Vesti i obaveštenja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Члан 1.У Правилнику о максимално дозвољеним количинама остатака средставаза заштиту биља у храни и храни за животиње и о храни и храни за животиње за коју сеутврђују максимално дозвољене количине остатака средстава за заштиту биља(„Службени гласник РС”, бр. 29/14, 37/14-исправка, 39/14, 72/14, 80/15 и 84/15), уПрилогу 4 - Максимално дозвољене количине одређених контаминената у храни ихрани за животиње биљног и животињског порекла(*), Глава II. МАКСИМАЛНОДОЗВОЉЕНЕ КОЛИЧИНЕ ОДРЕЂЕНИХ КОНТАМИНЕНАТА, Одељак 2.МИКОТОКСИНИ, пододељак 2.1. Афлатоксини, тачка 2.1.14, колона М1, број: „0,050”замењује се бројем: „0,25”.
http://www.vet.minpolj.gov.rs/legis...malno dozvoljenim kolicinama - aflatoksin.pdf
http://www.vet.minpolj.gov.rs/legis...malno dozvoljenim kolicinama - aflatoksin.pdf
SAMA
Moderator
[h=1]Prijavite se za webinar o poboljšanju konverzije hrane[/h]Datum: 30/08/2017
Kategorija: Ishrana
Najveći deo troškova na farmama otpada na troškove ishrane, pa je logično da se što bolje iskoristi svaki kilogram konzumirane hrane, odnosno da se što efikasnije pretvori u proizvode. Ovo nije novina, ali se nalazimo u vremenu kada je poboljšanje efikasnosti korišćenja hrane bitnije nego ikad, s obzirom na broj životinja koje hranimo i na ograničenost resursa koje posedujemo. Sa pažljivo izbalansiranim smešama i upotrebom novih aditiva, može se postići poboljšanje konverzije kod živine.
Na webinaru će se obraditi tri teme:
https://www.onlineseminar.nl/proagricamedia/webinar/16875/improving-feed-efficiency/#description
Kategorija: Ishrana
Najveći deo troškova na farmama otpada na troškove ishrane, pa je logično da se što bolje iskoristi svaki kilogram konzumirane hrane, odnosno da se što efikasnije pretvori u proizvode. Ovo nije novina, ali se nalazimo u vremenu kada je poboljšanje efikasnosti korišćenja hrane bitnije nego ikad, s obzirom na broj životinja koje hranimo i na ograničenost resursa koje posedujemo. Sa pažljivo izbalansiranim smešama i upotrebom novih aditiva, može se postići poboljšanje konverzije kod živine.Na webinaru će se obraditi tri teme:
- Eubiotička ishrana za optimalno iskorištavanje hrane i peroformanse. Koncept eubiotičke ishrane bazira se na tome da se pomoću aditiva kreira stanje eubioze u digestivnom traktu i da se na taj način postignu maksimalne performanse. Predavanje će održati konsultant Hannes Meyns (Framelco).
- Precizna baza podataka: osnova za efikasnu ishranu. U vom predavanju Dr. Piet van der Aar (Schothorst Feed Reserarch) ukazaće na značaj baze podataka iz koje se uzimnaju vrednosti za pojedina hraniva, posebno energetske vrednosti. Potrebno je dati što preciznije energetske vrednosti hraniva za različite kategorije životinja, a dr van der Aar će predstaviti sistem za određivanje energije koji je razvijen u njihovoj instituciji.
- Novi pristup za poboljšanje svarljivosti masti radi postizanja optimalne konverzije. Dr. Matias Jansen (Kemin) će diskutovati o tome koliko je varijabilna nutritivna vrednost masti i ulja na tržištu. Istraživanje je bazirano na analizi 500 uzoraka masti i ulja i objasniće na koji način to može da utiče na konverziju hrane.
https://www.onlineseminar.nl/proagricamedia/webinar/16875/improving-feed-efficiency/#description
MOMOSARIC
Član
Sama , jel znate možda podatak kolika je prosječna konverzija kod proizvodnje brojlera u Holandiji npr u odnosu na prosjek u Srbiji npr? Ili u nekom drugom stočarstvu ?
SAMA
Moderator
Nebih znao odgovoriti u tacnim brojkama.Sasvim sigurno je manja u Holandiji,ali ja licno sam pristalica izbacivanja aditiva u cilju zdravije ishrane.To i jeste razlog sto sam proizvodim hranu za svoje pilice.Gotovo da nema savremenog koncentrata bez primene aditiva,kojekakvih stimulatora,pa cak i hormona.Ta pohlepa za profitom ce nas bukvalno ubiti.Kao sto nema,ili se ne prihvataju zvanicni dokazi o stetnosti GMO,tako se tolerisu i aditivi u ishrani ljudi direktno,a kamoli u stocnoj hrani.Ocu da kazem da nije sve u konverziji.Ima nesto i u kvalitetu.Moji kupci su to prepoznali i na to sam ponosan.Konverzija mi je manje bitna.Prethodni post sam i napisao,da ljudi vide kakvi su trendovi u ishrani,cemu se tezi,a ko nema averziju ka tome,neka i primeni.
Ja sam na zalost samo 1x kupio od Same pilice, kasnije nisam jer sam se u medjuvremenu trajnu preselio u Stapar. Kod nas ima jedan proizvodjac manji koji radi u kvalitetu pilice, a cena je otp oko 20% veca nego masovna proizvodnja. I ovih vecih tovljaca ima u vise kvaliteta, ali je cinjenica da npr Vindija, Cekin koji su najcesce po nasim radnjama je go krs od kvaliteta. Prilikom pecenja to meso kalira 3x, vodeno, retko tkivo. Oni rade na milione komada i samo guraju profit.
R
rale
Guest
Nije ni cudo kad hranu voze 350 km mora da kalira,naravno salim se ali pilici su dobri medjutim hrana odredjuje kvalitet mesa naduvaju ih pa sta bude.
MOMOSARIC
Član
Sve je to tako , ali od kvaliteta , kaliranja , ukusa , i količine vode u mesu neke druge stvari su daleko važnije : upotreba lijekova kod stoke , karenca a i biološka ispravnost stočne hrane , jednom riječju kontrola . Ako je nešto "domaće" nemora to biti dovoljno .
Iako sam ekonomista po struci,od pre dve godine radim u kompaniji HRANA PRODUKT doo koja u svome sastavu ima i jednu od bolje sređenih farmi za tov pilića i pratim sva dešavanja na toj farmi,tako da znam da nam je konverzija (u zavisnosti od toga kakav kvalitet jednodevnog pileta dobijemo)ide najčešće od 1,60-1,68.To je dosta dobro i mogu reći da ,za razliku od svinjarstva,u živinarstvu uopšte ne zaostajemo za Evropom i kad njihovi stručnjaci dođu kod nas,ako nalete na prave stručnjake,iznenade se kako to kod nas dobro funkcioniše.Oni u svojim glavama još imaju slike koje su formirane u vreme rata devedesetih.
grunt
Član
Dali ste dobili rešenja za porez na zemlju?I dali su vam preimenovali zemlju iz poljoprivrednog zemljišta u građevinsko?
Posto smo u istoj opstini znas kako funkcionise nasa fenomenalna opstinska uprava,ovo sto su oni sad uspeli da prebace neobradivo zemljiste i neke dzungle i brezine u gradjevinsko to jos niko nije..
...Godine 2011. suša je tokom perioda april - avgust dostigla stepen jake, ali se u završnici vegetacionog perioda, avgustu i septembru, preobrazila u ekstremnu, kada je i zabeležena većina od 39 do 58 tropskih dana.
Tokom ta dva meseca prosečna dnevna temperatura je bila 24,6 stepeni, čak 1,85 stepeni iznad dugogodišnjeg proseka. Fenomen je da od sredine oktobra do sredine decembra gotovo nije zabeleženo padavina, pa je sušna jesen bila podloga da naredne sezone najekstremnija (do tada) ikada zabelešena suša zahvati Vojvodinu i Srbiju u celini.
Prinos kukuruza je bio 11, soje 19, šećerne repe 14, lucerke 12, deteline 40 odsto manji od standardnog, dok je ostvareni prebačaj roda suncokreta za 14 i šljiva za 39 odsto. Relativno skromna poljoprivredna šteta, oko 230 miliona evra, je zamaglila suštinu - jesenji sušni period, koji je omeo setvu ozimih useva, ali i učinio da upravo dublji slojevi zemljišta naredne godine već u startu vegetacionog perioda, aprila, meseca budu bez vlage.
Godine 2012. juli je s prosečnom temperaturom od 26,9 stepeni bio najtopliji od kada se registruju meteorološki podaci, dok je avgust sa 26,4 bio drugi najtopliji avgust unazad 120 godina.
Zabeležena su tri toplotna talasa od devet, deset i sedamnaest dana, što je i najduži period u istoriji Vojvodine u kome je maksimalna dnevna temperatura premašivala trideseti podeok.
Tokom vegetacije umesto uobičajenih 260 litara, palo je jedva 60 do 85 litara po kvadratnom metru, pri tome izrazito neravnomerne raspoređeno. Period od 20. juna do 10. septembra je bio samo sa dve kiše, tokom kojih je ukupno palo više nego skromnih 15 do 40 litara po metru kvadratnom.
I pre berbe bilo je izvesno da će šteta na agrarnim usevima biti veća nego ikada. Procene štete su dostizale i do 1,75 milijardi, ali je državna statistika statistika ozvaničila milijardu evra....
http://www.021.rs/story/Info/Srbija/170841/Neumoljiva-statistika-suse-u-Srbiji-sve-ucestalije.html
Tokom ta dva meseca prosečna dnevna temperatura je bila 24,6 stepeni, čak 1,85 stepeni iznad dugogodišnjeg proseka. Fenomen je da od sredine oktobra do sredine decembra gotovo nije zabeleženo padavina, pa je sušna jesen bila podloga da naredne sezone najekstremnija (do tada) ikada zabelešena suša zahvati Vojvodinu i Srbiju u celini.
Prinos kukuruza je bio 11, soje 19, šećerne repe 14, lucerke 12, deteline 40 odsto manji od standardnog, dok je ostvareni prebačaj roda suncokreta za 14 i šljiva za 39 odsto. Relativno skromna poljoprivredna šteta, oko 230 miliona evra, je zamaglila suštinu - jesenji sušni period, koji je omeo setvu ozimih useva, ali i učinio da upravo dublji slojevi zemljišta naredne godine već u startu vegetacionog perioda, aprila, meseca budu bez vlage.
Godine 2012. juli je s prosečnom temperaturom od 26,9 stepeni bio najtopliji od kada se registruju meteorološki podaci, dok je avgust sa 26,4 bio drugi najtopliji avgust unazad 120 godina.
Zabeležena su tri toplotna talasa od devet, deset i sedamnaest dana, što je i najduži period u istoriji Vojvodine u kome je maksimalna dnevna temperatura premašivala trideseti podeok.
Tokom vegetacije umesto uobičajenih 260 litara, palo je jedva 60 do 85 litara po kvadratnom metru, pri tome izrazito neravnomerne raspoređeno. Period od 20. juna do 10. septembra je bio samo sa dve kiše, tokom kojih je ukupno palo više nego skromnih 15 do 40 litara po metru kvadratnom.
I pre berbe bilo je izvesno da će šteta na agrarnim usevima biti veća nego ikada. Procene štete su dostizale i do 1,75 milijardi, ali je državna statistika statistika ozvaničila milijardu evra....
http://www.021.rs/story/Info/Srbija/170841/Neumoljiva-statistika-suse-u-Srbiji-sve-ucestalije.html
...Novo softversko rešenje Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede doprinosi ubrzavanju procedure izdavanja veterinarske dokumentacije, veoma važne za promet životinja i značajno utiče na poboljšanje procedura za kontrolu bezbednosti hrane. Unapređen sistem poboljšava inspekcijski nadzor i omogućava kvalitetnije uslove za dodeljivanje zdravstvenog statusa farmama.
- Ovom aplikacijom će, između ostalog, biti omogućena veća kontrola zaraznih bolesti jer sistem automatski blokira gazdinstvo gde je zapažena bolest i onemogućava kretanje životinja - kaže za "Novosti" Emina Milakara v. d. direktorka Uprave. - Nova aplikacija smanjuje mogućnost stvaranja grešaka jer se podaci sa laboratorijama koje vrše ispitivanje razmenjuju u realnom vremenu i sistem ne dozvoljava izdavanje uverenja ukoliko svi podaci nisu validni.
Ova aplikacija je samo deo informacionog sistema koji se razvija sredstvima Evropske unije, opredeljenim za uspostavljanje održivog informacionog sistema za upravljanje, komunikaciju i kontrolu bezbednosti hrane, zdravlja i dobrobiti životinja i zdravlja biljaka u Srbiji.
Novi informacioni sistem sa više od 76 novih modula i 11 redizajniranih aplikacija, biće uspostavljen do kraja 2017. godine i koristiće ga uprave za veterinu i zaštitu bilja i Poljoprivredna inspekcija.
Aplikacija objedinjuje četiri dokumenta i pet propisa u jedan dokument, čime se pojednostavljuje proces izdavanja propisane dokumentacije, digitalizuje rad i povećava efikasnost nadležnih službi.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...Bolja-kontrola-zaraznih-bolesti-kod-zivotinja
- Ovom aplikacijom će, između ostalog, biti omogućena veća kontrola zaraznih bolesti jer sistem automatski blokira gazdinstvo gde je zapažena bolest i onemogućava kretanje životinja - kaže za "Novosti" Emina Milakara v. d. direktorka Uprave. - Nova aplikacija smanjuje mogućnost stvaranja grešaka jer se podaci sa laboratorijama koje vrše ispitivanje razmenjuju u realnom vremenu i sistem ne dozvoljava izdavanje uverenja ukoliko svi podaci nisu validni.
Ova aplikacija je samo deo informacionog sistema koji se razvija sredstvima Evropske unije, opredeljenim za uspostavljanje održivog informacionog sistema za upravljanje, komunikaciju i kontrolu bezbednosti hrane, zdravlja i dobrobiti životinja i zdravlja biljaka u Srbiji.
Novi informacioni sistem sa više od 76 novih modula i 11 redizajniranih aplikacija, biće uspostavljen do kraja 2017. godine i koristiće ga uprave za veterinu i zaštitu bilja i Poljoprivredna inspekcija.
Aplikacija objedinjuje četiri dokumenta i pet propisa u jedan dokument, čime se pojednostavljuje proces izdavanja propisane dokumentacije, digitalizuje rad i povećava efikasnost nadležnih službi.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...Bolja-kontrola-zaraznih-bolesti-kod-zivotinja
http://nasmagazin.com/ko-se-ne-odaz...ko-izgledaju-prvi-pristigli-pozivi-za-vojsku/
Bogata država,nema šta.
Bogata država,nema šta.
savopunck
Banned
Ja sam dobio za ukidanje ratnog rasporeda.
GMO na srpskom tržištu posle 2020. godine - Dozvoliti promet, ne i proizvodnju --- izvor ekapija.com
Pazi logiku !!! Sve je to za našu dobrobit !!!
Zaboga, sada sumnjamo dal je nešto GMO ili nije.
A inače je nemoguće da sada i odmah donesemo obavezu obeležavanja GMO ?!
Uffff...
U stvari, niš ja neznam i niš neću da znam, probudite me kad počne revolucija...
- - - - - - - - - -
El viš šta je popularnost ybt ?!!
Ovo beše neko od naših ovde, jel da? Onaj "srpski narod treba yebati" ?
