Subvencije u poljoprivredi za 2025 godinu

Boban71 je napisao(la):
Pretpostavio sam da si mlad.Mrzi me da objasnjavam,pa sam mislio da semozda secas sta se desilo negde oko 2011 kada je euro otisao sa 80 dinara na 100, pa posle na 120.Plate su tada u dinarima ostale iste ali su u eurima vredele manje.Kako onda tako i svaki put pre toga.
Kliknite za proširenje...
U pravu ste, to je zato što se plate postepeno usklađuju, nažalost obično sa zakašnjenjem. Već sam negde napisao jedno je teorija, a drugo praksa. Zavisi od niza faktora.
 
Pazljivo sam procitao vasa izlaganja, uz sitne neke korekcije to je to.

Metali da jesu realno merilo vrednosti, jer se ne stampaju nego su de facto takvi kakvi jesu i u toj i toj kolicini. Zemlja nema poentu kao investicija ako ce nam svake 2g biti lokalna susa gde se mucimo da zaklopimo troskove. Inflacija nije 10% prosecno godisnje nego je na nivou 3% ako izuzmemo koronu tj izolovane slucajeve uz svetske krize koje traju 1-2 godine gde imamo znacajno vecu inflaciju.

Ovi podaci su okvirni moze se naci tacni koga zanima ali je sustina to.

Ono sto ne valja je portfolio naseg izvoza. Gde mi izvozimo najprimitivniju robu. Robu sa vrlo malo dodate vrednosti, a sa druge strane sve sto uvozimo je skuplja roba. Primer je da izvozimo psenicu za Italiju a uvozimo Barila spegete. Cista propast je taj posao. Zasto ne jesye spegete Danubius ili Sentella. Na toj soageti nas radnik ima platu, nas knjigovodja radi i dodata vrednost je sva ovde. Nek je vlasnik i koorporacija opet je bolje nego da kupimo Barilu. I tako milion primera ima. Gde mo prodajemo tonu za 200eura a uvozimo po 700eura.
Sav transport je u rukama stranih kompanija. Nemamo proizvodju tegljaca, to i da shvatim euronorme, transmisije. Ali nemamo proizvodju ni prikolica. Kakva je nauka prikolicu napraviti? Nikakva velika. Gvozdja, varioci, cerada, instalacija ali nikakav space shuttle.

Godisnje koliko para bacimo na uvoz samo tog sektora. I prikolice su go krs sto se uvozi, 10g staro trulo sve, reciklaza reciklaze materijal.

Zsto nasa svest treba da bude da pomazemo domace fabrike i sva potrosnja para da se sto cise bazira na domacim proizvodima gde god to moze.
 
Drug moj sve ti dobro kazes. Ali poenta je sto na italijanskim spagetama ima jedna osoba veliku zaradu. I zato se forsira uvoz takvih stvari. Njih nije briga za nas obicne ljude…
Koliko toga uvozimo a mozemo da proizvedemo sami. Bolje da su one ogromne subvencije stranim firmama isle nasim ljudima koji hoce da otvore neku manju fabriku. Pa takvim ljudima dati i usloviti ih da moraju napraviti xx necega ili u protivnom kazna.
Ali kod nas sve ide naopako zarad par ljudi koji imaju velike interese


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Tacno je da na spagetama 1 osoba ima gro zarade, ali mi kao kupci biramo sta cemo kupiti. Moze nesto da se uvozi koliko god jedna transa ali ako prestane prodaja stace uvoz. Kako god okrenes trziste to regulise. Oni sto oni (vlasnici trgovinskih lanaca) mogu da kontrolisu je koje proizvode ce staviti i time nama suziti izbor.

Oko subvencija za strane firme to je jasno kako funkcionise. Kina dogovori kredit u iznosu recimo 1mlrd dolara uz zahteve da deo ide na subvencije njihovoj firmi za neku porizvodnju (gume, lajsne, autoopremu) u iznosu od 30-40% na primer. I onda se to narodu predstavi kao ulaganje strane firme sto i jeste ali je to sve prelivanje kapitala opet u ruke vec vlasnika istog.

Sistem je neodrziv na taj nacin i kroz dosta iteracija (ponavljanja) dolazimo do toga da je prezaduzenost i da mora nesto da se proda kako bi se nastavilo dalje.


Drzavu mozes posmatrati kao veliki doo, sa sektorima i sa resursima. Resursi imaju cenu i trguje se sa njima.
 
bojcetic je napisao(la):
Pazljivo sam procitao vasa izlaganja, uz sitne neke korekcije to je to.

Metali da jesu realno merilo vrednosti, jer se ne stampaju nego su de facto takvi kakvi jesu i u toj i toj kolicini. Zemlja nema poentu kao investicija ako ce nam svake 2g biti lokalna susa gde se mucimo da zaklopimo troskove. Inflacija nije 10% prosecno godisnje nego je na nivou 3% ako izuzmemo koronu tj izolovane slucajeve uz svetske krize koje traju 1-2 godine gde imamo znacajno vecu inflaciju.

Ovi podaci su okvirni moze se naci tacni koga zanima ali je sustina to.

Ono sto ne valja je portfolio naseg izvoza. Gde mi izvozimo najprimitivniju robu. Robu sa vrlo malo dodate vrednosti, a sa druge strane sve sto uvozimo je skuplja roba. Primer je da izvozimo psenicu za Italiju a uvozimo Barila spegete. Cista propast je taj posao. Zasto ne jesye spegete Danubius ili Sentella. Na toj soageti nas radnik ima platu, nas knjigovodja radi i dodata vrednost je sva ovde. Nek je vlasnik i koorporacija opet je bolje nego da kupimo Barilu. I tako milion primera ima. Gde mo prodajemo tonu za 200eura a uvozimo po 700eura.
Sav transport je u rukama stranih kompanija. Nemamo proizvodju tegljaca, to i da shvatim euronorme, transmisije. Ali nemamo proizvodju ni prikolica. Kakva je nauka prikolicu napraviti? Nikakva velika. Gvozdja, varioci, cerada, instalacija ali nikakav space shuttle.

Godisnje koliko para bacimo na uvoz samo tog sektora. I prikolice su go krs sto se uvozi, 10g staro trulo sve, reciklaza reciklaze materijal.

Zsto nasa svest treba da bude da pomazemo domace fabrike i sva potrosnja para da se sto cise bazira na domacim proizvodima gde god to moze.
Kliknite za proširenje...
Tu je i država kriva koja treba da kreira subvencije za kupovinu domaće recimo prikolice 70% povrat, a za strane 30% pa ćemo svi kupovati Dubravu, a ne Papazoglu. Pa recimo za semena da veće subvencije budu za naše semenske kuće i sl.
 
Sto se tice zemlje,primer je bio u sta uloziti papirni novac,koji uskoro nicemu nece vredeti. Kroz istoriju su uvek sigurna ulaganja u najvecim krizama bila zlato,oruzje i zemlja. Oruzje danas otpada iz ociglednih razloga,metali,opet u doba digitalizacije i ovakvog nivoa tehnologije,gde bukvalno hoce coveka da spajaju sa masinama upitno je koliko ce zadrzati od uticaja,jer se kompletno menja koncept covecanstva u ovoj novoj realnosti,koju hoce da uvode. Znaci,za buducnost ostaje najbolje ulaganje plodna zemlja,kojoj bi trebala itekako da se vrati vrednost. Vec danas tehnologijom mozete resiti pitanje susa,ili se vratiti nacinu obrade zemlje kao predhodna vedska civilizacija,koji su sve sadili pod malcem,tako da nije bilo ni problema sa vlagom ni sa korovima,nisu im trebala ni vestacka djubriva,ali to su izgubljena znanja. Sve su to tehnikalije,bitno je imati u posedu nesto sto je prave vrednosti.
Sto se tice inflacije,to je na papiru,i tu im ne treba verovati,jer i strane drzave itekako koriste razne nacine da stvarnost predstave lepsom nego sto jeste svojim biracima,i u realnosti bi to bilo oko 10%,sto se moze u bilo kojoj zemlji proveriti po cenama iz proslosti i uporediti sa ovima koje su danas.
Treba razumeti da ovaj svet,koji predstavljaju da funkcionise po nekim zakonima i sl u realnosti funkcionise sasvim drugacije. Npr nacionalne drzave u sustini ne postoje vise od 2000-tih,jer ih je korporacija prerasla i indoktrinirala u sebe. Do tog vremena npr ako neko multinacionalno preduzece u okviru neke drzave napravi neki prekrsaj,ona je mogla debelo da ga kazni i izbaci iz zemlje,i to bi bila era kapitalizma. Danas,medjutim vlada korporatizam,odnosno drzave su pripojene korporacijama. Ne moze postojati u isto vreme nesto kao blek rok,koji poseduje pola sveta i tradicionalna drzava,koja svoje postojanje bazira na ustavu i ostalim tradicionalnim vrednostima.
Zaista se slazem sa vama da treba imati i ulagati u svoje,ali bi onda morali naci nacin da se obracunamo sa stranom korporacijom,koja namesta igru prema njenim interesima. U takvoj realnosti stanovnici drzave nisu slobodni gradjani cija su prava i slobode ustavom zagarantovana,vec robovi,sad vise ni to. Covek je u pocetku bio rob,kasnije kmet,pa radna snaga,zatim resurs i sada na kraju platforma,sto je krajnost od koje nema dalje. Neoliberalni kapitalizam sustinski vise ne postoji,jer su korporacije preuzele svaki segment bilo kakvog ekonomskog funkcionisanja,i na povrsini je sve samo privid.
Problem je u tome sto se cela ta masinerija jako razvijala zadnjih 30-ak godina,ukljucujuci i tehnologiju,dok prosecna osoba nije otisla ni korak ka svom razvoju.potrebe koje su bile pre 100 godina za nju ostale iste i danas. Tako da bi se stanje promenilo na bolje,mora se mnogo podici svest o sebi i o tome u kakvoj realnosti zivimo,da bi smo je mi kreirali,jer kako pise u jednoj knjizi,mrak se ne isteruje ni metlom ni pesnicama,nego svetloscu.
 
@Čerčil96 Posto imas 28 godina, da te podsetim da je 1992-1993 do 24 . januara 1994. kurs dinara bio u stalnom padu, plata je u jednom trenutku bila 3 marke a penzija jos niza........Makedonija i Bosna i hercegovina imaju godinama fiksni kura njihovih moneta prema euru. Drzava i treba da cuva stabilan kurs dinara, to i jeste njen posao, da li za to trosi devize ili eksere to je njen problem, ja necu da imam platu 1000 eura a sledeci mesec 950 ili nize, govorim o realnoj vrednosti.

I kao sto je neko rekao o 2011 godini, dacu ti primer mojih drugara koji su uzeli kredit za stalu za krave, kada su ga uzeli litar mleka je bio 40 dinara a euro je bio 77 dinara, kada su ga vratili litar mleka je bio 40 dinara a jedan euro je bio 120 dinara, razmisli malo o tome i ko bi to mogao da izdrzi....
 
Ja se secam iz tog vremena kad moj otac ceka u banci da podigne platu,guzva ogromna,i on posle nekog vremena odustane od plate,jer je za nju mogao da kupi samo kafu i cigare.
 
Gandalf je napisao(la):
Sto se tice zemlje,primer je bio u sta uloziti papirni novac,koji uskoro nicemu nece vredeti. Kroz istoriju su uvek sigurna ulaganja u najvecim krizama bila zlato,oruzje i zemlja. Oruzje danas otpada iz ociglednih razloga,metali,opet u doba digitalizacije i ovakvog nivoa tehnologije,gde bukvalno hoce coveka da spajaju sa masinama upitno je koliko ce zadrzati od uticaja,jer se kompletno menja koncept covecanstva u ovoj novoj realnosti,koju hoce da uvode. Znaci,za buducnost ostaje najbolje ulaganje plodna zemlja,kojoj bi trebala itekako da se vrati vrednost. Vec danas tehnologijom mozete resiti pitanje susa,ili se vratiti nacinu obrade zemlje kao predhodna vedska civilizacija,koji su sve sadili pod malcem,tako da nije bilo ni problema sa vlagom ni sa korovima,nisu im trebala ni vestacka djubriva,ali to su izgubljena znanja. Sve su to tehnikalije,bitno je imati u posedu nesto sto je prave vrednosti.
Sto se tice inflacije,to je na papiru,i tu im ne treba verovati,jer i strane drzave itekako koriste razne nacine da stvarnost predstave lepsom nego sto jeste svojim biracima,i u realnosti bi to bilo oko 10%,sto se moze u bilo kojoj zemlji proveriti po cenama iz proslosti i uporediti sa ovima koje su danas.
Treba razumeti da ovaj svet,koji predstavljaju da funkcionise po nekim zakonima i sl u realnosti funkcionise sasvim drugacije. Npr nacionalne drzave u sustini ne postoje vise od 2000-tih,jer ih je korporacija prerasla i indoktrinirala u sebe. Do tog vremena npr ako neko multinacionalno preduzece u okviru neke drzave napravi neki prekrsaj,ona je mogla debelo da ga kazni i izbaci iz zemlje,i to bi bila era kapitalizma. Danas,medjutim vlada korporatizam,odnosno drzave su pripojene korporacijama. Ne moze postojati u isto vreme nesto kao blek rok,koji poseduje pola sveta i tradicionalna drzava,koja svoje postojanje bazira na ustavu i ostalim tradicionalnim vrednostima.
Zaista se slazem sa vama da treba imati i ulagati u svoje,ali bi onda morali naci nacin da se obracunamo sa stranom korporacijom,koja namesta igru prema njenim interesima. U takvoj realnosti stanovnici drzave nisu slobodni gradjani cija su prava i slobode ustavom zagarantovana,vec robovi,sad vise ni to. Covek je u pocetku bio rob,kasnije kmet,pa radna snaga,zatim resurs i sada na kraju platforma,sto je krajnost od koje nema dalje. Neoliberalni kapitalizam sustinski vise ne postoji,jer su korporacije preuzele svaki segment bilo kakvog ekonomskog funkcionisanja,i na povrsini je sve samo privid.
Problem je u tome sto se cela ta masinerija jako razvijala zadnjih 30-ak godina,ukljucujuci i tehnologiju,dok prosecna osoba nije otisla ni korak ka svom razvoju.potrebe koje su bile pre 100 godina za nju ostale iste i danas. Tako da bi se stanje promenilo na bolje,mora se mnogo podici svest o sebi i o tome u kakvoj realnosti zivimo,da bi smo je mi kreirali,jer kako pise u jednoj knjizi,mrak se ne isteruje ni metlom ni pesnicama,nego svetloscu.
Kliknite za proširenje...
Koorporadije kako navodis su sad dostigle zenit. Ipak kapitalizam kao takav traje jako dugo na zapadu i akumulacija kapitala na razne nacine (pljacka kolonija, tehnoloski napredak) cini svoje.

Pao mi je sad na pamet dobar primer kako kazete namestanja uslova od strane koorporacija. Euro norme kod Sus motora su ekoloske prirode kako kazu idejni tvorci toga. I slazem se ima toga, ono sto se ne govori je tehnologija koja je potrebna da neka fabrika moze da predje sa euro 5 na euro 6 motore. Ideja je da upravo taj tehnoloski skok isprate oni koju treba da isprate (kreatori normi) a da time konkurenciju eliminisu (mozemo to reci u vidu Indije, Turske, delom Kine). Kako i ostali imaju napredak, timovi inzinjera (reverzibilni inzenjering) prevazidju oni prepreku ali je potrebno vreme gde ekipa 1 (Nemacka, Usa, Francuska) imaju 2-3 godine prednosti gde ostvaruju profit a ostali ulazu u razvoj i trce za njima.

Primer 2. Setimo se frke oko cipova Kine i Tajvana (produzena teritorija zapada). Tehnologija sa sto manjim cipovima, litografske masine, godine potrebne da se stigne neki razvoj.

I sada jos nesto ovo o cemu diskutujemo mogu biti teme u drustvu i treba da budu i da time tezimo. Zasto da Dubrava ne razvije konkurentnu prikolicu Brantneru ili Farmtechu i osvoji svet? Buce tesko strasno, ali kako je Palazoglu osvojio deo trzista u Srbiji (i drugim drzavama) moze i Dubrava.

Odgovor je prost dao Srdjan Djokovic na gostovanju kod Jovane Joksimovic u jutarnjem programu. Potrazite na internetu koga zanima. Taj odgovor mozemo primeniti na dosta sfera drustva.
 
Postoji granica kada akumulacija kapitala vise postane besmislena,kada nakupe jako puno novca,tipa 2000 milijardi $. Recimo da nastave tako jos sledecu deceniju. Ali sta u ovom svetu mozes uraditi sa npr 5000 milijardi a sto ne mozes sa 2000? Pritom moramo razumeti da onima koji stoje iza svega i koji stampaju novac taj novac nista ne znaci. Oni hoce kontrolu,resurse i da poseduju svet,nastampani papir im je samo sredstvo za tako nesto. I tada se ekonomija i poredak transformise u sledecu fazu,koja za nas ljude postaje apsurd. I ovo je sad neki trenutak prekretnice kada se npr svako zapita kolikoi sve to ima smisla i zasto bi neko svescu hteo da nastavi da bude deo toga? Sto novac nije nekreditni,sto ga nema dovoljno i sto ga ne stampa drzava? Sto ekonomija mora da funkcionise na konkurenciji a ne na saradnji? Svima odgovara da svako od dobronamernih osoba bude sto uspesnija,jer onda imas jaku zajednicu. Sto bi se bilo ko normalan kacio na neke masine i povezivao sa vestackim inteligencijama? Kada dovoljan broj ljudi iskreno sebi krene da postavlja slicna pitanja,odnosno kada se realno osvesti oko osnovnih stvari,onda ce poceti da dolazi do boljih promena. Jer svest menja realnost. Sto samo Dubrava? Sta su uradili sa IMT-om? On je bio sasvim dovoljan i dobar za nasu drzavu. Ako holandski zemljoradnici voze ferarije,vojvodjanski bi trebalo da imaju dzambo dzetove. Srbija ima sve sto hoces,ima i cetiri rudnika dijamanata,od kojih su tri na Kosovu. Upravo se radi o tome da je neko napravio sistem da to funkcionise drugacije,a ne kako odgovara dobronamernim osobama. I taj sistem je uparvo poceo da postaje skroz besmislen. Ljudi bi se zacudili kad bi shvatili koliko pocinju stvari da se menjaju na bolje,ali kada stvarno postanes svestan situacije,ne da je gledas kroz percepciju nekog drugog.
 
Čerčil96 je napisao(la):
Ne to znači da bi plate u evrima bile iste, a u dinarima duplo (u slučaju nabedeog kursa) veće takođe ti bi kajsiju izvezao po 80 centi ali za tih 80 centi dobio 188 dinara, a ne 94 dinara. Ili ako je plata 500 evra to ti je sad 58500 dinara, a u tom slučaju bi bila 117500 dinara. Primer za šrafilicu je dobar i pošto bi bila znatno skuplja u dinarima to bi u određenoj meri uticalo na smanjenje uvoza.
Kliknite za proširenje...
E kako bi to bilo dobro kad bi bilo moguce...
 
Kakvo smanjenje uvoza, šta ovde mi proizvodimo pa da nadomesti o taj uvoz?? Nemamo domaći ni sapun ni zubnu pastu a kamoli šrafilicu? Ne znam o čemu ovaj čovek priča...Pa i šrafilica se više ne pravi u Nemačkoj nego u Kini...Kad su došle sankcije 1992. vlast je rekla da je to šansa za domaću privredu a svi znamo kako je na kraju bilo...
 
Pogresio sam pri obnovi gazdinstva nisam promenio biljne kulture. Da li je moguce sada izmeniti kulture u eagraru? Nisam jos podneo zahtev za subvencije.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh