Sušenje voća

Podna sušara je dosta prostija i puno jeftinija od tunelske. Tvoju prostoriju moraš dobro da izoluješ, da na podu postaviš rešetke tj. neku jaču mrežu po kojoj mže da se hoda i po kojoj ćeš rasprostirati lekovito bilje koje sušiš. Topao vazduh se dovodi ispod te rešetke i on prilikom svog prolaza kroz bolje suši isto. Video sam da se u njima suši jabuka seckana na čips (više kisela nego slatka da se ne lepi pošto je stavljena na "debljinu" od možda 30cm ili više a prevrće se povremeno lopatom) i ona se koristila kasnije u samlevenom stanju za čajeve. Nisam video da je neko sušio šljivu po ovom principu, mada možda nije nemoguće.
 
Da, otprilike shvatam kako bi to sve trebalo izgledati. Izolacija - najmanji problem. Dovod toplog vazduha, sa kontrolom temperature - takodje nije tesko odraditi. Ne znam, da li resetka mora biti od nekog nerdjajuceg metala, ili moze i od jeftinijeg, ali lepo prefarbana i ociscena? Ne znam kakvi su propisi, a radio bih kako strucnjaci preporucuju i propisuju.

E sad, ako se podna ne moze iskoristiti i za voce, mozda je ipak bolje komornu napraviti/kupiti . Koliko sam shvatio komorne su za voce, ali se moze i lekovito bilje susiti. A iako izgledaju maleno (kao ormar) , one su kapaciteta negde oko jedne tone.

Ako se ne varam, tunelske su profi , i skuplje su i malo slozenije za napraviti...
 
U tunelskim se može sušiti bilje bez problema, s tom razlikom što protok vazduha mora biti dosta manji i temperatura niža, tako da je potrebno ugraditi frekventni regulator na ventilatoru da se prepolovi broj obrtaja kod bilja. Komorne su amaterske tj. kućne varijante i retko u koju možeš smestiti više od 500kg sveže šljive, a s obzirom da sezona traje 15-tak dana ne može se ništa ozbiljno sa njima uraditi. Tunelske su za profesinalno sušenje a u zavisnosti od broja kolica i snage kotla i ventilatora mogu da budu sa 3-4 pa do 10 ili 12 kolica (svaka kolica po okvirno 500 kg sveže šljive). Što se materijala tiče, ako hoćeš sve po propisu (zbog hasap-a) svaka dodirna površina sa voćem mora biti od prohroma, a to su znači lese gde se voće ređa, s tim što to nije baš jeftina varijanta, mada je zbog higijene i trajnosti, kao i zbog eventulnog ostatka parčića cinka kod cinkovanih, prohrom za svaku preporuku.
 
Ako moze preporuka za kupovine susare za sopstvene potrebe - znaci manja neka do 200 eura ( susio bih za svoje potrebe prvenstveno voce:sljiva,jabuka,kruska iz sopstvenog malog vocnjaka..). Ima u radnjama bele tehnike neke male susare po ceni od 40 eura ali mi deluju jako lose
 
Za te pare nećeš naći ništa dobro, bolje napravi solarnu od nekog starog frižidera.
 
Dobro bre ljudi, seca li se neko starinskih susara na drva, kod mene u selu ih nema, ali mora ih imati negde. Nisu imale one ni ventilatore ni grejace niti su stari marili za kw/h i tako dalje. Svako ima neku jarugu oko domacinstva, iskoristi drva, nadje se neka polovna cigla, malo crepa i neke stare krovne grede, ozida odzak i td , moze toga da ima po domacinstvu da ne mora nista da se kupi. Radi li danas neko na taj nacin, bar ovi sto hoce za sopstvene potrebe, kakvi bre zamrzivaci i bakraci.
 
Drustvo, da li neko od vas ima iskustva sa firmom termoplin? Bilo kakva informacija o kvalitetu ili ceni bi bila zanimljiva. Firma deluje ozbiljno.
 
Juce sam bio kod naseg kolege ZICAPROM, odnosno Vladana.
Bio sam vezano za susaru za voće i moram da kažem da sam se oduševio sa onim što je napravio.
Sušara stvarno izgleda odlično i nadam se da će i meni da napravi istu :)
Došli smo do zaključka da se na sušari od 5 tona kapaciteta mogu uštediti značajna sredstva, pod pretpostavkom da se jedan deo posla odradi samostalno.

Još jednom, svaka čast za kolegu Vladana, pravi domaćin.
 
