Vesti-novosti-obavestenja

Na veoma posećenoj prezentaciji Bele knjige, pred više od 500 gostiju, Cvetković je naglasio da je članstvo Srbije u EU ne samo političko već veoma važno ekonomsko pitanje za našu zemlju, zbog čega premijer u narednoj godini očekuje dalji prodor.

ovo moram da iskomentarisem ! ! ! ! ! ! !

Zasto niko nije objasnio gradjanima Srbije sta se dobija sa clanstvom u EU ?
Koje racunice imamo mi kao narod, privreda i drustvo od ulaska u taj klub ?´

Srbija je zivela u takvoj zajednici , malo manjoj ( SFRJ ) i pokazalo se ( na najruzniji nacin ) nakon nekog vremena da to ne moze da funkcionise. Zasto neko misli da moze da funkcionise u 27 drzava ili sa balkanom u 31 drzavi ? ( imamo i primer sovjetskog saveza )

EU je napravljen od par ljudi koje zanima vlast , neki bi rekli teorija zavere , a neki kazu da to nije teorija nego da je to zavera ! Ja kazem to je diktatura koja ulazi na mala vrata u Evropu !

Evo par primera zasto ne moze da funkcionise :

Privrede Nemacke, Francuske, Velike Britanije su daleko jace od Grcke , Spanije , Litvanije, Estonije itd.
Jeli neko stvarno misli da narod u jakim drzavama hoce da se odrice blagostanja i da pomaze " tamo neke" Grke , Madjare ili Bugare ?
Jeli neko misli da svi u EU imaju istu snagu na glasanju u odlukama od zivotne vaznosti za male narode i nacije ? Ako neko to misli neka pogleda spisak Ministarstva Ino Poslosova EUa ko zastupa od Novembra EU u svetu . od 60 ambasadora i predstavnika sam 4 su iz istocne evrope !!!

Ako neko misli da u EU ima demokratije : Neka mi pokaze ko je birao i glasao za Van Rompuy na celo EUa ? Niko ne moze da kaze koje biracko teleo je njega postavilo na vlast ? ? ? zamislite sutra se neko pojavi u Srbiji ( niko ga nezna ) i on predsednik ? I niko neume da objasni kako je on to predsednik i ko ga je postavio ? Za mene to nije demokratija a i za mnoge druge ljude
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=bypLwI5AQvY&feature=fvw[/youtube]

So se tice privrede i tu ima primera :

Velike kompanije su prvo premestile svoju proizvodnju u Portugal , kada su Portugalci podigli cenu rada onda je proizvodnja premestena u Rumuniju , sada se iz Rumunije sele u Srbiju ?

kroz selidbu proizvodnje su dobili :
1. Ucenili dobro zaradjujuceg nemca da pristane na manje plate ( ili gubi radno mesto )
2. Dobijaju od siromasnih drzava subvencije da se otvore radna mesta ?
3. Nema jakih sindikata koji se bore za svoja prava , tj. iskoriscavaju radnike kao MARVU .


Kada je nemacki tajkun to spreman da uradi Nemackom radniku koji ga je svojim radom i vestinom napravio Tajkunom sta ce tak raditi jednom Srbinu ili Rumunu, Bosancu itd ?

Imao bi da pisem do sutra o negativnim stvarima iz EU , ali nisam nasao jos nista pozitivno za Srbiju ( dugorocno gledano ) da bi mi trebali uci u EU !

ako gresim ispravite me
 
zorane samo za tebe :)

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Kkjyd-yoW54&feature=related[/youtube]
Post je spojen: [time]1288369411[/time]​
_________________________________________________
nasao sam jedan mnogo dobar clanak , nadam se da ce se i vama svideti :sta:


MIŠA ĐURKOVIĆ: IDI U BUGARSKU I VIDI SVETLU SRPSKU BUDUĆNOST
petak, 29 oktobar 2010 16:27
To što su srpske plate više od bugarskih nije rezultat naše bolje produktivnosti. Razlog je samo što su oni ranije završili privatizaciju javnih preduzeća. Mi tek prodajemo Telekom, a ostao je i EPS, pa ima to da se krcka još par godina

Nedavno sam pokušao da vam iznesem mehanizam sluđivanja javnog mnenja, koji sam nazvao lažnom fortifikacijom. Kako ova država sve više propada, a ljudi koji čine vlast moraju sve niže da skidaju gaće, imaćete nažalost sve više prilike da na ovdašnjim medijima gledate gomilu spinovanja i sličnih mehanizama iz pomenutog arsenala. Ako mislite da je ona kreatura sada slučajno lansirana u centar medijskih zbivanja, grdno se varate. Za to je obezbeđena dobra lova, a kolumne koje potpisuje u glasilu Tadićevog kabineta, čiji stvarni vlasnik leži u bolničkom apsu, piše jedan nesrećni plaćenik koji je nekada bio čak i dobar pisac.

Čemu sve to služi? S jedne strane, LDP struktura i njeni strani sponzori već godinama pokušavaju da angažovanjem estradnih zvezda podignu sebi popularnost. Ovaj projekat je svoju inicijalnu fazu imao još 2001, kada je Milica Tomić odvela Draganu Mirković da održi koncert u jednoj bečkoj galeriji nazvavši to redi mejd umetničkim radom, što je sa ogromnim tekstom u „Vremenu" opravdao Branko Dimitrijević. Radi se o ključnom političko-ideološkom obrtu ovih krugova prema takozvanom TF (turbo-folku): dok je 90-ih to tumačeno kao zvučna slika Miloševićevih ratova i proizvod režima (Pera Luković, Dragićević-Šešić), u ovom veku TF postaje „multikulturna, progresivna globalistička" muzika. Karleuša je odmah inicirana u gej ikonu, da bi posle formiranja u LDP pristupili Šaban Šaulić i Sneki Babić. (Više o tome, ako neko hoće da čita, u knjizi „Slika, zvuk i moć" od istog autora.)

Mnogo je, međutim, važniji drugi motiv. Promovisanje onog monstruma preko manufakture porodice Bećković pokazuje da su tu i prsti gazda Krleta i stranaca. Pravljenjem skandala u kome onaj polusvet proziva Ćirilova zapravo treba da se skrene pažnja od svega onog što sam Tadić i njegov režim rade ovih dana.

Alo, ljudi, kakva vas je Karleuša spopala?! Prođoše izmene ZKP, kao da se radi o najbenignijoj uredbi, uveliko se priprema izmena izbornog sistema, kojom hoće da ukinu proporcionalni sistem, raspisan je tender za prodaju Telekoma, a Tadić se sprema da nam priredi još jedno veliko poniženje tako što će da ode u Vukovar, gde će Josipović da ga izvede pred udruge branitelja. Evo, predlažem da neizostavno ode da klekne u Ovčaru, a da posle sa Tompsonom u duetu otpeva „Jasenovac i Gradiška stara". Šta, mislite da bi odbio? Pitajte Hilari da li Boris išta više odbija. Uzgred, ako mislite da sam prestrog prema Matijinoj devojčici, Krletu i Šaperu, pitam vas zašto niko od njih ne sme da pusti Aleksandru Smiljanić da u udarnom večernjem terminu polemiše s bilo kime o prodaji Telekoma.

MOJ PUT U SIROMAŠNU EU Ali konačno da dođemo do moje ovonedeljene teme. Kažem prijateljima kako sam bio ovih dana u Evropskoj Uniji. Gde, pitaju oni. U Bugarskoj, odgovaram ja, a oni u smeh! Pa kakva je to Evropska Unija, pitaju oni. Isto onakva kakva ćemo i mi da budemo ako nas tamo priupuste za deset-petnaest godina.

Posmatranje današnje Bugarske zaista jeste pogled u našu logičnu budućnost, pa ću vam ovde ponuditi neke podatke i utiske koji u velikoj meri ukazuju na to šta će i sa nama da se dešava ako se okupacija nastavi.

Prvo, odbacite svaku predrasudu arogantnog tipa da smo mi nešto posebno u odnosu na njih. Običan narod koji srećete je vredan, radan, skroman, često nasmejan i gostoljubiv. Veoma poštuju svoju tradiciju i vole svoju zemlju. O nama znaju mnogo više nego mi o njima, gledaju srpske televizije, tvrde da je Beograd veliki grad koji im se dopada i bore se da nekako prežive.

No da vidimo šta kažu stvarni pokazatelji. O stabilnosti političkog i društvenog sistema verovatno najbolje govori činjenica da je gotovo preko noći moguće da se formira partija koja na sledećim izborima preuzme vlast. To se jednom već desilo početkom decenije, kada se car Simeon pojavio iznebuha i preuzeo vladavinu. Danas je to slučaj sa partijom GERB Bojka Borisova, nekadašnjeg telohranitelja diktatora Todora Živkova. Ovaj fini gospodin je nakon toga bio kontroverzni bisnismen da bi preko noći postao najpre pomoćnik ministra policije, pa gradonačelnik Sofije, a onda i predsednik vlade. Poznato je da je bio dobar prijatelj pa neprijatelj sa Jocom Amsterdamom, a možda najbolji opis činjenice da on vlada Bugarskom dao je jedan moj poznanik koji je rekao da je to otpilike kao kad bi ovde pokojni Arkan dobacio do mesta premijera.

E sad, i našeg Mirka bi neko optužio da se radom za konsultanske agencije, kao i boravkom na čelu agencije za privatizaciju, takođe bavio kriminalom. No to nije isto. Mirko je fin gospodin i ne pojavljuje se u javnosti bez odela i sa bradom od tri dana kao gosn Bojko.

