Vesti i obaveštenja

pa i treba da platimo unapred-logicno! mi smo gradjani drugog reda u svojoj zemlji ( https://www.youtube.com/watch?v=sxfXA3avSns 0.25 sek ) a oni gradjani prvog reda u tudjoj zemlji ! nekom je Srbija majka a nekom maceha ,,,kako kome ! recimo kao neka vrsta kasti u Indiji! sad ce izbori...pa kako se kome zalomi :cool: penkalo 2.4
 
Rade je tracak nade u ministarstvu. Ko ga poznaje, zna o cemu govorim. Ko ga ne poznaje, neka ga upozna. Ali glupo je ocekivati da ce on da vodi ministarstvo ili da ispravlja brljotine ranijih ministarstava i vlada

Послато са 5045D уз помоћ Тапатока
 
Rade je tracak nade u ministarstvu. Ko ga poznaje, zna o cemu govorim. Ko ga ne poznaje, neka ga upozna. Ali glupo je ocekivati da ce on da vodi ministarstvo ili da ispravlja brljotine ranijih ministarstava i vlada

Послато са 5045D уз помоћ Тапатока
Cim je on sebi dozvolio da bude uvucen u to muljanje i da sluzi kao paravan srozao je svoj ugled.
 
Ma vidi sad, Rade je uvucen u neko muljanje, a Glamocic, bivsi ministar poljoprivrede, za cijeg mandata su nam procvetale ruze, radi kako treba. Ajte molim vas...

Послато са 5045D уз помоћ Тапатока
 
Mošda se nismo razumeli nebojša,ja sam to sarkastično napisao,dakle Glamočić komanduje da se radi ovako kako se radi,on je jako blizak vučiću.
 
Kukuruz zabeležio ovosezonski cenovni maksimum od 17,30 din/kg --- izvor poljosfera.rs

Rast cena – kukuruz je zabeležio ovosezonski cenovni maksimum od 17,30 din/kg; pšenicom se trgovalo po ceni od 18,50 din/kg bez PDV-a.


Nakon gotovo konstantnog rasta cena kukuruza i soje u drugoj polovini februara, ova nedelja je donela smirivanje na domaćem tržištu. Razlika u cenama koju traže prodavci i onih koju nude kupci je predstavljala otežavajući faktor za realizaciju trgovanja, što je za posledicu imalo niži berzanski promet u odnosu na prethodnu nedelju, saopštila je Produktna berza.


Ukupno je preko „Produktne berze“ prometovano 1.100 tona robe, što je za 50,49 % manje nego prethodne nedelje, dok je finansijska vrednost prometa manja za 51,93 % i iznosila je 21.565.500,00 dinara.


Prvog radnog dana tekuće nedelje kukuruz je zabeležio ovosezonski cenovni maksimum od 17,30 din/kg bez PDV-a. Međutim, nakon toga tržište jednostavno nije moglo da podnese taj nivo cene, što je za posledicu imalo pad, a kasnije i smirivanje cene. Statistički posmatrano, cena kukuruza je viša u odnosu na prethodnu nedelju za 4,79 %, a nedeljni ponder iznosi 17,17 din/kg bez PDV-a (18,89 din/kg sa PDV-om).


U trgovanju pšenicom je registrovana cena od 18,50 din/kg bez PDV-a (20,35 din/kg sa PDV-om). Osnovni razlozi ovakvog nivoa cena su pre svega odličan kvalitet hlebnog zrna koji je prometovan u konkretnim poslovima, kao i povoljan paritet. U istom periodu prethodne godine, cena pšenice je bila za 14,05 % niža od trenutne.

...
 
[h=2]Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство[/h]
На основу чл. 11. и 22. став 4. Покрајинске скупштинске одлуке о буџету АП Војводине за 2017. годину („Службени лист АПВ“, брoj 69/2016) у вези са Покрајинском скупштинском одлуком о програму заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији Аутономне покрајине Војводине у 2017.години, („Службени лист АПВ“, број 69/2016), Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство (у даљем тексту: Секретаријат) расписује
К О Н К У Р СЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТАВА ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ НАБАВКЕ ОПРЕМЕ ЗА НАВОДЊАВАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ЕКСПЛОАТАЦИОНИХ БУНАРА НА ТЕРИТОРИЈИ АП ВОЈВОДИНЕ У 2017.ГОДИНИ
Текст конкурса погледајте у ДОДАТКУ.
[TABLE="width: 507"]
[TR]
[TH="align: left"]Dodatak[/TH]
[TH="align: left"]Veličina[/TH]
[/TR]
[TR="class: odd, bgcolor: #F8F8F8"]
[TD]2017_03_04_Navodnjavanje_Konkurs.pdf[/TD]
[TD]705.06 KB[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 
Ministarstvo poljoprivrede formira Radnu grupu zbog problema zastoja izvoza maline -- izvor ekapija.com

Trenutni zastoj u prodaji maline je globalnog karaktera, a ne samo na nivou Srbije i Ministarstvo poljoprivrede radi na tome da proizvođačima i prerađivačima, odnosno hladnjačarima, pomogne da prevaziđu taj problem, izjavio je u četvrtak (9. mart 2017. godine) Predrag Lučić iz resornog ministarstva.

