Visina subvencija
Grčka:
852 eura/hektar (spending per hectare); direktna pomoć farmerima 70%; ruralni razvoj 25%; eksportne subvencije 0%;
Holandija:
505 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 81%; ruralni razvoj 4%; eksportne subvencije 9%;
Danska:
434 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 83%; ruralni razvoj 9%; eksportne subvencije 6%;
Nemačka:
388 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 80%; ruralni razvoj 13%; eksportne subvencije 1%;
Austrija:
375 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 58%; ruralni razvoj 39%; eksportne subvencije 2%;
Francuska:
338 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 81%; ruralni razvoj 10%; eksportne subvencije 2%;
Mađarska:
116 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 80%; ruralni razvoj 24%; eksportne subvencije 3%;
Bugarska:
82 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 40%; ruralni razvoj 57%; eksportne subvencije 0%;
Rumunija:
76 eura/hektar; direktna pomoć farmerima 41%; ruralni razvoj 54%; eksportne subvencije 0%;
Posledice nejednakih subvencija u EU i mogucnosti novih resenja
Zajedničko evropsko tržiste hrane (bez carinskih taksi), uz nejednake poljoprivredne subvencije, ostavlja veoma teške posledice u zemljama-članicama čiji farmeri imaju znatno manje subvencije (što je uglavnom slučaj sa bivšim socijalističkim zemljama). Visoke subvencije u velikim zemljama EU dovode do niskih cena hrane na tržistu, koje su (prema izjavi francuskog ministra poljoprivrede) niže od stvarnih troškova proizvodnje – pa zato farmeri u zemljama sa niskim subvencijama napuštaju poljoprivredu i prodaju zemlju strancima ili spekulantima. Tako čak i zemlje koje su oduvek zadovoljavale sopstvene potrebe u hrani postaju sada zemlje uvoznice hrane.
Prelazak na trzišnu privredu u bivšim socijalističkim zemljama izveden je veoma loše, pa je osim niskih subvencija njihova primarna proizvodnja (koja je inače svuda u svetu nisko-akumulativna) ostala i bez vlasničkog učešća u znatno profitabilnijem sektoru prerade i distribucije hrane.
Čak i u zemljama EU koje imaju visoke subvencije sve više se razmatraju mogućnosti povećanja uticaja farmera u ukupnom lancu hrane, odnosno većem vlasničkom učešću primarne proizvodnje u višim fazama prerade i distribucije hrane. U pojedinim zemljama Zajednice direktna plaćanja farmerima iz budžeta EU čine čak 2/3 farmerskih zarada, odnosno oko 1/2 njihovih ukupnih primanja – pa se postavlja pitanje njihovog opstanka u uslovima smanjenja dosadašnjih subvencija.
Ove ideje dolaze iz iskustva zemalja sa najuspešnijim poljoprivredama, gde su farmeri (primarni proizvođači) postali većinski vlasnici pogona za preradu hrane (u jednoj od ovih zemalja farmeri su vlasnici čak 90% klaničkih kapaciteta, na primer).
subota, 2. oktobar 2010. [TABLE="class: articleList display dataTable no-footer"]
[TR]
[TH="class: title sorting_desc"][/TH]
[/TR]
[TR="class: odd"]
[TD="class: title sorting_1"][/TD]
[/TR]
[TR="class: even"]
[TD="class: title sorting_1"][/TD]
[/TR]
[TR="class: odd"]
[TD="class: title sorting_1"][/TD]
[/TR]
[TR="class: even"]
[TD="class: title sorting_1"][/TD]
[/TR]
[TR="class: odd"]
[TD="class: title sorting_1"][/TD]
[/TR]
[TR="class: even"]
[TD="class: title sorting_1"][/TD]
[/TR]
[TR="class: odd"]
[TD="class: title sorting_1"][/TD]
[/TR]
[TR="class: even"]
[TD="class: title sorting_1"][/TD]
[/TR]
[TR="class: odd"]
[TD="class: title sorting_1"][/TD]
[/TR]
[TR="class: even"]
[TD="class: title sorting_1"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]