ljubek
Član
Meni zanimljiv clanak
http://www.dragas.biz/zajebavanje/#more-15223
http://www.dragas.biz/zajebavanje/#more-15223
Vesti-novosti-obavestenja
- Začetnik teme North ARMY
- Datum pokretanja
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Новог намета на куће и станове (не)ће бити
Порез на имовину догурао је од маргиналног јавног прихода у ред пореза који из године у годину бележи значајан раст, а постоје најаве да би и ове године тај намет могао постати додатни удар на џепове многих домаћинстава.
Пад цена станова и кућа на домаћем тржишту није разочаро само продавце некретнина већ и општинаре. Један од битних прихода за њихове буџете је баш новац од наплате пореза на имовину. Основица се обрачунава по тржишној вредности некретнина. То значи да би решња која ће се идуће године писати требало да имају мању бројку него овогодишња.
Пад цена некретнина није једини проблем који прети да празни општинске касе. Општинама су укинуте и накнаде за коришћење грађевинског земљишта. У таквим условима може доћи до раста пореза на имовину. То би много погодило обвезнике овог пореза. А стручњаци сматрају да је прави рецепт за бољу наплату ажурнија евиденција некретнина, али затим и децентрализација. Односно давање општинама више самосталности у прикупљању пореза.
Једна од општина у којој сматрају да нису све могућности за пуњење државне касе исцрљене је Сремска Митровица.
- Код нас је попис имовине, која из било ког разлога није у евиденцији, стална акција - каже начелник градске управе за буџет и финансије Душко Шарошковић. - Поред тога, у сарадњи са колегама урбанистима проверавамо документацију о легализацији. Често и код објеката које имамо уписане у евиденцији наша слика није права. Тако уместо старе куће на истом месту данас стоји вила или чак вишеспратница. Све то мора да се уведе у нашу евиденцију и да се сходно стању на терену изда решење и наплати порез.
Сви који су током ове године на време измирили обавезе имају у Сремској Митровици попуст од 10 одсто за наредну годину у односу на решење из 2014. Шарошквић објашњава да ће та мера подстаћи обвезнике да на време испуне обавезе, а њима ће помоћи да знају са којом сумом новца, по основу наплате овог пореза, располажу.
- Општине нису једини кривац за постојеће стање - каже стручњак са Новосадског универзитета Синиша Остојић. - Тачно је да им је евиденција неажурна али да би успеле да обезбеде довољно прихода морале би да имају више самосталности у прикупљању прихода. Решење је у већој децентрализацији прикупљања пореза. Општине треба да имају више изворних прихода јер се показало да ово сада није довољно. У том случају ће моћи лакше да креирају своју пореску политику. Тада би свакакао било лакше надокандити изгубљене приходе као што је овај од укидања такси на градско грађевинско земљиште.
Д. Вујошевић
Прво рате па решења
Следећа рата пореза на имовину стиже на наплату средином фебруара 2015. године и плаћа се четвртина суме која стоји у решењу издатом ове године. Коначна решења за 2015. стићи ће најраније у мају, када је време за другу рату, или у августу.
- - - - - - - - - -
Rts.rs:
ЖАЛБА НЕ КОШТА, АЛИ НИЈЕ ЏАБА
Новог намета на куће и станове (не)ће бити
Порез на имовину догурао је од маргиналног јавног прихода у ред пореза који из године у годину бележи значајан раст, а постоје најаве да би и ове године тај намет могао постати додатни удар на џепове многих домаћинстава.
Пад цена станова и кућа на домаћем тржишту није разочаро само продавце некретнина већ и општинаре. Један од битних прихода за њихове буџете је баш новац од наплате пореза на имовину. Основица се обрачунава по тржишној вредности некретнина. То значи да би решња која ће се идуће године писати требало да имају мању бројку него овогодишња.
Пад цена некретнина није једини проблем који прети да празни општинске касе. Општинама су укинуте и накнаде за коришћење грађевинског земљишта. У таквим условима може доћи до раста пореза на имовину. То би много погодило обвезнике овог пореза. А стручњаци сматрају да је прави рецепт за бољу наплату ажурнија евиденција некретнина, али затим и децентрализација. Односно давање општинама више самосталности у прикупљању пореза.
Једна од општина у којој сматрају да нису све могућности за пуњење државне касе исцрљене је Сремска Митровица.
- Код нас је попис имовине, која из било ког разлога није у евиденцији, стална акција - каже начелник градске управе за буџет и финансије Душко Шарошковић. - Поред тога, у сарадњи са колегама урбанистима проверавамо документацију о легализацији. Често и код објеката које имамо уписане у евиденцији наша слика није права. Тако уместо старе куће на истом месту данас стоји вила или чак вишеспратница. Све то мора да се уведе у нашу евиденцију и да се сходно стању на терену изда решење и наплати порез.
Сви који су током ове године на време измирили обавезе имају у Сремској Митровици попуст од 10 одсто за наредну годину у односу на решење из 2014. Шарошквић објашњава да ће та мера подстаћи обвезнике да на време испуне обавезе, а њима ће помоћи да знају са којом сумом новца, по основу наплате овог пореза, располажу.
- Општине нису једини кривац за постојеће стање - каже стручњак са Новосадског универзитета Синиша Остојић. - Тачно је да им је евиденција неажурна али да би успеле да обезбеде довољно прихода морале би да имају више самосталности у прикупљању прихода. Решење је у већој децентрализацији прикупљања пореза. Општине треба да имају више изворних прихода јер се показало да ово сада није довољно. У том случају ће моћи лакше да креирају своју пореску политику. Тада би свакакао било лакше надокандити изгубљене приходе као што је овај од укидања такси на градско грађевинско земљиште.
Д. Вујошевић
Прво рате па решења
Следећа рата пореза на имовину стиже на наплату средином фебруара 2015. године и плаћа се четвртина суме која стоји у решењу издатом ове године. Коначна решења за 2015. стићи ће најраније у мају, када је време за другу рату, или у августу.
- - - - - - - - - -
Rts.rs:
ЖАЛБА НЕ КОШТА, АЛИ НИЈЕ ЏАБА
Ivan 1980
Član
Poslednja izmena od urednika:
Quercus
Član
Press.rs:
IZNENADIĆE VAS LISTA: CNN predstavio "omiljeno iz Srbije"
Nakon što je apelovao na čitaoce da im pošalju fotografije onoga što najviše vole u Srbiji, CNN je objavio listu 10 najinteresantnijih.
"Smeštena na raskršću Istočne i Centralne Evrope, Srbija je imala turbulentnu istoriju koja se ogleda u njenim vekovima starim gradovima, planinama i ravnicama. Posle teških godina od raspada Jugoslavije, zemlja ponovo postaje regionalni centar inovacija i turistička destinacija. Kako biste istražili najbolje od Srbije, zamolili smo naše čitaoce da podele omiljene stvari iz ove balkanske zemlje. Od prelepih jezera do belih planinskih vrhova, lista prikazuje samo delić onoga što ljudi vole u Srbiji", piše CNN.
Pročitajte još:
Evo šta je sve ušlo na listu:
Ušećerene jabuke
Jezero Perućac
Tvrđava Golubac
Crkva svetog Marka, Beograd
Vrnjačka Banja
Kopaonik
Šljive
Pirot
Stara planina
Beograd
IZNENADIĆE VAS LISTA: CNN predstavio "omiljeno iz Srbije"
Nakon što je apelovao na čitaoce da im pošalju fotografije onoga što najviše vole u Srbiji, CNN je objavio listu 10 najinteresantnijih.
"Smeštena na raskršću Istočne i Centralne Evrope, Srbija je imala turbulentnu istoriju koja se ogleda u njenim vekovima starim gradovima, planinama i ravnicama. Posle teških godina od raspada Jugoslavije, zemlja ponovo postaje regionalni centar inovacija i turistička destinacija. Kako biste istražili najbolje od Srbije, zamolili smo naše čitaoce da podele omiljene stvari iz ove balkanske zemlje. Od prelepih jezera do belih planinskih vrhova, lista prikazuje samo delić onoga što ljudi vole u Srbiji", piše CNN.
Pročitajte još:
Evo šta je sve ušlo na listu:
Ušećerene jabuke
Jezero Perućac
Tvrđava Golubac
Crkva svetog Marka, Beograd
Vrnjačka Banja
Kopaonik
Šljive
Pirot
Stara planina
Beograd
Zarkov mali :)
Član
I stoka na internetu: Krave i prasiće kupuju iz fotelje http://www.kurir-info.rs/i-stoka-na-internetu-krave-i-prasice-kupuju-iz-fotelje-clanak-1651644
Poslednja izmena od urednika:
Ko kaze da samo dinaru pada vrednost a evro http://www.kurir.rs/vesti/biznis/ev...a-dolar-za-poslednjih-9-godina-clanak-1651792
Quercus
Član
Bliži se dan - 1EUR biće 1USD
IZVOR: DEUTCHE WELLE Američki dolar je sve skuplji za građane evrozone. To baš ne raduje turiste i uvoznike, ali može pomoći u oporavku evropske privrede.
Uz to, postoji i velika opasnost: gubitak poverenja u evro.
Prošlog marta se za jedan evro mogao dobiti jedan dolar i 39 centi, u septembru je evro vredeo dolar i 29 centi, danas je kursna lista oko 1,19 dolara za jedan evro. To znači da je već dostignuta najniža vrednost od 2006. godine, mada taj razvoj nikoga nije iznenadio.
Američka privreda raste u toj meri da i tamošnja Centralna banka (FED) ponovo razmišlja o podizanju kamatnih stopa. Za to vreme, Evropska centralna banka (ECB) mora da „olabavi“ fiskalnu politiku, kako bi podstakla slabu privredu.
"U načelu se događa ono što su mnogi analitičari nagoveštavali sve vreme", tvrdi Štefan Šnajder, ekonomista Dojče banke. On i njegove kolege misle da će dolar sve više da jača u godinama koje dolaze i opet se čuju nagađanja da će na kraju doći do pariteta (1 evro = 1 dolar).
Za ovog ekonomistu to ne mora da postane problem. Sasvim suprotno od toga: "jeftin" evro, evropske proizvode čini jeftinijim na svetskom tržištu i zemlje izvoznice poput Nemačke od toga mogu da imaju velike koristi. Evropska preduzeća tako postaju konkurentnija u odnosu na ona iz Japana, nakon što je tamošnja valuta proteklih godina izgubila na vrednosti.
"Slab" evro je i u duhu politike Evropske centralne banke. Njen šef Mario Dragi je za list Handelsblat rekao kako kursna lista nije među ciljevima politike ECB, ali je ona važna za stabilnost cena i privredni rast.
Tim pre što je cena nafte (koja se tradicionalno obračunava u dolarima) neuobičajeno jeftina. Kada bi taj trošak opterećivao privredu zone evra, onda bi to moglo da "uguši" privredni rast. Ali ovako nije samo nafta, nego su i druge sirovine trenutno razmerno jeftine. To nije samo dobro za izvoznika-rekordera poput Nemačke, nego i za druge evropske zemlje okrenute izvozu, poput Italije, Francuske ili Španije.
Kada je reč o Grčkoj, tu i stručnjaci jedva imaju šta novog da kažu: privreda se teško oporavlja, a finansijska tržišta su zabrinuta da će buduća vlada (a na njenom čelu bi lako mogla da bude levo orijentisana stranka Siriza), zaista obustaviti otplate kredita. "Diskusija o Grčkoj je tu elementarna: psihološki je to veliko opterećenje i to se odražava na finansijskim tržištima", objašnjava Folker Helmejer iz Pokrajinske banke Bremena. "To se naravno uklapa i u konstrukciju gospodina Dragija. Poželjan je slab evro kako bi se pozitivno uticalo na ekonomije, posebno zemalja juga Evrope."
Utoliko je i Mario Dragi u ovom intervjuu još jednom najavio i dodatno podstakao inflaciju u evrozoni, "po potrebi i neophodnim dodatnim merama", kaže direktor ECB. Drugim rečima, masovnim otkupom državnih obveznica, čime bi na tržište novca stigle nove količine novca. Isti bi trebalo da posluži za dalje investicije, ali i tako će i pasti vrednost evropske valute prema dolaru.
Za analitičara Kristofa Cvermana, to je veoma opasna "igra". On upozorava da strani investitori u zemljama zone evra sa svojim ulozima beleže još samo gubitke i to bi moglo da znači da će evro još više izgubiti na vrednosti. "Videćemo da će evro mnogo brže pasti nego što bi nekome bilo milo", upozorava Cverman. "Lako se može dogoditi da će to izazvati novu krizu u zoni evra, sasvim jednostavno zbog toga jer se naglo gubi poverenje u evro ili u Evropu."
