Strug i alati za obradu metala

mirosti je napisao(la):
...malo rizično...
Kliknite za proširenje...
Уф, да ти поплаве м.... док се не спере сав абразив. Киселим лице кад видим неки клип да неко обрађује и гус. Да имам струг, а да му се догоди овакво нешто, мислим да би му радио деконтаминацију са расклапањем пола струга. 😨
 
mirosti je napisao(la):
Šta smatraš da je bilo visokonaučno i nepotrebno u tvom školovanju?

Poslato sa PPA-LX2 pomoću Tapatoka
Kliknite za proširenje...
Много ствари, можда је требало за оне који иду на даље школовање. Сећам се на пример неких деформација материјал све на атомском нивоу...енергија електрона... фазни дијаграм, алфа,бета гвожђе, аустенит,мартенезит, перлит и тако даље.Зато сам знао само за видиу и стирију, а шта је за шта не. Кад су ми на разговору донели прост технички цртеж пола ствари нисам знао а нисам баш спавао на часовима. Мислим да је наше школство каснило за развојем технике у свету.

Послато са M2004J19C помоћу Тапатока
 
frkani je napisao(la):
Ja imam drugačije iskustvo. Čistili jesmo ali nikad podmazivali.
Ponekad smo samo vadili pakne i uključivali napred nazad da spirala od inercije izbaci opiljke.
Svako podmazivanje će da uhvati metalnu prašinu i napravi pastu.
Kad smo radili gus obavezno sa svih kliznih površina smo brisali ulje.
Ne znam šta je bolje ali sve je to zakaljeno ili cementirano i dugo traje. Mislim na steznu glavu.
Kliknite za proširenje...
Vidis, upravo tako i ja radim. Znaci skidam paknove, cistim ili vazduhom pod pritiskom ili veci broj obrtaja, ali bez podmazivanja. Cak mi se mota po glavi obrazlozenje zasto se tako radi. Takodje za gus kad se obradjuje da se ne podmazuju klizne povrsine i cak da se na strug za metal ne obradjuje drvo. Zasto? Pojma nemam, izvetrelo iz secanja.
 
Ne ulazim u lične preferencije svakog do kog nivoa želi raditi na sebi(ili ti po narodski-učiti), ali se sigurno nebih složio da je u jugoslovenskim tehničkim/zanatskim školama bilo nekih posebnih nepotrebnih predmeta. Smatram da je to bilo jedno prilično kompletno, kvalitetno koncipirano obrazovanje sa kojim su većina svršenih učenika ipak mogla početi profesionalnu karijeru.
Recimo, ja imam par strugara sličnog mišljenja, koji neznaju sračunati ugao konusa 1:10 da bi ga zauzeli na malom suportu, a sve zato jer su smatrali trigonometriju u školi potpuno nepotrebnom. I to bi onda trebao pitati kolegu da mu to sračuna ili čak inženjera? Lično meni je to prilično bezvezno razmišljanje.
Oko nepotrebnosti FeC dijagrama(iliti faznog): Dali je jednom metalcu suvišno znati ponašanje čelika kao glavnog materijala današnjice, sa promenom procenta ugljenika u njemu ili promenom temperature?
Zar nije ponekada potrebno nešto okaliti/otvrdnuti a znati dali je to moguće sa tim čelikom i na koju temperaturu ga zagrejati da bi se to uspešno obavilo?
E sad ako neko u mladosti i nezrelosti smatra da je nepotrebno opteretiti mozak memorisanjem nešto osnovnog znanja, onda će se jednog dana naći u situaciji da proguta ponos i pokloni se pred nekim ko to nije smatrao suvišnim..
Ti koji smatraju da je tada bilo previše nepotrebnih predmeta, neka pogledaju kakav je današnji nastavni program ali iz perspektive da mu se rođeno dete osposobljava u takvoj školi..
 