20-30 000 eura, u zavisnosti da li su lese od prohroma ili od obične žice. Ja sam dosta toga kupovao a dosta toga i radio sam. Da ne bude neka reklama, nemam tu nameru, mogu dosta detaljno da razložim troškove ali na PP ili ako administrator odobri možemo kompletnu računicu da objavimo i ovde, ali kao što rekoh ne bih da pravim neki problem. Pozdrav
 
Za sve koji nameravaju da se bave susenjem voca te nameravaju da kupuju susaru preporucujem PROCCESING Cacak. Posjedujem susaru njihove proizvodnje i veoma sam zadovoljan.
 
Evo da ja napišem koliko je šta koštalo kod moje sušare za šljivu tj. koliko bi koštalo ovog momenta jer u odnosu na prošlu godinu, prohrom, koji je najskuplja stavka, košta nešto manje. Opisaću troškove za tunelsku sušaru gde je tunel rađen od poliuretanskih panela, kotao je na vazduh, sa vatrenim cevima (nije toplovodni), korišćena je turbina a ne aksijalni ventilator (mogu da se koriste i ove druge varijante ali je npr. toplovodna instalacija tj. kotao na vodu dosta skuplji a treba dodati i izmenjivače toplote pa to onda košta par hiljada eura više. Ovde govorimo o sušari koja sigurno nije nešto najbolje što ima na tržištu, već je najekonomičnija varijanta, da može da se suši šljiva, da je kvalitet proizvoda zadovoljavajući, a da se ne plaćaju neke vrtoglave cifre.

Sušara se sastoji od 3 velike celine:
1. celina je sam TUNEL. možete ga graditi od cigli (znači zidani), ali je dosta teži za održavanje, pranje i sl. a što se sušenja tiče korektno završava posao, i od panela (koji sam ja radio). Za sušaru od 5t kapaciteta (pod ovim kapacitetom podrazumevam da toliko sveže šljive može da stane u njega odjednom kad se napuni), je potrebno oko 150m2 panela. trebalo bi da budu debljine min. 6cm nekih 120-130 m2 i oko 20m2 je potrebno nekih tanjih od recimo 3cm za pregradu između gornjeg tunela sa turbinom i donjeg gde putuje šljiva. Paneli koštaju oko 20 eura/m2 što iznosi oko 3000 eura. Za tunel su potrebne još "U" lajsne koje ćete ušrafiti u pod i u koje ćete da ređate panele zatim isti profil za zaklapanje panela odozgo, zatim lajsne od PVC lima za unutrašnje ćoške i za spoljne ćoške, zatim 15-tak tuba silikona, 15-tak neekspandirajućih pur pena, 4000-5000 pop nitni, 30-tak metara keder gume za vrata, dobre brave i šarke za vrata, 10-tak kvadrata mineralne vune za oblaganje panela kod kotla da se ne bi zapalili od prevelike toplote, 5-6 tabli pocinkovanog lima 0.8mm za usmerivače vazduha i 3 table crnog lima 1.5mm za usmerivače kod kotla, 15 m2 pvc lima za smanjenje prečnika gornjeg tunela u povratu između turbine i kotla, 10-tak džaka cementa i 2m3 šodera za betoniranje šina, malo farbe, nekih 100-200 kg cevi za postolje za turbinu i još neke sitnice i sl. Pored ovog materijala potrebno je da 3 čoveka rade 10-tak radnih dana da sagrade tunel, vrata, odrade silikoniranje i purpenisanje, iskovu lajsne, odrade uređenje gornjeg tunela, obloge oko kotla, otvore izlaz zaparu, ulaz za vazduh, isfarbaju metalne delove, i još neke sitnice. Za ovaj posao je potrebno da radnici ili bar 1 od njih ima neko bolje poznavanje bravarskih poslova.
Materijal za tunel košta: Paneli do 3000 eura, pomoćni materijal oko 1000 eura i radnici (ako ne radite sami) još oko 500-800 eura. Dakle sve zajedno 4500-5000 eura i za te pare da izgleda kao za izložbu i bez bilo kakve uštede.

