Tužna vest

MONTOYA je napisao(la):
Hvala drustvo, svaki posao icice teze
Kliknite za proširenje...


Nekad davno, dok se seno plastilo i plašće s volovima do senika i kotara svlačilo, običaj, red i zauvar je bilo da se iza svučenog plasta grabljama i vilama prođe. Da ni slamka kosom, beleđijiom oštrenom i mišicama muškim teranom, ne bude rasuta.

Sramota je bilo da tragovi svlačenja ostanu po imanju, ma koliko se imavalo i moglo.

S jeseni te godine sam punio 10 godina, a družio sam se tog leta sa najmlađim sinovcem mog dede. Bio kod njega na konaku i hrani, čuvao njegove ovce visoko u planini. Tog leta sam stekao običajno pravo da nosim M 48 preko ramena i u slučaju nužde da je upotrebim.

Beše negde pod kraj avgusta. Stric neženja i momak na glasu, ja dečarac koji gleda, sluša i upija. Ovce više ne teram visoko, već tuda nege oko zaseoka samo. A kad ih zaplandujem pomažem stricu.

Grabimo Stric i ja iza plašća, dok naiđoše cestom momci iz kraja. Pošli na vašar u dolnii. Zovu Strica, njegovi su vrsnici i jarani, da i on pođe sa njima, sačekaće dok se preodene. Kaže Stric ne mogu, imam posla, dovedite neku meni.

Pitam ja Strica: što ne ide Striko sa njima ?

-Lako je njima, njima ćaća živ, ima ko da poradi iza njih, a moj se zimus prestavio, kukavan sam ti moj sinovac, nemam se na koga nasloniti.

Za neki dan biće 15 godina kako se moj ćaća prestavio, a u ušima mi zvone Strikove reči.

Na koga se nasloniti kad bez oca ostaneš ???

Al šta ćeš moj jarane ??? Nek ide po redu i nek je zdravo ostatak...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh