Share
[h=1]Neophodno više podrške za male poljoprivrednike[/h]
sreda - 06.06.2012
Mali zemljoradnici su danas postali ključ u ishrani rastuće svetske populacije. Vlade zemalja Sveta treba da igraju aktivniju ulogu u podršci malim zemljoradnicima ako žele da postanu produktivniji i dovoljno pomognu da se nahrani rastuća svetska populacija. Svet treba da proizvede 60 odsto više hrane i da nahrani više od devet milijardi ljudi do 2050.g., a sada postoji široka saglasnost da će prekopotrebne kolicine hrane pružiti mnogo malih zemljoradnika."Mali zemljoradnike sada vidimo kao resenje dela problema gladi u Svetu. Oni su važan deo rešenja i od presudnog su značaja za promociju održive poljoprivrede i upravljanje našim prirodnim resursima.", Rekao je direktor FAO-a Hoze Gracijano da Silva, na prošlonedeljnom otvaranju zasedanja FAO Odbora o robnim problema (KPK) u Rimu.
Javni sektor i politika
Prema izveštaju o raspravi na Odboru protekle nedelje, poboljšano razumevanje je imperativ u identifikovanju javnog sektora politike intervencije da se pospeši učešće na malim tržištima. Ključni elementi koji određuju da li i u kojoj meri su mali zemljoradnici ušli na tržište kao prodavci, je mogućnost da li koriste sredstva na produktivan, efikasan i pristupačan način kao i postojece infrastrukture tržišta, navedeno je u izveštaju.
Za polunaturalne proizvođače, posebno one na udaljenim lokacijama, olakšavanje učešća na lokalnim tržištima može biti prvi korak.
Smanjenje rizika
Vlade zemalja sirom sveta mogu se uključiti akciju smanjenje rizika potencijalnim investitorima; privremenim Javnim subvencijama za inpute kao što su seme i đubrivo, kao i da olakšavaju davanje kredita za poljoprivrednike u udaljenim oblastima, podrška proizvođačima u ispunjavanju rigoroznijim komercijalnim standardima; i promovisanju javnog -privatnog partnerstva u stvaranju tržišne infrastrukture.
FAO moze da pomogne zemljama članicama da odrede najbolja pravila, otvore im put ka unapređenju razumevanja njihovih malih zemljoradnika koji imaju problema sa ucescem na tržištu, povećanja osetljivosti aktera u raznim segmentima i povećanja mogućnosti pred njima, izgradnja njihovih kapaciteta koja su potrebna da se identifikuju, da formuliše i sprovodi najviše odgovarajuće intervencije.
Odbor je naglasio potrebu da se identifikuju ograničenja koja sprečavaju male zemljoradnike da se brze integrišu na tržištu. Potrebno je da politike zemalja i strategije podržavaju integraciju na malim tržištima i povecanju vrednosnog lanca. Ovakav pristup predstavlja prioritet za KPK, stoji u saopštenju sa nedavno održanog sastanka u sedistu FAO u Rimu.
---------- Poruka napisana u 19:43 ---------- Prethodna poruka je at 19:41 ----------
[h=1]Brazilski farmeri tuže Monsanto[/h]
utorak - 05.06.2012
Pet miliona brazilskih farmera podnelo je tužbu protiv američke kompanije Monsanto koja se bavi biološkim inženjeringom, tražeći čak 6,2 milijarde evra odštete.
Po njihovim tvrdnjama, proizvođač genetski modifikovanog semena uzima tantijeme za useve za koje nepravedno tvrdi da su njegovi.
Po rečima farmera, Monsanto godišnje nepravedno ubire ogroman profit širom sveta na osnovu tantijema na “ponavljane” žetve. “Ponavljane” žetve su one koje se dobiju sađenjem semena iz prethodne žetve.
Dok je praksa obnavljanja žetve na ovaj način poznata od pamtiveka, Monsanto zahteva naplatu sa svih useva dobijenih iz genetski modifikovanog semena koje je on proizveo. Zbog činjenice da je genetski modifikovano seme patentirano, Monsanto ne samo da naplaćuje tantijeme prilikom kupovine semena, već nastavlja da uzima dva odsto od svakog sledećeg useva.
“Monsanto dobija novac prilikom kupovine njegovog semena. Zakon daje pravo proizvođačima da razmnožavaju seme koje kupe i nigde na svetu se to ne plaća”, objašnjava Džejn Bervanger, pravnica koja zastupa zemljoradnike iz Brazila.
Međutim, Monsanto zahteva da kad farmer jednom kupi njegovo seme, mora neprestano da plaća taksu – bezuslovno.
Brazil je drugi na svetu po prozvodnji sojinog zrna, koje može da se koristi u najrazličitije svrhe, od ishrane životinja do bio goriva, a potražnja za ovim zrnom raste širom sveta.
Genetski modifikovana soja prvi put se ilegalno pojavila u Brazilu tokom 90-tih, kada je prokrijumčarena iz susedne Argentine. Danas, kada je upotreba genetski modifikovane soje dozvoljena na brazilskom tržištu, čak 85 odsto useva brazilske soje je genetski izmenjeno.