Stajsko djubrivo

SAMA je napisao(la):
Živinski stajnjak može biti dobar izvor đubriva i uzgajivači živine mogu da zarade dodatni novac ukoliko ga dobro iskoriste, navodi Bajron Stajn, urednik biltena iz New South Wales Departmana za primarnu industriju iz Australije. Proizvedeni živinski stajnjak je odličan za đubrenje pašnjaka, različitih useva, povrća i bašta. I pored toga, za mnoge proizvođače živine izđubravanje, lagerovanje i aplikacija stajnjaka je samo dodatni trošak za njihovo poslovanje.Ovaj članak istražuje neke od zaključaka novog Australijskog istraživačkog centra za ruralni razvoj i departmana za razvoj korporacija (RIRDC). U izveštaju “Živinski stajnjak: alternativno đubrivo za pašnjake i način da se poveća organski ugljenik u zemljištu ” ističu se neke od ključnih prednosti i ograničenja korišćenja živinskog stajnjaka kao izvora đubriva za pašnjake.Istraživanje je trajalo tri godine i tom prilikom je vršena aplikacija živinskog sajnjaka na pašnjake. Meren je prinos, hranljive materije, nivo ugljenika u zemljištu i vršeno je poređenje sa zemljištem gde je korišćeno konvencionalno neorgansko đubrivo.Istraživanje je sprovedeno na dve lokacije u Viktoriji, Australija, na različitim tipovima zemljišta od 2009 – 2012. godine i svake godine je vršeno đubrenje sa živinskim stajnjakom. Rezultati istraživanja su pokazali da živinsko đubre može biti jednako efikasno u povećanju nivoa hranljivih materija u zemljištu pašnjaka kao i konvencionalna đubriva. Živinski stajnjak je takođe vredan izvor mikroelemenata u tragovima: bakra, cinka i molibdena, koji mogu biti deficitarni u određenim tipovima zemljišta. U ovim istraživanjima nivoi bakra i cinka u zemljištu su rasli sa povećanjem količine sajnjaka na obe lokacije, dok nije bilo značajnih efekata na sadržaj gvožđa ili mangana u zemljištu.Istraživanje je pokazalo da živinski stajnjak na pašnjacima može dati slične prinose kao konvencionalna, neorganska đubriva. Međutim, treba napomenuti da je prinos zabaležen u ovom istraživanju bio dobar zahvaljujući uglavnom azotu.Došlo se do zaključka da višestruka primena živinskog đubriva povećava nivo ugljenika u zemljištu. Pokazalo se da zemljišni ugljenik povećava ukupno zdravlje zemljišta, stimuliše mikrobiološke aktivnosti i povećava kapacitet zadržavanja vode u zemljištu.
Međutim, ovo istraživanje nije pokazalo da je došlo do povećanja prinosa pašnjaka povećanjem ugljenika u zemljištu. Razlog za ovo je vreme. Istraživanje je trajalo tri godine i to nije bilo dovoljno da pokaže potencijal poboljšanja i povećanja ugljenika u zemljištu pašnjaka, jer za to, prema procenama, treba njamanje pet godina.Oni koji žele da koriste živinsko đubrivo treba da misle o njemu kao o dugoročnom ulaganju za odabrane useve, i da imaju u vidu da će možda morati da izvrše dodatno đubrenje sa neorganskim đubrivima za bolje kratkoročne rezultate, zavisno od rezultata ispitivanja analize zemljišta pašnjaka ili useva.Izvor: The Poultry Site, 2015
Kliknite za proširenje...

Potpisujem.::super::
Koristio sam i ovčiji i konjski ali po mom iskustvu nema boljeg đubriva od živinskog stajnjaka.
 
smybdc.png
[/IMG]
 
Da li je u pitanju zivinski stajnjak sa slamom ili sa piljevinom?

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
Da li neko zna kako i na koji nacin ispravno koristiti zivezni (kokosiji)stajnjak za plastenik.
 
@BADE pazi on ti je jak,pun azota,pusti ga da se skroz osusi pretvori u skoro pa prah pa onda ubacuj u plastenik,bolja opcija ti je ako mozes nabavit kravljeg,ovcijeg..a to pilece razbacat kao dodatak u manjim kolicinama
 
Dobar način je i zalivanje biljaka razređenim rastvorom živinskog đubriva. Živinski stajnjak se meša sa vodom u odnosu đubre:voda=1:10 (ili 1:15). Ovo je najbolje raditi u buradima sa poklopcem. Nakon nalivanja vodom smesa se ostavi dok ne izgubi miris s tim da se jednom dnevno promeša motkom. Ovako pripremljena suspenzija se sipa pod biljke. Efekti su fantastični.

Ukoliko koristite čist živinjak onda je najbolje bacati ga pod sadnice u decembru. Oko sadnice na 15-20 cm od stabla posuti đubre i malo prekriti zemljom. Tada nema opasnosti da se biljka sprži a u proleće je stajnjak već načet od bakterija i vlaga ga polako unosi u dubinu. Ovako sam radio oko voćaka i čokota loze i biljke ga odlično prihvataju.
 
Ljudi koliko se krece stajnjak kod vas?
I kako mogu proveriti da li je dobar,los ili sta vec? Nasao sam u okolini kod mene, trebalo bi biti povoljno, posto covek ne koristi....
 
Manjevicu ja koliko sam primetio kada sam bio kod tebe, da stoke slabo ima, tako da ne mozes mnogo da biras kvalitet stajnjaka. Bolje probaj cenu da spustis.

Послато са GT-S5570 користећи Тапаток 2
 
pocerina je napisao(la):
Manjevicu ja koliko sam primetio kada sam bio kod tebe, da stoke slabo ima, tako da ne mozes mnogo da biras kvalitet stajnjaka. Bolje probaj cenu da spustis.

Послато са GT-S5570 користећи Тапаток 2
Kliknite za proširenje...

Ima u onim brdima pored kojih si prosao, stajnjaka koliko hoces... Tako da moze da se bira.
 
zarkovmali je napisao(la):
Ja sam hteo da kupim stajnjak inace od koza i ovaca 1000din tona meni to mnogo.
Kliknite za proširenje...
Stajnjak je inace dobio na ceni ,stoke osim nas nema,ali nema boljeg od ovcijeg samo bitna stvar da je tor sa krovom a ne na otvorenom tj. bez krova tu samo slama i vodurina kako pada kisa samo se razbuca slama to je kesa i jos bitna stvar da se okrene da malo proradi samo puno posla jer mnogo je bolji kad se izbaca na gomilu iz tora pa ostoji tu bar 6 mes. nego direktno iz tora cupati pa na njivu.
 
Jos mi predlozio platim mu 50tona sada mogu da vucem na leto,reko hvala realno 350-500din tona zavisi kakav je.
 
Ma kakvi da plaćam stajnjak. Vozim samo ako je besplatno. Ima dosta takvih domaćina ovde, koji su sretni kad im se isprazni đubrište.
 
Kod mene u okolini štale prazne a voćnjaci, njive i livade pretvoreni u malinjake. Kad nekom spomeneš da ti treba stajnjak, nasmeje se kao da si mu dobar vic ispričao.
- Traktorska prikolica (jednoosovinka) = 40e.
- Zaprežna kola = 20e
- Poslednje i najinteresantnije, doduše samo samo čuo ali nisam video. - Ručna kolica (građevinska) = 100 dinara (za potrebe na malo :osmeh:)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh