Suncokret 2019

PGR

Član
Učlanjen(a)
18 Jul 2019
Poruka
119
Lokacija
Novi Sad
Da nisi malo poranio sa pripremom? Ne valja po suvom...
 

talianu

Član
Učlanjen(a)
10 Dec 2009
Poruka
9.599
Lokacija
Lokve-južni Banat
Zašto ne valja?
Sad ako uhvati jednu kišu ima da nikne svako seme što je u zemlji,u sledećem prohodu ima da ga nema.za pšenicu nije tako bitno svakako će izmrznuti ali za ono što se ore itekako je dobro.
Ja danas završio,potanjirao sva suncokretišta kod mene i pašanca i po neko strnjište.
 

PGR

Član
Učlanjen(a)
18 Jul 2019
Poruka
119
Lokacija
Novi Sad
Ovako se samo siluje mehanizacija i olakšava vetru da sa njive nosi plodni sloj zemlje. Da ne govorimo o udisanju prašine koja je hemijski tretirana (važi za nas koji nemamo moderne traktore). Ja bih baš čekao da padne kiša i nikne korov, pa tek onda tanjirao - traktor nije prekriven prašinom, tanjirača ide dublje, uništava se korov...
 
Učlanjen(a)
21 Avg 2013
Poruka
4.144
Lokacija
vrsac
Jedino na vreme mozemo da pripremimo zemlju kako treba. Ako prvi prohod ne nakisne kako treba,u drugom tanjiraca samo premesta grudve sa jedne na drugu stranu. Nasa zemlja je takva,moras sve da joj pruzis,ne pita te niko da li je tvrdo ili je prasina itd. Inace 60-70% atara je istanjirano
 

Arkadije

Član
Učlanjen(a)
11 Jul 2010
Poruka
2.085
Lokacija
Neuzina
Meni licno najbitnije je sto pre da istanjiram prvi put ,jer onda ako nakisne dobro,u drugom i trecem tanjiranju pred setvu psenice se bolje isitne,zatrpaju stapovi nego kad bi pred samu setvu usao tanjiracom prvi put u njive.A inace tanjiraca ide u zemlju itekako,jer je zemljiste od gore degradirano od suse,traktoru prasina ne smeta,bitno da nije prekriven blatom.Jedino se nocu ne moze raditi ,bar ja nisam mogao ,jer ne vidim od prasine gde treba da udjem kad se okrecem na krajevima njive.
upload free images and get link
 

daner

Član
Učlanjen(a)
12 Dec 2009
Poruka
2.022
Lokacija
Banatsko Karadjordjevo
Skinut danas le25, sejan krajem maja,100kg ureje/kj samo dobio 21.35m/kj jus.

Ja zadovoljan s obzirom koliko je visok bio i kako su male glave bile.

Sent from my Redmi Note 4 using Tapatalk
 

mali paor

Član
Učlanjen(a)
22 Jan 2012
Poruka
659
Lokacija
zrenjanin
Pre 2 dana zavrsili sa Neomom sejana 26 aprila, prinos oko 2200kg po kj vlaga 7.5 primese 3. Jesenas baceno 100kg NP 20x20 i proletos 100kg San-a oprskana clearfild tehnologijom i to joj je to. S obzirom da smo u slatinama imali pionir le99 prosek 1000kg po kj ovo je premija.

Послато са SM-A310F помоћу Тапатока
 

PGR

Član
Učlanjen(a)
18 Jul 2019
Poruka
119
Lokacija
Novi Sad
Tanjuranjem prekida kapilare i isusivanje vode iz dubljih slojeva , takodje inicira klijanje suncokreta , zasto ne valja?
Prekidanje kapilara možda ima smisla uraditi posle pšenice, dakle pre najtoplijeg i najsušnijeg dela godine, a sada ne vidim neku korist od toga - samo se radna tela više habaju po suvom i pojačava se erozija zemljišta (vetar nosi prašinu).

Nažalost, mi nemamo mehanizaciju da prilagođavamo način obrade zemljišta u zavisnosti od njive, godine, preduseva i useva...



Po suvom se najbolje radi i uradi.Po mokrom i kaljavom bude samo silovanje i ništa više.
Zavisi od toga kakva ti je zemlja i koliko je kiše palo - meni je strnjište bilo idealno za obradu drugog dana nakon avgustovske kiše od 30-ak litara - ni blato ni prašina, a mlada ambrozija pretvorena u zelenišno đubrivo :)
 

ivanz

Član
Učlanjen(a)
19 Maj 2011
Poruka
2.277
Lokacija
Osijek
Nije velik prinos, a glave neizgledaju loše, kad sad vidim tvoj, nevjerujem da će i kod mene biti bolje.....
 

grabik

Član
Učlanjen(a)
5 Avg 2015
Poruka
1.988
Lokacija
Vukovar
@PGR , tko je prosle godine odmah poslije kombajniranja tanjurao suncokret ,ujesen posijao psenicu koja je nikla kako treba zbog te nijanse , za razliku suncokretista koja su tanjurana prije sjetve i psenice nisu nikle kako treba i ove godine je bila razlika u prinosu u korist ovih prvih. Da je bilo dovoljno kise u jesen vjerojatno bi bilo isto.

A sto se tice erozije , cim radis zemlju bilo po mokrom ili suhom postoji erozija.


Sto se tice prinosa , ovrsena najlosija parcela , zbog kise i zemljisnog herbicida pledge nije niklo 30% a i ovo sto je niklo bilo nikakvo. Ovu sam njivu ostavio , navrsio 2150kg/kj, ostalo presijavao koje su prskane pledgom.

Nesto nisam prskao tim herbicidom i u isto vrijeme je sijano i jos je zelen, inace izgleda jako dobar. Inace bilo je i onih koji su ove godine imali apsolutne rekorde ovdje suncokreta.
 

PGR

Član
Učlanjen(a)
18 Jul 2019
Poruka
119
Lokacija
Novi Sad
A sto se tice erozije , cim radis zemlju bilo po mokrom ili suhom postoji erozija.
Mnogo više zemljišta vetar oduva kad ga radiš dok je suvo, i dok tako rastrešeno i prašnjavo i izloženo vetru danima čeka kišu, nego kad se radi "školski". Pre neku godinu se sa auto-puta nije mogla videti Inđija od oblaka prašine koju su dizale priključne mašine, ali srećom nemamo ekstremno duge periode bez padavina...

 

grabik

Član
Učlanjen(a)
5 Avg 2015
Poruka
1.988
Lokacija
Vukovar
@PGR , vidim da dobro baratas englskim, pogledaj one linkove sa tuba u temi kukuruza, a i zadnji minut u prethodnom videu gdje ti kaze nije sija vec je vrat , i jedno ima i dobrih i losih osobina, moras da kupis od njih stroj kpoji radi samo til 50% povrsine , odnosno u redovima. Tamo u lionkovima u temi za kukuruz opet ameri tvrde da je najveca steta od vode i kise, voda erodira mnogo efikasnije od vjetra , ne samo po horizontali (da nesto premjesta po povrsini) vec po vertikali (separacija cestica) , najbolji nacin zaustavljanja erozije je ostaviti povrsine majcici zemlji da naraste suma.

Koliko je to do sad vjetrom unisteno obradivih polja kod tebe? Kod mene ima vecih steta od erozije od kisa. A sto oko smanjivanja humusa , zakiseljavanja gnojivima , talozenjem 30 godina triazinskih(radazin) herbicida u podzemne tokove ( da li je u Srbiji zabranjen ili se jos koristi), steta od ostalih herbicida , pa jer nije u Srbiji nabavljiv valjda svaki moguci pesticid , zabranjen ili ne , nitriti i nitrati u podzemnim vodama (posljedica gnojidbe takodje) , da li je neko nekad kod vas mjerio u bunarima koliko ima u vodi onog sto ne bi trebalo da bude a posljedica je poljoprivredne aktivnosti a jos imao muda javno iznijeti rezultate, sumnjam i da je neko mjerio nesto uopste.

Vecina toga sto gledam , a i vecina generisanih videa , a tice se amera nema cilj spasavanja zemlju nego neciji profit.

Prije 40-tak godina pred samu energetsku krizu tamo je izmisljena roto drljaca ili kako ju vec tko zove i to su gurali kao sada "no till" obradu, onda nisu puno mislili o eroziji:)
 
Vrh