sto se tice opasnosti od mraza to nacelno stoji (ionako manje formirano + plus rano se oreze pa se tako skine i nesto formiranih + mraz unisti dodatno) ali verovatnoca da ce rana rezidba u toj situaciji drasticno smanjiti rod je minimalna. A i sve da utice na smanjenje to smanjenje nikako ne moze da bude neko znacajno.
Naravno, u rejonima gde se javljaju takvi mrazevi koji ostecuju i same pupoljke u mirovanju, posebno kod osetljivijih vocnih vrsta (breskva, kajsija npr) rezidbu ima smisla odlagati.
Kad se radi o vrstama koje bolje podnose niske temperature, a visnja je jedna od tih, sljiva takodje, i u rejonima gde nema tako velikih mrazeva (ja npr ne znam da je nekada u mom, valjevskom, kraju sljiva izmrzla u toku zime, za slucajeve stradanja od kasnih prolecnih mrazeva naravno da znam) nema prevelikog rizika od zimske rezidbe.
Sve u svemu, onaj ko nema razloga da reze sad, nema ni potrebe da to cini, bolje mu je da odlozi za prolece.
Ali onaj ko ima razloga za zimsku rezidbu (ima veci broj stabala, ili sada moze da nadje obucenije rezace koji ce na prolece biti zauzeti ili slicnih razloga) ne treba previse da se plasi zimske rezidbe.
Ja sa rezidbom krecem prekosutra
(da sacekam samo da prodje ovaj smak sveta
Bećarino, ne znam što uvek krećeš đonom i generalno si mrgud, ja sam te citirao da bih podsetio o čemu smo pričali, da ne upadam u temu višnja pričajući o rezidbi, već da je to nešto što smo ovde diskutovali. Ovaj tekst i kaže "mač sa dve oštrice", ne kaže da to nikako ne smemo raditi.
Ja nisam stručnjak da dajem ocenu ovog teksta, zato sam ostavio link ništa ne komentarišući. Ironman je lepo objasnio iako nije morao da ulaže taj trud, nije kretao sa "niko nije blesav" i slično. Evo ja sam blesav jer nisam znao. Nije me sramota da kažem da nešto ne znam, ali to ne povlači odmah da sam blesav (nisam se uvredio, apsolutno me ne dotiču stvari koje neko kaže preko foruma). Zato su i tvoja "nego de ti nama reci" i "da li si ikada" pitanja suvišna.
Ja nisam stručnjak da dajem ocenu ovog teksta, zato sam ostavio link ništa ne komentarišući. Ironman je lepo objasnio iako nije morao da ulaže taj trud, nije kretao sa "niko nije blesav" i slično. Evo ja sam blesav jer nisam znao. Nije me sramota da kažem da nešto ne znam, ali to ne povlači odmah da sam blesav (nisam se uvredio, apsolutno me ne dotiču stvari koje neko kaže preko foruma). Zato su i tvoja "nego de ti nama reci" i "da li si ikada" pitanja suvišna.
Bećarina pusta
Član
Da si me upozno nebi reko da sam mrgud već Gargamel. 
Ispričavam se ako sam "krenio sa đonom", nije bila namjera nikog uvrijedit. Pitanje kad počet rezat, zašto i zašto ne se provlači kroz dosta tema i malte ne se svugdje polemiziralo o tome i donijeli su se isti zaključci. Al dobro, treba ponovit gradivo i čitat internetske članke, samo što je zlo što te članke svako piše (-prepisuje). Čast iznimkama čiji članci su zaista kvalitetni od glave do pete. Nekad nije dobro imat puno informacija iz dosta različitih izvora, pogotovo iz onih čije je znanje upitno, jer kasnije u primjeni tih informacija u djelo dolazi do "kompresije".
Ironman je neki dan neke stvari dobro kazo u temi o gustoj sadnji. Vrti se prazna slama, a iz nje ništa neispada.
Ispričavam se ako sam "krenio sa đonom", nije bila namjera nikog uvrijedit. Pitanje kad počet rezat, zašto i zašto ne se provlači kroz dosta tema i malte ne se svugdje polemiziralo o tome i donijeli su se isti zaključci. Al dobro, treba ponovit gradivo i čitat internetske članke, samo što je zlo što te članke svako piše (-prepisuje). Čast iznimkama čiji članci su zaista kvalitetni od glave do pete. Nekad nije dobro imat puno informacija iz dosta različitih izvora, pogotovo iz onih čije je znanje upitno, jer kasnije u primjeni tih informacija u djelo dolazi do "kompresije".
Ironman je neki dan neke stvari dobro kazo u temi o gustoj sadnji. Vrti se prazna slama, a iz nje ništa neispada.
Ma sto da ne malo i djonom?
Doduse ja tako ne radim, ja nikada ne izgubim zivce, ja to uvek samo fino i polako
A kad razlozni i ozbiljni ljudi, kakvi su i Becarina i Oktopod malo zavarnice to moze samo da koristi raspravi, posto, bas zbog toga sto se tadi o razloznim ljudima, carka bude i prodje, a kako se radi o temi a ne o sujetama, dosta se iz toga nauci.
Oktopod, koji se ne poziva na neke imaginarne izvore, cacne Becarinu, a onda ovaj isprica kako to rade veliki vocari, i kud ces vece koristi.
Dakle, momci, samo vi nastavite
Doduse ja tako ne radim, ja nikada ne izgubim zivce, ja to uvek samo fino i polako
A kad razlozni i ozbiljni ljudi, kakvi su i Becarina i Oktopod malo zavarnice to moze samo da koristi raspravi, posto, bas zbog toga sto se tadi o razloznim ljudima, carka bude i prodje, a kako se radi o temi a ne o sujetama, dosta se iz toga nauci.
Oktopod, koji se ne poziva na neke imaginarne izvore, cacne Becarinu, a onda ovaj isprica kako to rade veliki vocari, i kud ces vece koristi.
Dakle, momci, samo vi nastavite
Ma može i đonom kad neko lupeta, ja ništa lupetao nisam a evo i zapamtite me da nisam takav, pa ubuduće da znate kojim tonom pričam, pošto preko teksta (bio to forum ili SMS poruke npr) se često stekne pogrešan dojam o tome na koji način je neko nešto rekao i šta je uopšte i hteo reći
Neško
Član
Ovdje svi manje-više isto razmišljaju o mnogim stvarima samo je način na koji se to izražava različit.
Mene interesuje jedna "stručna" stvar, da li je neophodno zasad višnje u 6 godini tretirati sa crvenim uljem?
Znam da se raspravljalo na ovu temu, znam i da ne može da škodi tretranje uljem, ali isto tako kada se malo više konsultuje literatura (a Bečćarina je ispravno rekao da to danas svak piše, kako mu padne napamet), može se vidjeti da je ulje pretežno insekticid.
E sada ja nikada do sada nisam imao problema sa insektima i to sam do sada uspješno (uvjuek preventivno) rješavao prskanjima u toku vegetacije, pa me interesuje Vaše mišljenje?
Mene interesuje jedna "stručna" stvar, da li je neophodno zasad višnje u 6 godini tretirati sa crvenim uljem?
Znam da se raspravljalo na ovu temu, znam i da ne može da škodi tretranje uljem, ali isto tako kada se malo više konsultuje literatura (a Bečćarina je ispravno rekao da to danas svak piše, kako mu padne napamet), može se vidjeti da je ulje pretežno insekticid.
E sada ja nikada do sada nisam imao problema sa insektima i to sam do sada uspješno (uvjuek preventivno) rješavao prskanjima u toku vegetacije, pa me interesuje Vaše mišljenje?
Pa piše ti u deklaraciji proizvoda da je kontaktni insekto-akaro fungicid, te da uništava jaja vaši, pauka i slično, zatim protiv kovrdžavosti lista itd..
Zato je dobro njime prskati jer samo tada možeš efikasno uništiti sve, kad vaši krenu onda je zeznuto, znam iz iskustva, ja prskam insekticid a one već položila nova jaja koja ne mogu da uništim i tako u krug, prskao sam 3 puta za 2 nedelje sa malim rezultatima, prskam, dođem na plac za 5 dana a ono opet vaške svud po listu...
Zato je dobro njime prskati jer samo tada možeš efikasno uništiti sve, kad vaši krenu onda je zeznuto, znam iz iskustva, ja prskam insekticid a one već položila nova jaja koja ne mogu da uništim i tako u krug, prskao sam 3 puta za 2 nedelje sa malim rezultatima, prskam, dođem na plac za 5 dana a ono opet vaške svud po listu...
Neško
Član
Znam ja to sve, vjeruj mi, međutim da meni treba jedna boca ja bi to sigurno poprskao.
Kod nas je jedan čovjek rekao "nije skup elemenat ( betonski blok za zidanje) kome treba jedan".
Ovo je isto kao i pitanje rezidbe, bolje je rezati što kasnije i to su se svi složili, ali ne možemo svi to tako organizovati, e sad isto tako i sa uljem.
Interesuje me koliko je to neophodno za primjenu na višnjama, ja iskreno nemam problema sa vašima, i mislim da je višnja među najotpornijim na biljne vaši.
Kod nas je jedan čovjek rekao "nije skup elemenat ( betonski blok za zidanje) kome treba jedan".
Ovo je isto kao i pitanje rezidbe, bolje je rezati što kasnije i to su se svi složili, ali ne možemo svi to tako organizovati, e sad isto tako i sa uljem.
Interesuje me koliko je to neophodno za primjenu na višnjama, ja iskreno nemam problema sa vašima, i mislim da je višnja među najotpornijim na biljne vaši.
Pa sad...zavisi koga pitaš
Ako pitaš proizvodjača džaba trošiš vreme, trgovca je bolje da ne pitaš, taj će te ubeđivati da sve je što on prodaje toliko neophodno da je bez toga život ne samo besmislen već i nemoguć.
"Intreres pokreće svet" reče mi jedan pametan čovek u pp poruci.
A ako je već tako onda i mi treba da gledamo šta je naš interes (jer ako mi nećemo, ko će drugi?)
Dejstvo crvenog ulja ima dva pravca, jedan je onaj koji određuje bakar u njemu, a to je pravac usmeren na gljive, drugi je onaj koji određuje mineralno ulje, a to je pravac usmeren na insekte.
Kako deluje ulje?
Nazovimo to mehanickim principom.
Prskanjem uljem mi zapravo nabacujemo tanak sloj ulja na celu površnu stabla (ako uspemo da tako detaljno oprskamo) i, pošto se radi u ulju ,dakle materiji koja se teže spira, formiramo film kroz koji teško prolaze voda i vazduh. Insektima je vazduh neophodan (u bilo kojoj fazi razvoja) pa ako ih ostavimo bez vazduha uginuće.
E sad, da li je moguće da tako idealno oprskamo da se prekrije ama baš svaki delić stabla dovoljnom količinom preparata da se formira dovoljno jak film koji će apsolutno sprečiti prodor vazduha, da li će taj film uvek opstati dovoljno dugo vremena da insekti uginu, i u kojoj meri će to biti delotvorno je pitanje za sebe.
To zavisi i od kvaliteta aplikacije, kvaliteta sredstva, vremenskih prilika, vrste insekata....
Apsolutno uništenje populacije insekata je praktično nemoguće, ali smanjenje te populacije sasvim sigurno jeste moguće.
Ako se populacija smanji smanjice se intenzitet napada u vegetaciji i samim tim će biti olakšana borba pritov njih, ali ta borba je neminovna prskali uljem ili ne.
Da li pomaže prskanje uljem?
Da, pomaže.
Da li je moguća borba protiv insekata ako se izostavi to prskanje?
Da, moguće je zaštiti voće od napada insekata u vegetaciji i bez tog prskanja.
Moje mišljenje ( ali odluka je tvoja), ako izostaviš to prskanje ništa strašno se neće desiti. Verujem da nećeš ni primetiti razliku u odnosu na vegetacije pre kojih si tretirao višnje.
Uz uslov, naravno, da se ne pojavi neki dosad neviđen, ekstremno jaknapad neke štetočine, za šta su šanse minimalne.
