Trešnja

[milijas]

Ne vidi se najjasnije, probaj da opišeš kako izgleda...

Kako vaše trešnje na rodu, meni kasinova ispucala skoro sva, burlat polovina. Prskao sam borom pa kalcijumom pa kalijumom što se tiče prehrane, zaštita klasika, osim protiv pucanja plodova, kako je kod vas ove što menjaju boju i pred berbu su i ako nisu pucale čime ste štitili?

Burlat ipucao 10-20%, javljaju velike padavine radio sam Nyfilmom pre 4 dana, sutra ako vreme dozvoli prskam sa Eos uljem konc.1 litar na 80l vode da ga zamasti sto bolje.

 

[darko1973]

Ja mislim da puca zato sto dobija vlagu iz zemlje,tesko da tu moze nesto da pomogne.Ona kad pukne i malo nece vise niko da je uzme.Prskali smo i mi sa njufilmom ali mislim da je to slaba valjda.Sipali smo 1lit na 300 litara.imace je litar 2300din.

 

[oktopod]

Evo koga zanima kako izgleda burlat na magrivi star 8 godina tj ovo mu je osma. Možete videti i kako je rodilo, ali uzeti u obzir da i nema baš puno oprašivača, tu su samo burlat a malo dalje ima raznih ali su mnogo mlade pa malo cveta imaju. Ovo prvo stablo sa videa sam danas brao, ima baš dosta, nabrao sam 2 kofe i ima još toliko minimum, znači biće oko 25 kila, neko stablo nema ni pola kile, u proseku recimo 10-15 kila po stablu u osmoj godini, sa manjkom oprašivača. Da je sve kako treba i da su povijane grane od početka, mislim da bi svako stablo imalo barem 30 kila.





[video=youtube_share;_Vh-M9SnLvk]http://youtu.be/_Vh-M9SnLvk[/video]

 

[mojalovaa]

Oktopad , da ne bi mozda bilo bolje da ti nije ovako otvorena krosnja , mislim da je nesto malo gusci sklop grana na drvetu , dobio bi malo vise lisne mase a i manje bi kisa padala po plodovima , ne znam dali pravilno razmisljam ili ne , ali meni to djeluje previse otvorena sredina stabla.

 

[oktopod]

Pa to i jeste poenta vaze, otvorenost. Problem kod ove krošnje je što je mnogo razgranata, nema lepo 3 ramene pa na svakih pola metra po jedna sekundarna, nego grane na sve strane pa ću morati malo da razredim, kreću mnogo da se ukrštaju...

Kiša ne pada toliko po plodovima jer nema grana koje idu na unutar krošnje, tako da bi centralna samo zasenila celu krošnju, ne bi ništa promenila što se tiče kiše, možda ali ne toliko, bilo bi ih dosta trulih i nedozrelih, pričam iz iskustva.

- - - - - - - - - -

EDIT:

Evo odakle mi to iskustvo. Ova stara trešnja je imala centralnu sa bočnim granama, prirodna kruna, piramida. Trešnje koje su bile na granama te centralne nikad obrane nisu. One nikad ne bi stigle da dozreju, ostajale su sitne, kretale već i da trule kad su ove spolja već obrane, branje je bilo jako teško, moralo se penjati na drvo puno grana...problem rešen testerom, cela centralna izvađena i tako je dobijena neka vaza, rezultati odlični, svi plodovi super, branje spolja sa merdevina.

 

[mojalovaa]

kod nas ima covjek negdje u zagrebu tresnje i to poprilicno i on mi rece preko emaila da je za tresnju ipak naj bolje od svega vitko vreteno , da daje naj bolji urod i naj bolju kvalitetu ploda u tom uzgojnom obliku.

Imas mozda kakvu sliku magrive u ovo vreme da vidim na sta to izgleda pa da potrazim kod nas po zivicama i sumi.

 

[darko1973]

@oktopod ubaci ti tu kosnicu sa pcelama pred cvetanje,i ne treba ti nikakvi oprasivaci(ni bor,ni goemar).Neces te tresnje da prepoznas sledece godine ima da se pitas cudis kad vidis koliko su rodile.Ja koristim pcele trecu godinu za oprasivanje,ove godine ni sam sem hlorusa nista koristio u cvetu.

 

[bojcetic]

I ja cu da ubacim kosicu medju voce. Vec sam rezervisao jednu od druga za sledecu sezonu Slazem se sa Darkom da je to najbolje resenje, sve ovo je drz' nedaj. Bez pcele nista

 

[darko1973]

Probajte sa pcelama ne cete da se pokajete sigurno,pa sve vise ljudi korist pcele i u Grockoj sam vidjao na par mesta da su donosili za voce.

 

[japanac-tocyo]

preko 100 godina stablo tresnje

 

[oktopod]

Naravno da je najbolje ubaciti košnicu, međutim to povlači sa sobom neke organizacione cimaže koje ne mogu da ispoštujem, najviše jer je to na placu a ja ne živim tamo a da ne pričamo da komšije u okolnim dvorištima prskaju u sred bela dana čime stignu i šta stignu, povrće cveće voće....

Što se tiče vretena, naravno da je najveća rodnost kod njega, uopšte na svakom voću na kojem se grane povijaju će rod biti veći, ali ja nisam video ni jedan zasad na magrivi da je star i tog oblika pa mi nije do zezanja, a ono što ja sada radim jeste vaza sa povijanjem sekundarnih grana, tako ću praktično dobiti nešto kao vreteno puta 3, tačnije 3 ramene grane a na svakoj spratovi ali ne da gledaju unutra već u stranu i polje a na svakom spratu bočne grane, opet vodoravne znači veća rodnost.

Više o tome ovde: http://poljoinfo.com/showthread.php?10564-Rezidba-koštičavih-voćaka&p=862778&viewfull=1#post862778

 

[vasovac]

Kada smo već kod košnica da iznesem svoj problem,košnice su mi 50 m od voćnjaka tresnji ,imam problem sa Reginom ,i prošle i ove godine je cvetala kao luda medjutim,kao i prošle tako i ove godine sve je opalo i onomalo što je ostalo i dalje opada, u čemu je problem? verovatno se nije oprašila, šta da radim?trešnje su peta godina i imaju 4 metra, pologa je kolt

 

[oktopod]

Mene isto zanima pošto i ja imam tek posađenih nekoliko Regina a nigde na internetu ne pronalazim koje sorte su joj oprašivači?

Jel ti imaš na toj parceli neke sorte koje cvetaju u isto vreme kad i Regina i koje su?

 

[vasovac]

Imam Sunbrust i Burlat.Valjda ima neko Reginu koja radja pa neka se javi.

 

[RedStar]

Reginu oprasuje vise od sto sorti a od u nasim krajevima poznatijih sledece:

Burlat,Celeste,Germersdorfer,Kordia,Lambert,Stella,Summer Sun,Summit,Sunburst,Penny.
I mi imamo Reginu na Coltu u mladom zasadu a oprasivac ce biti Penny a Kordia i Summer Sun su nedaleko pa se nadamo da ce biti ok kada pocnu cvetati.

 

[Tintoreti]

Ima, ima samo neces da citas, i to bas na tvom google disc-u. oslao sam ti doktorsku disertaciju sa beogradskog poljoprivrednog fakulteta BIOLOGIJA OPLOĐENJA I POMOLOŠKE OSOBINE NOVOINTRODUKOVANIH SORTI TREŠNJE (Prunus avium L.) Obuhvacene su Karina, Kordia, Regina i Summit

 

[oktopod]

Hoću da čitam al ne postizavam

Čitam oko programiranja, pravim sajt, čitam za Cisco sertifikat da polažem, imam dosta posla na placu i oko voća...tako da fala na info, a koga zanima to što je Tintoreti poslao kao i dosta drugog, imate link u mom potpisu.

