Hvala Milanu971 na mišljenju, dosta dugo pratim temu i jedno vreme sam razmišljao da se moji malo više posvete ovom poslu nego sad.
Ovo je neko moje lično viđenje ovog posla. Prva stvar ako će osnova obroka životinja u tovu biti lucerka to je u startu skup sport, u takvoj opciji isplativo je samo ako imate jako velike količine lucerkinog sena koje ne možete da prodate, i generalno samo seno kao kabastu hranu koristiti u tovu je skupa igra. Životinje u tovu koriste sva hraniva samo da nisu pokvarena, i sa više celuloze (kukurzovina), treber, rezance, silažu, koncentrat... Ako se sve ovo lepo uklopi ima se računa raditi ovaj posao. Znači jeftin i koliko je mogue kvalitetniji kabast obrok sa adekvatnim koncentratom daje najbolje ekonomske rezultate. Kada je reč o konverziji, ona je negde oko 4kg suve materije hrane za 1 kg prirasta, to je oko 6 kg silaže, 1,5 kg sena i 1,5 kg koncentrata prosečno. Računica je tada jednostavna, ako kupite tele sa 150 kg i cenom od oko 510e, ono za nekih narednih 12 meseci treba da priraste prosečno oko 380 kg, tj u uzrastu sa 14-15 meseci treba da ima 530 kg. On je za svoj prirast potrošio:
380*6kg=2280 kg silaže *2 din= 4560 din,
380*1,5 kg=570 kg sena * 20 din=11400 din,
380*1,5 kg= 570 kg koncentrata*24 din=13680 din,
Ukupno 29 640 dinara, to uvećamo za 30%(voda, struja, lečenja, gubici, slama....) to je cifra od 37000 din.
Ukupni troškovi ovako jednog odgajenog teleta su 59000 (tele)+37000(prethodno navedeno)=96000 din
Prodajna cena 2e (232 din)530*232=123000, razlika izražena kao bruto dobit je 123000-96000=27000 din, u ovo nisu uračunat naš rad, naše glavobolje, amortizacija već davno amortizovanih objekata....
Ovo je neka okvirna računica jako dobrog tova, sa odličnim rezultatima, sa dobrom simentalskom teladi u jako dobrim uslovima smeštaja, ishrane i vrlo brzo sa promenom ovih faktora se to istopi. Treća stvar, ovo na 5 bikova je zezanje, to eventualno ako hoćete da uštedite neki dinar, pa za par godina da uzmetet neku mašinu, promenite auto....inače ovo je niskoakumulativna delatnost i treba broj grla. Primer iz komšiluka.... Čovek je uvek držao nekoliko bikova u tovu, 6 krava itd... pre 5 godina reši da krene u tov, pozajmi pare od rođenog brata i kupi 20 teladi, dosta hrane je kupio za prvi ciklus, tovio ih malo duže, proda uzme 25 teladi, itd... pre 20 dana je ubacio 28 teladi, ulazna cena mu je 480 e po teletu od nekih 130-140 kg. Za 5 godina kupljno u dvorištu, dve nove rakovice, zmaj 135, IMT 577 DW, silokombajn za senažu, dosta sitne mehanizacije... Drugih prihoda nema, on, sin, žena i dva sezonska radnika ne staju kad su radovi, kosi se noću, previše posla, a još su njive u brdu da ne pomisliš peške da uđeš. Čovek ima volju, našao je put. Zadnja tura 30 grla po 600 kg, 36000e na gomili, složite će se da nije malo. E sad njih troje rade, to bi bilo 36 plata godišnje, sve ja to razumem. U tovu junadi sa dobro rešenim objektom i izđubravanjem danas čovek ima posla samo da ih nahrani, nema muže, teljenja, osemenjavanja, mastitisa... dosta je lakši posao nego kada je reč o kravama.
Još jedna bitna stvar je oko kalkulacije koje cene uzeti inputa uzeti kao polazne proizvodne ili tržišne... Ima za jednu i drugu stranu. Zašto uzimati proizvodne cene kad to možemo da prodamo na tržištu za više cene... Koliko možemo da prodamo, kome kad niko ne bude gajio životinje, gde su otkupna mesta u C. Srbiji, dokle će izdržati zemlja bez stajnjaka... Mnogo pitanja... Na svakom je da odluči koje cene će koristiti, ja uvek računam proizvodne cene, jer volim posao sa životinjama pa im dajem malo finansijske protekcije