Vesti i obaveštenja

Ma jasno u potpunosti, zbog njega ne pratim tu emisiju. Misli da je interesantan...kao nema dlake na jeziku...
 
Pokusava da odrzi emisiju zanimljivom stalnom tenzijom i skakanjem sa teme na temu, cesto se desi kad pozove ljude da im skracuje izlaganje zbog vremena, a to ne deluje uopste lepo. I vreme trajanje emisije od 2-2.5h je previse, da bi neko sedeo i gledao, sve nadajuci se da ce se pojaviti nesto za njega interesantno.
Mogla bi emisija uz neke prepravke da bude stvarno bolja, npr da se zna tacna sema, prvih 20min opste informacije, sledeci blok vocarstvo, pa stocarstvo, ratarstvo itd, a izmedju blokova da budu rekame iz poljoprivrede.
 
Godišnje nam prodaju 150.000 tona crkotina - izvor blic.rs

Oko 300 miliona evra godišnje obrne se na crnom tržištu prodaje mesa uginulih životinja, koje nelegalnim putevima završi u mesarama.

Belgija je, zbog nepoštovanja bilateralnog sporazuma, tužila našu zemlju i Srbija ima rok od nekoliko meseci da počne da primenjuje Zakon u oblasti bezbednog uklanjanja životinjskog otpada.

Dobili smo punu podršku Vlade Srbije da napravimo fabriku, ali onog momenta kada je pogon i to kapaciteta 150.000 tona, umesto dosadašnjih samo 20.000, pokrenut, naišli smo na ogroman otpor i sprečavanje da dođemo do otpada na tržištu. Mi smo naša saznanja prijavili policiji, smatrajući da je reč o narušavanju zdravlja cele nacije - upozorava Serž Ame

Nije nam valjalo ono meso iz Brazila, pa smo mesnicama prodavali domaće. Bilo bi zanimljivo da se javi neko ko je prodao uginulu stoku mesarima, pa da objasni logiku takvog postupka.
 
Prvo registracija, pa podsticaji


AUTOR: M. PUDAR

Zrenjanin - Registracija poljoprivrednih gazdinstava je u toku, krajnji rok je do 30. marta, a iz Ministarstva poljoprivrede potvrđuju da se termini neće produžavati pa je potrebno da svi poljoprivrednici obave na vreme posao registrovanja.


Tek nakon prijave gazdinstava počinje obrada podataka i prve isplate subvencija od 6.000 dinara po hektaru bez računa, kao i premija za mleko prvi kvartal. Protekle nedelje isplaćeno je poljoprivrednim gazdinstvima na ime prošlogodišnjeg duga oko 1,5 milijardi dinara. Prema informacijama Udruženja poljoprivrednika Zrenjanin, reč je o subvencijama za dizel gorivo, premijama za tov i genetske resurse ali i premijama za mleko iz četvrtog kvartala prošle godine.

- Za nas je važna ova odluka da se dizel može slobodno kupovati, jer smo do sada dane provodili čekajući na gorivo. U Melencima, Bašaidu i Elemiru nema pumpi Naftne industrije Srbije, pa su svi poljoprivrednici upućeni na dve pumpe u Zrenjaninu ili jednu malu u selu Kumane. Izgubimo dane dok dođemo do goriva, a ovako ćemo uštedeti vreme za radove u polju - objašnjava poljoprivrednik Borko Vujanov.

Ministarstvo poljoprivrede, nakon što je uvažilo predloge poljoprivrednika iz Sente i Čoke koji žele da osnuju zemljoradničku zadrugu, pozvalo je mlade poljoprivrednike i njihova udruženja da predlože poslovne ideje i programe za preporod i opstanak sela.
- Imamo ideje, mlade ljude u udruženju, a nešto od onoga što nam je potrebno da bismo bolje proizvodili i radili već smo predložili lokalnoj samoupravi. Tražimo dovođenje struje do njiva i kopanje bunara, da bi se usevi navodnjavali - objašnjava Ognjen Rockov, predsednik Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika Zrenjanin.