 

[Tintoreti]

Da uprostimo posto si "Opravdano izostao sa cas" Evo kopija zakljucka jer ostalo je malo veca biologija

9. ZAKLJUČAK
Na osnovu trogodišnjih ispitivanja biologije oplođenja i pomoloških osobina
novointrodukovanih sorti trešnje ‘Karina’, ‘Kordia’, ‘Regina’ i ‘Summit’, mogu se
izvesti sledeći zaključci:
 Vreme cvetanja sorti ‘Kordia’ i ‘Summit’ je bilo srednje rano do srednje pozno,
sorte ‘Karina’ srednje pozno, a sorte ‘Regina’ pozno. Vremensko podudaranje tokom
fenofaze cvetanja sorti ‘Kordia’ i ‘Summit’, odnosno sorti ‘Karina’ i ‘Regina’, nije bilo
ograničavajući faktor za uspešno oprašivanje i oplođenje između ovih sorti u varijanti
slobodnog oprašivanja. Utvrđena je i podudarnost u vremenu cvetanja sorti ‘Kordia’ i
‘Summit’ sa sortom ‘Karina’, dok je cvetanje sorte ‘Regina’ bilo poznije u odnosu na
ostale sorte, a naročito u odnosu na sortu ‘Kordia’.
 Najveću prosečnu klijavost polena in vitro imala je sorta ‘Regina’ (46,60%), a
najmanju sorta ‘Kordia’ (26,68%). Klijavost polena in vitro se donekle reflektovala na
brojnost polenovih cevčica oprašivača u gornjoj trećini stubića, što je potvrđeno
Pirsonovim koeficijentom korelacije (umerena pozitivna korelacija; r=0,65). Sa
udaljenošću od žiga, brojnost polenovih cevčica je bila sve manje zavisna od klijavosti
polena in vitro.
 Morfološkom karakterizacijom polenovih zrna ispitivanih sorti utvrđen je
određeni stepen veze između osobina polenovih zrna i porekla sorti. Najveće razlike su
utvrđene između kanadske sorte ‘Summit’ i ostale tri evropske sorte, a najmanje između
sorti ‘Karina’ i ‘Regina’, koje su stvorene iz iste roditeljske kombinacije.
 Lokalizacija najdužih polenovih cevčica u pojedinim regionima tučka u tri
termina fiksiranja ukazuje na brži rast polenovih cevčica u stubiću nego u plodniku
trešnje. U radu je utvrđena zavisnost brojnosti i brzine rasta polenovih cevčica pojedinih
oprašivača od sporofita majčinske sorte.
 Više temperature cvetanja su kod nekih oprašivača (‘Kordia’, ‘Karina’) uticale
na smanjenje, a kod nekih (‘Summit’, ‘Regina’) na povećanje brojnosti polenovih
cevčica u stubiću. Brzina rasta polenovih cevčica je na višim temperaturama bila veća
do trećeg dana od dana oprašivanja, a nakon toga se njihov rast usporavao. Desetog
Biologija oplođenja i pomološke osobine novointrodukovanih sorti trešnje (Prunus avium L.)
mr Sanja Radičević Zaključak 158
dana od dana oprašivanja, svi oprašivači su imali najslabiju efikasnost rasta polenovih
cevčica u godini sa najvišim temperaturama u toku fenofaze cvetanja.
 Utvrđena je slaba do umerena pozitivna korelacija između efikasnosti oprašivača
desetog dana od dana oprašivanja i broja polenovih cevčica u srednjoj trećini stubića
(r=0,45) i plodniku (r=0,49).
 Pojedinačni prodori polenovih cevčica u donju trećinu, bazu stubića i plodnik pri
samooprašivanju sorti ‘Kordia’, ‘Regina’ i ‘Summit’, ukazuju na sporadično
savladavanje inkompatibilne barijere. Kod sorte ‘Karina’, broj polenovih cevčica u
donjim regionima tučka u varijanti samooprašivanja je bio značajno veći, i praćen
finalnim zametanjem plodova. U pogledu kvantitativnih pokazatelja rasta polenovih
cevčica i zametanja plodova u varijanti stranooprašivanja, nije utvrđena inferiornost
delimično kompatibilnih u odnosu na potpuno kompatibilne oprašivače.
 Sklonost ka pojavi fluorescencije primarnih semenih zametaka je pokazala
snažnu genotipsku zavisnost – najizraženija je bila kod sorte ‘Kordia’ (45,59% u
varijanti stranooprašivanja), a najmanje izražena kod sorte ‘Regina’ (4,71%).
Fluorescencija primarnih semenih zametaka je uticala na slabiji nivo prodora polenovih
cevčica u nucelus semenog zametka (umerena negativna korelacija; r=-0,70).
 Više temperature tokom fenofaze cvetanja su negativno uticale na vitalnost
primarnih semenih zametaka. Ovaj uticaj je bio najizraženiji kod sorte ‘Kordia’, a
najmanje izražen kod sorte ‘Regina’. Na vitalnost primarnih semenih zametaka
emaskulacija cvetova je uticala negativno, dok je uticaj polinacije bio pozitivan.
Gubitak vitalnosti sekundarnih semenih zametaka je bio nezavistan od stepena i
dinamike gubitka vitalnosti primarnih semenih zametaka.
 Pojava specifičnog rasta polenovih cevčica u plodniku je bila najzastupljenija u
zoni obturatora, pre daljeg prodora ka mikropili i nucelusu semenog zametka. Između
fluorescencije semenih zametaka, i pojave specifičnog rasta polenovih cevčica u zoni
obturatora, utvrđena je umerena pozitivna korelacija (r=0,63) u varijanti
stranooprašivanja, odnosno jaka pozitivna korelacija (r=0,86) u varijanti slobodnog
oprašivanja.
 Zastupljenost tučkova sa prodorom polenovih cevčica u nucelus semenog
zametka desetog dana od dana oprašivanja, statistički je značajno uticala na inicijalno
Biologija oplođenja i pomološke osobine novointrodukovanih sorti trešnje (Prunus avium L.)
mr Sanja Radičević Zaključak 159
zametanje (r=0,83; r=0,74) i finalno zametanje plodova (r=0,70; r=0,61) u varijantama
stranooprašivanja i slobodnog oprašivanja.
 Utvrđene su relativno visoke negativne vrednosti koeficijenata linearne
korelacije između pojave fluorescencije primarnih semenih zametaka, i inicijalnog i
finalnog zametanja plodova u varijantama stranooparašivanja (r=-0,89; r=-0,76) i
slobodnog oprašivanja (r=-0,65; r=-0,71). Takođe je utvrđeno postojanje umerene
negativne korelacije između pojave specifičnog rasta i inicijalnog zametanja (r=-0,60;
r=-0,72), i specifičnog rasta i finalnog zametanja plodova (r=-0,73; r=-0,62) u
varijantama stranooprašivanja i slobodnog oprašivanja.
 Sorte koje su ispoljile bolju prilagođenost višim temperaturama tokom cvetanja
u pogledu njihove efikasnosti kao oprašivača (‘Regina’, ‘Summit’), istovremeno su
pokazale i bolju prilagođenost višim temperaturama u pogledu vitalnosti primarnih
semenih zametaka. Sorte koje su obrazovale manji broj polenovih cevčica na višim
temperaturama u toku fenofaze cvetanja (‘Kordia’, ‘Karina’), imale su sklonost ka
bržem gubitku vitalnosti semenih zametaka na ovim temperaturama.
 Sorta ‘Kordia’ je, u reproduktivnom smislu, bolje prilagođena uslovima nešto
hladnijih klimata. U kratkom periodu vitalnosti njenih semenih zametaka, postoji
mogućnost da polenove cevčice ostalih, poznije cvetajućih sorti, ne stignu da uspešno
obave oplođenje, pa se stoga one ne mogu preporučiti kao oprašivači za sortu ‘Kordia’.
 Najbolje rezultate u pogledu kvantitativnih pokazatelja efikasnosti rasta