Lučić je najavio da će u narednih sedam do 10 dana biti formirana Radna grupa u kojoj će biti predstavnici proizvođača, prerađivača, Privredne komore Srbije i Ministarstva, kako bi našli rešenje da ublaže problem.

Kako je dodao, problem je moguće ublažiti i prevazići traženjem novih tržišta i povezivanjem naših malinara sa velikim kompanijama koje se bave preradom.

...
 
Neko debelo laze sinoc je ministar poljoprivrede bio u nasem gradu i kaze da smo postigli najveci izvoz sa malinom i da je nasa malina isla i po 2,4 evra i da je skoro sva malina izvezena da je drzava najveci profit postigla tim izvozom.
 
Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство


На основу чл. 11. и 22. став 4. Покрајинске скупштинске одлуке о буџету АП Војводине за 2017. годину („Службени лист АПВ“, брoj 69/2016) у вези са Покрајинском скупштинском одлуком о програму заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији Аутономне покрајине Војводине у 2017.години, („Службени лист АПВ“, број 69/2016), Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство (у даљем тексту: Секретаријат) расписује
К О Н К У Р СЗА ДОДЕЛУ СРЕДСТАВА ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ НАБАВКЕ ОПРЕМЕ ЗА НАВОДЊАВАЊЕ И ИЗГРАДЊУ ЕКСПЛОАТАЦИОНИХ БУНАРА НА ТЕРИТОРИЈИ АП ВОЈВОДИНЕ У 2017.ГОДИНИ
Текст конкурса погледајте у ДОДАТКУ.
[TABLE="width: 507"]
[TR]
[TH="align: left"]Dodatak[/TH]
[TH="align: left"]Veličina[/TH]
[/TR]
[TR="class: odd, bgcolor: #F8F8F8"]
[TD]2017_03_04_Navodnjavanje_Konkurs.pdf[/TD]
[TD]705.06 KB[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

A
od papirologije jedino nisu tražili krvnu sliku čukundede nosioca gazdinstva.
 
Birokratija je u celoj državi katastrofalna, kao da je polovina dvadesetog veka, a ne 21 vek.
 
Kako prelomiti da li preorati psenicu ili je ostaviti ovog proleca

 
[h=2]NEVOLJE S MESOM[/h]
Beograd, 21. mart 2017,
Izvor: Večernje novosti

  • Čile i Kina zabranili uvoz govedine iz Brazila. Srbija nije među zemljama uvoznicama
Vlada Brazila preduzima sve što može da uveri svetsku javnost da je meso koje izvozi - ispravno. Srbija nije uvozila meso iz Brazila u prethodnom periodu, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.Posle skandala koji je u toj zemlji izbio povodom navodnog podmićivanja sanitarnih inspektora da odobre prodaju ukvarenog goveđeg mesa, Kina i Čile su suspendovale uvoz iz Brazila.Kako je izjavio brazilski predsednik Mišel Temer, “u toku su razgovori s ambasadama da bi svojim vladama prenele merodavne informacije”.- Ovo je hitno pitanje, jer ima posledice po nas i u zemlji i u inostranstvu - istakao je Temer, pre nego što je večerao sa 19 ambasadora u jednom restoranu koji nudi specijalitete od govedine, a u kom važi princip menija “sve-što-možeš-da pojedeš” za 39 dolara po osobi.Nije samo govedina u pitanju jer su južnokorejski zvaničnici zabranili prodaju proizvoda od piletine brazilske kompanije BFR, koja je najveći svetski proizvođač pilećih proizvoda.U istrazi brazilskih federalnih vlasti prošle nedelje, utvrđeno je da je oko 40 kompanija bilo uključeno u nezakonite aktivnosti, kao što su podmićivanje inspektora i dodavanje hemijskih supstanci da se zamaskira loš kvalitet mesa. Kompanije negiraju optužbe, ali njihove akcije rapidno padaju.TRAŽE POJAŠNjENjAEvropski komitet za zdravlje i bezbednost hrane zatražio je dodatne informacije u vezi sa ovim slučajem, ali poručuje da “nisu utvrđene nikakve nepravilnosti kod zdravstvenih sertifikata koji se odnose na meso iz Brazila”. Kina i SAD su, takođe, zatražile dodatna pojašnjenja.
 
Još traje polemika o uvođenju GMO hrane u Srbiji - Najavljeno formiranje Saveta za bezbednost hrane -- izvor ekapija.com

Trgovina bez ikakvih prepreka zahteva se od svih članica Svetske trgovinske organizacije. Da bi Srbija postala njen deo, mora da dozvoli promet genetski modifikovanih proizvoda na svojoj teritoriji. Prepreka na putu do članstva je zakon koji to ne dozvoljava. Iz resornog ministarstva najavljuju formiranje Saveta za bezbednost hrane koji će dati poslednju reč.

Višegodišnja polemika za i protiv genetski modifikovane hrane uskoro bi mogla da dobije epilog. Konačni sud daće stručnjaci iz oblasti ishrane, medicine, farmacije.



- Ako želimo u STO moramo da ispunimo neke stvari, ali je pre svega važno šta misli struka, i šta misli država i narod o tome. Jako je važno da mi ovde ne pogrešimo jer samo jednom imamo pravo na odluku – kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.



A odluka ne sme biti zeleno svetlo GMO hrani, smatraju pobornici organske proizvodnje. Upozoravaju da bi ekonomski gubici bili nemerljivi.


- Mi smo veliki izvoznik semena. U slučaju da dozvolimo GMO, pošto nemamo proizvodnju GMO semena, mi ćemo najednom postati uvoznici, što će reći da ćemo sva sredstva i podsticaje davati za seme - kaže Nada Mišković iz udruženja Serbia Organica.


Osim računice, na njihovoj strani je, kažu, još jedan argument - štetan uticaj genetski modifikovanih organizama na zdravlje ljudi. Na suprotnom stanovištu stoji drugi sagovornik RTS-a.


- Genetski modifikovane biljke do sada su dokazane da nisu štetne i nisu otrovne, one se koriste više od 20 godina za ishranu stoke i ljudi koriste tu stoku u ishrani. Genetski modifikovani organizmi će se i u budućnosti koristiti. Jedan primer za korišćenje u velikoj, masovnoj upotrebi to je veštački insulin - kaže genetičar Gordana Šurlan Momirović.


... link
 
[h=2]ROBNE REZERVE PRODAJU VIŠKOVE[/h]
Beograd, 3. april 2017.
Izvor: Politika

  • Kupcima nude svinje, junad, jetrene paštete, pšenično brašno ali i vino uskladišteno 1995. godine
Republička direkcija za robne rezerve oglasila je prodaju velikih količine tovljenika i junadi, a iz zaliha mesne industrije tržištu ponuđeno je čak 30 tona jetrenih pašteta i 50 tona mesnog nareska. Traže se kupci i za tri miliona kilograma brašna (T-500) iz državnog mlina i silosa u Novom Pazaru, a na prodaju je stavljeno i 224.000 litara vina.Zorica Anđelković, direktorka Direkcije republičkih robnih rezervi, objašnjava da je reč o redovnoj godišnjoj prodaji viškova robe zbog obnavljanja zaliha ili zbog toga što im te količine više nisu potrebne.– Ovo radimo svake godine, nije reč o robi kojoj ističe rok. Striktno vodimo računa da se roba na vreme zanavlja. Na ovaj način Robne rezerve ostvaruju prihod i vraćaju novac u budžet – kaže naša sagovornica. Prema tekstu oglasa, ponuda praktično traje do konačne prodaje, ali agroekonomski analitičari tvrde da će država teško naći kupce za robu koju nudi. Anđelković objašnjava da Robne rezerve prodaju robu po tržišnim cenama i da nemaju mogućnost da daju rabate i popuste kao ostali proizvođači. Da li će i kada roba biti prodata zavisi od ponude i tražnje i njihove konkurentnosti u tom trenutku.– Postoji nekoliko perioda u godini kada smo konkurentni i kada imamo kupce. Prošle godine smo po tržišnim cenama prodali tovne svinje u vrednosti od 150 miliona dinara. Tako smo veliku količinu novca vratili u budžet – ističe naša sagovornica.Portal „Agroservis” povodom oglašavanja ove prodaje postavio je pitanje „ko je i zbog čega naveo Robne rezerve da formiraju i lager vina” odakle se sada kupcima nudi 224.000 litara ovog pića u rinfuzu. U oglasu se navodi da su skladišta Direkcije za kvalitetno neflaširano vino: „Vino Župa”, „Aleksandrovac”, „Navip”, „Dobanovci” i „Tehnoprodukt”, „Velika Drenova”.– Ovaj lager je formiran 1995. godine. Država je tada otkupljivala grožđe kako bi pomogla proizvođačima. To su zalihe iz tog perioda. Čak ni ono nije u isteku roka, kvalitetno je i nalazi se u preduzeću „Vino Župa”. Oni su već kupili deo količina, a ove godine nameravaju da otkupe i ostatak. Tako ćemo se osloboditi tih zaliha – kaže Zorica Anđelković. [h=3]Dve godine zatvora za proneveru iz robnih rezervi[/h]Specijalni sud u Beogradu osudio je 30. marta Jovicu Nikolića na dve godine zatvora jer je kao odgovorno lice zloupotrebama oštetio Republičku direkciju za robne rezerve. Istom presudom, Nikolić je obavezan da Direkciji za robne rezerve isplati 364,6 miliona dinara, u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, saopšteno je iz suda.Protiv ove presude Nikolić i tužilaštvo za organizovani kriminal imaju pravo da ulože žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.Nikolić je bio uhapšen u decembru 2014. godine zbog sumnje da je prisvojio oko 11.700 tona merkantilnog kukuruza i oko 6.400 tona merkantilne pšenice, koju im je Direkcija za robne rezerve poverila na skladištenje. Vrednost tih žitarica procenjuje se na oko 365 miliona dinara. (Tanjug)
 
Nazad
Vrh