Njegov je zaključak da je gubitak poverenja mnogo opasniji nego „život sa jakim evrom“. A toga bi trebalo da se prisete i nemački izvoznici. "Veliki nemački izvoznici su uspevali da posluju i sa kursom od 1,4 prema dolaru. Čak i tako su bili konkurentni na svetskom tržištu."
IZVOR: DEUTCHE WELLE Američki dolar je sve skuplji za građane evrozone. To baš ne raduje turiste i uvoznike, ali može pomoći u oporavku evropske privrede.
Foto: Freeimages
Prošlog marta se za jedan evro mogao dobiti jedan dolar i 39 centi, u septembru je evro vredeo dolar i 29 centi, danas je kursna lista oko 1,19 dolara za jedan evro. To znači da je već dostignuta najniža vrednost od 2006. godine, mada taj razvoj nikoga nije iznenadio.
Američka privreda raste u toj meri da i tamošnja Centralna banka (FED) ponovo razmišlja o podizanju kamatnih stopa. Za to vreme, Evropska centralna banka (ECB) mora da „olabavi“ fiskalnu politiku, kako bi podstakla slabu privredu.
"U načelu se događa ono što su mnogi analitičari nagoveštavali sve vreme", tvrdi Štefan Šnajder, ekonomista Dojče banke. On i njegove kolege misle da će dolar sve više da jača u godinama koje dolaze i opet se čuju nagađanja da će na kraju doći do pariteta (1 evro = 1 dolar).
Za ovog ekonomistu to ne mora da postane problem. Sasvim suprotno od toga: "jeftin" evro, evropske proizvode čini jeftinijim na svetskom tržištu i zemlje izvoznice poput Nemačke od toga mogu da imaju velike koristi. Evropska preduzeća tako postaju konkurentnija u odnosu na ona iz Japana, nakon što je tamošnja valuta proteklih godina izgubila na vrednosti.
"Slab" evro je i u duhu politike Evropske centralne banke. Njen šef Mario Dragi je za list Handelsblat rekao kako kursna lista nije među ciljevima politike ECB, ali je ona važna za stabilnost cena i privredni rast.
Tim pre što je cena nafte (koja se tradicionalno obračunava u dolarima) neuobičajeno jeftina. Kada bi taj trošak opterećivao privredu zone evra, onda bi to moglo da "uguši" privredni rast. Ali ovako nije samo nafta, nego su i druge sirovine trenutno razmerno jeftine. To nije samo dobro za izvoznika-rekordera poput Nemačke, nego i za druge evropske zemlje okrenute izvozu, poput Italije, Francuske ili Španije.
Kada je reč o Grčkoj, tu i stručnjaci jedva imaju šta novog da kažu: privreda se teško oporavlja, a finansijska tržišta su zabrinuta da će buduća vlada (a na njenom čelu bi lako mogla da bude levo orijentisana stranka Siriza), zaista obustaviti otplate kredita. "Diskusija o Grčkoj je tu elementarna: psihološki je to veliko opterećenje i to se odražava na finansijskim tržištima", objašnjava Folker Helmejer iz Pokrajinske banke Bremena. "To se naravno uklapa i u konstrukciju gospodina Dragija. Poželjan je slab evro kako bi se pozitivno uticalo na ekonomije, posebno zemalja juga Evrope."
Utoliko je i Mario Dragi u ovom intervjuu još jednom najavio i dodatno podstakao inflaciju u evrozoni, "po potrebi i neophodnim dodatnim merama", kaže direktor ECB. Drugim rečima, masovnim otkupom državnih obveznica, čime bi na tržište novca stigle nove količine novca. Isti bi trebalo da posluži za dalje investicije, ali i tako će i pasti vrednost evropske valute prema dolaru.
Za analitičara Kristofa Cvermana, to je veoma opasna "igra". On upozorava da strani investitori u zemljama zone evra sa svojim ulozima beleže još samo gubitke i to bi moglo da znači da će evro još više izgubiti na vrednosti. "Videćemo da će evro mnogo brže pasti nego što bi nekome bilo milo", upozorava Cverman. "Lako se može dogoditi da će to izazvati novu krizu u zoni evra, sasvim jednostavno zbog toga jer se naglo gubi poverenje u evro ili u Evropu."
Njegov je zaključak da je gubitak poverenja mnogo opasniji nego „život sa jakim evrom“. A toga bi trebalo da se prisete i nemački izvoznici. "Veliki nemački izvoznici su uspevali da posluju i sa kursom od 1,4 prema dolaru. Čak i tako su bili konkurentni na svetskom tržištu."
Kremator
Član
...
Quercus
Član
[h=1]Пријаве корупције завршавају на страначкој адреси[/h]НОВИ САД - Осим путем сајта Агенције за борбу против корупције, грађани корупцију могу пријавити и путем сајтова државних органа. Али, да ли ти формулари одговарају законским нормама и на чије адресе одлазе информације из пријава? На сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања могуће је пријавити корупцију, али подаци из формулара не одлазе надлежном органу, већ на адресу Покрета социјалиста из Апатина, локалног одбора странке на чијем се челу налази управо министар Александар Вулин.
"То отвара ново поље за даљу корупцију", каже Владан Јолер из Шер фондације.
"Ако подаци о корупцији одлазе на погрешно место, долазимо до тога да резултат тога вероватно неће бити даља анализа тога шта се десило, неки процес, него може да заврши у неком партијском кутку и да буде злоупотребљено."
РТВ
Из Агенције за борбу против корупције кажу да су изненађени том праксом и да је Агенција и даље једина права адреса за пријављивање корупције.
"И не знам заиста како је то сада преусмерено на неке друге сајтове и на неке државне органе или, како сте ви рекли, на локалну самоуправу", објашњава Владан Јоксимовић.
Након што смо контактирали Министарство рада, подаци из формулара за пријаву корупције преусмерени су на адресу Инспекције рада, а у локалном страначком одбору ни након неколико дана покушавања нису били доступни за одговор на питање ко је управљао подацима из пријава.
РТВ
Анализом сајтова државних органа, "Шер фондација" утврдила је и да ниједан формулар за пријаву корупције не омогућава анонимност, што је у супротности са Законом о узбуњивачима, али из Министарства одговарају да грађани, уколико желе, могу унети и лажне податке.
"То отвара ново поље за даљу корупцију", каже Владан Јолер из Шер фондације.
"Ако подаци о корупцији одлазе на погрешно место, долазимо до тога да резултат тога вероватно неће бити даља анализа тога шта се десило, неки процес, него може да заврши у неком партијском кутку и да буде злоупотребљено."
Из Агенције за борбу против корупције кажу да су изненађени том праксом и да је Агенција и даље једина права адреса за пријављивање корупције.
"И не знам заиста како је то сада преусмерено на неке друге сајтове и на неке државне органе или, како сте ви рекли, на локалну самоуправу", објашњава Владан Јоксимовић.
Након што смо контактирали Министарство рада, подаци из формулара за пријаву корупције преусмерени су на адресу Инспекције рада, а у локалном страначком одбору ни након неколико дана покушавања нису били доступни за одговор на питање ко је управљао подацима из пријава.
Анализом сајтова државних органа, "Шер фондација" утврдила је и да ниједан формулар за пријаву корупције не омогућава анонимност, што је у супротности са Законом о узбуњивачима, али из Министарства одговарају да грађани, уколико желе, могу унети и лажне податке.
Quercus
Član
Ко ће платити сеоске путеве?
Подаци Агенције за привредне регистре показују да су у Србији 542 привредна предузећа регистрована за градњу путне инфраструктуре. Међутим, нема прецизних података о томе колико их је без иједног запосленог, иако њихове фирме асфалтирају путеве широм Србије. И док се мештани радују новим путевима, градитељима остају дугови.
Пре годину и по, мештани Златара, села Дрмановићи и Аљиновићи, добили су асфалт. И док су они задовољни, власник путарске фирме не може да наплати свој рад иако, каже, има уговор са oпштином.
"Обраћали смо се Министарству за саобраћај, пошли смо да их тужимо – одговорили су нам да нису са нама правили никакав уговор, да са мном немају ништа. Jа као послодавац не могу ово никако да решим", рекао је Војко Пурић, власник предузећа "Путеви Златар".
Због дуга од 25 милиона динара проблеме имају и радници који чекају новац за урађени посао. У локалној самоуправи кажу да немају могућност да плате асфалтирање сеоских саобраћајница. Подсећају да је Општина, на основу одлуке Министарства саобраћаја, расписала тендер и изабрала најповољнијег извођача.
"Ми нити смо планирали у својим буџетима средства за изградњу ових праваца, осим тих 10 одсто како је првобитно и било намерено. Значи да основ за плаћање ових изведених радова – 90 одсто, ми као Општина немамо", каже Димитрије Пауновић, председник Општине Нова Варош.
Министри су се променили, а дуг остао. У Самосталном синдикату путара верују да уговор није потписан с Министарством, већ је све урађено по усменом налогу.
"Mноги од политичара су у својим предизборним кампањама отварали објекте и путеве, а када је требало да се урађени путеви наплате, онда су сви прали руке и сви се праве луди да не знају, нису у току", каже Соња Вукановић из Самосталног синдиката путара Србије.
Такође истиче да и директори и власници греше што наседају на такве приче.
"Значи, без уговора, без чврстих гаранција, нема градње путева", додаје Соња Вукановић.
Из ресорног министарства најављују нова правила у путарској оперативи. Од локалних самоуправа траже да им поднесу извештаје о градњи путева на њиховој територији.
"Ми сада имамо ситуацију са доста локалних самоуправа где су њихове локалне компаније направиле пут, што је такође необично да направите пут без иједног папира и онда дођете код државе да тражите паре", рекла је Зорана Михајловић, министарка саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре.
Додаје да читав тај неред није настао због људи који раде у тим фирмама, већ због "лоше политике".
"Ствари су се дешавале готово у четири ока, то показује недостатак докумената. Ничега нема, пола уговора нема", истиче министарка.
Самостални синдикат путара Србије тражи и да се испитају све приватизације путарских фирми.
Специјални антикорупцијски тимови проверавају њихове приватизације, због сумње да је већина најуноснијих послова завршила у рукама оних који су на сумњив начин дошли до капитала.
Подаци Агенције за привредне регистре показују да су у Србији 542 привредна предузећа регистрована за градњу путне инфраструктуре. Међутим, нема прецизних података о томе колико их је без иједног запосленог, иако њихове фирме асфалтирају путеве широм Србије. И док се мештани радују новим путевима, градитељима остају дугови.
Пре годину и по, мештани Златара, села Дрмановићи и Аљиновићи, добили су асфалт. И док су они задовољни, власник путарске фирме не може да наплати свој рад иако, каже, има уговор са oпштином.
"Обраћали смо се Министарству за саобраћај, пошли смо да их тужимо – одговорили су нам да нису са нама правили никакав уговор, да са мном немају ништа. Jа као послодавац не могу ово никако да решим", рекао је Војко Пурић, власник предузећа "Путеви Златар".
Због дуга од 25 милиона динара проблеме имају и радници који чекају новац за урађени посао. У локалној самоуправи кажу да немају могућност да плате асфалтирање сеоских саобраћајница. Подсећају да је Општина, на основу одлуке Министарства саобраћаја, расписала тендер и изабрала најповољнијег извођача.
"Ми нити смо планирали у својим буџетима средства за изградњу ових праваца, осим тих 10 одсто како је првобитно и било намерено. Значи да основ за плаћање ових изведених радова – 90 одсто, ми као Општина немамо", каже Димитрије Пауновић, председник Општине Нова Варош.
Министри су се променили, а дуг остао. У Самосталном синдикату путара верују да уговор није потписан с Министарством, већ је све урађено по усменом налогу.
"Mноги од политичара су у својим предизборним кампањама отварали објекте и путеве, а када је требало да се урађени путеви наплате, онда су сви прали руке и сви се праве луди да не знају, нису у току", каже Соња Вукановић из Самосталног синдиката путара Србије.
Такође истиче да и директори и власници греше што наседају на такве приче.
"Значи, без уговора, без чврстих гаранција, нема градње путева", додаје Соња Вукановић.
Из ресорног министарства најављују нова правила у путарској оперативи. Од локалних самоуправа траже да им поднесу извештаје о градњи путева на њиховој територији.
"Ми сада имамо ситуацију са доста локалних самоуправа где су њихове локалне компаније направиле пут, што је такође необично да направите пут без иједног папира и онда дођете код државе да тражите паре", рекла је Зорана Михајловић, министарка саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре.
Додаје да читав тај неред није настао због људи који раде у тим фирмама, већ због "лоше политике".
"Ствари су се дешавале готово у четири ока, то показује недостатак докумената. Ничега нема, пола уговора нема", истиче министарка.
Самостални синдикат путара Србије тражи и да се испитају све приватизације путарских фирми.
Специјални антикорупцијски тимови проверавају њихове приватизације, због сумње да је већина најуноснијих послова завршила у рукама оних који су на сумњив начин дошли до капитала.
Poslednja izmena od urednika:
Quercus
Član
Lepša strana politike:
Poljska političarka Magdalena Ogorek, Foto: Profimedia.rs
Magdalena Ogorek je kandidatkinja na predsedničkim izborima u Poljskoj je radila kao televizijska voditeljka, ali i savetnica Narodne banke Poljske. Razume se u istoriju, a zastupa jake levičarske stavove. Rival joj je trenutni šef države Bronislav Komorovski, ali ova lepotica definitivno ima adute - čini se da je i lepa i pametna.
Magdalena Ogorek je kandidatkinja na predsedničkim izborima u Poljskoj je radila kao televizijska voditeljka, ali i savetnica Narodne banke Poljske. Razume se u istoriju, a zastupa jake levičarske stavove. Rival joj je trenutni šef države Bronislav Komorovski, ali ova lepotica definitivno ima adute - čini se da je i lepa i pametna.
Quercus
Član
Lepša strana politike (drugi deo):
http://www.24sata.rs/lepa-liderka-p...ali-ugrozila-je-druga-rasna-plavusa-foto/1951
http://www.24sata.rs/lepa-liderka-p...ali-ugrozila-je-druga-rasna-plavusa-foto/1951
zzivica
Član
Sutra da dodjete na docek srpske nove godine u Zrenjaninu gosti neki crnogorac cini mi se da se odaziva na Vlada Gergijevski ili bend stropa
Poslednja izmena od urednika:
Quercus
Član
Реформа пореске управе сад важи и за естраду
БЕОГРАД - Реформа Пореске управе, поред богаташа и предузећа који не плаћају порез и доприносе, сада се односи и на естраду, а контрола обухвата све веће естрадне уметнике, односно њихове активности од 2011. до 2014. године, рекао је директор Пореске управе Марко Маринковић.
"Обухватили смо их уз контролу већих угоститељских објеката од августа до децембра. У складу са прикупљеним подацима започета је темељна контрола естрадних уметника на подручју Србије", рекао је Маринковић, гостујући у Дневнику РТС-а.
Маринковић тврди да ће се на удару Пореске управе наћи сви који генеришу сиву економију на подручју Србије.
"Надам се да је примећено да Пореска управа не контролише само мале привреднике, него свој акценат ставља на велике привредне системе", истиче Маринковић.
Први човек Пореске управе каже да је контрола у јеку зимске сезона појачана на Златибору и Копаонику.
Реформа у Пореској управи и примена нових принципа рада, требало би да попуне буџет.
- - - - - - - - - -
Закон о финансирању пољопривреде на паорску штету
Недавно усвојени Закон о финансирању пољопривредне производње дочекан је међу војвођанским пољопривредницима с великом сумњом да ту нешто шкрипи и да вода не иде на њихову воденицу.
Натурална размена још само у Србији постоји
Речено им је, наиме, да је тај документ веома важан јер, рецимо, неће више морати да стављају кућу под хипотеку да би добили кредит за сетву већ ће им гаранција за враћање зајма бити будући род. Кредитираће их, по новом документу, и комерцијалне банке и прерађивачи, а паори ће зајам, у договору с повериоцима, враћати у новцу или роби.
Све ће бити лепо ако заиста буде тако. Међутим, упућени у проблематику финансирања радова у пољопривреди указују на то да нов закон, једини такав у овом делу Европе, даје много више права ономе ко паре даје него пољопривредницима због којих је писан.
– Закон је донет у брзом поступку и било је много очекивања, међутим, наишао је на разочарење оних који су очекивали да ће уз помоћ тог документа решити финансирање производње – каже за „Дневник” секретар Удружења за пољопривреду у Привредној комори Војводине Ђорђе Бугарин. – Закон није ставио у равноправан преговарачки однос дужника, то јест примарно пољопривредно газдинство, и повериоца, односно онога ко даје новац или улаже инпуте у производњу код тог газде. Дао је сва права ономе ко даје новац. А, рецимо, да би газдинство остварило своја права, ако је измирило обавезу, а друга страна није урадила своје, мора то да решава тужбом.
Такође, тај је закон дозволио да се злоупотреби статус повериоца, оцењује наш саговорник. Наиме, ако поверилац пошаље само једно обавештење ресорном министарству, газдинство се ставља у пасиван статус, а то значи да губи све подстицаје.
– То је крајње некоректан однос. Закон је прошао скупштинску процедуру без озбиљније расправе, нису прихваћене критике на лоша решења којих је било доста. Сада би било најбоље да тај закон не заживи у пољопривреди и да га пољопривредници веома добро прочитају, а нарочито да обрате пажњу на уговоре који ће им бити понуђени. Уколико повериоци буду примењивали закон онако како у њему пише, обим производње коју је финансирала прерађивачка индустрија биће мањи него раније и могли бисмо због тога имати вишеструке штете – наглашава Бугарин, и додаје да би боље било да се тај документ зове закон о заштити повериоца у пољопривреди него Закон о финансирању пољопривреде.
Поменимо, Удружење за пољопривреду у ПКВ-у предлагало је да се изради закон по којем ће Народна банка Србије омогућити пословним банкама да део обавезне резерве депоноване код НБС, на коју немају ни динар камате, усмере у наменско финансирање у пољопривреди за набавку инпута. По тој рачуници, на 1,3 милион хектара, колико заузима пет основних ратарских проиводњи, било би потребно обезбедити 590 милиона евра за финансирање набавке главних инпута – пестицида, ђубрива, горива и семена.
– Када имате повољан кредит с, рецимо, пет одсто динарске камате, за те основне производње, релаксирате свој економски положај у односу на друге производње које имате на газдинству. Тај би се кредит после могао претворити у кредит за залихе који би се давао прерађивачкој индустрији и она би га могла враћати у дванаестинама, како је некада било. Потребно би било обезбедити известан волумен новца који би заиста служио за повољно финансирање пољопривреде. Овако, продужава се агонија звана натурална размена у пољопривреди која не постоји нигде у свету осим у Србији – наглашава Бугарин.
С. Глушчевић
Преджетвено финансирање креће на лето
Преджетвено финансирање почеће 1. јуна следеће године, а у Министарству пољоприврде кажу да је у току друга, припремна, фаза. Европска банка за обнову и развој обучава банке, велике произвођаче и осигуравајућа друштва и Агенцију за привредне регистре о могућностима финансирања. У Агенцији је у току припрема посебног софтвера, где ће бити регистри уговора између пољопривредника и зајмодавца. На нивоу Министарства припрема се правилник који ће ближе уредити поједине законске одредбе, а тичу се регистра.
- - - - - - - - - -
Поскупљења хране су неодговорна работа
Упркос томе што се цена барела нафте у последњих неколико месеци преполовила, а гориво појефтињује, цене свих осталих производа и услуга, уместо да ланчано падају,
и даље су исте или чак више. И како сада ствари стоје – тако ће остати или ће се писати и нова поскупљења.
Како су нам рекли у највећим трговинским ланцима, цене у радњама неће падати. Напротив, млекари су већ исписали „јаче“ ценовнике неких категорија млека и павлаке, трговцима је стигла скупља папирна галантерија, слаткиши, зачини..., а „залет хватају“ паштете, месни наресци, супе из кесице, конзерве рибе, алкохолна пића, чајеви... У сваком случају, добављачима, то јест произвођачима, не пада на памет да спуштају цене или да их барем оставе на истом нивоу. Када би их оборили, био би то сценарио готово незамислив у Србији, али зато сваки пут када поскупе струја или гориво, ту нађу изговор за корекцију ценовника навише. Само у децембру прошле године гориво је на неким пумпама појефтинило чак седам пута, а намирнице, барем оне најважније, остајале су по старом. По нижим ценама може се пазарити само на акцијама које организују трговци да би задржали купце.
Како су за „Дневник” рекли представници трговачке бранше, главни разлог за јануарска поскупљења који су им навели добављачи је пад вредности домаће валуте. Поменимо, евро је у уторак вредео 122,77 динара. У Националној организацији потрошача (НОПС) веле да су поскупљења крајње неозбиљна и да јачање евра не може бити изговор.
– Пад динара не може бити оправдање произвођачима и добављачима јер већина оних који су најавили поскупљења немају увозне сировине и њихова производња није везана за евро – каже за наш лист председник НОПС-а Горан Паповић, уз оцену да су превелике марже позадина свих дешавања на нашем тржишту. – Србија је преоптерећена превисоким маржама и свакако да би цене могле ићи надоле када трговци не би ишли на високе зараде. А они би да зарађују 40 одсто. Такође, економска логика каже да цене диктирају понуда и потражња. Код нас робе има, а потражња је мала, што додатно показује да нема основа за поскупљење. Мала куповна моћ такође кочи раст цена.
Елем, гориво, све су прилике, неће повући цене хране и потрепштина наниже. У прилог томе што не намеравају да пишу појефтињења, произвођачима и добављачима иду у прилог и процене да се такво стање на тржишту нафте код нас неће дуго задржати. У нафташким компанијама веле да ће нафта, то јест гориво, свакако бити јефтиније у првих неколико месеци, али да ће се цена нафте вероватно вратити на 70 долара по барелу.
По најавама појединих произвођача, у јануару ће слаткиши, алкохолна пића и грицкалице поскупети и до петнаест одсто, док ће рибље и месне конзерве и чајеви бити скупљи осам одсто. Око пет одсто поскупеће кућна хемија, козметика, зачини и мед. Беби-опрема отићи ће 15 одсто. Због пада вредности домаће валуте од 200 до 450 динара по комаду поскупели су мали кућни апарати, док су комади беле технике скупљи и више од хиљаду динара.
БЕОГРАД - Реформа Пореске управе, поред богаташа и предузећа који не плаћају порез и доприносе, сада се односи и на естраду, а контрола обухвата све веће естрадне уметнике, односно њихове активности од 2011. до 2014. године, рекао је директор Пореске управе Марко Маринковић.
"Обухватили смо их уз контролу већих угоститељских објеката од августа до децембра. У складу са прикупљеним подацима започета је темељна контрола естрадних уметника на подручју Србије", рекао је Маринковић, гостујући у Дневнику РТС-а.
Маринковић тврди да ће се на удару Пореске управе наћи сви који генеришу сиву економију на подручју Србије.
"Надам се да је примећено да Пореска управа не контролише само мале привреднике, него свој акценат ставља на велике привредне системе", истиче Маринковић.
Први човек Пореске управе каже да је контрола у јеку зимске сезона појачана на Златибору и Копаонику.
Реформа у Пореској управи и примена нових принципа рада, требало би да попуне буџет.
- - - - - - - - - -
Закон о финансирању пољопривреде на паорску штету
Недавно усвојени Закон о финансирању пољопривредне производње дочекан је међу војвођанским пољопривредницима с великом сумњом да ту нешто шкрипи и да вода не иде на њихову воденицу.
Натурална размена још само у Србији постоји
Речено им је, наиме, да је тај документ веома важан јер, рецимо, неће више морати да стављају кућу под хипотеку да би добили кредит за сетву већ ће им гаранција за враћање зајма бити будући род. Кредитираће их, по новом документу, и комерцијалне банке и прерађивачи, а паори ће зајам, у договору с повериоцима, враћати у новцу или роби.
Све ће бити лепо ако заиста буде тако. Међутим, упућени у проблематику финансирања радова у пољопривреди указују на то да нов закон, једини такав у овом делу Европе, даје много више права ономе ко паре даје него пољопривредницима због којих је писан.
