Да није жалосно било би смешно како ради наше министарство пољопривреде на челу са министром.
Нисам склон да само критикујем али ово је стварно помало невероватно како се понашају.
Почев од афере са афлатоксином па до ових субвенција. Као да су некакво удружење пензионера па логично са годинама иду и неки мањак способности и могућности а не министарство једне државе. Не могу да се саставе ни по једним питањем које се постави пред њих. Те има превише токсина, те нема, а они што тврде супротно никакве санкције, казне, те уместо постепеног побољшања квалитета они повећају доње границе токсина. Обећавају да ће у поњопривреду бити улагано више него претходних година а само од јесени до сад су смањили стопу субвенционисане цене за гориво, па још део у пролеће а део у јесен, упорно говорили да ће исплата субвенције по хетару бити до почетка сетве, да је потребно само обновити регистрацију газдинства, чак и рекламе на ТВ-у правили, а оно, одједном, потребан захтев да се попуњава и то да се тек од маја месеца предаје. Ако је неко министарство погубило конце у овим новим структурама власти онда је то дефинитивно министарство пољопривреде.
Али, срећом, ми слабо памтимо па ником ништа, оно што је пре само два-три месеца причано више не важи.
Стварно, сељак (произвођач хране) не треба да гледа у државу и чека када ће му дати неку пару, ако буде добро је, па кад год било, али зар морамо да се лажемо, за јер потребно да обећавамо што не можемо да испунимо па се после правимо као да ништа није било. Не видим зашто тако, ако ће бити нека буде ако неће не мора, али да се то зна и да се поштује, да се може планирати, организовати и радити у складу са тим.