polenovih cevčica i zametanja plodova kod sorte ‘Karina’ imale su sorte ‘Kordia’ i
‘Summit’. Prednost kao oprašivaču treba dati sorti ‘Kordia’, imajući u vidu njeno nešto
bolje vremensko podudaranje u vremenu cvetanja sa sortom ‘Karina’.
 Kao pogodni oprašivači za sortu ‘Summit’ mogu se izdvojiti ‘Karina’ i ‘Kordia’.
Sa sortom ‘Karina’ kao oprašivačem zametanje plodova sorte ‘Summit’ je bilo nešto
bolje, dok je sorta ‘Kordia’ imala adekvatnije podudaranje u vremenu cvetanja.
 Kao dobri oprašivači za sortu ‘Regina’ mogu se preporučiti sorte ‘Summit’, i
naročito sorta ‘Karina’, zbog najadekvatnijeg preklapanja u vremenu cvetanja. Sorta
‘Regina’ je, u reproduktivnom smislu, pokazala veoma dobru prilagođenost
agroekološkim uslovima u kojima je istraživanje sprovedeno. Vitalnost semenih
Biologija oplođenja i pomološke osobine novointrodukovanih sorti trešnje (Prunus avium L.)
mr Sanja Radičević Zaključak 160
zametaka ove sorte, ali i ponašanje kao oprašivača, trebalo bi testirati na različitim
konstantnim temperaturama, kao i u poljskim ogledima u uslovima toplijih klimata.
 Ispitivane sorte po vremenu sazrevanja plodova pripadaju sortama IV
(‘Summit’), V (‘Kordia’ i ‘Karina’) i VI (‘Regina’) nedelje zrenja trešnje.
 Najveću prosečnu masu ploda u trogodišnjem periodu imala je sorta ‘Summit’
(9,69 g), a najmanju sorta ‘Kordia’ (8,79 g). Plodovi sorte ‘Summit’ se mogu svrstati u
kategoriju vrlo krupnih, a plodovi sorti ‘Karina’, ‘Regina’ i ‘Summit’ u kategoriju
krupnih.
 Ispoljene sortne specifičnosti u pogledu mase, dimenzija i indeksa oblika ploda
modifikovane su nejednakim uticajem agroekoloških uslova. Sortna specifičnost u
pogledu dimenzija ploda najviše je bila ispoljena preko njegove dužine. Na osnovu
dužine peteljke, ‘Kordia’ i ‘Regina’ se mogu svrstati u kategoriju sorti duge, a ‘Karina’ i
‘Summit’ u sorte srednje duge peteljke.
 Prosečna trogodišnja vrednost randmana mezokarpa ploda bila je najveća kod
sorte ‘Summit’ (94,38%), što je u skladu sa najvećom masom ploda i relativno malom
masom koštice ove sorte.
 Sadržaj rastvorljivih suvih materija je bio najveći kod sorte ‘Kordia’ (16,54%), a
najmanji kod sorte ‘Summit’ (14,93%). Sorta ‘Kordia’ je takođe imala najveći sadržaj
ukupnih (11,92%) i invertnih šećera (11,12%). Sadržaj saharoze kod ispitivanih sorti se
kretao u intervalu od 0,69% (‘Summit’) do 0,76% (‘Kordia’).
 Najveća vrednost sadržaja ukupnih kiselina (0,73%), uz istovremeno najmanju
pH vrednost soka ploda (3,61), utvrđena je kod sorte ‘Kordia’. Kod sorte ‘Regina’
utvrđen je najmanji sadržaj ukupnih kiselina (0,43%), uz istovremeno najvišu pH
vrednost soka ploda (3,9.
 Indeks slasti ploda je bio najveći kod sorte ‘Regina’ (26,33), a najmanji kod
sorte ‘Kordia’ (16,52). Vrednosti indeksa slasti ploda pokazale su tendenciju
paralelizma sa pH vrednošću soka ploda, odnosno obrnutu tendenciju u odnosu na
sadržaj ukupnih kiselina.
 Najbolju ukupnu ocenu parametara izgleda ploda imala je sorta ‘Summit’ (18,3;
19,2), a organoleptičku ocenu kvaliteta mezokarpa sorta ‘Kordia’ (18,4; 18,.
Biologija oplođenja i pomološke osobine novointrodukovanih sorti trešnje (Prunus avium L.)
mr Sanja Radičević Zaključak 161

- - - - - - - - - -

Ima i drugi (kraci) deo koji cu postaviti cim neko lupi jedan post izmedju da mogu da postujem u temi.

 

[vasovac]

Reginu oprasuje vise od sto sorti a od u nasim krajevima poznatijih sledece:

Burlat,Celeste,Germersdorfer,Kordia,Lambert,Stella,Summer Sun,Summit,Sunburst,Penny.
I mi imamo Reginu na Coltu u mladom zasadu a oprasivac ce biti Penny a Kordia i Summer Sun su nedaleko pa se nadamo da ce biti ok kada pocnu cvetati.

po ovome Regna bi trebala biti opašena jer imam Burlat i Sunburst ,ali u praksi nije tako,ima li neko u rodu Reginu da vidimo šta je oprašuje

 

[Tintoreti]

Drugi deo.
 Najveći prosečan prinos po stablu i jedinici površine među ispitivanim sortama u
trogodišnjem periodu imala je sorta ‘Regina’ (14,51 kg; 24,18 t/ha), a najmanji sorta
‘Summit’ (9,54 kg; 15,91 t/ha). Uticaj godine kao faktora varijabilnosti ispoljen je
manje preko agroekoloških uslova, a više u smislu rasta prinosa od treće ka šestoj
godini starosti zasada (početak perioda pune rodnosti).
Saznanja koja se tiču različitih aspekata reproduktivnog procesa, treba da budu
deo savremenog pristupa tehnologiji gajenja trešnje, u kojoj se potencijalni rizici u
proizvodnji svode na najmanju moguću meru. Izbor adekvatnog sortimenta, koji je
dobro adaptiran agroekološkim uslovima u reproduktivnom smislu, prvi je korak u
projektovanju zasada trešnje i, šire gledano, u procesu rejonizacije sorti u svrhu opšteg
podizanja nivoa proizvodnje ove vrste voćaka. On podrazumeva odabir glavnih sorti sa
aspekta dobre vitalnosti njihovih semenih zametaka, a potom i oprašivača koji svojim
osobinama (kompatibilnost, preklapanje u vremenu cvetanja, produkcija polena dobrog
kvaliteta) podržavaju pozitivne odlike glavne sorte, i čije će polenove cevčice stići da
obave oplođenje u periodu vitalnosti primarnih semenih zametaka. Ovakav pristup je od
ključnog značaja za rodnost u komercijalnim zasadima trešnje u našim agroekološkim
uslovima.
Ispravnim kreiranjem sortne kompozicije sa sortama ‘Karina’, ‘Kordia’,
‘Regina’ i ‘Summit’, mogu se obezbediti preduslovi za regularno odvijanje
reproduktivnog procesa kao ključne, a istovremeno veoma osetljive faze u proizvodnji
plodova trešnje. Ove sorte su poznijeg vremena zrenja, i sezonu berbe plodova mogu
produžiti krupnim, atraktivnim i kvalitetnim plodovima.
Ispitivanja pomološko-tehnoloških, organoleptičkih karakteristika i prinosa
ukazuju na to da sorte ‘Kordia’, ‘Summit’ i ‘Regina’ zaslužuju da se nađu u
komercijalnim zasadima trešnje u Srbiji. Zbog nešto slabijih pomoloških i
organoleptičkih karakteristika, sorta ‘Karina’ se može preporučiti za gajenje u
ograničenoj meri, prvenstveno kao oprašivač za sortu ‘Regina’.