Kurkela
Banned
Cista politika, da na iducim izborima narod kivan na ove glasa seljacku stranku,
a oni ce se udruziti posle izbora.
Lopine su to.
a oni ce se udruziti posle izbora.
Lopine su to.
Vesti-novosti-obavestenja
- Začetnik teme North ARMY
- Datum pokretanja
Kurkela
Banned
Kao ovi penzosi, retardi tata i sin 
Bio je on proletos u Laćarku sa tom pričom o seljačkoj stranci
Lupet'o,lupet'o...matorci ga slušaju i ne trepću
Kad je završio onda smo ga mi mladji paori uhvatili u mašinu i leeepo napljuvali.
Izaš'o iz sale nervozan ubrzanim korakom...
Lupet'o,lupet'o...matorci ga slušaju i ne trepću
Kad je završio onda smo ga mi mladji paori uhvatili u mašinu i leeepo napljuvali.
Izaš'o iz sale nervozan ubrzanim korakom...
pa sve veče stranke pred izbore osnuju neke manje ali to su samo ogranci te iste da im se ne odlivaju glasovi pa tako mi doživimo da nam ekonomiju vode oni što su jedva " PRERIPILI CELZIJUS "Kurkela je napisao(la):Cista politika, da na iducim izborima narod kivan na ove glasa seljacku stranku,
a oni ce se udruziti posle izbora.
Lopine su to.
d.j.grljanac
Član
Ја уз колац предлажем и конопац, и они су ко с коца и конопца састављени па да их истим оруђима раставимо.
futurefarming
Član
Psi lutalice pobili koze i jariće
13. novembar 2010. | 18:49 | Izvor: Tanjug Paraćin -
- Porodici Toplice i Zorice Jovanović iz Paraćina napušteni psi lutalice zaklali koze i jariće, koji su bili u toru u blizini Gradske deponije u mestu Buljanka.
Pokolj se dogodio prošle noći, psi su rastrgli dve koze i dva jareta, a jedna životinja se bori da preživi, izjavio je Toplica novinarima.
Koze su hranile porodicu, a samo je jedno jare preživelo, napomenuo je Jovanović.
"Supruga i ja smo spavali na spratu kuće i ništa nismo čuli. Oko pola četiri u jutro probudila nas je vika komšija. Kada smo otrčali do tora, videli smo stravu, a jedan veliki crni ker je pobegao ispred nas a jedan braon bio je nešto dalje. Komšije kažu da ih je bio čitav čopor", ispričao je Jovanović.
Jovanović je napomenuo da koze i drugu stoku čuva od 2003. i "ovakvu tragediju nije doživeo".
Tor u kome su psi poklali koze posetili su komunalni i veterinarski inspektori, a bili su i veterinari.
Shodno sačinjenim zapisnicima, Jovanovićima je naloženo da leševe životinja uklone uz pomoć službe zoohigijene.
13. novembar 2010. | 18:49 | Izvor: Tanjug Paraćin -
- Porodici Toplice i Zorice Jovanović iz Paraćina napušteni psi lutalice zaklali koze i jariće, koji su bili u toru u blizini Gradske deponije u mestu Buljanka.
Pokolj se dogodio prošle noći, psi su rastrgli dve koze i dva jareta, a jedna životinja se bori da preživi, izjavio je Toplica novinarima.
Koze su hranile porodicu, a samo je jedno jare preživelo, napomenuo je Jovanović.
"Supruga i ja smo spavali na spratu kuće i ništa nismo čuli. Oko pola četiri u jutro probudila nas je vika komšija. Kada smo otrčali do tora, videli smo stravu, a jedan veliki crni ker je pobegao ispred nas a jedan braon bio je nešto dalje. Komšije kažu da ih je bio čitav čopor", ispričao je Jovanović.
Jovanović je napomenuo da koze i drugu stoku čuva od 2003. i "ovakvu tragediju nije doživeo".
Tor u kome su psi poklali koze posetili su komunalni i veterinarski inspektori, a bili su i veterinari.
Shodno sačinjenim zapisnicima, Jovanovićima je naloženo da leševe životinja uklone uz pomoć službe zoohigijene.
Miloš D.T
Član
A "gospoda" zabranila da se ubijaju kerovi lutalice. E gospodo jebali vas kerovi,šta sad!!
E gospodo jebali vas kerovi,šta sad!! E pa sad bi Jovanović trebao da tuži opštinu i na takse da još duplo i troduplo više od štete koju je doživeo pa za koju godinu kad reformisano sudstvo /i nekorumpirano/ donese presudu, ako bude živ naplati vrednost jednog pileta.
MONTOYA
Član
kod nas je oduzeto nekoliko lovački pušaka zbog ubijanja kerovaMILOŠ D.T je napisao(la):A "gospoda" zabranila da se ubijaju kerovi lutalice.
Miloš D.T
Član
Ma i plot ima uši.
futurefarming
Član
Srbiju čeka slab rod višnje
14. novembar 2010. | 18:36 | Izvor: B92 Beograd -
- Zbog gljivične bolesti kokomices, Srbiju očekuje slab rod višnje. Posebno su pogođeni krajevi južne i centralne Srbije iz kojih se višnja uglavnom izvozi u EU.
Višnje u voćnjacima su procvetale iako je jesen.Ovaj fenomen nije izazvan promenom klime već je nastao zbog bolesti zbog koje je višnja izgubila list posle berbe
Pošto je ostala bez lista, višnja je period septembar-oktobar doživela kao zimu, posle koje je došlo vreme za cvetanje.
Prvi koji je ukazao na ovu pojavu i sprečio je na manjem broju voćnjaka je Ljubomir Brkić, stručnjak za zaštitu bilja.
"Problem je što smo imali vlažno leto, posle berbe niko nije prskao, tako da su voćke počele da cvetaju, cvetovi će naravno izmrznuti tokom zime“, kaže Brkić.
Višnjari na kojima je sačuvan list - kao što je višnjar od 70 hektara u Baničini kod Smederevske Palanke su zdravi i normalno će prezimeti zimu.
Međutim takvih u odnosu na ukupne površine pod višnjama ima malo - stručnjaci procenjuju da je preo 90 odsto višnjara pogođeno.
"Onaj ko je radio, taj je uspeo da sačuva i nešto će i ostati od višnje“, smatra direktor zadruge u Baničini Mirko Radisavljević.
Višnja je jedan glavnih izvoznih proizvoda siromašnih sela na jugu Srbije tako da je već sada izvesno da će mnogi voćari ostati bez prihoda sledeće godine.
http://blip.tv/file/4380909?utm_source=player_embedded
14. novembar 2010. | 18:36 | Izvor: B92 Beograd -
- Zbog gljivične bolesti kokomices, Srbiju očekuje slab rod višnje. Posebno su pogođeni krajevi južne i centralne Srbije iz kojih se višnja uglavnom izvozi u EU.
Višnje u voćnjacima su procvetale iako je jesen.Ovaj fenomen nije izazvan promenom klime već je nastao zbog bolesti zbog koje je višnja izgubila list posle berbe
Pošto je ostala bez lista, višnja je period septembar-oktobar doživela kao zimu, posle koje je došlo vreme za cvetanje.
Prvi koji je ukazao na ovu pojavu i sprečio je na manjem broju voćnjaka je Ljubomir Brkić, stručnjak za zaštitu bilja.
"Problem je što smo imali vlažno leto, posle berbe niko nije prskao, tako da su voćke počele da cvetaju, cvetovi će naravno izmrznuti tokom zime“, kaže Brkić.
Višnjari na kojima je sačuvan list - kao što je višnjar od 70 hektara u Baničini kod Smederevske Palanke su zdravi i normalno će prezimeti zimu.
Međutim takvih u odnosu na ukupne površine pod višnjama ima malo - stručnjaci procenjuju da je preo 90 odsto višnjara pogođeno.
"Onaj ko je radio, taj je uspeo da sačuva i nešto će i ostati od višnje“, smatra direktor zadruge u Baničini Mirko Radisavljević.
Višnja je jedan glavnih izvoznih proizvoda siromašnih sela na jugu Srbije tako da je već sada izvesno da će mnogi voćari ostati bez prihoda sledeće godine.
http://blip.tv/file/4380909?utm_source=player_embedded
cika_jova
Član
futurefarming
Član
Dve sramote:
Dug Delte za struju 23 mil. dinara?
16. novembar 2010. | 19:01 | Izvor: Kurir
Beograd -
- Delta holding, vlasništvo najbogatijeg Srbina Miroslava Miškovića duguje za struju više od 23 miliona dinara, i to samo u Beogradu.
Kako prenosi Kurir, zaključno sa poslednjim obračunom, na ime neplaćenih računa za utrošenu električnu energiju kompanija Miroslava Miškovića „Delta holding“ duguje 23 miliona dinara i za ukupno 77 mernih jedinica. I to samo u Beogradu.
„To praktično znači da svi delovi kompanije, uključujući sedište, ’Delta siti’, lanac Maksija, ne izmiruju redovno račune za električnu energiju“, kaže sagovornik tog lista za koji su u Elektrodistribuciji Beograd (EDB) potvrdili da postoje dugovanja za struju, ali da kašnjenja nisu dramatična.
Kako navodi taj list, u kompaniji „Delta holding“ nije bilo odgovora jer niko od nadležnih iz informativne službe nije odgovarao na pozive, SMS i mejlove.
Ekonomista Mahmut Bušatlija kaže da je Delta u ozbiljnim problemima ukoliko ne može da izmiri dugovanja za struju.
„Struja i nije neki veliki problem, mnogo je veći problem to što duguju dobavljačima više od godinu dana. Treba postaviti pitanje da li Mišković i Delta plaćaju doprinose za svoje zaposlene. U uređenim pravnim državama firme koje ne izmiruju sve obaveze jednostavno bankrotiraju“, objašnjava Bušatlija.
Ukupna dugovanja u zemlji iznose neverovatnih 70 milijardi dinara, ili gotovo 700 miliona evra. Samo građani i privreda u tri najveća grada u Srbiji (Beograd, Niš i Novi Sad) duguju gotovo 15 milijardi dinara za struju, od čega prestonica ima dug od devet milijardi.
Prema podacima EDB, pet milijardi duguje privreda, a četiri milijarde dinara domaćinstva.
„Isključenja neplatiša su svakodnevna, a na teren svakoga dana ide i po 30 ekipa. Mesečni popust od pet odsto za redovno plaćanje računa ostvaruje oko 52 odsto domaćinstava, dok su velika preduzeća neredovnija u plaćanju“, navode u EDB.
Top deset dužnika
RTB BOR - 3,2 milijarde dinara
ŽTP Beograd - 2,5 milijardi dinara
Zastava energetika - 2 milijarde dinara
Petrohemija Pančevo - 1,1 milijardu dinara
Matroz - 990 miliona dinara
Infostan Beograd - 650 miliona dinara
Energetika Viskoza - 640 miliona dinara
Azotara Pančevo - 602 miliona dinara
Vodovod Bor - 494 miliona dinara
Ivo Lola Ribar - 488 miliona dinara
------------------------------------------------------
Zarađuju na pomoći za Kraljevo
16. novembar 2010. | 18:12 | Izvor: B92 Beograd -
- Država oporezuje SMS poruke kojima se uplaćuje pomoć za Kraljevo. Banke su do danas uzimale proviziju na uplate za pomoć tom gradu.
Dinar po dinar - zarada. Država puni budžet naplaćujući porez na pomoć Kraljevu (Tanjug)
Dok svakodnevno stižu vesti o pomoći koju privreda i građani upućuju zemljotresom oštećenom Kraljevu, državni budžet se na toj pomoći puni.
Iako humanitarna pomoć ne podleže naplati PDV-a, Ministarstvo finansija nije oslobodilo mobilne operatere kriznog poreza od 10 odsto.
Istovremeno, građani koji su odlučili da pomognu uplaćujući novac na žiro-račun za pomoć Kraljevu, do danas su na uplaćenu sumu većini banaka plaćali i proviziju.
Slanje humanitarnog SMS-a Kraljevu korisnike različitih mobilnih mreža košta od 50 do 64 dinara.
Nijedan mobilni operater ne naplaćuje uslugu slanja poruke, ali različito naplaćuju porez.
Kako nam je rečeno u Ministarstvu finansija, operateri su oslobođeni poreza na iznos humanitarne pomoći od 50 dinara, ali su i dalje u obavezi da državi plate krizni porez od 10 odsto na slanje SMS-a.
Zbog toga korisnike “Telekoma Srbija“ slanje humanitarnog SMS-a košta 50 dinara i 10 para, objašnjava PR kompanije Milica Marković.
“S obzirom da zakoni ne poznaju kategoriju besplatnog, mi kao operator ne možemo, a da ne naplatimo cenu usluge slanja SMS-a“, kaže ona.
“S obzirom da se radi o humanitarnim akcijama, odredili smo da ta cena pružanja usluge sa porezima u ovakvim slučajevima bude minimalna za korisnika, a to je 10 para“, objašnjava Milica Marković.
Druga dva mobilna operatera su slanje humanitarnog SMS-a naplaćivali zajedno sa PDV-om i kriznim porezom, tako da je njihove korisnike poruka koštala 64 dinara.
VIP je nakon traženja pojašnjenja od Ministarstva finansija, prema rečima Dragane Roter, počeo da vraća novac klijentima kojima je usluga preplaćena
“Mi na ovu poruku od 12. novembra ne naplaćujemo porez korisnicima. Svim VIP pripejd korisnicima koji su od početka akcije do tog trenutka uplaćivali SMS poruke sa porezom smo taj iznos od 14 dinara vratili“, kaže ona.
U “Telenoru“, sudeći prema rečima direktorke marketinga Ane Davičo, još nisu uvideli grešku.
“’Telenorov’ korisnik plaća 50 dinara koji idu u fond za pomoć Kraljevu i plaća još porez na upotrebu mobilnog telefona i PDV. Znači ukupno 64 dinara. ’Telenor’ ne zarađuje na humanitrnoj pomoći ove vrste, odnosno slanje poruke što se ’Telnora’ tiče ne košta ništa“, kaže ona.
Posle konsultacija sa kolegama, logično je očekivati da i “Telenorovi“ korisnici ovih dana dobiju povraćaj novca.
Banke od danas ne uzimaju proviziju
Međutim, povraćaju novca ne mogu da se nadaju oni koji su do danas uplatili pomoć putem žiro-računa i pri tom platili proviziju banci.
Tek nakon što je republički ombudsman medijima skrenuo pažnju da banke zarađuju na uplati humanitarne pomoći, većina banaka od jutros ne naplaćuje proviziju na humanitarnu pomoć Kraljevu.
Goran Milićević iz Komercijalne banke objašnjava da nije u pitanju bila zla namera već procedura ukidanja provizije.
“Trebalo je u svakom slučaju da se ispune procedure u banci za izmenu tarife naknada i od inicijalnog koraka do efektuiranja, a to je bilo jutros, nije ni prošlo tako mnogo vremena“, navodi on.
Rade Šević iz “Hipo Alpe Adria“ banke kaže da se provizije od danas ne naplaćuju.
“Na šalterima ’Hipo’ banke, na donacije pravnih i fizičkih lica namenjenih saniranju posledica zemljotresa u Kraljevu se ne naplaćuju. Ta odluka odnosi se na račun Uprave za trezor odnosno zvanični račun za pomoć“, kaže on.
Na donacije se i dalje naplaćuje PDV
Ministarstvo finansija tvrdi da Zakon o PDV-u jasno predviđa da su od naplate ovog poreza oslobođeni oni koji humanitarnu pomoć prosleđuju.
Međutim, firme koje daju donacije prinuđene su da na njih plaćaju PDV, što u velikoj meri ograničava razvoj humanitarnih projekata u Srbiji, kaže Gordan Paunović, koordinator projekta B92 Sigurna kuća.
“Trenutno postoji olakšica od 2,5 odsto na godišnji porez na dobit, međutim ta olakšica je ograničena na davanja koja se tiču sporta, religije i ako se ne varam, kulture, dok domen ljudskih prava i uopšte socijale nije definisan tim zakonom”, objašnjava on.
“Pored toga, praksa izuzeća od naplate PDV-a na humanitarne projekte praktično ne postoji i u domenu je zapravo dobre volje da se nekako nagodite ako je to moguće. Mi smo na primer na projektu Sigurne kuće, kojih smo izgradili nekoliko, mi smo samo na PDV-u tom projektu dali toliko da smo mogli da izgradimo još jednu sigurnu kuću”, kaže Paunović.
Nevladine organizacije su više puta od države tražile promenu poreske politike za humanitarne akcije, ali za sada značajnijih izmena nema.
U Ministarstvu finansija nam je potvrđeno da eventualne izmene Zakona o PDV-u nisu na dnevnom redu.
Dug Delte za struju 23 mil. dinara?
16. novembar 2010. | 19:01 | Izvor: Kurir
Beograd -
- Delta holding, vlasništvo najbogatijeg Srbina Miroslava Miškovića duguje za struju više od 23 miliona dinara, i to samo u Beogradu.
Kako prenosi Kurir, zaključno sa poslednjim obračunom, na ime neplaćenih računa za utrošenu električnu energiju kompanija Miroslava Miškovića „Delta holding“ duguje 23 miliona dinara i za ukupno 77 mernih jedinica. I to samo u Beogradu.
„To praktično znači da svi delovi kompanije, uključujući sedište, ’Delta siti’, lanac Maksija, ne izmiruju redovno račune za električnu energiju“, kaže sagovornik tog lista za koji su u Elektrodistribuciji Beograd (EDB) potvrdili da postoje dugovanja za struju, ali da kašnjenja nisu dramatična.
Kako navodi taj list, u kompaniji „Delta holding“ nije bilo odgovora jer niko od nadležnih iz informativne službe nije odgovarao na pozive, SMS i mejlove.
Ekonomista Mahmut Bušatlija kaže da je Delta u ozbiljnim problemima ukoliko ne može da izmiri dugovanja za struju.
„Struja i nije neki veliki problem, mnogo je veći problem to što duguju dobavljačima više od godinu dana. Treba postaviti pitanje da li Mišković i Delta plaćaju doprinose za svoje zaposlene. U uređenim pravnim državama firme koje ne izmiruju sve obaveze jednostavno bankrotiraju“, objašnjava Bušatlija.
Ukupna dugovanja u zemlji iznose neverovatnih 70 milijardi dinara, ili gotovo 700 miliona evra. Samo građani i privreda u tri najveća grada u Srbiji (Beograd, Niš i Novi Sad) duguju gotovo 15 milijardi dinara za struju, od čega prestonica ima dug od devet milijardi.
Prema podacima EDB, pet milijardi duguje privreda, a četiri milijarde dinara domaćinstva.
„Isključenja neplatiša su svakodnevna, a na teren svakoga dana ide i po 30 ekipa. Mesečni popust od pet odsto za redovno plaćanje računa ostvaruje oko 52 odsto domaćinstava, dok su velika preduzeća neredovnija u plaćanju“, navode u EDB.
Top deset dužnika
RTB BOR - 3,2 milijarde dinara
ŽTP Beograd - 2,5 milijardi dinara
Zastava energetika - 2 milijarde dinara
Petrohemija Pančevo - 1,1 milijardu dinara
Matroz - 990 miliona dinara
Infostan Beograd - 650 miliona dinara
Energetika Viskoza - 640 miliona dinara
Azotara Pančevo - 602 miliona dinara
Vodovod Bor - 494 miliona dinara
Ivo Lola Ribar - 488 miliona dinara
------------------------------------------------------
Zarađuju na pomoći za Kraljevo
16. novembar 2010. | 18:12 | Izvor: B92 Beograd -
- Država oporezuje SMS poruke kojima se uplaćuje pomoć za Kraljevo. Banke su do danas uzimale proviziju na uplate za pomoć tom gradu.
Dinar po dinar - zarada. Država puni budžet naplaćujući porez na pomoć Kraljevu (Tanjug)
Dok svakodnevno stižu vesti o pomoći koju privreda i građani upućuju zemljotresom oštećenom Kraljevu, državni budžet se na toj pomoći puni.
Iako humanitarna pomoć ne podleže naplati PDV-a, Ministarstvo finansija nije oslobodilo mobilne operatere kriznog poreza od 10 odsto.
Istovremeno, građani koji su odlučili da pomognu uplaćujući novac na žiro-račun za pomoć Kraljevu, do danas su na uplaćenu sumu većini banaka plaćali i proviziju.
Slanje humanitarnog SMS-a Kraljevu korisnike različitih mobilnih mreža košta od 50 do 64 dinara.
Nijedan mobilni operater ne naplaćuje uslugu slanja poruke, ali različito naplaćuju porez.
Kako nam je rečeno u Ministarstvu finansija, operateri su oslobođeni poreza na iznos humanitarne pomoći od 50 dinara, ali su i dalje u obavezi da državi plate krizni porez od 10 odsto na slanje SMS-a.
Zbog toga korisnike “Telekoma Srbija“ slanje humanitarnog SMS-a košta 50 dinara i 10 para, objašnjava PR kompanije Milica Marković.
“S obzirom da zakoni ne poznaju kategoriju besplatnog, mi kao operator ne možemo, a da ne naplatimo cenu usluge slanja SMS-a“, kaže ona.
“S obzirom da se radi o humanitarnim akcijama, odredili smo da ta cena pružanja usluge sa porezima u ovakvim slučajevima bude minimalna za korisnika, a to je 10 para“, objašnjava Milica Marković.
Druga dva mobilna operatera su slanje humanitarnog SMS-a naplaćivali zajedno sa PDV-om i kriznim porezom, tako da je njihove korisnike poruka koštala 64 dinara.
VIP je nakon traženja pojašnjenja od Ministarstva finansija, prema rečima Dragane Roter, počeo da vraća novac klijentima kojima je usluga preplaćena
“Mi na ovu poruku od 12. novembra ne naplaćujemo porez korisnicima. Svim VIP pripejd korisnicima koji su od početka akcije do tog trenutka uplaćivali SMS poruke sa porezom smo taj iznos od 14 dinara vratili“, kaže ona.
U “Telenoru“, sudeći prema rečima direktorke marketinga Ane Davičo, još nisu uvideli grešku.
“’Telenorov’ korisnik plaća 50 dinara koji idu u fond za pomoć Kraljevu i plaća još porez na upotrebu mobilnog telefona i PDV. Znači ukupno 64 dinara. ’Telenor’ ne zarađuje na humanitrnoj pomoći ove vrste, odnosno slanje poruke što se ’Telnora’ tiče ne košta ništa“, kaže ona.
Posle konsultacija sa kolegama, logično je očekivati da i “Telenorovi“ korisnici ovih dana dobiju povraćaj novca.
Banke od danas ne uzimaju proviziju
Međutim, povraćaju novca ne mogu da se nadaju oni koji su do danas uplatili pomoć putem žiro-računa i pri tom platili proviziju banci.
Tek nakon što je republički ombudsman medijima skrenuo pažnju da banke zarađuju na uplati humanitarne pomoći, većina banaka od jutros ne naplaćuje proviziju na humanitarnu pomoć Kraljevu.
Goran Milićević iz Komercijalne banke objašnjava da nije u pitanju bila zla namera već procedura ukidanja provizije.
“Trebalo je u svakom slučaju da se ispune procedure u banci za izmenu tarife naknada i od inicijalnog koraka do efektuiranja, a to je bilo jutros, nije ni prošlo tako mnogo vremena“, navodi on.
Rade Šević iz “Hipo Alpe Adria“ banke kaže da se provizije od danas ne naplaćuju.
“Na šalterima ’Hipo’ banke, na donacije pravnih i fizičkih lica namenjenih saniranju posledica zemljotresa u Kraljevu se ne naplaćuju. Ta odluka odnosi se na račun Uprave za trezor odnosno zvanični račun za pomoć“, kaže on.
Na donacije se i dalje naplaćuje PDV
Ministarstvo finansija tvrdi da Zakon o PDV-u jasno predviđa da su od naplate ovog poreza oslobođeni oni koji humanitarnu pomoć prosleđuju.
Međutim, firme koje daju donacije prinuđene su da na njih plaćaju PDV, što u velikoj meri ograničava razvoj humanitarnih projekata u Srbiji, kaže Gordan Paunović, koordinator projekta B92 Sigurna kuća.
“Trenutno postoji olakšica od 2,5 odsto na godišnji porez na dobit, međutim ta olakšica je ograničena na davanja koja se tiču sporta, religije i ako se ne varam, kulture, dok domen ljudskih prava i uopšte socijale nije definisan tim zakonom”, objašnjava on.
“Pored toga, praksa izuzeća od naplate PDV-a na humanitarne projekte praktično ne postoji i u domenu je zapravo dobre volje da se nekako nagodite ako je to moguće. Mi smo na primer na projektu Sigurne kuće, kojih smo izgradili nekoliko, mi smo samo na PDV-u tom projektu dali toliko da smo mogli da izgradimo još jednu sigurnu kuću”, kaže Paunović.
Nevladine organizacije su više puta od države tražile promenu poreske politike za humanitarne akcije, ali za sada značajnijih izmena nema.
U Ministarstvu finansija nam je potvrđeno da eventualne izmene Zakona o PDV-u nisu na dnevnom redu.
crni gruja
Član
ciganska posla ..e Srbijo ,,,, serem ti se u vlast.....
futurefarming
Član
Ministri se klizaju po mleku
17. novembar 2010. | 11:48 -> 17:25 | Izvor: B92 Beograd -
- Ministri se ponovo međusobno optužuju zbog nestašice mleka. Ministar trgovine kaže da nema punu nadležnost. LDP: Ne postoji ozbiljna agrarna politika.
Mleka već mesecima nema dovoljno u prodavnicama, a ministar trgovine je optužio Ministarstvo ekonomije da mu nije omogućilo interventni uvoz sirovog mleka.
Ministarstvo ekonomije pak prstom upire u Ministarstvo trgovine i Ministarstvo poljoprivrede. I dok ministarstva prebacuju odgovornost jedno na drugo, građani se i dalje dovijaju ne bi li nekako došli do mleka.
Po zna koji put od avgusta, kada je krenula nestašica mleka, od ministra trgovine moglo se čuti da će mleka biti, samo ne i kada.
Izvesno je jedino da će biti poskupljenja mleka i to od subote. Nestašicu mleka ministar trgovine Slobodan Milosavljević kaže da ne može da reši jer nema dovoljno nadležnosti.
Na pitanje ko je odgovoran za prazne rafove za mleko u prodavnicama, Milosavljević je rekao: “Svi zajedno” i pojasnio da se to odnosi na državu, sistem i celu vladu čije mere se ne sprovode onako kako je planirano.
“Ministarstvo trgovine i usluga je iniciralo interventni uvoz mleka koji praktično znači da bi taj posao odradili ili trgovci, uvozom finalnog proizvoda za koji bi na određeno vreme i za određenu količinu bila skinuta carina, ili da se uveze takozvano zgušnjeno mleko kao sirovina koje bi se onda preradilo u našim mlekarama i napravio bi se finalni proizvod”, objašnjava on.
“ Ja sam rekao da je ministar Dinkić bio protiv skidanja carina na uvoz mleka”, kaže Milosavljević.
Na konstataciju da u velikim marketima nema običnog mleka, dok ostalih mlečnih proizvoda, uključujući i čokoladno mleko, ima u velikim količinama, Milosavljević ima vrlo jednostavan odgovor.
“Krave proizvode obično mleko, ali se ono u mlekarama pretvara u razne oblike mlečnih proizvoda”, kaže on.
Ministar trgovine treba da ima nadležnosti, ingerencije i instrumente da bi svoj posao mogao da radi na pravi način i Srbiji je potrebno jedinstveno Ministarstvo trgovine, koje će objediniti unutrašnju i spoljnu trgovinu, ocenio je Milosavljević.
"Mleka će biti u Srbiji, situacija na tržištu se popravlja sporije nego što smo očekivali", rekao je ministar, kao i da je situacija sa mlekom kritična samo u Beogradu.
Iz Ministarstva ekonomije brzo je stigao odgovor da su za katastrofalnu situaciju na tržištu i nestašicu mleka u prodavnicama krivi i Ministarstvo trgovine, ali prvenstveno loša agrarna politika Ministarstva poljoprivrede.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić objašnjava zašto se protivi uvozu mleka.
“Tačno je da sam ja protiv uvoza mleka u situaciji kada još nisu povećane premije za mleko poljoprivrednicima jer je sramota da Srbija koja je poljoprivredna zemlja, uvozi mleko”, ocenjuje on.
“Hajde prvo da se stimulišu domaći proizvođači da proizvedu mleko, da dobiju ekonomske podsticaje da ga isporuče mlekarama. Pa, ako to ne bude dovoljno, tek onda uvesti kratkoročno, a ne sada uvesti a da nismo uveli ni subvencije mlekarima”, objašnjava Dinkić.
“Treba uvesti subvencije najmanje 5 dinara po litru”, predlaže ministar ekonomije.
Dinkićevo ministarstvo smatra da se povećanje premija za mleko može isplatiti iz rebalansa budžeta.
U Minsitrstvu poljoprivrede očekuju više novca kroz rebalans i veći budžet za narednu godinu i kažu da će te pare, ako ih dobiju, nameniti proizvodnji mleka. A prema saopštenju tog ministarstva nestašicu je izazvala “Denjub fud grupa” zloupotrebom monopola.
U međuvremenu za četiri meseca koliko mleka nema dovoljno, građani sa kojima je razgovarao B92 kažu da su razvili tehnike za dolaženje do istog:
“Strašno što ne može mleko makar za kaficu, za Nes kaficu, pa se onda snalazim tako sa onim malim mlekcima.”
“Pa, ja živim u Sremu. Mleka kol’ko želite. Direktno od seljaka, hvala Bogu.”
“Nalazimo, ali rano ujutro mora da se ode.”
“Zašto su programirali naše krave da samo prave jogurt!?”
“Jadna deca, nemaju šta da piju!”
“Imlek”, najveći preprađivač mleka, najavio je da će od 20. novembra dugotrajno mleko biti skuplje za 1,8 dinara a mlečnih proizvoda za 3,2 dinara a zbog povećanja otkupne cene mleka za 3,5 dinara po litru.
“Imlek” je deo “Denjub fud grupe” za koju je upravni sud presudio da ima monopol na tržištu mleka.
Ministar Milosavljević nije mogao da kaže da li poskupljenje mleka i mlečnih proizvoda istovremeno znači i bolje snabdevanje tržišta.
Ministar navodi da mleka više ima kod manjih trgovaca nego u velikim trgovačkim lancima zbog većeg prometa kod velikih trgovaca i niže cene, kao i zbog dužeg roka plaćanja dobavljačima.
Jovanović: Ne postoji ozbiljna agrarna politika
Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio da je suština krize u mlečnoj industriji to što ne postoji ozbiljna agrarna politika.
Jovanović smatra da je pravi problem mlekarske proizvodnje u tome što se godinama ubrzano smanjuje broj grla, pa danas nije ni moguće proizvesti potrebnu količinu mleka.
Jovanović je naveo da svi nadležni ministri, uključujući i ministra ekonomije Mlađana Dinkića, ignorišu predlog LDP-a o ukidanju PDV-a na mleko i mlečne proizvode, u skladu sa praksom zemalja u regionu, a što bi doprinelo nižoj ceni mleka.
LDP, prema rečima Jovanovića, traži da se sprovodi politika kontrolisane trgovačke marže koja ne bi smela da prelazi evropski prosek od sedam odsto, čime bi za vrlo kratko vreme bilo stabilizovano snabdevanje tržišta mlekom.
Time bi se oslobodilo oko 10 dinara po litru mleka, bez povećanja opterećenja za potrošače, a taj novac bi mogao odmah da se iskoristi za drugačiju preraspodelu zarade, veće ulaganje u proizvodnju, masovniji otkup i stabilizaciju snabdevanja krajnjih potrošača, naveo je Jovanović.
Ministar Milosavljević navodi da u Vladi Srbije nije razgovarano o rekonstrukciji, ali da bi "bilo normalno" da se o tome prvo pita premijer, pa tek onda predsednici stranaka.
Na pitanje šta je crvena linija koju neće preći da bi ostao na mestu ministra Milosavljević je rekao: "Nemam ja nikakvih crvenih linija“.
http://blip.tv/file/4394844?utm_source=player_embedded
17. novembar 2010. | 11:48 -> 17:25 | Izvor: B92 Beograd -
- Ministri se ponovo međusobno optužuju zbog nestašice mleka. Ministar trgovine kaže da nema punu nadležnost. LDP: Ne postoji ozbiljna agrarna politika.
Mleka već mesecima nema dovoljno u prodavnicama, a ministar trgovine je optužio Ministarstvo ekonomije da mu nije omogućilo interventni uvoz sirovog mleka.
Ministarstvo ekonomije pak prstom upire u Ministarstvo trgovine i Ministarstvo poljoprivrede. I dok ministarstva prebacuju odgovornost jedno na drugo, građani se i dalje dovijaju ne bi li nekako došli do mleka.
Po zna koji put od avgusta, kada je krenula nestašica mleka, od ministra trgovine moglo se čuti da će mleka biti, samo ne i kada.
Izvesno je jedino da će biti poskupljenja mleka i to od subote. Nestašicu mleka ministar trgovine Slobodan Milosavljević kaže da ne može da reši jer nema dovoljno nadležnosti.
Na pitanje ko je odgovoran za prazne rafove za mleko u prodavnicama, Milosavljević je rekao: “Svi zajedno” i pojasnio da se to odnosi na državu, sistem i celu vladu čije mere se ne sprovode onako kako je planirano.
“Ministarstvo trgovine i usluga je iniciralo interventni uvoz mleka koji praktično znači da bi taj posao odradili ili trgovci, uvozom finalnog proizvoda za koji bi na određeno vreme i za određenu količinu bila skinuta carina, ili da se uveze takozvano zgušnjeno mleko kao sirovina koje bi se onda preradilo u našim mlekarama i napravio bi se finalni proizvod”, objašnjava on.
“ Ja sam rekao da je ministar Dinkić bio protiv skidanja carina na uvoz mleka”, kaže Milosavljević.
Na konstataciju da u velikim marketima nema običnog mleka, dok ostalih mlečnih proizvoda, uključujući i čokoladno mleko, ima u velikim količinama, Milosavljević ima vrlo jednostavan odgovor.
“Krave proizvode obično mleko, ali se ono u mlekarama pretvara u razne oblike mlečnih proizvoda”, kaže on.
Ministar trgovine treba da ima nadležnosti, ingerencije i instrumente da bi svoj posao mogao da radi na pravi način i Srbiji je potrebno jedinstveno Ministarstvo trgovine, koje će objediniti unutrašnju i spoljnu trgovinu, ocenio je Milosavljević.
"Mleka će biti u Srbiji, situacija na tržištu se popravlja sporije nego što smo očekivali", rekao je ministar, kao i da je situacija sa mlekom kritična samo u Beogradu.
Iz Ministarstva ekonomije brzo je stigao odgovor da su za katastrofalnu situaciju na tržištu i nestašicu mleka u prodavnicama krivi i Ministarstvo trgovine, ali prvenstveno loša agrarna politika Ministarstva poljoprivrede.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić objašnjava zašto se protivi uvozu mleka.
“Tačno je da sam ja protiv uvoza mleka u situaciji kada još nisu povećane premije za mleko poljoprivrednicima jer je sramota da Srbija koja je poljoprivredna zemlja, uvozi mleko”, ocenjuje on.
“Hajde prvo da se stimulišu domaći proizvođači da proizvedu mleko, da dobiju ekonomske podsticaje da ga isporuče mlekarama. Pa, ako to ne bude dovoljno, tek onda uvesti kratkoročno, a ne sada uvesti a da nismo uveli ni subvencije mlekarima”, objašnjava Dinkić.
“Treba uvesti subvencije najmanje 5 dinara po litru”, predlaže ministar ekonomije.
Dinkićevo ministarstvo smatra da se povećanje premija za mleko može isplatiti iz rebalansa budžeta.
U Minsitrstvu poljoprivrede očekuju više novca kroz rebalans i veći budžet za narednu godinu i kažu da će te pare, ako ih dobiju, nameniti proizvodnji mleka. A prema saopštenju tog ministarstva nestašicu je izazvala “Denjub fud grupa” zloupotrebom monopola.
U međuvremenu za četiri meseca koliko mleka nema dovoljno, građani sa kojima je razgovarao B92 kažu da su razvili tehnike za dolaženje do istog:
“Strašno što ne može mleko makar za kaficu, za Nes kaficu, pa se onda snalazim tako sa onim malim mlekcima.”
“Pa, ja živim u Sremu. Mleka kol’ko želite. Direktno od seljaka, hvala Bogu.”
“Nalazimo, ali rano ujutro mora da se ode.”
“Zašto su programirali naše krave da samo prave jogurt!?”
“Jadna deca, nemaju šta da piju!”
“Imlek”, najveći preprađivač mleka, najavio je da će od 20. novembra dugotrajno mleko biti skuplje za 1,8 dinara a mlečnih proizvoda za 3,2 dinara a zbog povećanja otkupne cene mleka za 3,5 dinara po litru.
“Imlek” je deo “Denjub fud grupe” za koju je upravni sud presudio da ima monopol na tržištu mleka.
Ministar Milosavljević nije mogao da kaže da li poskupljenje mleka i mlečnih proizvoda istovremeno znači i bolje snabdevanje tržišta.
Ministar navodi da mleka više ima kod manjih trgovaca nego u velikim trgovačkim lancima zbog većeg prometa kod velikih trgovaca i niže cene, kao i zbog dužeg roka plaćanja dobavljačima.
Jovanović: Ne postoji ozbiljna agrarna politika
Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio da je suština krize u mlečnoj industriji to što ne postoji ozbiljna agrarna politika.
Jovanović smatra da je pravi problem mlekarske proizvodnje u tome što se godinama ubrzano smanjuje broj grla, pa danas nije ni moguće proizvesti potrebnu količinu mleka.
Jovanović je naveo da svi nadležni ministri, uključujući i ministra ekonomije Mlađana Dinkića, ignorišu predlog LDP-a o ukidanju PDV-a na mleko i mlečne proizvode, u skladu sa praksom zemalja u regionu, a što bi doprinelo nižoj ceni mleka.
LDP, prema rečima Jovanovića, traži da se sprovodi politika kontrolisane trgovačke marže koja ne bi smela da prelazi evropski prosek od sedam odsto, čime bi za vrlo kratko vreme bilo stabilizovano snabdevanje tržišta mlekom.
Time bi se oslobodilo oko 10 dinara po litru mleka, bez povećanja opterećenja za potrošače, a taj novac bi mogao odmah da se iskoristi za drugačiju preraspodelu zarade, veće ulaganje u proizvodnju, masovniji otkup i stabilizaciju snabdevanja krajnjih potrošača, naveo je Jovanović.
Ministar Milosavljević navodi da u Vladi Srbije nije razgovarano o rekonstrukciji, ali da bi "bilo normalno" da se o tome prvo pita premijer, pa tek onda predsednici stranaka.
Na pitanje šta je crvena linija koju neće preći da bi ostao na mestu ministra Milosavljević je rekao: "Nemam ja nikakvih crvenih linija“.
http://blip.tv/file/4394844?utm_source=player_embedded
http://www.pravda.rs/2010/11/18/spreciti-uvoz-genetski-izmenjenog-semena/
Упр кос чи ње ни ци да та кви про из во ди мо гу да иза зо ву нај те же бо ле сти, алер ги је и ма лиг на обо ље ња код чо ве ка, као и да ле га ли за ци ја уз га ја ња ге нет ски из ме ње ног се ме на пред ста вља трај ну за ви сност про из во ђа ча од ме ђу на род не ком па ни је која др жи мо но пол на ову вр сту се ме на, пред лог из ме на и до пу на на ве де ног за ко на је про шао Вла ду Ср би је – на во ди Ни ко ла Алек сић, ди рек тор Еко ло шког по кре та.
Упр кос чи ње ни ци да та кви про из во ди мо гу да иза зо ву нај те же бо ле сти, алер ги је и ма лиг на обо ље ња код чо ве ка, као и да ле га ли за ци ја уз га ја ња ге нет ски из ме ње ног се ме на пред ста вља трај ну за ви сност про из во ђа ча од ме ђу на род не ком па ни је која др жи мо но пол на ову вр сту се ме на, пред лог из ме на и до пу на на ве де ног за ко на је про шао Вла ду Ср би је – на во ди Ни ко ла Алек сић, ди рек тор Еко ло шког по кре та.