2.celina je kotao, turbina sa motorom i elektro orman sa vlago i termoregulatorom. Ovo se kupuje tj. ne pravite sami jer ustvari od ovih delova zavisi da li će i kako sušara da radi. Takođe majstor koji vam radi kotao i turbinu Vam i garantuje za rad, pusta sušaru u rad i bude tu 1 dan kad sve krene da radi. On daje i dimnjak, koji je kod mene bio napravljen od crnog lima urolan na prečnik oko 300mm, dužine 6m. Majstor koji ovo pravi i ugrađuje kotao i turbinu a majstor koji radi elektriku takođe ugrađuje svoj deo, tako da tu nemate nekih dodatnih troškova. Kotao za 5t treba da bude oko 250kw ili nešto jači a turbina ima motor od 13 ili 14kw, mada realno u radu troši oko 8kw (merio sam). orman treba da sdrži termoregulator koji će zatvarati i otvarati kotao i moći će da ga loži bilo ko nema greške, i vlagoregulator. Mogu na PP da pošaljem svakom ko se interesuje broj telefona čoveka iz okoline Blaca koji je meni to radio i sve ovo košta oko 5500-6000 eura. Naravno da ovu celinu možete kupiti i kod nekih majstora u Čačku, ali su mi svi tražili više para a i dalje su mi pa sam se odlučio za ovog majstora, i u globalu sam zadovoljan.

3.celinu čine: kolica sa lesama, vagončići i šine. Potrebno je 12 kolica tj. 10 su u tunelu a 2 obavezno napolje (1 kolica napolje su malo jer ne možete odmah skidati suvu šljivu dok se ne ohladi kad ih izvadite, a u međuvremenu nemate na čemu da ređate svežu). Svaka kolica ,kod mene, sadrže po 50 lesa dimenzije 120 x 40cm. Možete ovo raditi i sa 25 lesa ali duplo većih ali moje lese hvataju 9.5-10kg sveže šljive i može jedan čovek da ih ubacujea i dosta su lakša za manipulaciju tako da se nisam pokajao što sam ih delio na pola (to uostalom rade i većina drugih ljudi).Dakle na jedna kolica staje oko 500 kg sveže, ili nešto manje ako se ne ređaju baš kako valja. Lese sam radio od prohromske žice sa kockom 12.5x25mm a ram sam radio od prohrom lima tako što sam pravio sendvič u obliku slova "P". Kolica sam radio od običnih cevi, fiokice ( "L" profili koji se vare da drže lese) sam radio od savijenih L profila 20x20mm, točkovi moraju da budu jaki i sa lagerima da bi držali 600 kg tereta a i da idu lepo po šinama. Kasnije sam ih farbao osnovnom i završnom vatrostalnom ili prehrambenom bojom. Vagončića ima 2 i služe da prebace kolica sa spoljnih šina u tunel i obratno i ako ih lepo uklopite sa šinama to će raditi perfektno ( u mom tunelu jedan čovek pogura 9 punih kolic bez problema. Šine se takođe moraju jako precizno uraditi i ja sam ih radio od "L" profila. Cena ove celine je otprilike ovakva: 12 kolica po 200 -250 eura, plus 600 lesa od prohroma x 15 eura (trenutna cena), 2 vagončića po 150 eura i komplet šina za unutra, spolja i popreko sve oko 500 eura. Dakle ovo sve izađe oko 12500-13500 eura. Ovu celinu sam ja radio sam, takođe sam radio i drugim ljudima, a ako nekog interesuje neka se obrati na PP.

Na kraju računica kaže sledeće: 1 celina do 4500-5000 eura, 2.celina 5500-6000 eura, 3. celina 12500-13500 eura. Sve zajedno 23500-24000 eura sa pdv-om,
govorimo o sušari od panela i sa prohromskim lesama kapaciteta 5t, sa ukupno 12 kolica.

Na ovu cenu treba dodati 5 stolova za prosipanje suve šljive i ređanje sirove, što vaam niko ne daje uz sušaru ali su vam potrebni i oni izađu 500-1000 eura u zavisnosti da li su od prohroma ( a bilo bi glupo da ne budu ako su lese od istog materijala) ili od pocinkovane žice.
Sušara može da košta i 20 000 eura ako se lese rade od crne žice a okviri lesa od crnog lima pa se toplo cinkuju, i lepi su na oko , ali postoji problem sa ostacima cinka na šljivi i eventualno ako hoćete nekad da radite HACCP neće moći, tako da nije za preporuku, ali naravno da ima jako puno i takvih sušara koje rade.
Mislim da sam pomogao, sve cene su realne, a postaviću i neku sliku. Ovde tunel morate da odradite sa svojim radnicima a 2. i 3. celinu kupujete, jedino treba da zabetonirate šine. Ako kupujete celu sušaru po sistemu "ključ u ruke" onda proverite kod nekih renomiranih firmi (većina ih je iz Čačkazbog bivše fabrikeCer), koliko će vam tražiti. Ja jesam i prošle godine se cana kretala od 35 000 plus pdv pa na gore, tako da svakako vredi da se malo uključite oko tunela, nabavite ove ostale delove i uštedite znatnu količinu novca. Ako nekog nešto interesuje slobodno neka postavi pitanje ovde ili na PP.

- - - - - - - - - -

Evo i par slika:

33m2bg5.jpg


2weylpi.jpg


9u4uu1.jpg


2j32xwn.jpg
 
Zicaprom,
ovakav iscrpan post je za svaku pohvalu, nemam reci. Malo je ucesnika foruma , koji su spremni da ovako pisu i pomazu ostalima.Najcesce postavljaju pitanja i ocekuju odgovore, a zatim vise ne pisu, a siguran sam da bi mogli pomoci ostalima u nekim svojim iskustvima.
Zamolio bih te da nesto napises o gabaritima susare, prerade i o eventualnim manipulativnim prostorima,zatim o preradnim masinama koje koristis za taj tvoj kapacitet, kako bi slika bila jos potpunija.
Srdacan pozdrav
 
Što se gabarite tiče, sam tunel je dugačak oko 13 metara, širok 1.4 -2m i visok 3.4m. Po dužini tunel ima prvi deo gde se smešta kotao, zatim se ostavlja 1.5-2m do prvih kolica da može vazduh (toplota) da se izmeša i uz pomoć usmerivača ravnomerno rasporedi na cela kolica, zatim 10 kolica u redu zauzimaju oko 8.5 metara i na kraju se opet ostavlja do 1m prazno gde se nalazi prozor za ispust vlage i gore prozor za ulaz svežeg vazduha. Naći ću i te slike ili ću poslikati pa ću detaljno da opišem tunel u jednom postu. Inače potrebno je 150-200m2 prostora da bi se cela sušara smestila i da bi sve moglo da funkcioniše. Najbolje je da u objektu imate bar 2 ulaza, gde ćete sa jedne strane imati ulaz za drva (prljavi deo) a sa druge strane da vam ulazi sveža šljiva. Na samom ulazu mora da postoji vaga koja meri bar 1 tonu, i to ne ove lake kineske, nego neka sa jakim metalnim postoljem gde. kad je utopite u beton, dobijate ravnu površinu vage i betona. Ovo mora da se uradi jer vam je paletar neophodan a da biste mogli da navučete paletu sa svežom da izmerite, ili da izmerite izlaz suve, mora vaga i pod da budu u jednom nivou. Morate računati da uvek imate na lageru svežu šljivu 10-15 tona, tj. za oko 2-3 dana rada, jer ako bude kiše ili sl. morate da imate malo rezerve, sušara se ne gasi kad krene, tj, može da se ugasi ali je neisplativo. Sa druge strane šljiva ne može da stoji više od 3 dana bez neke pothlade, jer počinje da se kvari, pogotovu ako je dobro zrela, onda maksimalno 2 dana. Može da stoji 1-2 dana više ali da stoji u nekom debelom hladu ili prostoriji koju ne greje sunce. Bilo bi dobro da svako planira da suvu šljivu smesti u neku zasebnu prostoriju, van objekta za sušenje, što zbog higijene, što zbog temperature. Za smeštaj suve šljive je dobra neka podrumska prostorija ili neka koja nema velike prozore, tj. nalazi se u nekom hladu ili slično, mora da bude dobro provetrena, tj, da ima prozor sa rešetkom i neki otvor za ventilaciju na plafonu: obavezno svuda da ima mreža jer su miševi veliki problem i ne sme se dozvoliti da uđu. Suva šljiva se sipa na gomile, može debljine od 1m, i u početku se na 10-15 dana lopatom prebaci. Tada se izbaci neka loša (koja ima ples ili sl) jer se lako uoči i lopatanjem se postiže da se vlaga ujednači a sprečava se da se slepe u komad. To raditi 3-4 puta a kasnije ne mora ili po potrebi tj. u septembru i oktobru, a kasnije idu sveže noći, više nema problema za nju. Pakuje se obično u papirne ili mrežaste džakove, ali tek kada kupac dođe i dogovorite se.
Za ovaj posao nisu potrebne neke posebne mašine za suvu šljivu koja se naziva "original", tj. nedorađenu robu. Suva šljiva bi mogla da se pre pakovanja ubaci u svojevrstan bubanj da bi se izglazirala, dobila malo na sjaju i da bi se obili neki ostaci po njoj, tipa crvena pokožica ako je bila malo zelenija prilikom sušenja, i poneka peteljka ako je ostala. Dalji proces dorade podrazumeva prvo etiviranje gde se dodaje vlaga do 30-35% i to se radi tako što se suva šljiva potopi u vrelu vodu temp. 80-90 stepeni i tako ostavi da stoji oko 20 minuta. Nakon toga može da se izbije koska na ručnim izbijačicama i te mašine nisu skupe, koštaju oko 200-300 eura za 2 radna mesta a jedan radnik može da izbije 30-60kg u smeni u zavisnosti od brzine. Nakaon toga se šljiva tretira konzervansom (benzoatima) i pakuje u kesice, poželjno pod nekim gasom zbog dužeg roka trajanja, ali ovo će retko ko moći da odradi jer već podrazumeva tehnologa, firmu i sl.
Bilo bi dobro da se PRE sušenja šljiva odvoji po krupnoći, tj, da se propusti na sortirku koja će razdvojiti bar 3 frakcije po krupnoći. One najsitnije bi bilo dobro uopšte ne sušiti, ali to je moguće ako imate destileriju, sečenje šljive na polutke ili neku toplu preradu (kuvanje), pa da imate gde da je upotrebite. One druge 2 frakcije se suše ali zasebno jedna zasebno druga tj. cela kolica od jedne krupnoće, da bi se dobilo što ujednačenije sušenje i da procenat nedosušenih nakon vađenja kolica svedete na minimum. One najsitnije mogu, naravno da se suše, ali kad se prodaje šljiva krupnoća je jako bitna i meri se brojem suvih šljiva na 0.5kg. Taj broj bi trebalo da bude oko 50 a teško se prodaje ako je veći od 60 ( svi vole krupne). Tako možete imati i ekstra krupnu šljivu i za nju tražiti veću cenu, ali paziti da ona druga ima bar 60 u 0.5kg ili je neće niko uzeti, u tom slučaju smešati srednju i najkrupniju frakciju pre prodaje.
 
Da li zna neko, koliko košta polovna sušara Cer kapaciteta 1000kg, sva prateća oprema, pocinkovane lesice. U dobrom stanju. Sušara je zidana.
 
Poslednja izmena:
Da l' će da valja za sušaru od 3t? Dimenzije 1200 (širina) x 1200 (dubina) x 1400 (visina), kotlovski lim 5mm, cevi fi60 debljina 5mm, "fioke" 150x50 takođe kotlovski lim 5mm.

f908f4d6a70319ea5f36171b9bc5d4b3.jpg



287693c76f3f41bdd0ae6c6ee226d2f3.jpg




 
Poslednja izmena od urednika:
Zna li neko kod protocne susare kolika treba da bude razlika izmedju temperatura na ulazu gde je presna i na izlazu gde je suva šljiva?
 
Dobio sam na poklon ovaj susac hrane.

70503_(2).jpg


Od opcija ima podesavanje temperature u koracima po 5 stepeni, maksimum 70 stepeni. Druga je trajanje i ono je 10 sati maks (rekao bih).
Ne moraju se koristiti sve police, ali mora imati najmanje 3 pa makar neke i prazne za ispravan rad aparata.
Radi tako sto dole izlazi vruc vazduh uz rad ventilatora.

Probao sam da susim "bez mnogo muke" tj jabuke sam nasekao na krupne komade bez skidanja kore, ceri paradajz onako ceo i od toga nema nista. Mozda bi i osusio ali za 3 ciklusa po 10 sati.
EDIT: ova fotka u stvari govori puno kako treba pripremiti.

Sinoc sam presekao cerije na pola i to ima smisla, za tih 10 sati osusi, ali je 70 prejako, pocinje da vri sok, trebalo bi manje stepeni.

Da bih vam preneo pune utiske, moram da pitam jer ima neko iskustva sa ovim, ili da mi date savet sta je bitno pri pripremi, koliko dugo i koja temperatura, navedite par primera sta ste vi susili, a u medjuvremenu cu i procitati celu temu pa ne morate da ponavljate ako je nesto vec ispricano.
 
Kao što si primetio i na slici, sve to treba da bude tanje isečeno. Pogledao sam neke snimke na You tube i tamo isto sa sličnim uređajima stavljaju tanje obrađeno voće. Na žalost prakse nemam.
 
Kupio sam kilo i po krupnog čerija i nasekao na pola. Posle sušenja od 20 do 25 sati na 60-70 stepeni rezultat dobar





Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Nazad
Vrh