Milina božija, a sećam se kako sam nekad išao leti kod dede na selo da provedem raspust. Ujutro ustanem a deda već natovario špediter do pola. Priskočim u pomoć, dopunimo za čas i onda sednem na špediter- kasnu, zekan polako vuče i klaj klaj do njive.Maše onim repom, brani se od muva i obada, pa kad me zakači po licu, pobesnim i kažem - kad dođemo kući ima da sečem dlaku sve do korena, a znam da deda neda jer mora i on da se brani od napasti Kad naiđemo na njivu, ako je već uzorana, on malo zapne, a posle svakog pomeranja sve lakše. U gumenim čizmama vruće, leči reumu, i tako još jednom u toku dana, pa treći špediter uveče. Prođe 3-4 dana đubre izvučeno, jedno jagnje uvek mora da strada, svi veseli raspoloženi,poštovanje starijih, od pomaže Bog do - ljubim ruku, jbg sve bih ove novotarije dao za ono malo duše. Onda uđem u drveno bure u kome je nasuta voda da malo zabrekne jer treba uskoro kupiti šljive u njega, pa izađem čist sa malim ukusom alkohola na sebi.
Za večerom baba kaže kako pričaju njene druge iz ulice da su me hvalile pred njihovim unukama, kako mlad momak dođe na selo da pomaže i vuče stajnjak, a pri tome još i student, a nije žito zapalio. Onda jedva čekam veče da izađem na šor da vidim jel će koja da se nasmeši...
Da nisam lenj i da imam vremena, da napišem neku knjigu o razlednicama iz sela kako je bilo nekada, ovako..
Za večerom baba kaže kako pričaju njene druge iz ulice da su me hvalile pred njihovim unukama, kako mlad momak dođe na selo da pomaže i vuče stajnjak, a pri tome još i student, a nije žito zapalio. Onda jedva čekam veče da izađem na šor da vidim jel će koja da se nasmeši...
Da nisam lenj i da imam vremena, da napišem neku knjigu o razlednicama iz sela kako je bilo nekada, ovako..