Stajsko djubrivo

Mi osoku na gazdinstvu koristimo od 82god.jama sa kanalima je kapaciteta 80 000lit,secam se da se 80'90tih na tu kolicinu dodavalo jos i vagon npk direktno u jamu dok radi mikser,imali smo prinose na livadama i pasnjacima da nismo znali stacemo sa senom.Sad osoku koristim samu a npk ide svake druge trece god.ali odmah se poznaje i na prinosima kad se nekoriste zajedno.
 
A da li znate kakvo je konjsko djubrivo i koliko mu vremena treba da "pregori"da bi moglo da se koristi?
Ja samo konjsko i koristim posto ima velik procenat azota i fosfora. U principu kod mene odstoji bar godinu, ali mora biti na gomili (preko 2m), posto onda zadrava vlagu i brze radi.
U principu, ako imas gde nabaviti, uzmi konjsko, imajuci u vidu da ce sve sto nije trulilo bar pola godine, imati dosta klica u sebi, te ces imati i problem sa korovom.
 
Mi osoku na gazdinstvu koristimo od 82god.jama sa kanalima je kapaciteta 80 000lit,secam se da se 80'90tih na tu kolicinu dodavalo jos i vagon npk direktno u jamu dok radi mikser,imali smo prinose na livadama i pasnjacima da nismo znali stacemo sa senom.Sad osoku koristim samu a npk ide svake druge trece god.ali odmah se poznaje i na prinosima kad se nekoriste zajedno.
Mozes li da mi das malo pojasnjenja.
Koliko otprilike sipas na hektar livada i moze li to u luceristima da se sipa,koje doba godine i pazis li da bude vlazno zemljiste i da li treba ubrzo kisa da pada i tako to?Koristis li rasprskivace?Planiram da pocnem i ja to da radim ali nemam iskustvo a i niko ovde to ne radi.
 
Prvo i osnovno u luceriste nikad ne sipas osoku jer ces na taj nacin da rasiris druge trave i korove a lucerku gubis,bacas na prirodne livade na oranje na vestacke livade ali tek posle trece godine od sejanja.Razbacujem je sa rasprskivacem u principu najbolje je da pratis prognozu i da bacis pred kisu,bacam od 10-40t/ha.
 
Ovako to ja radim ove zadnje su os bikova pa mnogo guste i onda sam mesao sa svinjskom i uvek bude dobro , inace 2-3 puta u toku zime ovako poplavim. Pozdrav.
 
Komsija ima stajnjak da proda ali je da kazem "svez" to jest nije pregoreo,interesuje me da li valja takav da se baci po basti ili treba da ostoji?
Koja je cena govedjeg stajnjaka?
Hvala.
 
Poslednja izmena:
Ako mozes da zalivas bastu nikakav problem,jedino sto ce ti ostati vise korova,jer pri zgorevanju stajnjaka podize se temperatura i unistavaju semena korovskih biljaka.
 
semena korova koja prodju kroz digestivni trakt zivotinje i dospeju do stajnjaka se ne unistavaju,vec iz nekog nepoznatog razloga postaju jos vitalnija a korovi jaci..
 
Ali dobar procenat ne moze da izdrzi visoke temperature koje se stvaraju pri sazrevanju stajnjaka,i izgubi klijavost.
 
Краткотрајан "боравак"семена у дигестивном тракту преживара само потстиче развој семене клице док "боравак"семена у компостној гомили на вишенедељним повошеним температурама негативно утиче на развој семене клице па за "последицу" имамо изостанак клијања семена већине нама сметајућих биљака.
 
Po kojoj ceni se prodaje stajnjak kod vas? I kako se naplacuje razbacivanje stajnjaka?
 
Za razbacivanje ne znam, a prodajem prikolicu imt jednoosovinku lepo natovarenu ( uvrsenu) 40e, znaci sve moje, utovar i prevoz, prevoz u krugu od 1-2km.
 
[h=1]Živinski stajnjak kao đubrivo[/h]Datum: 19/09/2015
Kategorija: Opste

Živinski stajnjak može biti dobar izvor đubriva i uzgajivači živine mogu da zarade dodatni novac ukoliko ga dobro iskoriste, navodi Bajron Stajn, urednik biltena iz New South Wales Departmana za primarnu industriju iz Australije. Proizvedeni živinski stajnjak je odličan za đubrenje pašnjaka, različitih useva, povrća i bašta. I pored toga, za mnoge proizvođače živine izđubravanje, lagerovanje i aplikacija stajnjaka je samo dodatni trošak za njihovo poslovanje.Ovaj članak istražuje neke od zaključaka novog Australijskog istraživačkog centra za ruralni razvoj i departmana za razvoj korporacija (RIRDC). U izveštaju “Živinski stajnjak: alternativno đubrivo za pašnjake i način da se poveća organski ugljenik u zemljištu ” ističu se neke od ključnih prednosti i ograničenja korišćenja živinskog stajnjaka kao izvora đubriva za pašnjake.Istraživanje je trajalo tri godine i tom prilikom je vršena aplikacija živinskog sajnjaka na pašnjake. Meren je prinos, hranljive materije, nivo ugljenika u zemljištu i vršeno je poređenje sa zemljištem gde je korišćeno konvencionalno neorgansko đubrivo.Istraživanje je sprovedeno na dve lokacije u Viktoriji, Australija, na različitim tipovima zemljišta od 2009 – 2012. godine i svake godine je vršeno đubrenje sa živinskim stajnjakom. Rezultati istraživanja su pokazali da živinsko đubre može biti jednako efikasno u povećanju nivoa hranljivih materija u zemljištu pašnjaka kao i konvencionalna đubriva.Na osnovu prikazanih rezultata zaključeno je da sadržaj hranljivih materija značajno varira od godine do godine, kako je prikazano u Tabeli 1.Tabela 1. Sadržaj hranljivih materija u živinskom stajnjaku[TABLE="width: 553"]
[TR]
[TD="width: 107"]Analize[/TD]
[TD="width: 107"]Jedinice[/TD]
[TD="width: 107"]Avgust 2009[/TD]
[TD="width: 107"]Mart 2010[/TD]
[TD="width: 107"]Mart 2011[/TD]
[TD="width: 107"]April 2012[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 107"]Ukupan azot[/TD]
[TD="width: 107"]%[/TD]
[TD="width: 107"]4,12[/TD]
[TD="width: 107"]2,51[/TD]
[TD="width: 107"]4,28[/TD]
[TD="width: 107"]4,57[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 107"]Fosfor[/TD]
[TD="width: 107"]%[/TD]
[TD="width: 107"]0,74[/TD]
[TD="width: 107"]0,58[/TD]
[TD="width: 107"]1,03[/TD]
[TD="width: 107"]1,20[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 107"]Kalijum[/TD]
[TD="width: 107"]%[/TD]
[TD="width: 107"]2,29[/TD]
[TD="width: 107"]1,21[/TD]
[TD="width: 107"]1,71[/TD]
[TD="width: 107"]2,10[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Živinski stajnjak je takođe vredan izvor mikroelemenata u tragovima: bakra, cinka i molibdena, koji mogu biti deficitarni u određenim tipovima zemljišta. U ovim istraživanjima nivoi bakra i cinka u zemljištu su rasli sa povećanjem količine sajnjaka na obe lokacije, dok nije bilo značajnih efekata na sadržaj gvožđa ili mangana u zemljištu.Istraživanje je pokazalo da živinski stajnjak na pašnjacima može dati slične prinose kao konvencionalna, neorganska đubriva. Međutim, treba napomenuti da je prinos zabaležen u ovom istraživanju bio dobar zahvaljujući uglavnom azotu.Došlo se do zaključka da višestruka primena živinskog đubriva povećava nivo ugljenika u zemljištu. Pokazalo se da zemljišni ugljenik povećava ukupno zdravlje zemljišta, stimuliše mikrobiološke aktivnosti i povećava kapacitet zadržavanja vode u zemljištu.
Međutim, ovo istraživanje nije pokazalo da je došlo do povećanja prinosa pašnjaka povećanjem ugljenika u zemljištu. Razlog za ovo je vreme. Istraživanje je trajalo tri godine i to nije bilo dovoljno da pokaže potencijal poboljšanja i povećanja ugljenika u zemljištu pašnjaka, jer za to, prema procenama, treba njamanje pet godina.Oni koji žele da koriste živinsko đubrivo treba da misle o njemu kao o dugoročnom ulaganju za odabrane useve, i da imaju u vidu da će možda morati da izvrše dodatno đubrenje sa neorganskim đubrivima za bolje kratkoročne rezultate, zavisno od rezultata ispitivanja analize zemljišta pašnjaka ili useva.Izvor: The Poultry Site, 2015
 
Nisam bas siguran da li je ovo pravo mesto da trazim, ali da probam... Treba mi konjski stajnjak (da se pokrije jedno jutro). Ako neko zna gde moze da se nabavi...
 
Nazad
Vrh