U svom pozivu Ministarstvo poljoprivrede je navelo „pomozite nam da poljoprivredna proizvodnja na selu ima predvidljivost, sigurnost i da novac poreskih obveznika, izdvajanjem iz Agrarnog budžeta, bude vrednije upotrebljen u vašem poslu“.


- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/srbija/...i.41.html?news_id=277731#sthash.AiNpqzYo.dpuf
 

(NE)REALNE PLANOVI PROGNOZERA
Beograd, 21. mart 2014.
setva21.jpg
U Privrednoj komori Srbije saopštili su predviđanje o prolećnoj setvi gde se u odnosu na prošlu godine očekuje više zasejanog kukuruza za 100.000 hektara, odnosno na ukupno 1,3 miliona hektara. U Komori navode da su se konsultovovali sa naučnim institucijama i drugim važnim ustanovama i po toj računici jara žita zauzeće 160.000 hektara, šećerna repa 70.000 hektara, čak 7.000 više nego lane, što ratari, prema saznanju lista „Gazdinstvo” smatraju veoma optimističkom prognozom.
To isto tvrde i za suncokret, pomenut sa setvom na 200.000 hektara, iako je prošle godine bio posejan na svega 174.000 hektara i imao nepovoljnu cenu.Povećanje setve soja je sa 160.000 hektara na 170.000 se može dogoditi, ali sadnja duvana uz povećanje sa 6.000 na 7.000 hektara, kao i povrća sa 350.000 na 370.000, po opštim ocenama, nije realno.Ukupne površine koje se navode za prolećnu setvu su 2.737.000 hektara.Jelena Krstić iz NVO „Agroprofit” tvrdi da je setva suncokreta ugrožena na navedenoj površini zbog cena i odustajanja od izvoza pojedinih kompanija.- Za domaću potrošnju ulja u Srbiji će biti uvek dovoljno zrna, ali ratari mogu više i to je rizik koji treba da preuzmu ako nemaju čvrste ugovore – kaže Krstićeva.Što se tiče povećane proizvodnje povrća, bez sistema za navodnjavanje ona nije moguća, čak za 10.000 hektara, koliko je navedeno kao povećanje površina. Naši povrtari nemaju uslove za navodnjavanje.Više duvana u proizvodnji uz ukidanje otkupa nije realno.Ono u čemu su svi saglasni jeste setva kukuruza, čija otkupna – izvozna cena i danas pleni pažnju ratara.
 
Još sedam dana za registraciju poljoprivrednih gazdinstava - izvor blic.rs

Registracija je polazna osnova za korišćenje sredstava za sve vidove podsticaja i premija iz agrarnog budžeta, a trenutno postoji mogućnost da se poljoprivrednici prijave na 145 mesta širom Srbije.



Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ranije je uputio molbu Ministarstvu finansija, u čijem sastavu je i Trezor, da i institucije van Trezora pomognu poljoprivrednim proizvođačima prilikom ispunjavanja obrazaca za registraciju kako bi se ubrzao ceo proces registracije i izbegle gužve.
 
Pisao sam vec o ovoj mogucnosti to jest mahinaciji ministarstva. Samim tim pomera se i rok za podnosenja zahteva za subvencije. Glasali smo, trazili smo, dobili smo.
 
Ljudi imam jedno UPOZORENJE za vas, mada neznam dali je tema prava.(Ako nije neko od moderatore ce vec da smesti ovaj post negde)
Evo o cemu se radi:
Grupa ljudi iz Novog Sada (po meni kriminalna grupa), nudi disel gorivo po 80 din /lit.
Prica je sledeca: Zovu vas povodom nekog oglasa za neku poljo masinu i onda nude gorivo.
Kao oni rade u NIS-u u distributivnom centru i kako vam mogu prodati 1000 ili vise lit goriva, cena kao sto rekoh 80 din (veoma privlacna).
Nude dostavljanje goriva na kucnu adresu NIS-ovim kamionom-cisternom i uporno vas pozuruju, `kako nema vremena sad ili nikad`!
Najzanimljivije je to sto gorivo moze i na odlozeno placanje do posle zetve, ali......
Moraju da prave Otpremnice za kamion koji to gorivo treba da dostavi pa je neopchodno nesto platiti unapred. Recimo: 200 lit se placa po redovnoj ceni i odmah -zbog racuna i papira, a ostalih 800 litara ide kao na laznu otpremnicu....bla,bla,bla.....
Uglavnom Treba da se plati 30000 din odmah, dolazi covek na kucnu adresu po novac (i sve je u strogoj tajnosti na njihovo insistiranje) i kada se placanje izvrsi dobije se lazni racun i to je to.
Ni nafte, ni coveka koji je bio po novac vise neces videti....
Ima tu jos nastavak price mada da vam je vec jasno o cemu se radi....

