KUNIĆARSTVO U SVETU
Po oceni eksperata FAO (Međunarodna specijalizovana organizacija za poljoprivredu i ishranu), u narednim dekadama korišćenje mesa kunića u ishrani osetno će porasti. To pokazuje da sve više zemalja u svetu intenzivno radi na organizovanoj proizvodnji kunića.
U svetu ne postoji religija koja bi zabranjivala upotrebu mesa ovih životinja, a nema ni države koja ne bi svim sredstvima stimulisala i podsticala gajenje kunića jer je uzgoj ovih životinja praćen socijalno-ekonomskim motivima, koji se manifestuju u ozbiljnom deficitu belančevina životinjskog porekla, kao i težnji da se ishrana učini što raznovrsnijom.
Stimulativni faktori brzog napretka u gajenju kunića bili su uspesi kunićarstva u zemljama kao što su: Francuska, Italija, Španija, Mađarska… U njihovom iskustvu je mnogo poučnih elemenata. Prvo što pada u oči je, pre svega, ekonomski prilaz. Bilo koja, čak i najmanja odgajivačka farma, mora biti rentabilna, odnosno ostvarivati dobit. Emocionalni motivi su takođe prisutni, ali glavna pitanja koja rešava svaki inostrani farmer su: planiranje rada, utroška energije, hrane. Tu dolaze i razni rashladni uređaji tokom letnjeg perioda, konstrukcije krova, hranilica, pojilica. Sve to može da poveća koeficijent korisnog učinka, visinu dobiti po svakom kuniću i mnoga druga pitanja koja se ne mogu odvojiti od ekonomije, kao što se ekonomija ne može odvojiti od tehnologije. I tako dolazimo do optimalnih uslova koja inostranom odgajivaču omogućuju da prosečno godišnje proizvede 45-50 kunića u svakom kavezu..
Ovde treba obratiti pažnju na činjenicu da se dobit – rezultat ne računa po ženki već po kavezu koji ona zauzima! Na taj način se postiže maksimalna iskorišćenost prostorija i uređaja. Naravno, sve se to postiže sa dosta rada i zalaganja, ali kako reče jedna kunićarka : iz Švedsske: „Naš rad nije lak, on se ne ogleda u brigama već u radosti…“
Izboru tipa kaveza za držanje kunića, pribora i uređaja inostrani kunićar pristupa veoma brižljivo i odgovorno. U svim zemljama sa razvijenim kunićarstvom postoje mnoge specijalizovane firme za izradu kompletnih farmi ili pak izradu elemenata od kojih se može konstruisati pribor. Oštra konkurencija u toj oblasti primorava svakog da traga za najefikasnijim tehničkim rešenjima. To ne znači da su sve farme u inostranstvu opremljene najsavremenijim priborom i uređajima. Kao i kod nas sve zavisi od veličine farme, namene, iskustva odgajivača, obima realizacije proizvodnje i mnogih drugih faktora. Ali, najbitnije što treba istaći je obaveza svakog farmera da brine o ekonomičnosti, higijeni i opštoj kulturi proizvodnje. Držanje kunića u ograđenim torovima, rupama, na prostirci koja se ne menja, bez automatskih pojilica i hranilica više se ne praktikuje. Šta više smatra se uzaludnim trošenjem rada, sredstava i vremena, mada su primitivniji uređaji i kavezi osetno jeftiniji i dostupniji.
Inostrani kunićar, po pravilu, daje prednost kavezima sa klima uređajima. U slučajevima kada mu za to nedostaje sredstava, opredeljuje se za gajenje kunića na otvorenom prostoru, postavljajući kaveze ispod nastrešica.
Dobit u kunićarstvu, pre svega, zavisi od dobro isplanirane i realizovane reprodukcije. Zato nikom u inostranstvu ne pada napamet da drži ženku kunića od koje će tokom jedne go- dine dobiti 2-3 okota. Sve se čini da ženka bude iskorišćenja tokom cele godine. Ako kunićar to obavalja krajnje savesno i profesionalno dobiće tokom godine i po 6-7 koćenja. Ipak, mora se znati da se to ne može postići bez specijalnih zatvorenih prostorija, sa klima uređajima i najkvalitetnijom hranom.
U krajevima sa hladnom klimom držati zimi kuniće na otvorenom, bez utopljavanja, je takav primitivizam kao kad bi u ovo naše vreme spremali hranu na otvorenom ognjištu. Optimalne termo-izolacione uslove omogućuju prostorije sagrađene od tvrdih izolacionih materijala. Skupi sistemi grejanja retko se koriste.
Na malim farmama u osnovi se primenjuje kombinovani način gajenja kunića. Pri tom kunići se veći deo godine nalaze u kavezima na otvorenom prostoru, dok zimu provode u zatvorenim prostorijama. Neretko u zatvorenim prostorijama drže se samo ženke. Ponekad one se tamo smeštaju u vreme parenja i koćenja.
Povećanje broja kunića moguće je u uslovima više rednog držanja. U inostranstvu u 2-3 više redna kaveza smešta se samo razlučeni podmladak. Matično stado kunića, koje iziskuje više pažnje, treba držati u jednorednim kavezima. Na taj način je lakše brinuti o životinjama, a jednostavnije je sprovoditi kompletnu negu što podrazumeva i normalne mikro klimatske uslove. Postizanje čvrstine prostorije na uštrb mikroklimatskih uslova je nedopustivo. Ova činjenica ni kod koga ne bi trebala da izaziva sumnju. Troškovi na održavanju optimalnih uslova uvek se nadoknađuju.
Velika pažnja posvećuje se automatskom pojenju, koje primenjuju i najmanje farme, jer je to dobar pokazatelj nivoa kulture svakog gazdinstva.
Po oceni eksperata FAO (Međunarodna specijalizovana organizacija za poljoprivredu i ishranu), u narednim dekadama korišćenje mesa kunića u ishrani osetno će porasti. To pokazuje da sve više zemalja u svetu intenzivno radi na organizovanoj proizvodnji kunića.
U svetu ne postoji religija koja bi zabranjivala upotrebu mesa ovih životinja, a nema ni države koja ne bi svim sredstvima stimulisala i podsticala gajenje kunića jer je uzgoj ovih životinja praćen socijalno-ekonomskim motivima, koji se manifestuju u ozbiljnom deficitu belančevina životinjskog porekla, kao i težnji da se ishrana učini što raznovrsnijom.
Stimulativni faktori brzog napretka u gajenju kunića bili su uspesi kunićarstva u zemljama kao što su: Francuska, Italija, Španija, Mađarska… U njihovom iskustvu je mnogo poučnih elemenata. Prvo što pada u oči je, pre svega, ekonomski prilaz. Bilo koja, čak i najmanja odgajivačka farma, mora biti rentabilna, odnosno ostvarivati dobit. Emocionalni motivi su takođe prisutni, ali glavna pitanja koja rešava svaki inostrani farmer su: planiranje rada, utroška energije, hrane. Tu dolaze i razni rashladni uređaji tokom letnjeg perioda, konstrukcije krova, hranilica, pojilica. Sve to može da poveća koeficijent korisnog učinka, visinu dobiti po svakom kuniću i mnoga druga pitanja koja se ne mogu odvojiti od ekonomije, kao što se ekonomija ne može odvojiti od tehnologije. I tako dolazimo do optimalnih uslova koja inostranom odgajivaču omogućuju da prosečno godišnje proizvede 45-50 kunića u svakom kavezu..
Ovde treba obratiti pažnju na činjenicu da se dobit – rezultat ne računa po ženki već po kavezu koji ona zauzima! Na taj način se postiže maksimalna iskorišćenost prostorija i uređaja. Naravno, sve se to postiže sa dosta rada i zalaganja, ali kako reče jedna kunićarka : iz Švedsske: „Naš rad nije lak, on se ne ogleda u brigama već u radosti…“
Izboru tipa kaveza za držanje kunića, pribora i uređaja inostrani kunićar pristupa veoma brižljivo i odgovorno. U svim zemljama sa razvijenim kunićarstvom postoje mnoge specijalizovane firme za izradu kompletnih farmi ili pak izradu elemenata od kojih se može konstruisati pribor. Oštra konkurencija u toj oblasti primorava svakog da traga za najefikasnijim tehničkim rešenjima. To ne znači da su sve farme u inostranstvu opremljene najsavremenijim priborom i uređajima. Kao i kod nas sve zavisi od veličine farme, namene, iskustva odgajivača, obima realizacije proizvodnje i mnogih drugih faktora. Ali, najbitnije što treba istaći je obaveza svakog farmera da brine o ekonomičnosti, higijeni i opštoj kulturi proizvodnje. Držanje kunića u ograđenim torovima, rupama, na prostirci koja se ne menja, bez automatskih pojilica i hranilica više se ne praktikuje. Šta više smatra se uzaludnim trošenjem rada, sredstava i vremena, mada su primitivniji uređaji i kavezi osetno jeftiniji i dostupniji.
Inostrani kunićar, po pravilu, daje prednost kavezima sa klima uređajima. U slučajevima kada mu za to nedostaje sredstava, opredeljuje se za gajenje kunića na otvorenom prostoru, postavljajući kaveze ispod nastrešica.
Dobit u kunićarstvu, pre svega, zavisi od dobro isplanirane i realizovane reprodukcije. Zato nikom u inostranstvu ne pada napamet da drži ženku kunića od koje će tokom jedne go- dine dobiti 2-3 okota. Sve se čini da ženka bude iskorišćenja tokom cele godine. Ako kunićar to obavalja krajnje savesno i profesionalno dobiće tokom godine i po 6-7 koćenja. Ipak, mora se znati da se to ne može postići bez specijalnih zatvorenih prostorija, sa klima uređajima i najkvalitetnijom hranom.
U krajevima sa hladnom klimom držati zimi kuniće na otvorenom, bez utopljavanja, je takav primitivizam kao kad bi u ovo naše vreme spremali hranu na otvorenom ognjištu. Optimalne termo-izolacione uslove omogućuju prostorije sagrađene od tvrdih izolacionih materijala. Skupi sistemi grejanja retko se koriste.
Na malim farmama u osnovi se primenjuje kombinovani način gajenja kunića. Pri tom kunići se veći deo godine nalaze u kavezima na otvorenom prostoru, dok zimu provode u zatvorenim prostorijama. Neretko u zatvorenim prostorijama drže se samo ženke. Ponekad one se tamo smeštaju u vreme parenja i koćenja.
Povećanje broja kunića moguće je u uslovima više rednog držanja. U inostranstvu u 2-3 više redna kaveza smešta se samo razlučeni podmladak. Matično stado kunića, koje iziskuje više pažnje, treba držati u jednorednim kavezima. Na taj način je lakše brinuti o životinjama, a jednostavnije je sprovoditi kompletnu negu što podrazumeva i normalne mikro klimatske uslove. Postizanje čvrstine prostorije na uštrb mikroklimatskih uslova je nedopustivo. Ova činjenica ni kod koga ne bi trebala da izaziva sumnju. Troškovi na održavanju optimalnih uslova uvek se nadoknađuju.
Velika pažnja posvećuje se automatskom pojenju, koje primenjuju i najmanje farme, jer je to dobar pokazatelj nivoa kulture svakog gazdinstva.