Bojkova partija inače ima manjinsku vladu, kojoj većinu obezbeđuje Ataka. Ova partija je na poslednjim izborima dobila 10 odsto sa tvrdom antimanjinskom politikom. Dovoljno je reći da bi nas, kad bi se takva partija na izborima domogla 10 odsto glasova, verovatno bombardovali bez razmišljanja.

Naše sličnosti počinju sa stvarnim vladarima. Tamo je najvažnija osoba u zemlji američki ambasador gospodin Vorlik, dok je ovde njegova supruga gospođa Meri. Dalje, i tamo ne vole nevladine organizacije. Prošle godine je u medijima protiv njih vođena prava kampanja. Optuživali su ih da monopolišu i uzurpiraju evropske fondove, a ništa konkretno ne doprinose osim lagodnog života za svoje članove.

EURO PROTIV EVRA Plate su niže nego ovde. Prosečna je oko 250 evra. BDP per capita se nalazi na 12 odsto od evropskog proseka!? Naše više plate nisu međutim rezultat bolje produktivnosti. Oni su samo mnogo ranije završili privatizaciju javnih preduzeća. Mi tek prodajemo Telekom, a ostao je i EPS, pa ima to da se krcka još par godina. Kod njih je sve to predato u ruke strancima. Recimo, njihov EPS je podeljen u tri rejona od kojih severni drže Česi, središnji Austrijanci i južni Nemci. A struja najskuplja u regionu.

Spoljnotrgovinski deficit je veliki i pored solidnog deviznog priliva od turizma. Spoljni dug je preko 50 milijardi dolara. Struktura privrede dosta liči na našu: 7 odsto poljoprivreda, oko 20 odsto laka industrija i čak 70 usluge, dakle virtuelna privreda. U neformalnim razgovorima čujete da od industrije nema ništa ozbiljno, a da je poljoprivreda smrtno ugrožena. Naime, i ne tako male evropske fondove za zajedničku poljoprivredu, te za koheziju i regionalni razvoj slabo ko može da koristi jer se selo nemilice prazni. Svi beže u nekoliko velikih centara, naročito u Sofiju.

Najporazniji podatak je činjenica da se broj stanovnika u poslednjih dvadeset godina smanjio za 1,3 miliona stanovnika. Od nekadašnjih devet miliona Bugarska se kreće ka cifri od 7,5 miliona žitelja. Naročito odlaze mlade porodice, studenti, inženjeri, dakle najobrazovanije stanovništvo. A kao rešenje se ne pominje podsticaj rađanja ili povratak odseljenih, već - pazite ovo - uvoz radne snage. Odakle? Pa iz Azije, Avganistana, Vijetnama, severa Afrike itd.

Na derbiju između Liteksa i Levskog, posle ozbiljne tuče u kojoj su učestvovali svi igrači, isključena su trojica. Nisam video šta o svemu tome kaže naš stari poznanik a njihov novi selektor Lotar Mateus.

Konačno i njih, kao i nas, treba hvaliti za ponudu dobrog provoda, što je obično indikator kolonijalnog statusa zemlje. Hrana je veoma dobra i prilično jeftina, crna vina su izvanredna. U Sofiji ima dosta antičkih spomenika, puno crkava iz različitih perioda i nekoliko lepih muzeja.

Mnogo naših ljudi, nažalost, ne zna da u crkvi Svete nedelje usred Sofije počivaju mošti našeg kralja Milutina Nemanjića. Zbog toga ovu crkvu narod naziva Crkva svetog kralja a Milutina smatra svecem zaštitnikom svog grada. Današnja Bugarska crkva dobila je svoj raskolnički deo. Oni svoje službe obavljaju u šatoru razapetom u parku, gde se nekada nalazio mauzolej Georgija Dimitrova. Zanimljivo je i da u crkve počinje unošenje stolica za sedenje (kao kod rimokatolika).

S druge strane, sve je još uvek na ćirilici uključujući i nazive stranih banaka ili Mekdonaldsa. Malo je poznato da su Bugari imali veliki problem sa briselskom birokratijom, koja ih je terala da za naziv evropske valute u svoj jezik uvedu latinizovanu verziju „euro". Jedva su uspeli da se izbore za ćirilično „evro".

Postoji, nažalost, jedna velika razlika između nas i njih. Njima ne komadaju državu. Štaviše, oni čak nemaju ni Zakon o manjinama i ne priznaju ih. To je rezultat činjenice da ih Zapad vidi kao deo „sanitarnog kordona" prema Rusiji.
 
Evo jedna pesma za predsednikovog naslednika:

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=PynBWSmu0es&feature=related[/youtube]
 
Dobra stvar, samo da zaživi, ipak smo mi pošten i čestit narod, neće se pokajati ako ovo sprovedu u delo. :bravo:

I Srbija dobija banku za siromašne?
30. oktobar 2010. | 18:47 | Izvor: B92 Beograd -

- Nobelovac za mir Mohamed Junus svoju ideju o bankama za siromašne predstavio u Beogradu. Prva takva banka u Srbiji sledeće godine.

Banka za siromašne u Srbiji mogla bi da počne da radi do kraja sledeće godine, a zasnivala bi se na davanju pozajmica za socijalno najugroženije za koje nisu potrebni hipoteka ni žiranti.

Ovakav koncept stvorio je pre više od tri decenije u Bangladešu ekonomista Muhamed Junus, dobitnik Nobelove nagrade za mir, koji je gost Beograda i našim zvaničnicima predstavlja svoje ideje.

Ono što je pre 34 godine počelo u Bangladešu, a onda se proširilo na ceo svet uskoro bi moglo da počne i u Srbiji.

Nobelovac za mir Mohamed Junus svoju ideju mikrokreditiranja prosečnom građaninu Srbije objasnio bi na sledeći način.

“Ako imate ideju, mi možemo da vam damo pozajmicu. Vaše je da radite i da nam novac vratite. Ako ste uspešni - daćemo vam još novca. Ne tražimo nikakve hipoteke, nikakvu zemlju ili papire. Jednostavno - vi radite, mi vam damo novac a vi nam ga vratite”, objašnjava on.

Junus nema sumnje da njegov koncept uvek uspeva i kaže da je procenat vraćanja novca gotovo 99 odsto, a njegove kredite uzimaju čak i siromašni Njujorčani.

Ponavlja da njegova “Gramin banka” nije tu da uzme profit nego da pomogne siromašnima da ne zavise od socijalne pomoći.

“Poverenje je u temelju svega - verujemo da možete da radite, zaradite i vratite nam novac. Činjenica da je vama bolje, znači i da je nama bolje. A pošto je vama bolje, postajete zainteresovani za svoje kapacitete i želite da ih proširite pa zato držite vrata otvorenim. Mi otvorimo vrata kroz koja dobijate sredstva, a ako ne vratite - vrata su zatvorena”, kaže Junus.

Sa političarima nikad nije imao sjajne odnose jer oni, kako kaže, novac daju za džabe, ne tražeći da ljudi za uzvrat počnu da rade.

Još jednu pogodnost svog programa Junus vidi u tome što je otporan na ekonomsku krizu.

“Mikrokreditiranje nije pogođeno ekonomskom krizom zato što mi radimo sa ljudima, blizu osnovnog nivoa ekonomije pa zato i nismo pogođeni krizom. Ali sigurno je da je kriza stvorila veću potrebu jer ljudi gube posao i moraju da rade da to nadoknade. Potreba je veća zbog krize i zato smo sada potrebniji nego ikada”, kaže on.

Đelić: Razmatramo otvaranje banke za siromašne

Svetski priznati ekonomista Srbiji je ponudio svoj koncept, a vicepremijer Božidar Đelić kaže da se već razmatra otvaranje Junusove “Gramin banke” i u našoj zemlji, a planira se i obnavljanje zadrugarstva kao i donošenje novog zakona o socijalnoj zaštiti prema kome će više dobijati oni koji se više angažuju u društvu.

“Da izglasamo jedan zakon koji će obezbediti mikrokreditiranje, formiranje banke za siromašne. Naš finansijski sistem dobroradi ali dobro radi za srednju klasu i više. Ne radi dobro za siromašne, a ima mogućnosti da se neki od njih zaposle i izađu iz siromaštva ali nema finansijske institucije koja zna da radi sa njima”, kaže on.

Đelić obećava da će zakon o mikrokreditiranju biti gotov najkasnije do leta sledeće godine, a da bi krajem 2011. godine u Srbiji trebalo da proradi prva banka za siromašne.
 
Čovek je dobio Nobelovu nagradu jer je njegova banka davala kredite bukvalno najsiromašnijima. Nekako mi se čini da bi baš ti siroti redovno vraćali.

Ne znam koliko bi ovde davali ali na istoku su to bili baš mikro krediti.
 
KishRobert je napisao(la):
jel su bili kod vrebalovih?
Kliknite za proširenje...
:haha: :haha: mislim da nisu,pa bio bih i ja na snimanje.
Bili su u ZZ"Vranjevo",snimali su naseg clana @glavas u krunjenju kukuruza itd.Neznam ni ja ceo sadrzaj emisije....videcemo u nedelju. :cao:
 
А да држава мало погледа у огледало
Да увозимо бели лук из Кине, лешник из Грузије, месо из нешто ближих земаља - тачно је, али питање је да ли су увоз и озлоглашени лоби који ту работу спроводи највећи проблем спрског аграра. Јер, увози

и Немачка аутомобиле, Француска вина и сиреве, Чешка пиво – па шта? Нажалост, пољопривреда је у Србији дежурна монета за поткусуривање, и то пре свега политичка, па тек онда економска. Имамо ми и увозне и извозне лобије, имамо и шверц и монополе, а уз све немамо ни пара. Ипак, пред сваке изборе у овој се држави неко сети да маше салатом, пасуљем или краствацима. Наравно да није добро што као аграрна земља морамо да увозимо храну, наравно да влада и министри морају да се туку и с лобијима и с монополима, али је истовремено прича о увозу за земљу која хоће у Европу пука демагогија која никоме ништа добро неће донети – само се одвлачи пажња од правих проблема.
Данска увози житарице и то скоро све што јој треба, а има оранаца тек мало мање него Србија. Али Данска произведе 30 милиона товљеника годишње, а ми десет пута мање. Зашто? Па зато што не може у савременој пољопривреди да свако производи све. Сваштарење нас је и довело на ниске гране. Они који критикују, нека сами крену у производњу онога што ми неоправдано увозимо. Ето њима зараде, а свима користи.
Истина је, заправо, да је пољопривреда једина привредна грана у овој држави која више извози него што увози. У суштини, уз све проблеме, уз сву заосталост и неорганизованост, пољопривреда нам једина ваља, остало баш и не. Робна размена са светом нам је у минусу пет или шет милијарди евра годишње, при чему пољопривреда направи плус од преко пола милијарде евра. Па где је онда проблем?
Уопште није спорно да увозни лобији могу да направе озбиљну штету. Но, да ли су баш они, као што ткаже министар пољопривреде Саша Драгин, највећи кривци за несташице?
– Прича о тренутној несташици меса у земљи последица је деловања увозног лобија. Свако ко препоручује либералнији увоз на уштрб квалтета је неко ко лобира зарад већег профита, а с друге стране се неодговорно понаша према сточном фонду. С месом се понавља иста ситуација као недавно с јестивим уљем, када је пласирана читава прича о несташици уља, а било је довољно уља не само за домаће потребе већ и за извоз. Имамо увозни лоби који врши свакодневне притиске на Министарство да се либерализује увоз месних производа. Уколико то урадимо, директно ћемо угрозити нашу пољопривредну производњу и наше сточаре – тврди министар.
Узгајивачи свиња, који у целој овој причи заправо највише страдају, не мисле да је увозни лоби генератор проблема.
– Увозни лоби постоји, и то су они којима је потребан увоз и финасирају га, а реч је о три-четири највеће месне индистрије у Србији – каже за “Дневник” председник Удружења узгајивача свиња Ференц Мајор.
Он, међу свим осталима, као највећег кривца за катастрофалну ситуацију у свињарству види – државу. Јер, управо је држава, вели, дозволила да између сељака и месне индустрије постоје трговци, односно класични преваранти који са званичног, регистрованог догона стоке допремају свиње кланицама, што поскупљује товљенике за чак 20 процената.
– Откупна цена живе ваге у кланици је 140 динара, а ја добијем 110 јер не могу кланици да свиње продам директно, већ морам да их дам трговцу који има догон, а онда код њега долази шверцер. Е, он предаје стоку кланици, и узима свој део. Када би сељак добио тих 140 динара, то би била друга прича. То је за нас већи проблем него увоз меса. Држава је, дакле, крива, јер је дозволила махинације на тржишту – наглашава Мајор.
По његовим речима, једно од решења је да се ситни произвођачи организују у удружења, и то уз подстицај државе. Та удружења би, објашњава, као правна лица трговала са откупљивачима, штитећи интересе произвођача. Ако се то уради, тврди Мајор, биће мање и увоза и увозних лобија.
– Ограничење код наше пољопривреде је изузетно ниска куповна моћ становништва и то је већа брана од било какве увозне заштите – истиче у разговору за “Дневник” Војислав Станковић из Центра за научно-истраживачки рад Привредне коморе Србије. – Може увозна заштита бити и нула: једноставно, куповна моћ је тако пала да смо и по потрошњи најважнијих намирница на зачељу на европској лествици.
Чињеница је, вели овај стручњак, да долази до стварања вештачких несташица, али, указује, тај увозни лоби, нестабилност и несташице јављају се управо на тржишту производа која су стални вишак.
– Тренутно, када гледамо билансе понуде и тражње, немамо ниједан производ на тржишту који је билансно дефицитаран. Имамо чак и суфицит у снабдевању млеком, као и уљем. Код пшенице имамо слободно тржиште и сада смо достигли извоз од 300.000 тона пшенице и брашна, а биланси нам омогућавају до 500.000 тона. Још увек немамо дефицит на том тржишту, па према томе, заиста нема разлога за толика забринутост да морамо доносити уредбе попут најновије, о структури производње хлеба. А чак и уколико се покаже потреба да се увезу одређене количине пшенице за покриће домаћих потреба, у том бисмо случају само увезли квалитетније хлебно жито – вели Станковић питајући се зашто, рецимо, сада слабо иде сетва и зашто је држава не подстакне мерама аграрне политике.
Наш саговорник на крају указује на повољне резултате пољопривреде Србије у спољнотрговинској размени, остварене захваљујући погодностима које она има у преференцијалном статусу на тржишту ЕУ, либерализацији у размени са земљама западног Балкана (ЦЕФТА) и коњунктури, која се и даље одржава на светском тржишту. Наиме, биланс размене пољопривреде и прехрамбене индустрије Србије с иностранством од јануара до краја августа ове године показује да је остварен извоз у вредности од скоро 1,3 милијарде долара, што представља раст од 5,6 одсто у односу на исти период прошле године. Истовремено, вредност увоза у висини од 623,3 милиона долара је за 2,6 одсто већа него лане. Тек, суфицит у спољнотрговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа у периоду јануар-август 2010. године има раст од 8,6 одсто и износи 649,9 милиона долара.
Слађана Глушчевић

Спас у удруживању

Домаћи произвођачи штите се кроз царине, односно кроз такозвану ад валорем царину и кроз сезонску царину која се уводи када код нас крене сезона продаје. Проблем је у Србији то што произвођачи немају робу у континуитету, па трговински ланци прибегавају увозу јер што би се бактали са ситним количинама и крпили асортиман. Решење је, дакле, у организовању домаћих произвођача у задруге, асоцијације, удружења, како би тржишту могли да понуде довољне количине производа адекватног квалитета и цена.

Извозимо кукуруз, увозимо кафу

У првих осам месеци ове године највише смо извезли кукуруза (за 125,2 милиона долара), шећера 93 милиона, смрзнуте малине “роналд” у вредности од 60,8 милиона и пшенице за 40,1 милион долара. На увозној страни међу аграрним производима доминира традиционално група “неконкурентних” производа: сирова кафа (40,7 милиона долара), банане (20,8 милиона) и поморанџе (16 милиона долара).

Post je spojen: [time]1288628935[/time]​
_________________________________________________






Propali pregovori o penzijama
Blic - Pre 21 minut
Najavljivanih pregovora između predstavnika pet sindikalnih organizacija i Vlade o predlogu Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju praktično nije ni bilo, a sindikati će sutra početi sa pripremama serije štrajkova, saznaje "Blic".

Sve što se danas dogodilo, bile su konsultacije Ljubisava Orbovića i još jednog sindikalnog pregovarača u kabinetu premijera. Ponuđeno je samo odlaganje primene uvećanja godina staža za žene, a pitanje beneficiranog staža i iznosa penzije, koji po predlogu sindikata ne može biti ispod 60 odsto od prosečne zarade, za Vladu nije prihvatljivo.


Pregovarački tim sindikata je čekao ishod konsultacija, a po okončanju je dogovoreno da se sutra tačno u podne počne sa prikupljanjem potpisa radi obaranja Vlade uz sve potrebne pripremne za seriju štrajkova.
 
Данска увози житарице и то скоро све што јој треба, а има оранаца тек мало мање него Србија. Али Данска произведе 30 милиона товљеника годишње, а ми десет пута мање. Зашто? Па зато што не може у савременој пољопривреди да свако производи све. Сваштарење нас је и довело на ниске гране. Они који критикују, нека сами крену у производњу онога што ми неоправдано увозимо.
Kliknite za proširenje...

Opet ta kretenska priča o svaštarenju kao neproduktivnom.
Neproduktivnom za koga? trgovca i državu, svakako ne i za seljaka.
Svaki seljak kod nas zna kako prolazi kada se pojavi "višak" odredjenog proizvoda.

Проблем је у Србији то што произвођачи немају робу у континуитету, па трговински ланци прибегавају увозу јер што би се бактали са ситним количинама и крпили асортиман.
Kliknite za proširenje...

I već u nekom narednom pasusu konstatuje da to ne odgovara trgovcima@!#$%@$%&@%%
Pa ko im samo tamo @#$^@%^@$%^ trgovačku....

A kad gospodja Sladjana već pominje državu Dansku onda bi trebala da zna da se taj njihov uzgoj tovljenika smatra jednim od najvećih ekoloških a odskora i ekonomskih promašaja. Hrana za tov se proizvodi na jednom kraju dok se stoka tovi na drugom. Pored transporta koji ulazi u cenu tu je i deficit djubriva na jednom mestu i zagadjenje na drugom.
 
Zemljotres u Srbiji, dvoje poginulo
3. novembar 2010. | 02:22 -> 14:57 | Izvor: B92, Beta, Tanjug Beograd, Kraljevo -

- Od zemljotresa jačine 5,4 stepena po Rihteru, u Kraljevu, najteže pogođenom gradu, poginulo je dvoje ljudi, a na području grada je proglašeno vanredno stanje.

Okružni, opštinski i gradski štabovi civilne zaštite proglasili su vanredno stanje na području Kraljeva i formirali stručne komisije koje će obilaziti teren.

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će Vlada u toku dana ili najkasnije sutra uplatiti kratkoročnu pomoć u iznosu od 5 miliona dinara opštini i još milion dinara za potrebe narodnih kuhinja.

Premijer Cvetković je na sednici Kriznog štaba u Skupštini opštine Kraljevo podvukao da je to samo kratkoročna pomoć koja će toj opštini biti uplaćena preko Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

On je dodao da će vlada osim kratkorične pomoći pružiti i pomoć kada bude utvrđena procena štete.

Cvetković je dodao da u okviru kratkoročne pomoći Vlada ima pripremljen građevinski materijal, krevete, stolice, gardereobu i obećao da će to biti ispooručeno u dogovoru sa kriznim štabom u Kraljevu.

Premijer je nakon sednice Kriznog štaba obišao razrušene objekte u gradu i razgovarao sa građanima.

Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović je rekao da struje nema na teritoriji jedne četvrtine grada, a vodosnabdevanje je uglavnom normalno, osim u manjim delovima i u pojedinim zgradama.

On je novinarima rekao da stručne komisije čine pravnici i inženjeri, ali je ipak pozvao i građane da svojim mesnim kancelarijama što pre prijave one objekte za koje se procenjuje da u njima nije moguće zanoćiti kako bi im se blagovremeno obezbedio smeštaj.

U pomoć su pritekli građevinski inženjeri iz Raške i Vrnjačke banje kako bi se posao utvrđivanja oštećenosti objekata što pre obavio. Kragujevačko javno komunalno preduzeće Vodovod ponudilo je da iz akumulacija na Gružanskom jezeru pusti vodu kraljevačkom Vodovodu.

Predsednik komisije Vlade Srbije za elementarne nepogode Oliver Dulić poručio je da će pre zime biti završene najhitnije popravke štete, a ostale u narednim mesecima i da građani ne bi trebalo da brinu, jer će im država pomoći.

"Nažalost, u ovom trenutku u budžetu za to nema para, jer smo sve pare koje su u budžetu namenjene za elemetarne nepogode potrošili letos na saniranje posledica poplava, ali ćemo svakako iz budžetske rezerve u okviru nadležnosti Ministarstva finansija morati da obezbedimo sredstva da se ljudima pomogne sada, kada im je najpotrebnije i najteže", rekao je Dulić.

On je rekao da je danas teško proceniti materijalnu štetu, ali da je to moguće uraditi brzo, i da će se komisija sastati kada bude imala prve procene i razmatrati načine pokrivanja štete.

Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić rekao je za B92 da je već počelo raščišćavanje ruševina prouzrokovanih zemljotresom. Prema njegovim rečima, dva-tri specijalistička tima tog sektora angažovana su za spasavanje iz ruševina, a postepeno se uspostavlja i snabdevanje vodom, strujom i namirnicama. Uspostavljen je i javni red i mir u gradu, ali ipak nije "nemoguće da se život tako brzo vrati u normalu", kazao je on.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je od jutros u Kraljevu, gde se sastao sa čelnicima grada, kaže da su mnogi građani Kraljeva u stahu da se vrate u svoje domove.

"Postavlja se veliki broj pitanja da li uopšte smeju da se vrate u svoje stanove i kuće. Trebalo bi u narednim danima da određene državne službe dobro sagledaju realno stanje svih tih objekata. Ono što je posao Ministarstva unutrašnjih poslova jeste da pružimo svu neophodnu pomoć, da se posledice ove vanredne situacije što pre saniraju i da pomognemo građanima. Vlada Srbije će, siguran sam, pomoći da se poprave svi objekti koji su oštećeni. Najvažnije je da nema novih ljudskih žrtava", rekao je on.

U Kraljevu je četrdesetak pripadnika jedinice MUP-a za spasavanje iz ruševina, ali oni neće imati posla jer nema zatrpanih ljudi, naveo je ministar.

"Policija nije dobila informacije o pljačkama ili kriminalu koji su se mogli dogoditi posle zemljotresa, a Uprava policije, vatrogasci i Žandarmerija preduzeli su mere kako bi se sprečili eventualni incidenti u vreme kada je pažnja usmerena na egzistencijalna pitanja", rekao je Dačić.

Račun za pomoć

Ministarstvo finansija Srbije otvorilo je danas poseban račun za uplatu sredstava za saniranje posledica zemljotresa u Kraljevu. Broj računa je: 840-2390/40-88. Naziv računa: Grad Kraljevo - sredstva za elementarne nepogode - zemljotres 2010.

Novac se danas može uplaćivati na šalterima filijale Uprave za trezor Ministarstva finansija i to bez provizije.

U Kraljevu je i ministar zdravlja Tomica Milosavljević, koji je rekao da je u bolnicu primljena i jedna građanka sa težim povredama, ali ona nije životno ugrožena. On kaže da je znatno oštećena zgrada Zavoda za javno zdravlje u Kraljevu, tako da je zabranjen ulaz u nju, a danas će biti organizovana evakuacija laboratorija iz zgrade Zavoda.

"Takođe su krenule mobilne epidemiološke ekipe iz Instituta za javno zdravlje 'Dr Milan Jovanović Batut' i iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, koji je uspostavio 24-časovno dežurstvo i mobilisao je mrežu zavoda koji će o aktivnostima redovno obaveštavati javnost", rekao je Milosavljević.

Epicentar zemljotresa jačine 5,4 stepena po Rihteru, koji se dogodio jutros oko 1.57, bio je 10 kilometara severno od Kraljeva.

Zemljotres je najviše štete naneo naselju Grdica, gde je poginuo bračni par Natalija i Siniša Stašić, starosti oko 50 godina, što je potvrdio i Dačić. Njihova tela izvadile su specijalizovane ekipe MUP-a. Njihov sin, koji je takođe bio u kući, nije ugrožen, rekao je Dačić.

Iz Republičkog seizmološkog zavoda ne očekuju jače potrese od ovog koji je sinoć pogodio Kraljevo. Direktorka tog zavoda Slavica Radovanović kaže za B92 da je u ovom trenutku teško proceniti štetu, ali da bi ona mogla da iznosi oko milion evra.

"Ovakav zemljotres može u epicentralnoj oblasti, na objektima koji su zidani bez zaštite i primene savremenih savremenih propisa, da izazove teška strukturna oštećenja. Objekti ipak ne bi trebalo da se ruše, osim ako su u izuzetno lošem stanju, već da imaju samo teška strukturna oštećenja. Prema našim podacima u reginu grada Kraljeva ima preko 12.000 objekata koji su takve stare gradnje, a u samoj epicentralnoj zoni je manji broj", kazala je ona.

Radovanovićeva je dodala da se manji potresi mogu očekivati i narednih dana.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović uputila je telegram saučešća rukovodstvu grada Kraljeva. Kraljevo će po podne posetiti i predsednik Srbije Boris Tadić.

Stanje u Kraljevu

Oko 50 osoba, mahom lakše povređenih, javilo se Hitnoj pomoći.

U nekim delovima Kraljeva nema struje i vode, a od javnih ustanova najviše je oštećena bolnica. Kako javljaju reporteri B92 sa lica mesta, samo jedna sala je osposobljena za operacije. Na sreću, niko od ko pacijenata kraljevačke bolnice koji su bili tu u trenutku zemljotresa nije povređen.

Direktor Zdravstvenog centra Dragan Arsić kaže da će svi pacijenti koji ne budu morali da budu u bolnici biti otpušteni. Prema njegovim rečima, postoje prostorije u samom objektu u kojima curi voda ili nedostaju delovi plafona.

Svi pacijenti, kao i porodilje i novorođene bebe bezbedni su, potvrdio je za B92 ministar zdravlja Tomica Milosavljević.

Prema prvim procenama, u zemljotresu su oštećene četiri škole u užem gradskom jezgru, tri seoske škole, jedan đački i jedan studentski dom, a štetu je pretrpeo i Mašinski fakultet u tom gradu, izjavio je ministar prosvete Žarko Obradović.

Na području grada oštećene su Osnovna škola "Svetozar Marković", Medicinska škola, Mašinsko-tehnička škola i Poljoprivredna škola, kao i škole u selima Vitanovac, Lađevci i Miločaj, rekao je Obradović novinarima.

U školama u Lađevcu i Miločaju srušio se krov, rekao je ministar i naglasio da škole u području gradske opštine Kraljeva danas ne rade.

Srećna okolnost je što od sutra počinje mini raspust, pa ćemo učiniti sve da se do ponedeljka, gde god je to moguće, stanje normalizuje, rekao je Obradović.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da su znatno oštećeni i vojni objekti u tom gradu, ali da nema povređenih među pripadnicima Vojske Srbije.

Nakon kraćih prekida mreža fiksne telefonije nesmetano funkcioniše, a očekuje se da proradi i mobilna telefonija u toku popodneva.

Stručni tim Zavoda za javno zdravlje Kraljeva i Republička sanitarna inspekcija za Raški okrug saopštili su da voda iz kraljevačkog gradskog vodovoda privremeno nije za piće I ljudsku upotrebu nakon zemljotresa, ali da može da se koristi u sanitarno-higijensku svrhe.

Na pojedinim kućama, naročito u selima u okolini Kraljeva, obrušili su se odžaci, krovovi i delovi fasada.

Zemljotres je izazvao dosta materijalne štete. Vozila gradske čistoće odvoze malter, šut, stakla sa prozora i građevinski materijal koji je otpao sa oštećenih zgrada. U selu Vitanovac, gde je bio epicentar zemljotresa i okolnim naseljima, uništeno je više od 70 odsto krovova kuća.


http://www.seismicportal.eu/jetspeed/portal/explorers/events-explorer.psml
 
Dule Vujosevic i njegov CSKA iz Moskve me oborili na kladionici za 14.000 dinara.... Izgubili u evroligi od Pamese sa 82 - 57 . Mislim, jbg, nije me htelo.. :zli:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh