Vesti i obaveštenja

[h=2]PAORIMA PRODATI ZEMLjU ZA TRI MILIJARDE EVRA[/h]
Novi Sad, 15. septembar 2014
Izvor: Dnevnik
15.%20zemlja.JPG
Bilo zbog prodaje strancima, bilo zbog skupih arendi i nepravilnosti u izdavanju oranica, oko državnog polјoprivrednog zemlјišta stalno se diže prašina, a zemlјišna politika postaje sve zamršenija. Agrarni stručnjaci imaju predlog za raspetlјavanje tog čvora – kada bi se, naime, državne njive po povolјnim uslovima prodale polјoprivrednicima, rešio bi se i problem zemlјišta i problem odumiranja sela, napunio bi se nacionalni budžet, a polјoprivreda bi, vele, samu sebe finansirala.– Bilo bi veoma korisno da se polјoprivredno zemlјište koje je u državnom vlasništvu proda domaćim polјoprivrednicima – kaže za „Dnevnik” agrarni analitičar Vojislav Stanković. – Ukupno država raspolaže s oko 400.000 hektara. To bi se moglo isparcelisati najviše do 50 hektara po registrovanom polјoprivrednom gazdinstvu, i prodati isklјučivo fizičkim licima, to jest polјoprivrednicima. Sve to iznosilo bi oko tri milijarde evra, taj novac bi bio na posebnom računu i investirao bi se u razvoj polјoprivrede u naredne tri godine. I kod drugih agranih ekonomista primetno je opredelјenje da se domaći polјoprivrednici izjednače sa stranim. Polјoprivreda, ocenjuju, ima tu specifičnost da može svojim prirodnim resursima sama isfinansirati svoj razvoj, i rasteretiti svoju stavku agrarnog buyeta u nacionalnoj kasi. Štaviše, prodajom državnih oranica paorima bi, preko PDV-a i raznih doprinosa, dala svoj doprinos nacionalnom buyetu.– Veoma je važno da se nađe tačka pomirenja između domaćih i stranih investitora, ali i da se vodi politika stimulisanja povećanja poseda na gazdinstvima mladih polјoprivrednih proizvođača. Tako bi se mogla voditi i socijalna i demografska politika, da prioritet u otkupu imaju mlađi vlasnici gazdinstava – kaže Stanković. – Istovremeno, polјoprivredna gazdinstva bi imala veće površine od sadašnjih prosečnih pet hektara, što bi doprinelo rastu produktivnosti i većoj konkurentnosti, kako na domaćem tržištu, tako i na svetskom. Time bi se i sam proces evropskih integracija u segmetu korišćenja resursa značajno popravio.Kada je o finansiranju same polјoprivrde reč, agrarni ekonomisti napominju da bi se iz ukupne sume novca dobijenog od prodaje državnog zemlјišta domaćim polјoprivrednicima, na trogodišnjem nivou moglo investirati po milijardu evra u razvoj stočarske proizvodnje, koja treba da dobije prioritet. Tim merama bi stočarstvo u narednih sedam godina dobilo značajniji položaj u ukupnoj vrednosti proizvodnje. Na taj način unapredio bi se i izvoz te se pretpostavlјa da bi se izvozni rezultatati srpskog agrara mogli popeti do deset milijardi dolara.Da se inostranim kupcima nikako ne sme dati prioritet, kada je reč o našim oranicama, zalažu se i mnoga polјoprivredna udruženja. Naročito ističu potrebu da država pomogne malim polјoprivrednim gazdinstvima da uvećaju posede jer je to uslov za veću produktivnost. PO TRŽIŠNIM USLOVIMA– Polјoprivrednicima bi državno zemlјište trebalo dati po tržišnim uslovima – kaže Vojislav Stanković. - Država je obezbedila regresirane kamatne stope u periodu od tri godine, s tim što bi se period plaćanja podelio. Tako bi u prvoj godini, pri preuzimanju poseda, bila plaćena milijarda evra, u sledećoj druga i u trećoj godini treća milijarda.Deo tog prometa išao bi u nacionalnu kasu, preko poreza, što bi državni buyet značajno rasterilo izdavanja za agrar.
 
Ne znam gde da iznesemovu dogodovštinu.
Moji sinovi bili danas da overe zdravstvene knjižice,sa istim papirimaStariji sin se vrati-neće da mu overe jer supruga i Ja imamo zemlje.Još mu je službenica u poverenju rekla da promeni adresu gde ukućani nemaju zemlje.
Mlađi sin se vrati-overio knjižicu bez problema.

Stariji se opet vrati kod službenika koji je overio mlađem i dobije overenu knjižicu.
Samo da napomenem da na sebe nemaju ništa od nepokretne imovine.

Ko je ovde lud.
 
[h=2]Događaj[/h]
OSNOVAN SAVET ZA POLJOPRIVREDU SENATA PRIVREDE SRBIJE
Pančevo, 25. septembar 2014.
DSC_0008.JPG
Prva sednica Saveta za polјoprivredu pri Senatu privrede Srbije, koji je osnovan početkom godine, uz podršku Vlade, za saradnju naše zemlјe sa Austrijom i Nemačkom, održana je na imanju Stari Tamiš, Kompanije „Almex”, nedaleko Pančeva. Ovaj Savet ima deset članova, a predsednik je dr Dragan Glamočić, dok je zamenik Milan Prostran.Život piše romane i donosi čudo – to je najbolјi uvod u priču o početku rada ovog Saveta. O čemu je reč – prva sednica je održana pod motom da je potrebno iskoristiti iskustva Austrije za povećanje konkurentnosti i to u kompaniji Tamiš, vlasništvo „Almex”-a, kakvu kompaniju po obimu i profitu u Austriji nemaju. Domaćin ovog skupa je sistem sa više od 2.200 krava na pet farmi (uskoro sa 50.000 litara mleka u dnevnoj isporuci) i obrađuje više od 10.000 hektara oranica u svom vlasništvu. „Almex”je odnedavno vlasnik i fabrike stočne hrane „Jabuka”, kao i dve skrobare – možda ih kupi baš austrijski partner.Takvih kompanija koje su znale da iskoriste profit iz tekućih poslovanja (trgovine) je malo.I pored toga što se rezultati „Almex”-a vide u ratarstvu i stočarstvu, vlasnik ove kompanije Miroslav Aleksa u svom obraćanju Savetu za polјoprivredu Senatu je bio jasan:- Mi u Srbiji u mnogo čemu pokazujemo da ne znamo da radimo. Ne znamo pravac i to je problem – rekao je Miroslav Aleksa i predložio da se iskustva, ali i kvalitet, propisa iz Austrije što pre prenesu u našu stvarnost.
DSC_0021.JPG
Mr Ivan Gros, predsednik Upravnog odbora Senata, u uvodnoj reči je rekao da je polјoprivreda Austrije slična našoj, ali da su ekonomski pokazatelјi slabiji u Srbiji.- Austrija ima više faze prerade u polјoprivredi, što im donosi 9,5 milijardi evra, a to je 7,7% od ukupnog izvoza. Poruka je jasna kada se zna da Austrija ima manje obradivih površina nego Vojvodina – istakao je Gros.Savet za polјoprivredu pri Senatu će nastojati da podigne saradnju između Srbije i Austrije na viši nivo po obimu i sadržaju u oblasti agroindustrije, prateći inicijativu komorskog sistema i vladine mešovite komisije za saradnju.- Savet nije pravni subjekt i ne potpisuje ugovore, već ima zadatak da partnere koji to rade informiše, upozna i spoji preko zvaničnih institucija sistema. U našem poslu koristićemo dobru polјoprivrednu praksu u obe države – rekao je dr Dragan Glamočić na prvoj sednici.
DSC_0023.JPG
Za Srbiju je izuzetno interesantna organizovanost polјoprivrednika u Austriji, rad institucija državne administracije, stručnih službi, kooperacija i zdravstvena bezbednost hrane i u tim oblastima se vidi šansa za transfer znanja i rešenja.- Interes Srbije je da korišćenjem iskustava iz Austrije i svojom otvorenom ponudom za investicije ubrza jačanje ekonomske moći naših gazdinstava i poveća njihovu konkurentnost, što je složen posao, s obzirom na obim naših podsticaja u agraru – naveo je dr Glamočić.Savet za polјoprivredu je otvoren za sve poslovne ideje iz ove oblasti i ovo je šansa za kompanije, gazdinstva, udruženja i pojedince da preko kancelarije Senata iniciraju saradnju u oba smera.- Srbija je u procesu tranzicije. Privatizacija u agraru je pri kraju i posebno je važno da pojedini sektori budu sistematski rešeni – od povezanosti Ministarstva polјoprivrede sa gazdinstvima do komorskog sistema.Za nas može biti od koristi da se upoznamo sa organizacijom kontrole hrane u Austriji, od one u komercijalnoj proizvodnji do organske proizvodnje, gde Austrija prednjači u Evropi.Austrija ima organizaciono i pravno rešenu stabilnost u snabdevanju tržišta i načine kako država reaguje putem lagera na kretanje cena polјoprivrednih proizvoda, dok mi još nemamo ni agenciju za hranu – naveo je dr Glamočić i podsetio.
DSC_0031.JPG



Gosti su obišli i jednu od pet farmi krava i uverili se da je Stari Tamiš u privatizaciji dobio uzornog domaćina

- Austrija ima kvalitetni stočni fond i to daje mogućnost da proširimo saradnju. Mi moramo u pojedinim regionima podstaći kombinovanu proizvodnju u govedarstvu – mleko i tov. Austrija ima za te potrebe simentalsko goveče, koje se kod nas potpuno prilagodilo.Visoko rodni voćnjaci u brdovitim predelima Austrije su za nas značajno iskustvo, kao i cela organizacija otkupa voća i čuvanje. Ta zemlјa ima dobra rešenja u ovom sektoru. Nama je potrebna reonizacija voćarstva i zakon o integralnoj proizvodnji.Bogate zemlјe, a među njima i Austrija, koriste sve moguće izvore za korišćenje energije i u tome prednjače zajedno sa Finskom i Švedskom, a mi upravo sada tražimo svoj put.Naša ponuda prema partnerima u Austriji odnosi se na aktuelnu ponudu u prodaji polјoprivrednih preduzeća i podizanje novih prerađivačkih kapaciteta.Srbija nudi proizvodnju za poznatog kupca, od ulјarica do uslužnog tova svinja. Mi imamo regione koji imaju sirovine i pogodnost za investicije i ovaj Savet će sačiniti privrednu mapu za ponudu prema austrijskim partnerima u saradnji sa regionalnim komorama i Ministarstvom privrede. Time ćemo doći i do interesa partnera iz Austrije i do realnosti u sektoru investicija. Dakle, reč je o konkretnoj ponudi. Sada imamo slobodan kapacitet za uslužni tov 120.000 junadi i oko milion utovlјenih svinja – glasi ponuda koju je izneo dr Glamočić.Za naš list, dr Glamočić je rekao i sledeće:- Srbija ima iskustvo u proizvodnji male mehanizacije za polјoprivredu, ali se tu u novije vreme zastalo. Ovu industriju, koja je usitnjena, valјalo bi ponuditi kao sektor za investicije. Možda je moguće i povezivanje sa zanatskim sektorom u ovoj oblasti, koji je razvijen u Vojvodini.Srbija je odredila i tačke za izgradnju rečnih luka, pogotovo na Dunavu, za skladišne kapacitete. Austrija ima rečnu flotu i jake trgovačke kuće, što je značajno za promet žitarica. U ovom sektoru otvara se i pitanje korišćenja naših malih aerodroma za kargo letove, što je dobar povod za investicije. Ta ponuda postoji u Novom Sadu, Zrenjaninu i Nišu – rekao je dr Dragan Glamočić. ČLANOVI SAVETA ZA POLJOPRIVREDUProf. dr Dragan Glamočić, Redovni profesor na Polјoprivrednom fakultetu, Univerzitet u Novom Sadu;Evica Mihalјević,Predsednica Asocijacije voćara i povrtara "Plodovi Srbije“;Dipl. ecc. Jozef Gašparovski, Predsednik Udruženja „Zdravo Organik”, organizator Foruma o organskoj proizvodnji i direktor fabrike za preradu organskog voća i povrća u Selenči;Zlatan Đurić, Predsednik Unije polјoprivrednika, Sremska Mitrovica;Milan Prostran, Agroekonomski analitičar;Vukosav Saković, Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i ulјarica „Žito Srbije”;Dipl. inž. Zoran Stepanović,Direktor Zemlјoradničke zadruge Valјevo;Nikola Mihailović, Predsednik Zadružnog saveza Srbije;Dr Svetlana Balešević-Tubić, Generalni sekretar Semenarske asocijacije;Miodrag Veseli,Privredna komora Beograd.
 
Kad vidim ovog sklemponju glamocica muka mi pripadne sreca pa nije dugo bio ministar poljoprivrede mada i za ono kratko vreme ostavio je nepopravljiv trag u poljoprivredi!
 
Bolje je da ne obracamo paznju ko jase fotelju, oni postavljaju ljude na taj nacin kao kad bih ja upario kravu i ovna i nadao se lepim prasicima!!!
 
Imamo jajara za izvoz! Nije ni cudo u ovu zemlju se doselio i kurta i murta, sto kaze narod i kuso i repato. Komunisti su se potrudili da sve dodjose postave na visoke polozaje sad su povezani kao creva! Srbin iz Srbije danas ima najmanja prava u svojoj zemlji! Dziveli smo da nam dodjosi rasparcavaju i unistavaju zemlju!
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh