Милосављевић увози погрешно млеко
Влада још није донела одлуку о увозу млека, али да ће га дозволити – све је извесније. Ако га нећемо увозити, ваљда министар трговине
Слободан Милосављевић не би рачунао колико ће млеко “од преко” коштати.
Међутим, ако држава несташицу буде лечила по његовим рецептима, неће бити вајде јер ће литар увозног млека, како је Милосављевић израчунао, стајати између 100 и 110 динара, што је двадесетак динара више од цене домаћег. Ко ће у Србији куповати млеко за 110 динара?
Министар и млекари, изгледа, и даље се играју глувих телефона јер он говори о цени увозног готовог млека, а највеће млекаре упорно понављају да је решење проблема несташице бесцарински увоз сировине која недостаје. У том случају млеко би у продавницама коштало као домаће јер је откупна цена у земљама ЕУ из којих би се увозило сирово од 27 до 32 евроцента, каже за наш лист генерални директор “Имлека” Слободан Петровић.
Како је “Дневник” већ писао, очекује се да Влада, можда већ на сутрашњој седници, донесе одлуку о интервентном увозу, дакле, без царине и прелевмана, а тај би посао препустила нашим највећим млекарама. Петровић је за наш лист рекао да би пожар на овом тржишту угасило пет до седам милиона литара млека, а увозило би се из земаља ЕУ, рецимо Холандије и Немачке, јер окружење такође кубури са сировином.
– Слободан увоз не мора бити трајно решење. Може се ограничити, рецимо, на месец дана, тек да се тржиште попуни и несташица заустави јер се у новембру и децембру очекује редовна снабдевеност. Пет милиона литара млека је, рецимо, недељна производња “Имлека” – објашњава Петровић, додајући да тренутно млекарама у саставу “Салфорда” недостаје око 15 одсто сировине.
У сваком случају, Милосављевић је казао да увоз не би угрозио домаће произвођаче нити их „мотивисао“ да подигну цене јер не би биле увезене велике количине већ само оне које би смањиле тренутну несташицу. Он је подсетио на то да ће одлука о томе да ли ће увоз млека бити неопходан бити донета за неколико дана, али је истакао и да је циљ недавно донете уредбе, којом се одређује обим производње млека, да се помогне домаћим произвођачима да стабилизују производњу. Подсетимо, Влада је 30. септембра донела уредбу по којој млекаре најмање 40 одсто дневне производње морају да пласирају кроз пастеризовано и дуготрајно млеко, али то очигледно није напунило рафове.
Министар трговине је навео да је пад производње сировог млека последица недовољног аграрног буџета, који је мањи него у земљама у региону, а субвенције за сточарску производњу су сувише мале, што ће буџетом за наредну годину морати да буде исправљено. Он је додао да је у јануару од произвођача откупљено 68 милиона литара сировог млека, у марту и априлу 70 милиона литара, а у септембру само 57 милиона, што значи да сада недостаје око 18 до 20 одсто потребних количина.
С. Глушчевић
Повећати премије
Слободан Петровић наглашава да би увоз млека без царина био само краткотрајно решење и да је неопходно да се повећају премије произвођачима. Од 1. јануара ове године премије су са 4,5 пале на 1,5 динар по литру, док су цене енергената и сточне хране порасле. “Захваљујући” томе, сељаци су изгубили интерес да млеко предају млекарама, због чега је оно почело да завршава у сивим токовима, односно у сиру и кајмаку који се продају на пијацама, упозоравају стручњаци.