Vesti i obaveštenja

[NEBO67]

Nemam nešto preterano želju da pišem po forumu čisto da bih pisao nešto, ali moram da reagujem na ovo što je ministar Nedović rekao, a rekao je (ako je rekao, pošto novinarima neverujem ni reč):
1. Kazao je da će biti..
2. Moramo razbiti...
3. Ocenio je da...
4.Važno je da...
5. Mora da bude...

Elem pošto ja radim u realnom sektoru i pošto mi je ministar kolega po struci, teško bi kod mene našao posao...
Sve ovo od 1 do 5 treba da počinje sa URADIĆU. Ovako u startu diskvalifikuje sebe za bilo kakav posao a kamoli ministra poljoprivrede. Očigledan postavljenik i neko ko će čekati da mu se napiše mišljenje i šta da radi, nažalost.
PS voleo bih da me demantuje i da kažem posle mandata svaka čast i izvini kolega

 

[bradonja s petokrakom]

To što je ministar izjavio je oblanda za ono što je premijer namenio i napisao u svom domaćem zadatku.

Ja se u Boga i junačku sreću nadam da od tog njihovog nauma neće biti ama baš ništa.

Čujem ja i ono šaputanje iz Njegovog kabineta o zahtevima EU da se privatizuju vodovodi, vodozahvati, izvorišta, a bogme i čudom preživela Komercijalna banka...

Čujem ja, a čuje i sirotinja raja.

Čuje i huk o potrebi privatizacije EPSa i svačega nečega, a sve u cilju "borbe protiv korupcije", jerbo On smatra da ako ne bude nacionalnog blaga neće biti ni motiva za korupciju.

No, liči mi da je prošao zeman pokorne sirotinje raje. U najmanju ruku da nestaje kao magla s vetrom.

Nije svejedno kad u skuštini zagude i ovi Montojini i ovi Savapuncka, a pride zacegiljaju ovi Peetovi. Nije svejedno boga mi, zato se i kanio mesecima da stane pred takvu skupštinu.

Nije on onaj njegov prethodnik iz 90-tih koji je imao petlju da izvede žandare i vojsku na džadu. Tccc...

A i mi sa ove strane barikade smo se izveštili u takvim radnjama.

Da vidiš kad proradi crno tržište svinjskih polutki za zamrzivač s jeseni...

Kad krene huk otpuštenih partijskih vojnika...

Pljuvaće ga kao i prethodnike što mu pljuju.

A ovi što im plaća da dođu i pustoše ovuda će gledati da čapru isčupaju odavde, ionako ništa drugo nisu ni doneli.

I ako potraje četiri godine, naum teško da može ostvariti. Ihaaa... dugo je do nove godine, a ne četiri godine drug moj. DuugO.

 

[Zoran Kostović]

To što je ministar izjavio je oblanda za ono što je premijer namenio i napisao u svom domaćem zadatku.

Ja se u Boga i junačku sreću nadam da od tog njihovog nauma neće biti ama baš ništa.

Čujem ja i ono šaputanje iz Njegovog kabineta o zahtevima EU da se privatizuju vodovodi, vodozahvati, izvorišta, a bogme i čudom preživela Komercijalna banka...

Čujem ja, a čuje i sirotinja raja.

Čuje i huk o potrebi privatizacije EPSa i svačega nečega, a sve u cilju "borbe protiv korupcije", jerbo On smatra da ako ne bude nacionalnog blaga neće biti ni motiva za korupciju.

No, liči mi da je prošao zeman pokorne sirotinje raje. U najmanju ruku da nestaje kao magla s vetrom.

Nije svejedno kad u skuštini zagude i ovi Montojini i ovi Savapuncka, a pride zacegiljaju ovi Peetovi. Nije svejedno boga mi, zato se i kanio mesecima da stane pred takvu skupštinu.

Nije on onaj njegov prethodnik iz 90-tih koji je imao petlju da izvede žandare i vojsku na džadu. Tccc...

A i mi sa ove strane barikade smo se izveštili u takvim radnjama.

Da vidiš kad proradi crno tržište svinjskih polutki za zamrzivač s jeseni...

Kad krene huk otpuštenih partijskih vojnika...

Pljuvaće ga kao i prethodnike što mu pljuju.

A ovi što im plaću da dođu i pustoše ovuda će gledati da čapru isčupaju odavde, ionako ništa drugo nisu ni doneli.

I ako potraje četiri godine, naum teško da može ostvariti. Ihaaa... dugo je do nove godine, a ne četiri godine drug moj. DuugO.

Ovo da se štampa i distribuira uz SEXPOZE...

 

[novii]

Kad krene huk otpuštenih partijskih vojnika...

Kako vidim misliš da će novi ministar poljoprivrede početi da otpušta ljude koji su se zaposlili preko stranke.

 

[bradonja s petokrakom]

Шећерац сладак и лоповима


Глогоњци дању раде своје повртњаке, а ноћу их чувају од нежељених гостију који су им већ „обрали” преко 20.000 евра

Аутор: О. Јанковић четвртак, 11.08.2016. у 22:00

Данаил Вучковски показује опустошено кукурузиште (Фото: О. Јанковић)



Глогоњ – Кукуруз шећерац је тренутно хит сезоне међу крадљивцима у панчевачком атару. Највећи лоповски „захвати” забележени су у глогоњском крају, познатом по добрим повртарима. Секретар њиховог удружења, које окупља четрдесетак произвођача, Данаил Вучковски за „Политику” каже да су непожељни гости скинули бар половину овогодишњег рода, а да је штета већ прешла 20.000 евра. „Није ово појава од јуче, траје то већ годинама, а познат је и календар крађа. Прво је скидана боранија, а последњих месец дана брсте шећерац. Лопови иду у групама, ноћу, парцеле са добрим родом уз путеве су типоване и то сигурно од људи из села који добијају проценат од плена. Да их је више заједно у крађама јасно је, јер за неколико сати успеју да скину „таблу” од 10.000 клипова, а тако велика количина сигурно је и наручена од „купца”, каже Вучковски.

Овакво стање траје читаве сезоне – од пролећа до касне јесени. Глогоњци муку муче, јер су на пољима незаштићени и кељ, карфиол, кромпир… Прошле године је посебно на цени био купус, а паприка „ајваруша” се још и држи, јер троши више времена за бербу. Краде се и опрема – распрскивачи, црева, алат, ручне и пумпе за наводњавање, које свако вече морају да демонтирају и носе са поља, па све поново враћају и монтирају и тако сваког дана...


http://www.politika.rs/scc/clanak/361172/Secerac-sladak-i-lopovima

- - - - - - - - - -

SAZNAJEMO Švajcarci daju za PKB bar 154 miliona evra


Slađana Vukašinović | 12. 08. 2016 - 21:31h

| Komentara: 3




Švajcarski investicioni fond "Kastor" zainteresovan je za privatizaciju ili strateško partnerstvo sa PKB, ekskluzivno saznaje "Blic".

Foto: G. Srdanov / RAS SrbijaPrivatizacija ili strateško partnerstvo: Iz PKB-a​

Koliko su ozbiljni u svojim namerama, potvrđuje i to što su Aleksandru Vučiću, dok je još bio u svojstvu mandatara, uputili pismo o namerama u kome su mu predočili da su spremni da ispoštuju sve modele svojinske transformacije ovog kombinata koje država definiše. Izvor "Blica" iz Vlade kaže da je ovo jedna od najsažetijih ponuda koja je do sada dostavljena oko PKB.
​

- Obilazili su farme i zemljište ove kompanije mnogi investitori iz zemlje i inostranstva, ali osim razgledanja i pukih obećanja, drugog nije bilo. Predstavnici ovog fonda su u pismu o namerama izrazili svoju ozbiljnost da uđu u PKB i definisali uslove za svaki od modela koji bi država ponudila. Drugim rečima, oni nisu samo zainteresovani za kupovinu imovine, već i za strateško partnerstvo, pa čak i za učešće u upravljačkoj funkciji kompanije zajedno sa državom. Važno je to što oni žele da nastave poljoprivrednu proizvodnju i spremni su da ulože veliki novac u investicije - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da njihovu ozbiljnost pokazuje i to što su u pismu o namerama predložili da radnicima ali i državi predstave strategiju razvoja kompanije u narednih pet godina.

Foto: Blic / RAS Srbija​

​

- Reč je ozbiljnoj ponudi jer ako se država opredeli za prodaju inovine, izdvojili bi i više od 154 miliona evra, što je bila cena na tenderu koji nije uspeo. Namera im je i da u investicije ulože blizu 600 miliona. Za državu je važno što ne bi bilo mnogo prekobrojnih radnika. I ako se država opredeli za strateško partnerstvo ili neki drugi model, oni su zainteresovani. Za njih je PKB izazov i smatraju da im može biti zlatna koka u budućnosti. Naredne nedelje bi s njima trebalo da se razgovara i u Vladi Srbije.

Upravo ova ponuda, ali i neke ponude indijskih i kineskih kompanija koje su zainteresovane za strateško partnerstvo bile su i motiv skupštine PKB da nedavno povuče akcije sa berze, što je prvi korak da se vlasništvo sa grada prenese na državu. U statusu državne kompanije mogao bi da se nađe strateški partner, odnosno modeli privatizacije bi bili širi - tvrdi naš izvor.


Rukovodstvo PKB nije želelo zvanično da se izjašnjava o zainteresovanosti Švajcaraca jer je to sve u nadležnosti Vlade. Sindikati, pak, kažu da su načuli za Švajcarce.

- Ako je namera ovog fonda da se ulaže u poljoprivrednu proizvodnju i da se ona proširuje, onda sindikati neće remetiti ni ovog ni drugog dobronamernog kupca. Očekujemo da i mi budemo uključeni u pregovore kako oko modela privatizacije tako i oko onoga što budući kupci ili strateški partneri nude za kombinat i zaposlene. To je za nas važno da se sačuvaju radna mesta, ali i kombinat jer radnici PKB doživljavaju kao svoju kuću i neće dozvoliti da se ona ruši ili prodaje u bescenje - kaže za "Blic" Nikola Lazić, predsednik sindikata "Nezavisnost".

Strateško partnerstvo

Direktor PKB Dragiša Petrović je u intervjuu koji je nedavno dao "Blicu" najavio da će se model privatizacije menjati i da se razmišlja i o strateškom partnerstvu.

Foto: G. Srdanov / RAS SrbijaDragiša Petrović​

​

- I to je opcija jer je državi važno da se nastavi proizvodnja, očuvaju radna mesta i omoguće investicije i tehnološko unapređenje proizvodnje.

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/saznajemo-svajcarci-daju-za-pkb-bar-154-miliona-evra/c654wqd

 

[coci064]

Samo zemlja i krupna stoka vrede 150 000000 E. Gde je mahanizacija, infrastruktura, preradjivacki kapaciteti i farme koje nisu navedene. Naj bolje da se to neprodaje. Ispada da sad ne moze da radi pozitivno, a ko god da ga uzme taj vidi profit. Reprogramirati dugove i poslovati domacinski. Uspeh 100%.

 

[bradonja s petokrakom]

Ja sam mislio da oni imaju neke dugove, a ono smrdljivih 70 miliona EUR.

Smešno.

Najgoreg od nas ovde da stavimo na mesto direktora tamo rešiće to bez nekih posebnih natezanja i nastaviti sa radom na način da godišnja neto dobit bude toliko.

- - - - - - - - - -




Костићу и шећерана у Сенти


Комисија за заштиту конкуренције дала зелено светло за трансакцију уз одређене услове, јер је тржишни удео „Сунока” већ достигао 70 одсто


Аутор: Ивана Албуновићсубота, 13.08.2016. у 09:46

Миодраг Костић (Фото: Танјуг / Оксана Тоскић)



Миодраг Костић, власник „МК групе”, постаће и званично власник фабрике шећера у Сенти и тако свом шећерном царству придодати и четврту домаћу фабрику. Комисија за заштиту конкуренције јуче је дала зелено светло за ову трансакцију али, како кажу, уз одређене услове јер ће после овог припајања удео Костићевог „Сунока” на тржишту шећера бити око 70 одсто.

Комисију ће „Суноко”, између осталог, морати редовно да обавештава о променама цена, количинама које производи, а уколико буде хтео да прода свој бизнис (као што се увелико најављује и практично је већ готова ствар), мораће да објави јавни тендер и домаћим и иностраним медијима. Обавеза „Сунока” је и да најкасније у року од шест месеци достави комисији документ којим дефинише своју политику продаје шећера домаћим купцима .

– Донели смо решење којим се условно одобрава спровођење концентрације која настаје стицањем контроле привредног друштва „Суноко” над привредним друштвом „Стар шећер” Сента, а тиме и над Фабриком шећера „ТЕ-ТО Сента” – наводи се у саопштењу Комисије за заштиту конкуренције. Како кажу, на основу чињеничног стања, утврђеног током испитног поступка, констатовано је да ће спровођењем концентрације доћи до јачања доминантног положаја „Сунока” на тржишту производње и продаје шећера у Србији те да се овај посао може одобрити само уз неколико услова.

Један од њих је и обавеза да доставља годишњи извештај о мерама које су предузете да се одржи пословање шећеране у Сенти. Како се наводи, већину ових услова „Суноко” ће морати да поштује све до укидања царина и прелевмана на увоз шећера у Србију, а најдуже у наредних пет година.

Компанија „Суноко”, крајем марта ове године, обратила се комисији за захтевом да им се (по скраћеној процедури) одобри куповина „Стар шећера”, у чијем власништву је шећерана у Сенти. Међутим, како Костићева компанија држи више од 50 одсто тржишта шећера у Србији, Комисија је покренула испитни поступак и имала рок да изда решење до 16. септембра. Али посао је, како кажу, завршен раније због тога што је „ТЕ-ТО” из Сенте већ више од 90 дана у блокади а ових дана искључена им је и електрична енергија. Проблеми су очигледно наступили ове године с обзиром на то да је у претходне четири свега два дана била у блокади.

После најаве да Костић намерава да приватизује и шећерану у Сенти, бизнисмен Петар Матијевић (који има свој интерес у спречавању монопола у овој индустрији јер и сам производи репу), упозорио је да би произвођачи, ако комисија то дозволи, били у још горој позицији него што су сада. То што је са Костићем чак правио конзорцијум за приватизацију ПКБ-а и био у добрим пословним односима, није га спречило да за наш лист тада изјави да „своју репу одавно не продаје Костићу већ грчком ’Хеленику’ који нуди за 20 одсто бољу цену”.

„Хеленик” је иначе тренутно једини Костићев конкурент на тржишту Србије али ће се и то очигледно убрзо променити. Пре нешто више од месец дана, из „МК групе” званично је потврђено да Миодраг Костић намерава да изађе из овог бизниса и да је са аустријском „Аграном” (која је део немачког „Суедцукера”) потписан споразум о већинском преузимању „Сунока”. Интересовање ове компаније за тржиште Србије иначе и није нека новост. Овај гигант већ послује у БиХ, Румунији, Словачкој, Чешкој и Мађарској, а од 2012. почеле су спекулације да има намеру да приватизује и домаће шећеране.

Иако су и Аустријанци званично најавили да су заинтересовани да преузму већинско власништво у свим шећеранама које Костић има у Србији у Комисији за заштиту конкуренције кажу да још нису добили захтев за ту концентрацију.

– О томе ћемо одлучивати накнадно, када такав захтев стигне – кажу у комисији.

Миодраг Костић је 2002. године купио за три евра шећеране у Бачу, Ковачици и Пећинцима, у време када је на власти била Демократска странка за коју је важио као главни финансијер. Приватизација шећерана нашла се на списку једне од 24 спорне приватизације, а био је умешан и у препакивање шећера и пласман на тржиште ЕУ.

http://www.politika.rs/scc/clanak/361295/Kosticu-i-secerana-u-Senti

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/miodrag-kostic-preuzima-i-star-secer/zfc65tg

 

[novii]

Ribnjaku Ečka isključena struja, ugrožena i Carska bara --- izvor ekapija.com

Zbog višemilionskog duga isključena je struja Ribarskom gazdinstvu Ečka, bez struje su i izletište na Carskoj bari, u Specijalnom rezervatu prirode kojim to gazdinstvo upravlja, kao i hotel Sibila koji je takođe u sklopu ribnjaka.

U pojedinim delovima snabdevanje strujom obezbeđuje se pomoću agregata, a teška finansijska situacija dovela je do toga da su zaposleni na gazdinstvu Ečka poslednju minimalnu platu primili za mart ove godine.


Problema ima i u rezervatu jer je zbog niskog vodostaja usidren brod kojim se prevoze turisti, jer ne rade elektro-pumpe koje regulišu vodostaj, zbog toga je onima koji požele da se provozaju Carskom barom na raspolaganju jedino manji čamac.


Iz javnog preduzeća Rezervati prirode Zrenjanin ukazuju na višegodišnje loše upravljanje rezervatom zbog čega su, kako navode, ugrožene i neke vrste životinja. Područje Stari Begej - Carska bara je svrstano u prvu kategoriju zaštite, a čuvanje zaštićenog područja povereno je još ranije Ribarskom gazdinstvu Ečka.


Grad Zrenjanin ukazivao je na loše upravljanje, te je pre nekoliko godina pokrenuta inicijativa kako bi se preuzelo upravljanje nad rezervatom prirode, a zatim je formirano novo javno preduzeće Rezervati prirode Zrenjanin.


Kako je tada rečeno, poveravanjem rezervata na upravljanje Gradu Zrenjaninu obezbedilo bi se bolje očuvanje, unapređenje, održivo korišćenje i prikazivanje prirodnih i drugih vrednosti područja rezervata prirode.


Direktor preduzeća Rezervati prirode Zrenjanin Dejan Jovanov rekao je agenciji Beta da je Grad u velikoj meri svestan problema i podsetio da je još pre osnivanja tog preduzeća doneta analiza opravdanosti njegovog osnivanja u kojoj su konkretno pokazali da je situacija u zaštićenim prirodnim područjima alarmantna.


- Mi smo spremni i kadrovski i tehnički da preuzmemo taj posao, o pokretanju inicijative postoji i skupštinska odluka, ali zbog dosadašnjeg nerazumevanja pre svega pokrajinskih institucija nije se odmaklo nigde, ali se nadamo da ćemo uspeti u našoj nameri - rekao je Jovanov.

Kako je rekao, zbog lošeg upravljanja pojedinim vrstama preti bukvalno nestajanje.

 

[IVAN ILIC]

[h=2]Nedimović: Uskoro novi podsticaji za agrar[/h]Veruje li jos neko ovim majmunima da ce zaista zdravo reformisati budzet poljoprivrede i njegove subvencije;kao i to da ce sagledati 70-80% manjih proizvodjaca kako bi ih odrzali u ovoj sve manje isplativoj proizvodnji,a usput ih podstakli na prosirenje svoje proizvodnje i sacuvali od monopolista i tajkuna bliskih imbecilskoj vlasti?! E,seljace goljo,ti si samo statistika ove usrane drzave i to preko potrebna kada se blize izbori,a tako opterecujuca i bespotrebna kada se treba ista subvencionisati i uloziti u njen opstanak,o razvoju je tesko govoriti osim ako niste iz one privilegovane tajkunske vrhuske.

 

[Tomo VS]

Da,da kaze dace nama malima bespovratne kredite jesu li to oni koje kad uzmes poput Svajcaraca ne mozes nikada vise da ih vratis?

 

[diklofen]

I sve to je stekao tako sto je prodao mamin stan u Novom Sadu.Ja mu skidam kapu.

 

[bradonja s petokrakom]

Србија продаје знање Казахстану


Документ о сарадњи са Институтом за воћарство у Чачку потписао Јерхат Серикович Искалијев, у име Фонда националног богатства „Самрук Казина” чија је укупна актива 78 милијарди долара


Аутор: Гвозден Оташевић понедељак, 22.08.2016. у 18:30

Јерхат Искалијев и др Милан Лукић, у чачанском институту ​(Фото: Г. Оташевић)



Чачак – Институт за воћарство у Чачку начинио је јутрос значајан корак ка продаји знања у Казахстан, при чему је други потписник меморандума о сарадњи Међународни институт „Пут свиле”, посвећен логистици и бизнису. Разговори о овом послу почели су прошле године, уз благослов Министарства пољопривреде велике азијске земље, девете у свету по површини, које ће финансирати читав програм.

– Наш план је да постанемо велики произвођачи јабука, малина и купина, да то извозимо у Русију, Кину, па и у Европу. Пошто је Европска унија прекинула трговину са Русијом, Казахстан је добио изузетну прилику да пласира своје воће у РФ, и ми ћемо је искористити – рекао је Јерхат Серикович Искалијев, директор логистике у Фонду националног богатства Казахстана „Самрук Казина”, чија је укупна актива 78 милијарди долара.

Занимљива је повест о бившој казахстанској престоници Алма Ати која је то била до 1997. године (откад је главни град Астана). Наиме, Алмати, како се на домаћем наречју зове Алма Ата, значи „богат јабукама”, јер је град подигнут на подручју које је обиловало тим и другим воћем. У Алматију и данас постоји неколико споменика подигнутих у част јабуци.

– Нажалост, распадом Совјетског Савеза, широм којег је чувена била алмашка јабука, и та производња у Казахстану је доживела тешке дане. Покушали смо да је обновимо, то чинимо и сада, али не иде како бисмо хтели. У Казахстан се новијих година увозе воћне саднице из Италије и Пољске и најчешће се догоди да вегетација стабла буде врло бујна, али је род безначајан, само неколико плодова. После нам се објашњава да је то због тога што не одговара састав земљишта, или клима не погодује. И наша држава је решила да целу производњу постави онако како наука захтева, а мој задатак је да од тог пројекта направимо заокружен бизнис – наводи Искалијев.

Тај важан подухват у Казахстану, где се воће узгаја углавном на традиционалан начин, у појединостима би требало да иде овако: дужност истраживача из Чачка биће да у казахстанским условима одгаје саднице које ће бити отпорне и родне, с високим приносима. То јест да оснују један централни институт за целу Републику Казахстан, а затим још вероватно три у различитим рејонима, а држава ће то финансирати.

Како је рекао директор Института за воћарство у Чачку др Милан Лукић, та државна установа је деценијама водећа у Србији у наведеној области и спремна је да да одговор на све постављене задатке:

– То значи да треба да испитамо агроеколошке услове у различитим подручјима Казахстана, произведемо саднице потребних својстава и квалитета, прилагођене условима појединих области, поставимо нашу технологију за подизање засада и производњу воћа, и све то контролишемо.

Потписивању документа присуствовао је и редовни професор Агрономског факултета у Чачку и заменик градоначелника др Радош Павловић, истичући:

– Овај посао биће трансфер целокупног знања и технологије и обавићемо га, уверен сам, на обострану корист и задовољство.

У чачанском институту данас ради 18 доктора и за седам протеклих деценија све генерације овог научног завода створиле су 41 нову сорту: две јабуке, пет крушака, једну дуњу, 15 шљива, три брескве, две кајсије, две трешње, пет вишања, три малине, по једну јагоду, купину и рибизлу. У десет последњих година, истраживачки рад усмерен је на стварање нових сората јабуке, шљиве, брескве, вишње, ораха и црне рибизле, и то применом метода планске хибридизације и позитивне селекције из природних популација.

http://www.politika.rs/scc/clanak/361978/Srbija-prodaje-znanje-Kazahstanu#

 

[bradonja s petokrakom]

[h=1]Лековито биље лечи и беспарицу[/h]
[FONT=&quot]Далеко је исплативија од ратарства, али има и много више да се ради, тврди Властимир Живков, један од највећих узгајивача камилице у Војводини

[/FONT]
Аутор: Олга Јанковић петак, 26.08.2016. у 10:05

(Фото О. Јанковић)



Баваниште – Међу непрегледним пољима кукуруза, шећерне репе, пожњевених њива пшенице и стрњишта у околини села Баваниште код Ковина, све је више оних са којих се шире мириси нане, камилице, матичњака, першуна… Овде на југу Баната налазе се највеће плантаже лековитог биља у Србији. Баваништански паори се одавно „занимају” мирисним зачинима и благодарним биљем и у том послу имају завидан успех.

„Када сам почео да гајим камилицу, пре готово четири деценије, овде су се људи већ увелико бавили производњом ове врсте биља, а село имало и легенде, попут Стевана Брдарског, који је по познавању ове области био ’број три’ у тадашњој СФРЈ. Лековито и самоникло биље некада је на овом терену захватало до 800 хектара, а у последњој деценији од преполовљених површина полако наилази тренд повећања”, прича нам Властимир Живков, један од највећих узгајивача камилице у Војводини и први у Баваништу.

Иако стручњак и љубитељ ове биљке лепог цвета, наш домаћин нам сугерише да је сада за сликање мента, за коју каже да је ове сезоне „експлодирала”, па је има на око 200 хектара и ускоро ће се скидати друга жетва. Ретко се чује прича из Баната, о пољопривреди, а да је овако добра и да се људи не жале. „Узгој лековитог биља је најуноснија грана пољопривреде и далеко исплативија од ратарства, али има и много више да се ради. Не може да се посеје и покупи летина. Биље је захтевно, али као готов производ, у листу и етеричним уљима, може се лепо наплатити. Но, потребна је посебна припрема за јесење отварање бразди и сетву, с пролећа биљке захтевају негу, стално окопавање, чупање корова… а онда следи берба, па сушење, прерада и паковање. Све то изискује много радника и трошкова”, објашњава наш саговорник.

Али зато за пласман нема бриге. Живков каже да је сигуран, јер су и Баваништанци одлични произвођачи. Све се гаји органски, па је на овом терену присутно неколико сталних и великих откупљивача, а преко републичке Привредне коморе Србије остварена је и сарадња са предузећима широм Србије.

Од овог узгоја, додаје наш Живков, може да се „убере” око 1.000 евра по хектару, те је од краја седамдесетих његова производња нарасла на данашњих 10 хектара. Било је и ишчитавања литературе, слушања савета искуснијих, а присећа се и ручног брања које је трајало и два месеца, јер се тако убрана камилица обнавља. Из године у годину је напредовао и стигао до машина и алата које је сам конструисао. Много тога морало се унапредити у ходу и без веће помоћи државе. „Није да се жалимо, али могло би да нам буде много боље – свима. Држава нема тачан податак ко и колико производи, а ми овде знамо да интересовања и капацитета има да се ради и на 10.000 хектара, колико је у Србији некада било под биљем, па да га извозимо, а не увозимо из Хрватске, Словачке, Украјине, Алжира…”, истиче Живков.

Од Баваништанаца се очекује да буду „мотор развоја”, те овде не посустају, већ последњих неколико година шире асортиман, па су на ораницама све чешћи бели слез, естрагон, матичњак, егзотични босиљак и оригано. Протеклих година лековитог и ароматичног биља је извезено у милионским доларским износима, а робе би било и више, када би за ове пољопривреднике било субвенција. „И за лековито биље, као и за много шта, прича се да је наша развојна шанса. Колико год да нас и небо погледа, а земља прероди, увек то наши паори тешко наплате. Ми у Баваништу знамо и ево сведочимо да лековито и ароматично биље успешно може да лечи хроничну беспарицу на војвођанским пољима”, завршава Властимир Живков.



http://www.politika.rs/scc/clanak/362185/Lekovito-bilje-leci-i-besparicu

 

[bradonja s petokrakom]

[h=1]„Будимка” између банкрота и Кинеза[/h]
[FONT=&quot]Бивши власник пожешке фабрике понудио план у коме се као стратешки партнер наводи компанија из кинеске провинције Хебеи

[/FONT]
Аутор: Бранко Пејовић субота, 27.08.2016. у 21:05

„Будимка” буди лепа сећања: из времена када је фабрика радила (Фото: С. Јовичић)



Ужице – Већ пола године траје стечај у дуговима притиснутој пожешкој „Будимци”, где је производња лане заустављена, а још се не зна шта ће с тим предузећем бити. У ужичком Привредном суду дознајемо да постоји око 850 пријава „Будимкиних” поверилаца, али да је прилично оспорених потраживања због застарелости, тако да ће до краја септембра бити јасније колики су укупни дугови фабрике, за коју се и сада интересују потенцијални купци из земље и иностранства. А у једном од суду поднетих планова реорганизације „Будимке” управо се Кинези помињу као стратешки партнер.

Подсећамо да је средином јуна на сајту Владе Србије објављено да се из Кине интересују за пожешку фабрику, о чему се говорило на састанку премијера Александра Вучића и гувернера кинеске Хебеи провинције Чанга Ђингвеја. Разговарало и о заинтересованости једне кинеске компаније из поменуте провинције Хебеи за куповину „Будимке”, њену потпуну ревитализацију и активацију кооперантске мреже од преко 5.000 газдинстава која би снабдевала „Будимку” воћем и поврћем.

Такво тадашње интересовање преточено је, како ствари стоје, у план реорганизације који је суду поднео бивши власник „Будимке” новосадски „Панкомерц”. Ова фирма је, како нам каже стечајни судија у овом предмету Миљко Мићовић из ужичког Привредног суда, највећи поверилац пожешке фабрике. Потражује од ње око 450 милиона динара (следећи су по висини потраживања Фонд за развој Србије и радници „Будимке”), али „Панкомерцова” потраживања још нису испитана, а могу да буду спорна.

– У понуђеном плану реорганизације „Будимке” који је поднео „Панкомерц” предвиђа се поновно покретање производње и у томе најављује учешће стратешког партнера из Кине. Реч је о компанији „North Agricultural” из провинције Хебеи. Намеравају да углавном задрже досадашњу производњу у „Будимци”: воћних сокова, сирупа, џемова, пастеризованог поврћа, замрзнутог програма, као и да раде друге послове – објашњава судија Мићовић.

Поред „Панкомерцовог” још један план реорганизације „Будимке” је суду поднет у року. Реч је о плану њеног радника Миленка Николића, с тим што он не испуњава услове по Закону о стечају. Наиме, нема довољан степен потраживања, о чему ће га суд званично обавестити.

– До сада је испитана валидност око 70 одсто пријављених потраживања. Оспорен је приличан број, углавном због застарелости. Преостало је испитати пријаве највећих поверилаца, што ће бити учињено до 30. септембра. Потом ће се знати која потраживања стечајни управник признаје. Али до утврђивања тачног дуга „Будимке” потребно је више времена, док се не заврше све судске парнице око оспореног. Уз остало, више од 300 радника те фабрике очекује да наплати свој дугогодишњи рад, а ту има захтева и од пре 20 година – сумира судија Мићовић.

По његовим речима, и сада се јављају заинтересовани купци за „Будимку” из земље и света. – Прође ли план „Панкомерца”, та фирма ће управљати производњом „Будимке”, а дугове ће измиривати у роковима из плана. Уколико не прође план реорганизације, ако га не подржи већина поверилаца, „Будимка” иде у банкрот који у њеном случају значи продају. Тада ће сви заинтересовани купци имати једнака права, нико неће бити фаворизован – напомиње стечајни судија.

Поступак, дакле, траје, а јасно је да га треба убрзати јер се вредна имовина „Будимке” одавно не користи и полако пропада. Од капитала овде су прилично очувани производни погони, товилиште, кланица, хладњача на око 3.000 квадрата, с тим што се једино воћни засади користе јер су издати под закуп. Без обзира на све, упућени кажу да је „Будимка” и поред свега једна од најинтересантнијих фирми за продају, те да би без много улагања могла брзо да буде спремна за производњу.

http://www.politika.rs/scc/clanak/362301/Budimka-izmedu-bankrota-i-Kineza

 

[SAMA]

[h=1]Nemci i Austrijanci našu soju plaćaju 340 evra, domaći kupci 316[/h]

Poslednja izmena 28 Avg, 2016 18:30

​

U Erdeviku počela žetva soje, prinosi izuzetni - 4,5 tona po hektaru
Juče je na poljima kod Erdevika počela žetva soje, a prinos na parceli od oko stotinu hektara, koja pripada jednom od najvećih sremskih proizvođača je izuzetan – preko 4,5 tone po hektaru, što je daleko iznad proseka za Vojvodinu. Kako su za naš portal kazali ratari koji su juče vršili soju u erdevičkom ataru, reč je o sortama prve grupe zrenja „balkan“ i „sava“ novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, mada se, vele, ove godine i od drugih sorti očekuje odličan rezultat. Na ovom imanju primenjena je puna agrotehnika, vreme je poslužilo u svim fazama vegetacije pa je i prinos mnogo bolji od prosečnih 2,5 tone po hektaru.Po rečima ratara koji su juče vredno radili na ovoj njivi već za dva-tri dana počeće žetva soje i u drugim delovima Srema i ako ovako berićetne budu i ostale parcele, imaćemo jednu od najuspešnijih proizvodnih godina.Jednu brigu ratari su skinuli s vrata – vremenske prilike do kraja proizvodnje išle su im na ruku i ostvarili su dobre prinose, međutim cena po kojoj će prodati zrno još se „mesi“.Prema informacijama „Agrosmarta“ veliko je interesovanje inostranih kupaca, naročito iz Austrije i Nemačke, koji su spremni našu soju da plate od 330 do 350 evra po toni (na fobu). Opet se pokazalo da je naša velika prednost na globalnom tržištu to što gajimo non-GMO soju, koja je, pokazalo se, veliki adut srpske poljoprivrede. Imamo je dovoljno da zadovoljimo domaće potrebe, da je izvezemo za oko 80 miliona dolara godišnje, a imamo i potencijala da proizvodimo i svetu prodajemo više od toga.Ratari koji ne uspeju zrno da prodaju stranim kupcima po dobroj ceni, moraće se, kako sada stvari zadovoljiti prilično nižom cenom na domaćem tržištu. Naime, prema saznanjima „Agrosmarta“, u prethodna dva dana najveće kompanija u Srbiji koje otkupljuju i prerađuju soju nudile su 316 evra po toni.Minule nedelje na Produktnoj berzi u Novom Sadu trgovano je samo sojom „na zeleno“, za soju novog roda od početka septembra do polovine oktobra. Zaključeni su ugovori za 500 tona po prosečnoj ceni 43,43 dinara po kilogramu s PDV-om (39,48 dinara bez poreza), odnosno 320 evra za tonu, bez PDV-a.

 

[bradonja s petokrakom]

[h=1]Русија по први пут може постати највећи светски извозник пшенице[/h][FONT=&quot]
29. август 2016. Кира Јегорова[/FONT]
[FONT=&quot]
Захваљујући родној години извозни потенцијал Руске Федерације у овој пољопривредној сезони износи 30 милиона тона пшенице, што је апсолутни рекорд у последњих неколико година. Међутим, експерти сматрају да препреку за раст извоза представљају ниске цене на светском тржишту и заштитна царина која је уведена 2014. године због страховања од скока цена у самој Русији.


Средином августа 2016. године Министарство пољопривреде САД (USDA), чија аналитичка служба важи за једну од најбољих на свету,најавило је сензацију за ову пољопривредну сезону 2016/2017: „Русија по први пут може постати највећи извозник пшенице”. Према подацима америчког министарства, Русија је постигла тако добар резултат захваљујући „идеалним околностима као што су оптимални временски услови за утовар, ефикасно руковођење прометом жита у лукама и стабилне залихе током године”.
[h=4]
Прогнозирани рекорд[/h]
USDA прогнозира да Русија на светском тржишту може продати 30 милиона тона пшенице и тако надмашити све земље Европске уније заједно узете. У Европској унији је ове године пшеница слабо родила, што Русији отвара простор на новим тржиштима. „Русија има предност када је реч о логистици и превозу жита на тржишта у развоју, тј. у Северној и Подсахарској Африци, као и на Средњем истоку, тако да може лако проширити свој удео у овим регионима и надоместити редуковани увоз из Европске уније”, каже се у извештају.

Према подацима америчког министарства пољопривреде, у Русији ће ове године бити пожњевено 72 милиона тона пшенице. Министарство пољопривреде Русије прогнозира 73 милиона тона, јер узима у обзир и пшеницу пожњевену на Криму.


„Већ другу годину заредом Русија обара сопствени рекорд у извозу свих житарица”, каже за „Руску реч” председник Руског савеза за житарице Аркадиј Злочевски. Према подацима које износи руско министарство, у прошлој пољопривредној сезони Русија је извезла рекордна 34 милиона тона житарица, од тога 25 милиона тона пшенице. „Ове године ће Руска Федерација моћи да прода 37-40 милиона тона житарица”, коментарише Злочевски.

Русија није једина земља која је ове године имала рекордну жетву. Међу водеће аграрне земље су се пробиле Аустралија, Канада, Казахстан, Украјина и САД, речено је у извештају USDA. „Рекордни приноси пшенице довели су до пада цена на спољном тржишту”, објашњава Аркадиј Злочевски.
[h=4]
Највеће препреке[/h]Засада Русија не може да извезе рекордну количину пшенице јер јој у томе сметају ниске цене на светском тржишту и заштитна царина. Од 1. јуна до 26. августа 2016. године, према подацима Националног удружења произвођача житарица, цена пшенице 4. класе (а то је основна извозна роба) пала је за 33% и сада износи 138 долара за тону. „Темпо раста потрошње је мањи од темпа раста прозводње, и с обзиром на то постоји одређени ризик да нећемо успети да продамо сву количину која је планирана за извоз”, каже Злочевски.

Поред ниских цена извоз пшенице омета и заштитна царина коју је Русија увела 2014. године. „Због девалвације рубље извоз је постао веома уносан. У таквим околностима би могло доћи до повећања извоза и раста цена жита и хлеба на унутрашњем тржишту. Да би се то избегло, Влада је увела заштитну царину на пшеницу”, објашњава Наталија Шагајда из Центра за аграрну и прехрамбену политику при Руској академији за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС).


Ограничења због пада рубље довела су произвођаче у тешку ситуацију, јер су им сада редуковани приходи. „Пољопривредници су били принуђени да троше све више новца за гориво, заштитна средства и резервне делове за увозну технику, јер је све то везано за тренутни курс националне валуте”, каже Шагајда.



Поред тога, извозници су због царине прешли на краткорочне уговоре (који важе највише 2-3 месеца) и престали да праве залихе, што се такође одразило на цену пшенице, додаје Злочевски.

Страхујући од редуковања продаје Министарство пољопривреде Русије замолило је 1. августа 2016. године Владу да укине извозну царину на пшеницу. Влада, међутим, још увек није одговорила на ту молбу.

„Сада се курс рубље стабилизовао, тако да је мања и опасност од раста цена жита. У тим околностима се може очекивати да царина буде укинута”, закључује Шагајда.

http://ruskarec.ru/economics/2016/0...stati-najveci-svetski-izvoznik-psenice_625277

[/FONT]

 

[bradonja s petokrakom]

[h=1]Стечајни управник поклонио део имовине суботичког Агрокомбината[/h]
[FONT=&quot]Ново удружење акционара поднело тужбу којом тражи да се поништи анекс уговора с Индустријом меса „Матијевић”

[/FONT]
Аутор: Александра Исаков четвртак, 01.09.2016. у 18:30

Пропали објекти некада највећег пољопривредног добра у суботичком атару (Фото: А. Исаков)



Суботица – „Агрокомбинат” Суботица отишaо је у стечај 2004. године, али ни 12 година од тада газдовање некада највећим пољопривредним добром у суботичком атару, дугови и потраживања, не престају да буду тема међу његовим бившим радницима и градској јавности. Разлоге за то треба вероватно тражити у чињеници да је нестало предузеће које је обрађивало преко 7.000 хектара земље, имало фарму у чијим оборима је било по 30.000 свиња, силосе и комплетну опрему. Дуг у тренутку стечаја износио је око пет милиона евра.

Духове у предузећу, под чијим именом се давно угасила свака производња, пре неколико дана узнемирило је Ново удружење акционара „Агрокомбината” Суботица. Грго Човић, председник скупштине тог удружења, изјавио је да су акционари поднели тужбу којом траже да се поништи анекс уговора потписан између стечајног управника Шандора Шомођија и Индустрије меса „Матијевић”, јер сматрају да је прерађивачу практично поклоњен део имовине „Агрокомбината”.

Акционари су подсетили да је јануара 2012. године Индустрија меса „Матијевић” постала власник дела имовине „Агрокомбината” од око 1.300 хектара, некретнина и опреме. Вредност купопродајног уговора је била близу 764 милиона динара. Два месеца касније, анексом уговора стечајни управник Шомођи „Матијевићу” је пренео додатну имовину у виду ораница и некретнина, коју акционари процењују да вреди око 100 милиона динара. Међутим, купац за њу није ништа платио.

Анексом уговора је речено да је ова имовина без вредности, те да је њена вредност садржана у имовини која је била предмет купопродајног уговора.

Ново удружење акционара у писању тужбе имало је помоћ Удружења грађана „Солидарност”, које низом акција покушава да скрене пажњу на незаконитости у суботичким приватизацијама. Представници удружења нису прецизирали колико акционара су окупили, али су као разлог свог ангажовања навели да нису задовољни како је до сада интересе 1.300 акционара бранило Удружење акционара које води Јосип Иванковић, замерајући што до сада то „старо” удружење није поднело ниједну тужбу.

На оптужбе Новог удружења акционара, саопштењем је реаговао садашњи стечајни управник Драган Вигњевић, који се стара над стечајном масом након што је уновчена целокупна имовина „Агрокомбината”. Вигњевић је навео да Ново удружење акционара ниједном није контактирало канцеларију стечајног управника, нити му се обратило у вези с тим предметом.

„Молимо све заинтересоване грађане и акционаре да сарађују са стечајним управником као јединим легитимним заступником стечајне масе ’Агрокомбината’, која мора бити укључена у сваки судски поступак у ком се тражи поништај било ког уговора. Намера овог стечајног управника јесте да заједно са акционарима одговори на спорна питања и да покрене поступке у свим случајевима у којима постоји правног и економског основа”, огласио се Вигњевић.

Стечајни управник Вигњевић на овом послу наследио је Шандора Шомођија, чије је разрешење тражила судија Марија Габрић Малагурски, а спорни анекс уговора само је један од разлога због којих је Агенција за лиценцирање стечајних управника анализирала његов рад. У подужем записнику Агенције наводи се да је Шомођи као стечајни судија „Агрокомбината” предузимао битне радње као што је продаја имовине, а да о томе није обавештавао стечајног судију нити повериоце, да је у једном тренутку и сам био поверилац у стечајном поступку којим је руководио, да је неправилно сачинио попис и процену имовине стечајног дужника.

Међутим, пре одлуке Привредног суда Шомођи се на сопствени захтев повукао са дотадашње функције. Пред Основним судом у Суботици почетком ове године покренут је кривични поступак против бившег стечајног управника „Агрокомбината”.

http://www.politika.rs/scc/clanak/3...poklonio-deo-imovine-subotickog-Agrokombinata

 

[novii]

Na tržištu sve više namirnica pod imenom "mešovita hrana" - Sir bez mleka, sokovi bez voća, salame bez mesa... --- izvor ekapija.com

Trikovi sa prodajom prehrambenih proizvoda, koji nas u startu asociraju na slične brendirane i veoma tražene artikle, sve su češći. Tržište je preplavljeno obmanjujućim namirnicama, koje po svom sastavu i kvalitetu nisu ni blizu svom skupljem "parnjaku".

Tako imamo sireve koji samo liče na sireve, jer mleka imaju u promilima, voćne sokove bez voća, salame koje samo mirišu na meso... Na udaru su gotovo svi proizvodi, a posebno slani i slatki namazi, konzerve, sokovi, med, pa čak i neki mesni delikatesi.


Školski primer te prevare svakako je "sir" sa viškom biljnih masti i vode, upakovan u proizvod pod poznatim i omiljenim brendom fete, samo nešto izmenjenog imena, prodaju u većini trgovina. Istina, po upola nižoj ceni, ali, kupci su obmanuti i ne dobijaju proizvod za koji misle da su dali novac.


Naravno kada se pročita deklaracija piše da je u pitanju "mešovita hrana sa sadržajem proizvoda od mleka i biljnih masti"! Kakav je to mešovit proizvod i kakve to veze ima sa sirom? Ta mešovita hrana sadrži 66% vode, biljne masti 16%, obrano mleko u prahu 12%, mlečni protein 4%, kuhinjsku so, E471, konzervans E202, sirnu kulturu i sirilo...


Udruženja potrošača veruju da domaćim kupcima nije dostupan vrhunski kvalitet. Dok god kvalitet proizvoda odgovara deklaraciji i ne sadrži štetne materije, nije problem.


- Postoje različiti nivoi kvaliteta, što se vidi i iz deklaracija proizvoda. Proizvođači sve češće prilagođavaju sastav proizvoda manje platežnom tržištu. Tako se ponude namirnica razlikuju, zavisno od lokacije, mesta stanovanja, standarda... Pre svega, kupovna moć određuje šta će se prodavati na rafovima - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača.

...

 

[novii]

Srpski pčelari grade sopstvenu fabriku meda --- izvor rs.n1info.com

Saveza pčelarskih organizacija Srbije počeće naredne godine izgradnju sopstvenog pogona za pakovanje meda i to na području one opštine ili grada koji Savezu bude ponudio najveću pomoć oko izgradnje, izjavio je predsednik Saveza pčelarskih organizacije Srbije Rodoljub Živanović.


On je agenciji Beta kazao da je Savez ovih dana pozvao lokalne samouprave da se izjasne na koji način mogu da pomognu gradnju fabrike meda - kroz infrastrukturu ili finansije.
"Pogon ćemo graditi sopstvenim sredstvima i zbog toga će biti rađen po fazama, onako kako nam sredstva budu pristizala", istakao je Živanović.


Prema njegovim rečima, pčelari nameravaju da izgrade sopstvenu fabriku za pakovanje i plasman meda kako više niko ne bi mogao da ih ucenjuje. Ove godine su pojedini otkupljivači med od suncokreta plaćali pčelarima samo 1,5 evra po kilogramu, iako je realna cena bila 2,1 evro, rekao je Živanović.


On je istakao da su pčelari primorani da prodaju med i po ovako niskoj ceni jer je godina bila izuzetno loša, a novac im je hitno potreban kako bi sačuvali proizvodnju i "uzimili" pčele.


Živanović je kazao da vremenske prilike ove godine nisu išle na ruku pčelarima tako da bagremovog meda praktično nije ni bilo, a suncokret je dao upola manji prinos.
Pčelinjaci članova Saveza pčelarskih organizacaicija, podsetio je Živanović, tokom 2015. godine, dali su oko 7.000 tona meda.

 

[bradonja s petokrakom]

[h=1]Вучић у Немачкој са власником „Тениса”[/h]
[FONT=&quot][/FONT]
среда, 07.09.2016. у 14:23

Илустрација




РЕДА, Немачка – Председник Владе Србије Александар Вучић борави у једнодневој посети Немацкој, где се састао са Клеменсом Тенисом, власником немачке месне индустрије „Тенис”, који је најавио улагања у Србију.

„Присуство компаније Тенис у Србији промениће културу пословања”, рекао је премијер након разговора са немачким бизнисменом.

У делегацији Србије су, поред премијера, и Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, Марко Чадез, председник Привредне коморе Србије и Данило Цицмил, економски саветник председника Владе.

Посета је почела обиласком дворца у граду Реда, где се налази седисте „Тенисове” производње.

Власник немачке месне индустрије „Тенис”, Клеменс Тенис боравио је у Србији у фебруару и тада је потврдио да намерава да организује производњу меса у Србији, а са премијером Вучићем договорио је кораке за долазак те компаније у Србију, од којих је најважнији добијање дозвола за рад и образовање кадрова из наше земље.

Премијер Вучић се састао и са градоначелником Реда Теом Метенборгом.

Пројекат „Тенис” започет је у децембру 2014. године, а 27.04.2015. године потписан је меморандум о разумевању између компаније „Тенис” и Републике Србије, који описује пројекат улагања у Србију, а у коме се наводи да је немачка компанија заинтересована за изградњу до 20 технолошки најсавременијих фарми свиња у Србији.

У документу је наведено да ће свака од фарми имати капацитет 2. 500 крмача и испоручиваће 65. 000 товљеника годишње, а инвестиција по свакој фарми износиће око 21 милион евра.

За изградњу сваке фарме потребно је обезбедити око 15 хектара грађевинског земљишта и око 3.000 хектара пољопривредног земљишта за дугорочан закуп.

Србија је у децембру 2015. године усвојила Закон о пољопривредном земљишту који даје правни оквир за закуп пољопривредног земљишта по основу инвестиције и омогућава имплементацију овог пројекта.

Влада Србије је такође усвојила и пратећу Уредбу о условима, начину и постпуку за остваривање права првенства закупа.

Представници компаније „Тенис” су навели да је за започињање овог пројекта неопходно обезбедити локације за изградњу минимум 10 фарми јер то гарантује исплативост ове инвестиције.

http://www.politika.rs/scc/clanak/363054/Vucic-u-Nemackoj-sa-vlasnikom-Tenisa