– Закон је донет у брзом поступку и било је много очекивања, међутим, наишао је на разочарење оних који су очекивали да ће уз помоћ тог документа решити финансирање производње – каже за „Дневник” секретар Удружења за пољопривреду у Привредној комори Војводине Ђорђе Бугарин. – Закон није ставио у равноправан преговарачки однос дужника, то јест примарно пољопривредно газдинство, и повериоца, односно онога ко даје новац или улаже инпуте у производњу код тог газде. Дао је сва права ономе ко даје новац. А, рецимо, да би газдинство остварило своја права, ако је измирило обавезу, а друга страна није урадила своје, мора то да решава тужбом.
Такође, тај је закон дозволио да се злоупотреби статус повериоца, оцењује наш саговорник. Наиме, ако поверилац пошаље само једно обавештење ресорном министарству, газдинство се ставља у пасиван статус, а то значи да губи све подстицаје.
– То је крајње некоректан однос. Закон је прошао скупштинску процедуру без озбиљније расправе, нису прихваћене критике на лоша решења којих је било доста. Сада би било најбоље да тај закон не заживи у пољопривреди и да га пољопривредници веома добро прочитају, а нарочито да обрате пажњу на уговоре који ће им бити понуђени. Уколико повериоци буду примењивали закон онако како у њему пише, обим производње коју је финансирала прерађивачка индустрија биће мањи него раније и могли бисмо због тога имати вишеструке штете – наглашава Бугарин, и додаје да би боље било да се тај документ зове закон о заштити повериоца у пољопривреди него Закон о финансирању пољопривреде.
Поменимо, Удружење за пољопривреду у ПКВ-у предлагало је да се изради закон по којем ће Народна банка Србије омогућити пословним банкама да део обавезне резерве депоноване код НБС, на коју немају ни динар камате, усмере у наменско финансирање у пољопривреди за набавку инпута. По тој рачуници, на 1,3 милион хектара, колико заузима пет основних ратарских проиводњи, било би потребно обезбедити 590 милиона евра за финансирање набавке главних инпута – пестицида, ђубрива, горива и семена.
– Када имате повољан кредит с, рецимо, пет одсто динарске камате, за те основне производње, релаксирате свој економски положај у односу на друге производње које имате на газдинству. Тај би се кредит после могао претворити у кредит за залихе који би се давао прерађивачкој индустрији и она би га могла враћати у дванаестинама, како је некада било. Потребно би било обезбедити известан волумен новца који би заиста служио за повољно финансирање пољопривреде. Овако, продужава се агонија звана натурална размена у пољопривреди која не постоји нигде у свету осим у Србији – наглашава Бугарин.
С. Глушчевић
Преджетвено финансирање креће на лето
Преджетвено финансирање почеће 1. јуна следеће године, а у Министарству пољоприврде кажу да је у току друга, припремна, фаза. Европска банка за обнову и развој обучава банке, велике произвођаче и осигуравајућа друштва и Агенцију за привредне регистре о могућностима финансирања. У Агенцији је у току припрема посебног софтвера, где ће бити регистри уговора између пољопривредника и зајмодавца. На нивоу Министарства припрема се правилник који ће ближе уредити поједине законске одредбе, а тичу се регистра.
- - - - - - - - - -
Поскупљења хране су неодговорна работа
Упркос томе што се цена барела нафте у последњих неколико месеци преполовила, а гориво појефтињује, цене свих осталих производа и услуга, уместо да ланчано падају,
и даље су исте или чак више. И како сада ствари стоје – тако ће остати или ће се писати и нова поскупљења.
Како су нам рекли у највећим трговинским ланцима, цене у радњама неће падати. Напротив, млекари су већ исписали „јаче“ ценовнике неких категорија млека и павлаке, трговцима је стигла скупља папирна галантерија, слаткиши, зачини..., а „залет хватају“ паштете, месни наресци, супе из кесице, конзерве рибе, алкохолна пића, чајеви... У сваком случају, добављачима, то јест произвођачима, не пада на памет да спуштају цене или да их барем оставе на истом нивоу. Када би их оборили, био би то сценарио готово незамислив у Србији, али зато сваки пут када поскупе струја или гориво, ту нађу изговор за корекцију ценовника навише. Само у децембру прошле године гориво је на неким пумпама појефтинило чак седам пута, а намирнице, барем оне најважније, остајале су по старом. По нижим ценама може се пазарити само на акцијама које организују трговци да би задржали купце.
Како су за „Дневник” рекли представници трговачке бранше, главни разлог за јануарска поскупљења који су им навели добављачи је пад вредности домаће валуте. Поменимо, евро је у уторак вредео 122,77 динара. У Националној организацији потрошача (НОПС) веле да су поскупљења крајње неозбиљна и да јачање евра не може бити изговор.
– Пад динара не може бити оправдање произвођачима и добављачима јер већина оних који су најавили поскупљења немају увозне сировине и њихова производња није везана за евро – каже за наш лист председник НОПС-а Горан Паповић, уз оцену да су превелике марже позадина свих дешавања на нашем тржишту. – Србија је преоптерећена превисоким маржама и свакако да би цене могле ићи надоле када трговци не би ишли на високе зараде. А они би да зарађују 40 одсто. Такође, економска логика каже да цене диктирају понуда и потражња. Код нас робе има, а потражња је мала, што додатно показује да нема основа за поскупљење. Мала куповна моћ такође кочи раст цена.
Елем, гориво, све су прилике, неће повући цене хране и потрепштина наниже. У прилог томе што не намеравају да пишу појефтињења, произвођачима и добављачима иду у прилог и процене да се такво стање на тржишту нафте код нас неће дуго задржати. У нафташким компанијама веле да ће нафта, то јест гориво, свакако бити јефтиније у првих неколико месеци, али да ће се цена нафте вероватно вратити на 70 долара по барелу.
По најавама појединих произвођача, у јануару ће слаткиши, алкохолна пића и грицкалице поскупети и до петнаест одсто, док ће рибље и месне конзерве и чајеви бити скупљи осам одсто. Око пет одсто поскупеће кућна хемија, козметика, зачини и мед. Беби-опрема отићи ће 15 одсто. Због пада вредности домаће валуте од 200 до 450 динара по комаду поскупели су мали кућни апарати, док су комади беле технике скупљи и више од хиљаду динара.
paorpaor
Član
Koje gorivo je pojeftinilo. Ja sam proslog proleca uzimao euro dizel za 145 din, a i sad je tu negde, mozda za dinar dva manje. Nisam primetio da pumpadzije prate svetski trend smanjena cena, osim ako nije povecane jer onda prate i pre nego se desi.
Quercus
Član
Valjda misle na benzin...
MOMOSARIC
Član
Kod nas je trenutno dizel na pumpi 0.9e , a loža 0.8e.
sova
Član
Kod mene ima loze za 0.75 e, pa i jevtinije, i to na kucnu adresu.
Quercus
Član
[h=1]Богосављевић Бошковић: Пољопривреда најбоље прошла у мерама штедње[/h]НОВИ САД - Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић каже да је истина да је ове године аграрни буџет мањи него раније, те да је то део свеобухватних мера штедње које је предузела Влада Србије, али је пољопривреда у свему томе ипак најбоље прошла.
"У контексту свеобухватних мера штедње, пољопривреда није могла да буде заобиђена. Ипак, ми смо успели да обезбедимо субвенције за 95 одсто досадашњих корисника. За ових пет одсто који имају више од 20 хектара обрадивог земљишта по газдинству, потрудићемо се да добију подршку из неких других извора. Субвенције се додељују онима малима, слабијима пољопривредним произвођачима којима је потребна подршка да ојачају", рекла је министарка пољопривреде у емисији "Један на један" Радио-телевизије Војводине.
Он каже да је ове године припремљен један аграрни буџет који треба да се расподели корисницима.
"Морали смо да видимо где се највише давало и какви су ефекти ранијих давања. Највише се давало за ратарску производњу, али није дошло до повећања сточног фонда, иако се то очекивало. Ми у Србији морамо да уважимо све наше специфичности. И Војводину и централну Србију, и мале и велике пољопривреднике", каже Богосављевић Бошковић.
На питање како коментарише чињеницу да велики пољопривредни произвођачи који обрађују више од 20 хектара земље, имају више од 80 одсто укупног обрадивог земљишта у Србији, она каже да министарство такве усмеравају да користе повољне кредите и средства из предприступних фондова.
"Они су велики и они то могу. Овима малима је помоћ потребнија, јер таквих је 350.000 газдинстава, нека свако има четири члана породице, то је велики број људи", вели министарка.
"Ја као министар наравно да желим више. Била бих најсрећнија када бих могла да повећам субвенције свима. Али то просто није могуће. Пољопривреду не можемо да посматрамо одвојено од других сегмената друштва. То је један систем и тако се треба посматрати. За пољопривреду је ова Влада имала највише слуха и ово је један минимум када је реч о смањењу аграрног буџета. Свакако ћемо учинити све да и они који су остали без субвенција добију неку врсту помоћи и подршке", истакла је Богосављевић Бошковић.
Она је истакла да ће и ове године бити обезбеђене премије за млеко како је то било раније.
"Треба рећи да нисмо задовољни смањењем броја животиња, па тиме и броја крава. Забринути смо јер је дужи низ година присутна тенденција смањења броја крава и то би могло да угрози нашу производњу млека. Свесни смо да је тај сектор веома осетљив и због тога неће никаква пренагљена одлука бити донета. Дакле, остаје премија од седам динара по литри млека", навела је министарка.
Богосављевић Бошковић каже да министарство пажљиво пратимо шта се дешава када је реч о увозу млека из Европске уније нижим ценама.
"За сада нема никаквих поремећаја на нашем тржишту, али смо и забринути и пратимо да ли ће ипак до тога доћи. Зато смо спремни да донесемо одређене мере како бисмо заштитили наше млекаре. Када се ради о купцима, увек их позивам да купују наше производе, и уверена сам да су наши производи бољи од европских, па и млеко", оценила је министарка.
"У контексту свеобухватних мера штедње, пољопривреда није могла да буде заобиђена. Ипак, ми смо успели да обезбедимо субвенције за 95 одсто досадашњих корисника. За ових пет одсто који имају више од 20 хектара обрадивог земљишта по газдинству, потрудићемо се да добију подршку из неких других извора. Субвенције се додељују онима малима, слабијима пољопривредним произвођачима којима је потребна подршка да ојачају", рекла је министарка пољопривреде у емисији "Један на један" Радио-телевизије Војводине.
Он каже да је ове године припремљен један аграрни буџет који треба да се расподели корисницима.
"Морали смо да видимо где се највише давало и какви су ефекти ранијих давања. Највише се давало за ратарску производњу, али није дошло до повећања сточног фонда, иако се то очекивало. Ми у Србији морамо да уважимо све наше специфичности. И Војводину и централну Србију, и мале и велике пољопривреднике", каже Богосављевић Бошковић.
На питање како коментарише чињеницу да велики пољопривредни произвођачи који обрађују више од 20 хектара земље, имају више од 80 одсто укупног обрадивог земљишта у Србији, она каже да министарство такве усмеравају да користе повољне кредите и средства из предприступних фондова.
"Они су велики и они то могу. Овима малима је помоћ потребнија, јер таквих је 350.000 газдинстава, нека свако има четири члана породице, то је велики број људи", вели министарка.
"Ја као министар наравно да желим више. Била бих најсрећнија када бих могла да повећам субвенције свима. Али то просто није могуће. Пољопривреду не можемо да посматрамо одвојено од других сегмената друштва. То је један систем и тако се треба посматрати. За пољопривреду је ова Влада имала највише слуха и ово је један минимум када је реч о смањењу аграрног буџета. Свакако ћемо учинити све да и они који су остали без субвенција добију неку врсту помоћи и подршке", истакла је Богосављевић Бошковић.
Она је истакла да ће и ове године бити обезбеђене премије за млеко како је то било раније.
"Треба рећи да нисмо задовољни смањењем броја животиња, па тиме и броја крава. Забринути смо јер је дужи низ година присутна тенденција смањења броја крава и то би могло да угрози нашу производњу млека. Свесни смо да је тај сектор веома осетљив и због тога неће никаква пренагљена одлука бити донета. Дакле, остаје премија од седам динара по литри млека", навела је министарка.
Богосављевић Бошковић каже да министарство пажљиво пратимо шта се дешава када је реч о увозу млека из Европске уније нижим ценама.
"За сада нема никаквих поремећаја на нашем тржишту, али смо и забринути и пратимо да ли ће ипак до тога доћи. Зато смо спремни да донесемо одређене мере како бисмо заштитили наше млекаре. Када се ради о купцима, увек их позивам да купују наше производе, и уверена сам да су наши производи бољи од европских, па и млеко", оценила је министарка.