Ovo je jedno prijateljsko UPOZORENJE za sve one koji nekim slucajem budu imali neke slicne ponude u buducnosti......
 
Truju nas po zakonu - izvor blic.rs - 25. 03. 2014



Država već petu godinu odlaže primenu zakona koji nalaže detaljna ispitivanja štetnosti pesticida.

- Čak 70 odsto poljoprivrednih proizvoda tretira se nedovoljno ispitanim pesticidima sumnjivog kvaliteta, za koje nismo sigurni kakve posledice imaju po zdravlje i okolinu - upozorio je Siniša Ilinčić, predstavnik Udruženja inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja.

- Nadali smo se da će od 1. januara ovaj problem biti rešen, ali je pre desetak dana objavljen vodič koji omogućava još četiri godine registracije pesticida sumnjivog kvaliteta. Država ovakve odluke pravda željom da zaštiti domaću proizvodnju pesticida, što je apsurdno jer ona ne postoji - rekao je Ilinčić na NIN-ovom fokusu “Agrarna politika Srbije”.

- Više od 90 odsto pesticida uvozimo, jer su ovde ugašene fabrike koje su se bavile tom proizvodnjom - potvrdio je sekretar odbora za agrar Privredne komore Srbije, Milan Prostran.
 
Popust za poljoprivrednike - izvor blic.rs 26. 03. 2014.

Naftna industrija Srbije saopštila je danas da je uoči prolećne setve poljoprivrednicima omogućila popust od pet dinara po litru za kupovinu evrodizela na svojim benzinskim stanicama.


Kako je navedeno, svi poljoprivrednici, fizička lica, preduzetnici ili pravna lica, koja imaju aktivni status registrovanog poljoprivrednog domaćinstva ili gazdinstva, mogu da kupuju evrodizel po sniženoj ceni.
 
Vest | Vojvodina | Subotica
Promenite veličinu slova




27. mart 2014. | 14:44 | Izvor: Tanjug
Čitaj mi


[h=1]Vojvođanskim paorima 10 milijardi za investicije[/h]SUBOTICA - Vojvođanski poljoprivrednici će ove godine imati na raspolaganju do 10 milijardi dinara namenjenih investicijama preko bespovratnih sredstva Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kredita Razvojnog fonda Vojvodine i garancija Garancijskog fonda Vojvodine.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Slobodan Teofanov, ocenio je da je ta podrška jedinstvena na teritoriji Srbije, a predstavlja model Evropske unije.
prolece-trska-njiva-paori-poloprivreda-toplo_660x330.jpg
RTV (Jan Valo)

Prema njegovim rečima, pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu će ove godine dodeljivati bespovratna sredstva namenjena investicijama, za šta je obezbeđeno 2,5 milijardi dinara.
"S obzirom na zakon o podsticajima, mi kao pokrajina imamo pravo da finansiramo samo investicije, što je na neki način dobro za pokrajinu, jer time podižemo konkurentnost poljoprivrednih proizvođača", rekao je Teofanov na savetovanju Poljoprivredne savetodavne službe u Subotici.
On je precizirao da sekretarijat poljoprivrednicima refundira od 30 do 60 odsto vrednosti investicije koje mogu biti iz oblasti navodnjavanja, prerađivačkih kapaciteta, te projekata u povrtarstvu, stočarstvu i voćarstvu, uz pomoć staračkim domaćinstvima koja daju zemljište u zakup.
Jedna od načina na koji poljoprivrednici mogu realizovati ove investicije jeste Razvojni fond Vojvodine, naslednik nekadašnjeg Fonda za razvoj, koji je tokom 12 godina postojanja plasirao više od 150 miliona evra u poljoprivredna gazdinstva.
Kako je izjavila savetnica direktora ovog fonda, Snežana Repac, fond trenutno ima dve kreditne linije namenjene poljoprivredi, odnosno registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i prerađivačkim preduzećima i zadrugama, a sredstva su namenjena podršci izvozu.
Na raspolaganju je 400 miliona dinara, a konkursi će biti otvoreni sve dok se sva sredstva ne povuku. Sredstva su namenjena ratarstvu, odnosno nabavci mehanizacije, priplodnog materijala, zalivnih sistema, podizanju voćnjaka, vinograda, staklenika, plastenika, podnih skladišta i slično.
"Naši krediti su potpuno usklađeni i upareni sa subvencijama koje odobrava pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Skoro svaka namena ima svoju refundaciju. Tako da kada kod nas uzmete kredit, kod njih dobijete subvenciju i otprilike vaša investicija dođe vas na pola troška. I u tome je osnovna prednost", rekla je Repac.
Dodatnu prednost, po njenim rečima, predstavljaju i kamatne stope koje su na nivou od tri do četiri odsto na godišnjem nivou. Maksimalni iznos kredita za poljoprivrednike je 10 miliona dinara, a garancija je ili bankarska, ili hipoteka na zemljište.
Što se garancija tiče, poljoprivrednici koji nameravaju da podignu dugoročne kredite kod poslovnih banaka imaju šansu da ostvare povoljnije uslove zaduživanja uz podršku Garancijskog fonda Vojvodine.
Kako je izjavio je direktor Garancijskog fonda Vojvodine, Goran Vasić, vojvođanskim poljoprivrednicima na raspolaganju je oko pet miliona evra koji mogu poslužiti za te namene.
On je rekao da ovaj fond pruža garancije za bankarske kredite, koji se u tom slučaju odobravaju po povoljnijim uslovima, odnosno sa maksimalnom fiksnom kamatom do 7,5 odsto ili promenljivom do 6,75 odsto.
"Naša uloga je ta da kroz garancije unosimo dodatnu stabilnost u plasmane komercijalnih banaka. Radimo po šemama po kojima se radi u Evropskoj uniji i možemo da kažemo da smo jedina domaća institucija koja je članica određenih evropskih foruma, od kojih smo preuzeli model", rekao je Vasić.
Krediti odobreni uz garanciju ovog fonda, prema njegovim rečima, namenjeni su dugoročnim investicijama za razvoj gazdinstava, a "u opticaju" su tri kreditne linije.
Prva je namenjena za nabavku poljoprivredne opreme, preko kojeg su do sada finansirali nabavku preko 1.000 kombajna i traktora, druga linija namenjena je ukrupnjavanju poljoprivrednog zemljišta, zahvaljujući kojoj je do sada kupljeno preko 1.000 hektara, a treća je namenjena za izgradnju i proširenje montažnih skladišnih kapaciteta, koja stimuliše udruživanje poljoprivrednika.
Preko kreditnih linija ovog fonda, dodao je Vasić, prošle godine je plasirano četiri miliona evra, a ove godine se očekuje plasman pet miliona.
Prema njegovim rečima, u ovom momentu postoji odobren okvir od oko šest miliona evra i ako se on potroši ima mogućnosti da bude duplo uvećan, tako da je problem u ovom trenutku više u kreditnoj sposobnosti klijenata, nego u novcu.
Pomoć za konkurisanje poljoprivrednici mogu potražiti u Poljoprivrednim stručnim službama na teritoriji Vojvodine, čijim savetodavcima su prezentovani planovi podrške kako sekretarijata, tako i ova dva fonda.

 
Nazad
Vrh