Jeftinija hrana samo uz pomoć države
Blic - Pre 12 sati
Jučerašnji razgovori koje je inicirala Narodna banka, a koji su guvernera i ministre trgovine i poljoprivrede okupili kod premijera Mirka Cvetkovića imaće svoj nastavak. Kako "Blic" saznaje, dogovoreno je šta ko treba da učini u roku od sedam dana, a potom sledi novi susret i usvajanje predloga mera koje bi trebalo skupu hranu da učine jeftinijom. Do septembra rast potrošačkih cena iznosio je 7,3 odsto, od čega je čak 2,4 odsto otpalo na poskupljenja hrane
Iz kabineta premijera stiglo je saopštenje u kojem se konstatuje poznata činjenica "da u formiranju potrošačkih cena veoma veliko učešće, 37 odsto, čine cene hrane i pića. Reč o proizvodima koje građani najčešće kupuju, što predstavlja veliko opterećenje za njihove porodične budžete."
Dogovoreno je i da se "definišu novi mehanizmi i mere za stabilizaciju tržišta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda". To praktično znači, prema informacijama "Blica", da će se tražiti nova rešenja u uvozno-izvoznom mehanizmu za prvih nekoliko meseci naredne godine. Cilj je, to je logično, smirivanje tržišta i otklanjanje nestašica, pre svega mleka i eventualno mesa.
Veliki klaničari i prerađivači, ipak, izražavaju sumnju i rezervu da će doći do trajnije stabilizacije na tržištu i u ponudi i cenovno.
- U ovoj državi ne možete ni za naredna dva dana predvideti šta će biti sa tržištem hrane i cenama sirovina , pa i gotovih proizvoda. Isto važi i za ponudu. Imamo na tržištu stihiju. Prilagođavamo se i menjamo cene praktično svakodnevno. Sve ostale troškove držimo pod kontrolom, ali sirovinu ne. Cenu stok koje je sve manje, sada niko ne može da kontroliše. Pravimo dnevne dogovore, priča Cvijetin Božić iz Industrije mesa "Matijević."
U svakom slučaju, za pokriće prosečne potrošačke korpe u septembru je bilo potrebno 1,12 prosečnih zarada. Verovatno da na lošu snabdevenost i cene imaju uticaja i ponašanja prerađivača i trgovaca, pa je na sastanku kod premijera posebno govoreno o tome da će se ubuduće insistirati na antimonopolskom i antikartelskom delovanju države. Takođe, biće do narednog razgovora bliže razrađen mehanizam veće primene robnih rezervi, što opet traži više novca iz budžeta za poljoprivredu.
- Bilo bi dobro formirati klastere, interesne grupacije trgovaca hranom u svakom velikom gradu jer bi to doprinelo većoj konkurentnosti i manjim cenama. Država treba da stvori ambijent za što veći broj registrovanih trgovaca i da paralelno sa tim nađe načina da izdvoji više novca iz budžeta za primarnu poljoprivrednu proizvodnju - stav je Dragana Pušare, direktora JKP "Gradske pijace Beograd", na kojima se ostvari najveći dnevni promet hrane tokom dana u Srbiji.
Poljoprivrednici, prerađivači, pa i trgovci hranom misle gotovo istovetno: veća izdvajanja iz kase države za primarnu poljoprivrednu proizvodnju jesu dobra mera ako to bude strateški tako. Tada bi cenovne oscilacije bile manje, slažu se svi u repro lancu.
- Pšenica ovogodišnjeg roda imala je cenu u avgustu 13,50 dinara za kilogram bez PDV-a, u septembru je koštala 18,50 dinara, a početkom ovog meseca je dostigla 23 dinara za kilogram. Ukoliko bi se trend rasta nastavio u ovom obimu kao u prethodnih nepunih četiri meseca, to bi svakako imalo dalekosežne posledice koje bi najviše osetili krajnji potrošači - konstatuje Dejan Pilja, komercijalni direktor firme "Žitko".
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od januara do septembra ove godine rast potrošačkih cena u Srbiji iznosio je 7,3 odsto, od čega je čak 2,4 odsto otpalo na poskupljenja hrane. Narodna banka Srbije je preuzela obavezu da operativno koordinara sve dogovore vezane za cenu hrane. Šta će biti efekti, biće merljivo tek posle prva tri meseca naredne godine. Kada se podaci o hrani i cenama uporede sa okruženjem, vidi se da Srbija znatno zaostaje, odnosno da hrana daleko više utiče na ukupan indeks potrošačkih cena kod nas nego u inostranstvu, što, po ocenama ekonomista, ukazuje na nizak standard građana Srbije.
Rast cena hrane po godinama
2001. 40,7%
2002. 14,8%
2003. 7,8%
2004. 13,7%
2005. 17,7%
2006. 6,6%
2007. 11%
2008. 8,6%
2009. 6,6%
2010. 7,7%
Godišnja potrošnja po stanovniku (kg i litar) Proizvod 2007. 2008. 2009. Hleb i pecivo 109,5 105,8 103,3 Meso 65,1 60,3 59,3 Mleko 60,3 55,7 56,5 Jabuke 14,2 11,2 13,9 Krompir 38,5 36 36 Pasulj, sočivo 5,9 5,3 5,3 Kupus 20,4 18,5 18,8 Paprika 14,3 13,7 13,9
Zoran Luković
Prodajte kukuruz, ovi ce nas zhajebati ponovo!!!