mirosti je napisao(la):
Ne ulazim u lične preferencije svakog do kog nivoa želi raditi na sebi(ili ti po narodski-učiti), ali se sigurno nebih složio da je u jugoslovenskim tehničkim/zanatskim školama bilo nekih posebnih nepotrebnih predmeta. Smatram da je to bilo jedno prilično kompletno, kvalitetno koncipirano obrazovanje sa kojim su većina svršenih učenika ipak mogla početi profesionalnu karijeru.
Recimo, ja imam par strugara sličnog mišljenja, koji neznaju sračunati ugao konusa 1:10 da bi ga zauzeli na malom suportu, a sve zato jer su smatrali trigonometriju u školi potpuno nepotrebnom. I to bi onda trebao pitati kolegu da mu to sračuna ili čak inženjera? Lično meni je to prilično bezvezno razmišljanje.
Oko nepotrebnosti FeC dijagrama(iliti faznog): Dali je jednom metalcu suvišno znati ponašanje čelika kao glavnog materijala današnjice, sa promenom procenta ugljenika u njemu ili promenom temperature?
Zar nije ponekada potrebno nešto okaliti/otvrdnuti a znati dali je to moguće sa tim čelikom i na koju temperaturu ga zagrejati da bi se to uspešno obavilo?
E sad ako neko u mladosti i nezrelosti smatra da je nepotrebno opteretiti mozak memorisanjem nešto osnovnog znanja, onda će se jednog dana naći u situaciji da proguta ponos i pokloni se pred nekim ko to nije smatrao suvišnim..
Ti koji smatraju da je tada bilo previše nepotrebnih predmeta, neka pogledaju kakav je današnji nastavni program ali iz perspektive da mu se rođeno dete osposobljava u takvoj školi..
Kliknite za proširenje...
Ne mislim da je nepotrebno, ja to i sad znam, ali praktične stvari su bile zapostavljene.džabe sam učio Šta je Tvrdi metal, brzorezni čelik, kad mi na praksi majstor kaže ovo je vidija,(a kako se obeležavaju (K,M, P)sam saznao skoro), i da mi da na Krušiku pravim šarke, učili smo i o čelicima (negarantovanog, garantovanog sastava, legirani, za poboljšanje..)i kako se obeležavaju, a sad su sve izmenili, polako nam vraćaju američke standarde (c45i drugi). Čak se sečam neke tabele o obeležavanju ležajeva koju nikad nisam sreo u praksi, obeležavanje kvaliteta vijaka nisam znao do skoro,inče nismo ni pomenuli.Moramo se složiti da je malo ljudi to savladalo i još manje koristi ali je sposobno da uđe u raspravu o bilo kojoj temi, a ne zna deci da pokaže zadatke iz matematike za 3. razred. Možda si bio u boljoj školi. Išao sam i u tehničku školu na Novom Beogradu isto zbog posla, sve je bilo u redu imam kvalifikacije poznajem dosta stvari, ali, hajde sad da programirate mašinu, (sa nekim čepovima), čuo jesam a video nisam, doviđenja.
 
Vidi, to teretsko znanje možeš pokupiti samo u školi i više nigde i nikada. Sa druge strane praktične rutine možeš prilično dobro usvajati celog života.
Zaista sam bio u odličnoj mašinskoj školi, ali znanja sam sticao jer me je to interesovalo, i uopšte svu tehniku sam usvajao mnogo lakše tako što sam se debelo pomagao usvojenom teorijom.
 
pretezno radim gus....i probao sam svakako..sa i bez emulzije...meni je bolje bez....kad zavrsim samo cetkom skinem gus sa staza i krpom prebrisem...
a pakne vadim svaki dan i cistim spiralu od gusa
meni su zupcanici u glavi podmazani sa rastvorom sae 90 i nafte pola pola....sa tim naprskam i mir....toliko lako ide ljuc...vrtim ga jednom rukom

sto se tice skole moje misljenje je da je skolstvo dobro ali je nas napao sindrom bolimekurcizam...koliko kod profesora toliko i kod ucenika
pogotovo zadnjih godina
mi kad smo u prvoj godini u skoli strugali sve smo imali...samo je bilo pitanje koliko koga interesuje....kad pokazes interesovanje objasne ti

dok recimo sad sin od drugara u prvoj godini ne zna na subler..ne zna na mikrometar...u skoli ga profesor koci...vrv se profi neda zezati...
decko hoce kapira....brzo je savladao merne instrumente i dosta stvari mu pustim sam da uradi
 
Ajde mala pomoc?
Kupio sam neki stariji stvarno jeftin strug. Onaj sto ima prenos preko nekoliko pari remenica.
E sad, to sam eliminisao i stavio na jedan kais i frekventni regulator. Sto se toga tice sada radi kao doksa.
Ali......
Nemogu da dobijem lepu ravnu zavrsnu povrsinu struganja.
Kao da negde ima lufta ili nesto slicno, Klizne povrsine utegnute ne osecam da nesto klamce, futer se lepo okrece.......
Nisam vise pametan gde da trazim gresku?
 
Ako nema zazora u radnom vretenu i suportima, onda nisi dobro podesio brzinu rezanja ili nemaš dobar alat ili nemaš dobar(masan) materijal..

Poslato sa PPA-LX2 pomoću Tapatoka
 
Attila je napisao(la):
Pa oko 100e bez prevoza. Niko nije odgovorio koje noževe da kupim i koji za šta služi i svaki savet i pomoć prihvatam jer nemam nikakvo iskustvo u korišćenju struga.
Kliknite za proširenje...
kupi nekoliko stirija i nek ti neko pokaze da naostris za osnovne operacije . i sruzi istrazivaj "igraj se" sve sto tebi treba moze stirija eventualno neka lemljena vidija za rupu.a stirija je kao drvena olovka ostri do kraja
 
caco je napisao(la):
Ajde mala pomoc?
Kupio sam neki stariji stvarno jeftin strug. Onaj sto ima prenos preko nekoliko pari remenica.
E sad, to sam eliminisao i stavio na jedan kais i frekventni regulator. Sto se toga tice sada radi kao doksa.
Ali......
Nemogu da dobijem lepu ravnu zavrsnu povrsinu struganja.
Kao da negde ima lufta ili nesto slicno, Klizne povrsine utegnute ne osecam da nesto klamce, futer se lepo okrece.......
Nisam vise pametan gde da trazim gresku?
Kliknite za proširenje...
vecina starijih strugova na glavnom vretenu ima klizne lezaje ili ti "biksne" obicno nemaju problem sa obradom samo sa odsecanjem.
 
Evo jedan baš stari strug. Čuo sam da su nekad postojali na nožni pogon ali do sad nisam vidio.
 
milan ub je napisao(la):
vecina starijih strugova na glavnom vretenu ima klizne lezaje ili ti "biksne" obicno nemaju problem sa obradom samo sa odsecanjem.
Kliknite za proširenje...
Da, nema lezajeva vec mesinganih biksni sa maticom sa obe strane.
Imam i par vidija nozeva, imam i stirije a cak sam kupio i nosace sa plocicom za finu obradu pa opet nema fine obrade....
@frkani pa nije bas toliko star...... :cautious:
 
Ako ti je sa strugom sve u redu i jos imas nosac sa izmenjivim plocicama onda ti ostaje broj obrtaja, posmak i materijal da menjas. Jel si probao tu nesto da promenis da bi dobio finiju zavrsnu obradu?
 
caco je napisao(la):
Da, nema lezajeva vec mesinganih biksni sa maticom sa obe strane.
Imam i par vidija nozeva, imam i stirije a cak sam kupio i nosace sa plocicom za finu obradu pa opet nema fine obrade....
@frkani pa nije bas toliko star...... :cautious:
Kliknite za proširenje...
Kako izgleda ta obrada kojom nisi zadovoljan?
Ako je par mm dobro pa napravi stepenicu pa opet dobro onda negdje ima lufta.
Ako je na dodir ruke kao da uhvatiš šmirglu onda je tup nož ili je previše podignut. Trga materijal a ne odsjeca. Nož može biti oštar ali ako ugao rezanja nije dobar džaba mu oštrina. Pošto kažeš da imaš nove pločice onda provjeri visinu jer i ako je previsok zapinju leđa prije oštrice pa kao i da nije oštren.
Ako je kao sitni navoj onda je posmak prevelik. Može pomoći mali radijus na vrhu noža. Da nož bude oštar ali da na vrhu nije špic već radijus.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh