Vesti-novosti-obavestenja

@ Branko

To i nije neka dobra vest. Bila bi bolja kada bi se svi raspali. :ppozdrav:
 
 
HAMBURG - Pšenica je u tri najveća proizvođača EU - Francuskoj, Nemačkoj i Britaniji, pod sve većim rizikom od oštećenja zbog suviše dugog perioda sušnog vremena, upozoravaju analitičari. Tokom cele prošle nedelje, sušno vreme je davalo podršku evropskim cenama hlebnog žita, a trend njihovog rasta se nastavio i danas, izveštava Rojters.


Ovo je, inače, kritičan period razvoja pšenice, nakon zimskog mirovanja. Stručnjaci procenjuju da neće biti nepopravljive štete ukoliko u narednih desetak dana padnu obilnije kiše, ali vremenske prognoze za nedelju do Uskrsa već najavljaju suvo vreme.

U Francuskoj je beležen podbačaj martovskih padavina za oko 19 odsto. "U nekim oblastima potencijalni prinosi su već smanjeni" ističe Žan-Šarl Devart, iz francuskog Instituta za žitarice Arvali. Devart napominje da će odsad do žetve biti potrebne izuzetno povoljne vremenske prilike da bi se nadoknadio propušten razvoj.

I u Nemačkoj se beleži nizak nivo padavina i u martu i od početka aprila, a Udruženje nemačkih zadruga je danas za 100.000 tona snizilo raniju prognozu ovogodišnjeg roda hlebnog žita, ali stručnjaci upozoravaju da to nije ništa prema podbačaju do kojeg bi došlo ukoliko bi se sadašnje sušno i toplo vreme produžilo i u naredne dve nedelje.

U Britaniji takođe vlada izvesna zabrinutost zbog sušnog vremena, iako se na pšenici još uvek ne registruju oštećenja. Stručnjaci ističu da je neuobičajen takav deficit vlage u zemljištu u ovo doba godine. Najmanje vlage ima u zemljištu Jorkšira, Istočne Anglije i u istočnim delovima Midlendsa - oblastima u kojima se proizvodi 60 odsto britanske pšenice.
 
Predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Vladimir Čupić najavio je večeras da će za nekoliko meseci biti osnovana nova podorganizacija NALED Agria koja će se baviti problemima u poljoprivredi Srbije.


To je jedna od odluka koja je usvojena na današnjoj godišnjoj skupštini NALED-a i biće realizovana u narednom periodu, rekao je Čupić u Skupštini grada.

"Poljoprivreda je od velikog značaja za srpsku privredu i ekonomiju. Naše članstvo je prepoznalo potrebu da se posebno organizuje u okviru klastera poljoprivrede i druga stvar je da problemi poljoprivrede nisu isti kao problemi industrije", kazao je on i dodao da će se, između ostalog analizirati zakoni iz ove oblasti, rad poljoprivrednih insepkcija i mehanizmi subvencionisanja i podsticanja.

"Videćemo kako će ići dinamika osnivanja ove organizacije. Mislim da mi to možemo da za nekoliko meseci organizujemo i postavimo na svoje osnove i da počne to operativno da funkcioniše", napomenuo je on.

Prema njegovim rečima, zdrave osnove jedne takve organizacije, preduslov su i da članstvo to prepozna i da to da određene efekte. NALED u Srbiji već funkcioniše pet godina i do sada je okupio 130 članova iz javnog, privatnog i nevladinog sektora.

Prema rečima Čupića, samo u prošloj godini je prikupljeno ukupno 700.000 evra (oko 50 miliona dinara) od kojih polovina od donatora, a polovina od članarine i iskorišćeno za projekte.

"Sertifikacija opština sa povoljnim poslovnim okruženjem, projekat giljotina propisa, projekat kalkulator troškova, niz radionica, 23 sastanka sa privrednicima gde su prezentirani posebni programi lokalnih samouprava", samo su neke od aktivnosti koje je NALED do sada sproveo.

Najvažniji projekti ove organizacije odnosili su se na unapređenje privrednog ambijenta u lokalnim samoupravama, kao i realizacija zakonodavnih reformi u zemlji.

Projekat "giljotina" propisa koji je predvideo ukidanje suvišnih propisa koji optrećuju poslovanje privrede upravo je potekao iz ove organizacije. On je podsetio da je dato 75 preporuka za ukidanje propisa, da su neke od njih usvojene kroz usvajanje Uredbi, ali da je za jedan deo njih potrebno promeniti i zakone, što je mnogo teži posao.

"Vlada je vrlo svesna činjenice da postoji ogroman broj propisa koje treba promeniti. Ljudi u vladi su bili spremni da u tome deluju, ali naprosto Uredbe nisu bile dovoljne da se nešto promeni, već morate da menjate zakon.

Pripreme promene zakonskog teksta su mnogo ozbiljnije i ja mislim da će promenom jednog dela zakona koji su sada u proceduri, ogroman broj problema iz domena "giljotine propisa" biti rešen", kazao je on.

Aktivnosti NALED podržala je i direktor Misije USAID u Srbiji Suzan Fric koja je istakla da su ove dve organizacije brojne projekte uradile zajedno i naglasila da je NALED postao "vodeća sila" u iniciranju zakonodavnih reformi.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh